Erotske Priče

­Isidora je nasmejana. Skoro kao i uvek. Uz zavodnički pogled dva smeđa oka, tihi promukli glas kreće sa usana. Neodoljiva. Još od kad je bila srednjoškolka. Davno. Da budemo precizni, pre dvadeset pet godina. Zbog tih očiju i usana urezanih u mozgove mnogih njenih vršnjaka. Zbog predobrog dupeta koje i dan danas sigurno diže kurčeve negde tamo, daleko od Srbije. Zbog toga što je fatalna, bila i ostala, i to dobro zna, Isidora je nasmejana.I zbog tri para očiju koji netremice gledaju u nju. Okam…

- Kažu tu crkvu, u Brezovcu što ste oslikali...samo što sveci ne ustanu sa zidova, bože mi oprosti - krsti se matori, pa zagleda gore u plafon. Hvata za cev od skele, pa još jednom proverava je li pričvršćena i stabilna - Imaćete kod nas puno posla...izbledelo sve.- Preteruju ljudi...ali jeste ispalo dobro. Daću sve od sebe da ovde bude još lepše.- Ako, sinko. I biće sigurno...ako hoćeš, mogu ja da te odbacim do smeštaja? Da ne čekaš oca Lazara, tri sahrane danas ima, biće i umoran sigurno?Mator…

Priznajem. Doduše, hrabar sam tek toliko da priznam ovde, gde me niko ne zna i gde nikog neće biti briga. Možda će i meni biti lakše, ovde nikom ne zapinje da li sam ološ ili svetac. Biće mi lakše ako se pretvaram da ovo što pišem njima, pišem tebi. Jebi ga.Jebi ga. Baš vala. Ako ćemo iskreno, i ti si moju Jelenu ono jednom uhvatio za sisu. Kao slučajno. I dobro, istina, jesmo bili klinci. Verovatno sam indijanac što pamtim i što se sećam. Nije što si je uhvatio, nego što si znao da je bila moja…

- Ja...ja stvarno ne znam otkud to tu...Ko zna koliko sam puta čuo tu rečenicu. Nikad nisu dobre vesti. - Jeste saglasni da uradimo test na narkotike? Znate da upravljanje vozilom pod dejstvom opijata nije dozvoljeno? Još i ovako kasno sa probnom dozvolom...Brkić još jednom baterijsku uperio u preplašeno lice devojčice, ruke skupila i nervozno krši prste, pa zagleda u drugaricu, onamo na mestu suvozača.- Supstanca koja podseća na marihuanu, šefe...imate li još šta u automobilu? Sve luđe vreme st…

O sebi neću previše, osim onoga što je bitno za događaje o kojima pišem. Ja sam tatin sin. To mi je sada lakše da napišem i priznam jer se bližim tridesetoj. Kao tinejdžer, to nisam zapravo kapirao. Sad mi skoro neverovatno, ali tako je. Naravno da sam bio svestan da imam mnogo skupe patike, da za moj računar neki drugi roditelji rade godinu dana i slično. Valjda zbog toga što se nisam razmetao i kurčio previše, nemam pojma. Nikad sebe nisam doživljavao drugačijim od ekipe koja je bila oko mene,…