Erotske Priče

Katarina spada u one devojke koje nisu rođene i ne treba da budu ikada tužne, usamljene ili uplašene. Suviše lepa, skoro savršena, puna života, jaka. Odrasle smo zajedno u istoj ulici malog grada; bile drugarice u vrtiću; sedele u istoj klupi u Osnovnoj školi; pomešale društva/živote iz srednje Građevinske njene škole i moje Gimnazije i uvek i u svemu bile zajedno. Za razliku od mene, knjiškog moljca, Kaća je uvek više vodila računa o svom izgledu i tome da bude dopadljiva drugima, posebno muška…

Dugo vec pricamo o nekom zajednickom vikendu i vremenu, koga je uvek nedovoljno kada smo zajedno. Trceci s’posla na posao i gradeci svoje karijere, cini se da “nikada nije pravi moment” za opustanje, prepustanje i licno zadovoljstvo! Veljko mi je toliko pricao o selu svog dede, negde u Backoj i kako obozava da “zapali” za vikend tamo iz Beograda i kako mu tamo sve izgleda drugacije – mirno i bez velike frke, a nista mu nije problem da uradi i oko kuce i okucnice i kako uziva u tek zasadjenom voc…

Velika S ili ti Sudbina bas ume da nam se ponekad nasmeje u lice i pomuti zdrav razum! U nedelji kada sam nakon deset godina rada u jednoj firmi – najzad nasla bolji posao i krenula da se obucavam za isti prvo na sta sam naletela je tzv. mentorka koja se u strahu za svoje radno mesto ustremila na mene; praveci me nesposobnom i za osnovne operacije i tuzakajuci me Sefici za svaku i najminorniju gresku. Nakon nn godina, riknuo mi je i najbolji prijatelj tj. kucni racunar i izgubila sam sve podatke…

Proslo je opet skoro godinu dana od naseg susreta, kada sam cula Nikolu ponovo. Iz Svajcarske se preselio u Kanadu, dobivsi jos bolju poslovnu ponudu od firme koja je imala svoja predstavnistva svuda po svetu. Bila sam ponosna na njega, kada mi se mail-om javio prvi put nakon uspesno zavrsene obuke na nekim ostrvima i objasnio mi prilike. Znala sam da se takve ponude ni u ludilu ne propustaju i da ce na duge staze obezbediti mirovninu koju svako od nas sanja. Bila sam srecna i zbog cinjenice da…

Brzo smo stigli do grada u kome sam zivela. Odusevljavala me je lakoca i brzina kojom me je dovezao do zgrade, upamtivsi prethodni put kojim je stigao – sto nam nije dalo puno povoda za razgovor. Prijala mi je ta tisina i mogucnost da ga posmatram sa strane i zanosim se prizorom – Kakva muskarac, u pravom smislu te reci i zainteresovan za mene wou! Na parkingu ispred zgrade, nisam stigla ni da izadjem iz kola vec se stvorio ispred mene; dzentlmenski mi je pomogao da izadjem i pokupim svoje stvar…

Bio je Mart i dosla sam u Beograd. Imala sam dve prijateljice sa kojima sam zivela i odrzavala kontakte jos od studentskih dana. Kako sam sve redje dolazila u Velegrad, svaka se na svoj nacin trudila da mi ucini boravak sto interesantnijim i uvek smo nesto slavile – propustene rodjendane, tzv.8.mart, bolji posao. Ovog puta povod za to je bila Marinina magistratura, izlazak u Casinu i slusanje omiljenog joj ga Tonija Cetinskog; zurka u poznatom i manje znanom drustvu, pijancenje subotom uvece… O…

Bili smo u kontaktu skoro godinu dana, dopisujuci se mail-ovima razmenjivali smo cinjenice o nasim zivotima u dva razlicita grada i okruzenja. Bili smo stranci koji su se nekako prepoznaili, a komunicirali smo kao da se poznajemo ceo zivot. Sve cesce smo razmenjivali emotikone porukama i samo pokusavali da budemo saljivi na racun svojih emocija. Poslednjih meseci smo razmenili i brojeve telefona i culi se isprva samo jednom nedeljno, a potom sve cesce i svaki dan! Taj glas, salila sam se da nika…