Bilo je prohladno jesenje jutro. Beograd, tmuran i siv. To jutro je obojila Maša, koju ugledah dok sam dolazio na posao. Vedra, i vidno lepo raspolozena, kao da je nosila poseban sjaj koji je unosio nered u prosecno Beogradsko radno jutro, ili je bar tako bilo u mojoj glavi. Stajali smo na suprotnim stranama pesackog prelaza, i nekoliko puta su nam se pogledi susreli. Upalilo se zeleno svetlo i njoj su nekako bas u momentu naseg susreta, jako trapavo ispale slusalice. Nasmejao sam se i podigao j…