Erotske Priče

Силвија и Мишко одавно више нису пар. Отуђили су се и удаљили једно од другога, без неког ваљаног разлога. Једноставно је даљина учинила своје. Далеко од очију, далеко од срца, како каже наш народ. Силвија је већ изгубила појам о времену. Повукла се у своју планинску колибу и не размишља уопште о Мишку. Нема никаквих обавеза, ужива у самоћи, угађа себи и испуњава све своје хирове и лепо јој је. Када јој се са неким прича, просурфује по друштвеној мрежи и нађе увек некога ко је расположен за разг…

Онај ко је рекаода ће љубав спасити свет, био је у праву.Ако бисмо сви гајили љубав у срцима инесебично је давали другима, посталибисмо бољи људи, што је први предусловда се свет промени набоље. Сувише смела,сувише храбра, сувише луда, не губимнаду да ћу упознати ту јединствену,велику и несебичну љубав; да ћу срестичовека о коме целог живота сањам, закојим трагам кроз живот и сурфујем крозинтернет.И сасвим случајно,ако случајност уопште постоји, одговорихна поруку непознатом човеку са профиломбе…

Силвија и Мишко су лежали на широком кревету преко изгужване постељине мртви уморни после маратонског вођења љубави, а тела су им се пресијавала од сакупљених грашки зноја које су се лењо сливале на згужване чаршаве остављајући за собом блиставе путањице на њиховој кожи. Отежано дисање им се полако стабилозовало. Силвија је лежала на Мишковој десној руци још увек омамљена од многобројних екстаза и задовољна, док му је десна рука мирно лежала положена преко њеног стомака и нежно мазила њену кожу…

Други деоПосле љубавног маратона ручак им се претворио у касну вечеру подгрејану у микроталасној пећници и јучерањи хлеб. Сто је био свечано постављен, столњак од тешког свиленог броката боје слонове кости и исто такве салвете, а на средини цветни аранжман. На оба краја стола, у супторним угловима постављене су две округле стаклене посуде до пола испуњене водом по којој су пливале латице ружа и украсне, миришљаве свеће у облику срца. Много таквих свећица постављено је где год је било места у трп…

Искреност је бофл роба коју нико више не жели да купи. Не само да је обезвређена и да одавно није више у моди, већ је одбачена, не у запећак, него у смеће . Данас је у моди само се позивати на искреност, а у ствари се фолирати и сервирати људима лепе лажи, тј. оно што они желе да чују.Ја као здрава и ментално и физички нормална, средовечна жена, нисам у стању да прихватим та нова мерила вредности, па ни контрадикторне личности...Али ми се омакне понекад. Погрешно проценим и то платим, наравно, н…

Гледали смо једно друго нетремице. Око камере откривало је на нашим лицима чак и оно што смо желели да сакријемо једно од другога. У њему сам нашла оличење мог човека из маште, светлооког и плавокосог. Иако кивна на судбину што није све било другачије, што он није старији и што га нисам срела много раније, устрептала сам од узбуђења гледајући га како се осмехује, како нервозно провлачи прсте кроз косу, а мислила сам да нисам више у стању да осетим такво узбуђење икада више. Обоје смо били узбуђе…