Erotske Priče

Vranića zvali su Vrana, maltene svi, tako da mu nikada nisam znala ime. Bio je konobar u kafani gde smo izlazili pre par godina, naizgled nebitan lik na kog baciš pogled samo dok naručuješ pivo i kad to pivo stigne. A valjda je rođen da bude bokser ili plaćeni ubica, svi ti poslužavnici i čašice u njegovim šakama izgledali su kao delići kristala koje će svakog trena smrskati. Ne zbog njegove korpulentnosti već nekog nadrkanog, čak besnog stava prema svemu, nadmenosti zbog koje su se naši likovi…

Kako početi? Dragi... Pa dobro, drag si mi. Onako da bi moglo početi i sa najdraži. A oba su luda i besmislena jer zamišljam tvoj pogled dok čitaš i lagano pomeraš glavu levo-desno misleći koliko sam luda. Za tobom. Ne poludi se tako često, dragi moj najdraži, naročito mi rođeni blesavi retko doživimo da nas nešto izbije iz kalupa i da poželimo više, da smo odjednom spremni na svaki rizik i da nebo postane granica. Ma kakvo nebo, misliš ti, ova je odavno probila granice. Ne mogu dok te gledam. J…

Ognjen i Luka bili su isto godište, dva momka sasvim različitog karaktera i stila, iz iste ulice. Samo je nekoliko kuća razdvajalo njihove dve porodice. Razdvojila ih je i srednja škola, ali nisu propuštali nijedno zajedničko partijanje, i pitao se Ognjen često zašto, ali društvo nikada nije bilo isto kada Luka nije tu. A bio je odsutan kada je počeo da radi, i tome se Ognjen i te kako smejao. Završio je frizersku školu i ovaj ga je od tada ložio da će uskoro u pedere, i tako narednih 10 godina,…

-Supu imaš tu, i krompiriće- znaš da moraš jesti i to... Sokić, kolačić, i eto! brzo ću se vratiti-rekla je mama pustivši mu na TV-u crtać, ostavivši i čašu hladnog mleka za kasnije. A kasnije je došlo i prošlo, popodne, veče, čaša se ugrejala, supa zaledila, čekao je ali se nikad nije vratila. Željkov tata imao je prestroga pravila da bi tugovali. Vojno lice, prekaljen, jedva da ju je ikada pomenuo. U malom već tada vatra da bude kao on, još veći plamen, da sve sprži, da njega više nikad ne ope…

2018. godine zaljubila sam se u kolegu sa posla. Ništa ne pitajte, to je nešto najgore što može da se desi. Promatraš ga sa distance da drugi ne skontaju, a onda uhvatiš pogled koleginice kako sve budno prati. Odvajaš ga nekako da nasamo popričate, a uvek se desi neki kolega, neki projekat, nešto važnije. Žive muke kako stupiti u kontakt, kamoli vezu, a ne pokvariti kolegijalni odnos ako ništa ne uspe.Vrebala sam izbledeli ton njegovog glasa drugačijeg od svih, dok se udaljava i ostaje samo meni…

Zvala sam ga čika Mirko tada, jer sam imala nepunih dvadeset, a on prešao četrdesetu. Takav je valjda bio red, te već davne 2004., kada sam upisala faks i ređe boravila u svom gradu pa mi je možda i zato bio još draži. Bila je to mala sredina, poput seoske, deo grada u kome su se odgajale krave, svaka kuća imala prostrano dvorište i par lepih konja, svi skupa delili plodove žetve sa svojih njiva, a kad je kakvo veselje pravio jedan, čitavo malo gradsko selo i samo bi se pozvalo na terevenku…

Preostalo je nedelju dana do njene udaje. Agnes se radovala, napunila je dvadeset i tri godine, a starije seljanke koje su u svoje vreme i pre devetnaeste izrodile gomilu sinova i kćeri, već su je otpisale kao sigurnu usedelicu. Želela je da razbije tu osudu, da im pokaže da ni za čim ne kasni za propisanim sledom stvari koje žena treba da isprati u društvu kako bi bila cenjena i zadržala status ugledne buduće supruge, majke i domaćice. Toliko je to želela da je često zaboravljala na sebe, a one…

Bio je zavodnik, otkad zna za sebe, i otkad ga drugi znaju, kada bi ga opisivali lako bi se došlo do one rečite fraze “muška kurva” kojom baš nije voleo da bude opisivan, bilo je lepših termina koji bi taman prikrili koliko treba. Voleo je da svaki od svojih razvratnih maratona ipak kruniše misterioznim i zavodljivim imenom poput “afera”, “slučajan susret”, “vatrena noć sa…” (popuniti imenom jedne od stotinu žena koliko bi se godišnje našlo u Davidovoj postelji od svile). Više od svake svile i p…

Probudila sam se sledećeg jutra osećajući blago probadanje oko vagine kao da se još uvek svaka kost Kasijine šake zabijala u ovaj deo mog skeleta koji se i dalje širio da je celu proguta. Sama pomisao na nju i sve što mi je radila činila je da se po krevetu protežem, prevrćem, nabijam jastuk na glavu, uzdišem i ponovo se znojim, vrtim se ko na džombi od želje za njenim dodirima.Obuzima me opet ista euforija kao pred odlazak kod nje, a sada mi se to u ludoj glavi spaja sa doživljenim, utisci mi b…

Nakon što je usvojila teoretska znanja i paralelno se oprobala u praksi, naša mlada junakinja poželela je da proširi okvire naučenog i potkovana novim veštinama istupi u svet. Madam Amber i njen muž kao njeni stručni učitelji, bili su više nego voljni da joj u tome pomognu, ne oskudevajući u maštovitim predlozima i načinima da savladane tehnike usavrši i van njihovih odaja.Sem toga, bilo je lako sa njima dvoma, pa i gospodinom Ruelom kao njihovim poznanikom, sladiti se i učiti u četiri zida…

ANDRIJANA: Tako sam srećna, gospo, što me učite i imate strpljenja za mene! Uh, već mi se i žuri koliko je divno! Šta ćemo sledeće učiti?MADAM AMBER: Vreme je, draga, da ti pokažemo šta radi kurac kad se nađe u dupetu. Savladala si rukovanje njime rukom i usnama, pa sada idemo dalje. A zašto kažem u dupetu, a ne u pički? Možda bi mogao moj suprug da ti objasni, hoćeš li dragi?GOSPODIN AMBER: Bez problema! Ovde smo da te učimo zajedno. Pored drkanja, kada se oko kurca obavije sva snaga koju kroz…

Njen govor pun energije i njene životne priče od kojih dah zastaje privukle su je veoma brzo ka ovoj ženi koju je slučajno srela hodajući sa majkom kroz pijacu. Nije prošlo dugo, a već su se viđale, dolazila je i sama da je potraži ili se sa njom skrivala na mestima gde ih niko ne vidi, kako bi slušala o njenim nezaboravnim iskustvima koje je u Andrijanine premlade uši pripovedala sa toliko detalja i žara da je devojka poželela da ih i sama doživi. Gospođa je tada bila u ranim četrdesetim, veoma…

Nesnosna je vrućina. Mozak radi na minimumu, ruke traže kako da se rashladiš. Jebeš ovih par dana godišnjeg kad ih provodim ležeći u kući ko oboreno stablo, ne mogu da mrdnem kamoli da se pridružim ekipi na bazenu ili nekoj kućnoj žurki, možda bih mogla tek posle ponoći a normalan svet se do tada ili napije il spava.Gori nebo,gori zemlja, a u meni kao da se nešto ugasilo i čekam neki znak,za nešto nepoznato, nešto novo,zanimljivo da me malo trgne iz kolotečine. Osećaj da već dugo sama pravim seb…

Za mog brata znate već iz par mojih priča. Mlađi je od mene,ali su nam životi tekli u različitim smerovima baš onako kako se i međusobno razlikujemo. Kao brat i sestra pre dvadesete smo se mrzeli i džapali kao i svako drugo muško i žensko dete u porodici. Kasnije smo se konačno zgotivili, iako Nebojša nije baš pričljiv i treba ga dosta gnjaviti da nešto prizna, da se otvori itd. Naročito rođenoj sestri ne bi pričao o stvarima o kojima se seki ne priča, iako je mene uvek znao da zeza s kim sam i…

Jedna priča nastala udruženim snagama, nadam se da će vam se dopasti. *************Svršeno je. I neka je!  I tako više ne mogu da trpim njihove reči, njihove krike, bolje mi je samoj daleko od varoši. A u nju se nikad neću vratiti. Kako li ću živeti, šta ću jesti, gde spavati?! Teren mi nije nepoznat, ali ipak noć... Noć će me teška progutati golu i bosu za samo par sati, prognanu ravno u njenu crnu čeljust. Biće mi to bitno sutra, danas nije! Verujem da će me on spasiti, moj divni gospodin…