Erotske Priče

Svega ima na divljem Balkanu. A ja sam taj koji vidi baš ono što ne treba. Odmaknem razum i tražim zabranjeno, zajebano, zapušteno, zarazno. Odavno sam naučio da sreća nije na mojoj strani (iz džaka punog kurčeva ja bih izvukao veštačku pičku) pa sam koristio pamet, razvijao njuh, unapređivao tehnike, oštrio zubiće. Kad naoštrim, pustim stazu da me sama odvede u opasnost. Zbog toga i pišem, mogao bih do sutra, ali što kaže moja dobra drugarica, ‘Je li, a ko će da čita sve te tvoje pederske priče…

Trg je osvetljen i blista kao da je podne, a ponoć nikad bliže. Njime prođe samo ko mora, zima se uvlači kroz nozdrve. Najhladnija je noć u Moskvi. Greje ga krznena bunda u toplom luksuznom automobilu, pa ipak se nešto u njemu smrzava. “Odradimo ovo i ne izlazim naredna tri dana iz jazbine”, rekao je kolegi do sebe, gledajući kroz prozor auta, više kao da samog sebe ubeđuje.Anton je imao trideset kada je kao već ‘star’ uplivao u vode onoga što su nazivali biznisom, a podrazumevalo je mnoge stvar…

Koračao je ubrzano prašnjavom stazom iz guste šume, žureći na čistinu gde će uhvatiti bolji signal. Ekran telefona je svetleo dok su stizale nove poruke. Bilo mu je pomalo zanimljivo to što radi, osećao se bitnim. A svako bi na Mišelovom mestu uradio isto, zar ne? Da ste svedok prevare, ne biste li informisali prevarenog o tome? Imao je sve sem dokaza, ali pribaviće i njih, ne odustaje.Tog dana je na izletu sa fakultetskom grupom pomalo zaboravio na svoju misiju, ali kad god bi se setio onog što…

Lara me je dočekala nadrndana i rešio sam da budem oprezan i nežan, ne bih li došao do onoga što nas oboje smiruje. „Je li, gde si ti nestao sinoć?!“, krenula je u napad još sa vrata. „Sreo sam Igora, otišli smo na par pića, i dok sam se okrenuo već je svanulo...“„Ala sereš... Dobro, dobro, samo pazi. Ovakvu kao ja ne vara neko kao ti!“, nasmešila se mrgodno, što sam i ja dočekao s poniznim osmehom.„Dođi da me malo zgreješ, lagano sam se obukla od jutros...“, zovnula me je prstićem ka krevetu, r…

Malo sam se naježio začuvši sopstveni glas kada se pokrenuo snimak.„Pozdrav svima! Ovo je moja devojka Lara, najbolja kuvarica na svetu! Verujte, probao sam i ne lažem vas! Danas će vam predstaviti jedan sasvim nov specijalitet, recept ćete pronaći u opisu, a ne bilo vam teško, zapratite nas za više-“Naglo je šakom pauzirala video. „A jebote, koliko puta sam ti rekla da praćenje pomeneš na samom kraju!“, nervozno je ustala i ostavila me u sobi s propalim snimkom, okruženog prljavim posudama sa o…

Megi je približila lepljivu ruku. Pomazila kurac kao novopristiglo kuče, nesigurna da li će je ugristi. Dragan se tiho nasmejao i nežno poklopio njenu šaku svojom. Pokretao je celom dužinom uspravljenog kurca lagano pa malo jače, da ne oseti kada milovanje pređe u drkanje. A onda nije izdržao, pa je grublje protresao obe šake. Megi je menjala boje, ne želeći da posustane. Može ona to, hrabrila se. Drkali su udruženo kurac one nepostojeće žene. Dragane koja je zapravo Dragan, i to previše obdaren…

Ljubio ga je baš kao nju, kao one gornje usne. A klitoris se, žilav i vreo, migoljio i prelivao u žaru svoje vode i Draganove pljuvačke. Pritiskao ga je poljupcima, a onda obe usne obmotao oko njega, sisajući ga polako i predano celom dužinom. Megi se tresla kao nikada pre. Ni pod jednom ženom nije joj bilo ovako, nijedna nije uspela baš ovo, da joj kroz klitoris isisa srce. Predavala mu se sve snažnije i nežnije, sve potpunije, a on je sve upornije sisao, prekidajući samo da je duž cele upaljen…

Zalepili su se. Usne su potonule jedne u druge. Trajalo je. Kao nagli prekid svake nedoumice, konačno rešenje pred nosom. Kada je Megi otvorila oči, Draganove su još uvek bile zatvorene. Donekle osvešćena, zadrhtala je od nekog novog straha, od te blizine. Od lepote trenutka kao kad u nešto dugo veruješ a onda te samo život opizdi jednim pokretom koji ti kaže ’E baš nije tako!’ Iako nije znala kako jeste. Ko je u pravu, a ko ne. Ko greši, ko je ko, koji je sledeći korak u ovoj neprekidnoj seriji…

Dragan je pristao da se vide. Čekala ga je u kafiću u blizini klinike. Nije živeo daleko i pojavio se tek malo posle nje. Letnje jutro je lansiralo prejako sunce pravo u Magdalenine smaragde. Jedva ga je prepoznala. Nosio je crnu trenerku, ni traga šešira i laka za nokte. Frizura crna i pomalo neuredna, one crte kao kod žene, samo tek nikle dlačice na bradi. Prelep je, prva pomisao, možda najlepši muškarac kojeg je videla. Lepši od svake njene devojke. Poredi ga ponovo sa kolegom, sa Sašom, sa p…

Započele su nešto što je ličilo na prijateljstvo. Dragana je nakon pola godine stekla poverenje i često bi ujutru slala poruke koje se nisu ticale samo nje i celokupne konfuzije, dešavalo se i da pita za Magdalenu, kako je, i zvučalo je kao da se brine i da je to iskreno zanima. Možda sam nasela, mislila je Magdalena, ne deleći sa njom nikakve intimne detalje, ali svejedno s retko kime komunicira na tom nivou, pa je prosto nastavila. Na sajtu bolnice bila je vidljiva slika Magdalene u galeriji z…

Probudila se tog dana mrzeći ceo svet. Mrzela je takve dane. Jedino je više od njih mrzela nevaspitanu decu, ukus žumanca i menstruaciju. Šta je onda volela, zapitaćemo se. Ali ovo treće činilo je da tog jutra oči otvori kao da su zalivene olovom. Brzo je u bolu zaklopila kapke, sećajući se obaveza koje se neće same ispuniti.Magdalena je u telu žene bila sve osim ženskog. Na to telo se navikla kao prosto pogrešnu ljušturu u koju je njen duh u nekom nezgodnom nebeskom činu greškom zapao. Pomišlja…

Desilo se davno, ima tome već četiri veka. Nakon zatvaranja sličnih slučajeva, dokumenti su sklanjani na bezbedno i najstrožije čuvani od očiju španske javnosti, a baš do takve arhive zaluđenik poput mene danas nađe put lakše nego do jutarnjih novina.Volim priče koje ruše barijere, koje pucaju od smrtonosne strasti i čine da ti krv uzavri tako da zaboraviš ko si; njihove likove natprirodno hrabre, sa umovima od vatre- večne, lude i mračne, koji ne poznaju pravila i granice, samo prate svoje krhk…

Cigara za cigarom, prostorija se pretvorila u pušnicu, a tela se dime kao šunke. Ubio me bog ako ja znam ko su svi ovi ljudi. Oko njih sjajne disko kugle, šareni letnji šorcevi i majice se vrte sve brže, ruke iznad glava hitro proređuju maglu. Muzika me je ogluvela za samo par minuta.Dima sve više, slep sam, guši me, pritiska. Nikotin, peta votka, treći bensedin, deseta kafa. Ne znam ja ni gde sam ni kako sam završio ovde.Oni mlate, skaču, kao da ih je sve više. Kao da ih znam od ranije. Neki me…

Probudio sam se na hladnoj slami kao iz noćne more, začuvši lupanje vrata. Znam da je ona i znam šta me čeka. Otvaram, a vazduh miriše na praznik, sveže mleko i radost koja je meni zabranjena. Gospodarica se sagnula i pogledala me ravno u oči. Očekivao sam da će me po običaju snažno udariti po glavi ili uhvatiti pod mišku i mlatiti me o pod kako je često činila. U njenim rukama bio sam kao miš, a ona kao planina u odnosu na mene. „Sebastiane, moraš da mi pomogneš“, rekla je mirno, što me je…

Vetar se već od ranog jutra zahuktao da predstojeći dan oduva nekud iza brda, da ostane tamo zaboravljen i da niko u sećanju ne sačuva ni trag o njemu. A već u sedam, đavo joj nije davao mira. Od pet je bila budna, ustavši sat vremena pre Marka. Volela je kada on mirno spava a ona može da ukrade komad tišine za sebe i nosi ga sa sobom kroz naredne sate, da se njime brani i u njega pobegne iz mučnog razgovora ili neočekivane rasprave. „Šta radiš tamo?! Vidiš li kakvo je vreme?“, vikao je Marko ču…