Erotske Priče

Na samom početku studiranja upoznao sam "običnu" devojku. Ljilju. Mirnu i smirenu u svakodnevnom životu. Ništa na njoj nije podsećalo na devojke o kojima sam do tada maštao dok drkam, ili za kojima sam ludeo kad god sam usamljen. O kako je velika tada bila moja zabluda!Pokazalo se da njena povučenost, staloženost i mirnoća imaju veze samo sa dubokom emocionalnom stabilnošću i intelektualnom superiornošću. Srećom nisam u startu odmah odustao od Ljilje. I, gle moje začuđenosti!- brzo smo se,…

Prisećam se svega od sinoć- moderan bar s varljivim osvjetljenjem, otmenim kristalnim čašama s još otmenijim koktelima punim bilja, voća i kuglica leda. Išla sam tamo s prijateljima na proslavu koleginog razvoda. Pio je sam, možda viski, ili čak burbon, ako se dobro sećam. Videla sam ga malo pre nego je on video mene. Dok sam se borila sa sećanjima na putu ka toaletu, stizala sam i pokušavati koračati kao da ga se ne sećam, da bi osetio moju snagu. Pogledi su nam se sreli. Sva su se sećanja vrat…

Гаражна врата шкрипе. Твинго нестаје у утроби скровишта. Док га упаркиравам тик уз зид, препознајем по количини немира који ме управо ради, да је, и немогућност да узмем аутограм после недавно завршеног концерта, још један од разлога што ми је адреналин и даље повишен. И делимично због пар вискија пре самог концерта. Нисам размишљала о изласку из аута ни након што су се гаражна врата уз тресак спустила за мном. Крв! Крв! Чинило ми се да успевам угледати кроз хеклање па кроз кожу, како ми се…

Oboje zajedno na trećoj godini studija. Tada već tri godine u vezi sa najjebozovnijim bićem na svetu. Upoznali se prvog dana predavanja. Ljubav na prvi pogled. Devojka na čija smo usta drkali skoro svi mi iz grupe. Sofija. Dignutog nosa, uvek tip top sređena, elegantna, sa vojvođanskim akcentom. Usta rođena da klize niz kurac. Neizbledljivo preplanula tokom cele godine, sa okruglom mesnatom guzom. Bez preterivanja, jedna od onih kraj koje muškarci ne umeju da vladaju sobom. Na moje iznenađenje,…

♣   -Halo!- Izvolite?- Fotografišete, vidim na vašem sajtu, rođendane, slavlja, svadbe...- Daaa.- Sviđa nam se kako to radite...Mislim, baš nam se sviđa!- Hvala!- Radite li i van Beograda?- Naravno.- Mi smo iz Niša...?- Nije problem. Mislim, ne bi bio problem ako se dogovorimo.- Dozvolite da dam telefon mom mužu. Malo sam se zbunila. On će vam lakše pojasniti naš „slučaj“...- Ok.- Evo me! Zdravo! Ja sam Davor. Mislio sam da je nemoguće da se ova moja ikad zbuni. (osmeh)- (osmeh)- Nema…

Zimsko jutro. Još se nije razdanilo. Samo još da, pre nego uđem u kancelariju, kupim omiljenu pitu u MAXI-ju pored firme. Prodavačicine još nerasanjene usne se zanosno izvitoperuju dok me obaveštava da će za samo dva minuta da izvade  krompirušu iz peći. Čujem je, ali napaljiva i presijavajuća zategnutost kože usana joj, provocira, zatamnjuje i umrtvljuje stvarnost, i na kraju me čini nesposobnim da se usresredim i na značenje njenih reči. Jasno mi postaje u trenu da bi njom opčinjenu, a&nb…

"Obuci staru krinolinu i prebaci bijeli šal.Ja ću svirat' violinu i biće maskenbal.Zaigraj kao da more šumi a ti si jedan val.Samo veliku tajnu glumi, takav je maskenbal" Zašto sam odlučila da napišem ovu priču? Šta sam mislila da ću time postići? Jednostavno nisam mogla više daizdržim, da trpim i krijem istinu u dubini svoje duše. Morala sam nekom da kažem. Inače bih prsla kaoprenaduvani balon. Rasprsla bih se na hiljade komada. I više me ne bi bilo.Sa druge strane, istina kao i…

Bubnjam prstima po volanu, oponašajući ritam žestoke kiše koja je odjednom počela da pada- nekako pojačavajući moje raspoloženje iščekivanja. Da li je krivo oslobađanje ozona? Neko mi je jednom spomenuo da iznenadni pljusak sa sobom nosi hemikalije i arome koje život stavljaju u focus, čineći dragocena osećanja akutnijim. Pa, možda baš to sad osećam, dok ga čekam. Kremasta koža sedišta se fino zagreva pod butinama, gaćice su mi već klizave od sokova. Sa bezobrazno odsutnim pogledom zaključujem d…

Čim pomislim na reči i dodire koje, ne svojom voljom, propuštam svaki put pomalo, kad god je vidim, počinje uvek ista, bolno-topla prijajuća nostalgija. I zbog svih tih sanjanih specifičnih, baš značajnih mi, a nedoživljenih orgazama. Sa njom. Koji me gorko podsećaju, da su baš oni kamen spoticanja. Da bi preživeo kako želim...Zašto ne umem, ne uspevam, ili ne smem da joj činim baš ono što osećam da mi nedostaje? I što moram, pošto-poto...?Ko zna...Zašto ne uspevam bar da joj ispriznajem već jed…