Erotske Priče

Mislio sam da sam izbegao metak. Treća nedelja tišine. Polako se vraćam u legalne tokove života. Zaobilazim mesta na kojima bih mogao da ga sretnem, kontam da je primio poruku, da je svestan cele situacije i da se, ako već ne može biti veran Ivani, preusmerio na nekoga drugog. Ali život ne bi bio život da nam uvek ne servira duplu porciju govana kad ih već tako slatko jedemo. Sreda uveče, telefonski poziv, mrak, prekid programa. Ne znam šta da radim, šta ako joj se javim a on joj je sve rekao, p…

Imao sam neku pravnu zavrzlamu, obijao pragove, gubio vreme objašnjavajući zašto sam došao da bih uvek dobijao uobičajeni odgovor - nismo nadležni. Neko ti da savet gde da ideš, neko te samo hladnokrvno odjebe i tako u nedogled, psuješ sistem, trošiš živce i pitaš se ono svakodnevno - zašto baš meni?! Tako u nekom momentu završim na mestu gde se naslućuje rešenje problema, ali i početak stvaranja novog.  Službenica je bila srdačna i uputila me na sprat da nađem nekog Sašu i da je on taj koj…

Primetio sam da je ova priča ostala nedovršena i da je nisam nikad objavio, pa evo umesto nove prvo da se pozabavim arhivom. Uživajte! ................................................................................. Ć: Ovo je Ivan. Ivane ovo je moj sin.I: A ti si taj umjetnik?!J: Taj :)Ćale mi je pričao svakodnevno o ovom bolidu, kako ga kinji, kako mu razna sranja namešta kod direktora, kako mu je ispod časti da mu neki klinac bude nadređeni još potpuno nepismen. Jedino što mi ćale nije rekao…

Voleo bih da mrzim sebe zbog ove priče, znam da bi to tako trebalo ali ne umem. Zašto? Jer se iz najčarobnije bajke u sekundi sve pretvorilo u užasavajući horor, princ je postao psihopata a ja shvatio da nisam kastingovan za ulogu princeze nego konja. Princa ću nazvati Aleksandar, a kako drugačije? Kao i obično u ovom našem beskrajno dosadnom pederskom univerzumu, bajke počinju na dejting aplikaciji. Bio sam u drugom gradu i uvek se tako zajebem (znatiželja ubije mačku), poželim da zavirim u te…

Znam da je pauza ogromna, nije da nisam bezbroj puta pokušavao da vam pričam šta se događa, ali život je krenuo da me melje, da testira moje limite, stvari se, čini mi se, nisu pošteno ni završavale nove bi uveliko trajale. Naravno da počinjem sa Balšom jer me je to iskustvo resetovalo, pa ću nastaviti dalje čim skupim malo vremena i nerava. Za ovu priču se zahvalite jednom Milančetu čije su mi reakcije na sve ono što sam vam rekao do sad bile dovoljan vetar u leđa da se konačno obračunam sa blo…

Kako da vam ne poklonim još jednu priču kao zahvalnost za sve lepe reči i svu pažnju koju ste vi meni ove godine nesebično darivali. To se jednostavno mora zbog vas, ali se mora i zbog mene, jer pišući ovo mislim da ću za kraj ove godine možda razrešiti neke zavrzlame u mozgu koje me trenutno opsedaju i ne dozvoljavaju da u novu godinu uđem rasterećen. Kad sam ušao u sobu bilo je hladno pa sam ga zamolio da pojača grejanje, ja se ne razumem pa se ne bih petljao, mogla bi čitava zgrada da ode u v…

*Nemoj da počinješ ako nemaš vremena, priča je morala da bude duga jer život nije uvek jednostavan. Kako se desi da dobiješ glavnu ulogu u potpuno pogrešnom filmu za tebe? Zašto ti više ništa ne znači rečenica: dobro je to iskustvo ili na greškama se uči ili kako bih inače znao? Šta ako ta autodestrukcija ne govori zapravo o niskom stepenu samopoštovanja, šta ako te taj odraz u ogledalu na neki bizaran način radi, ako od toga goriš, od toga da si na dnu, da niže ne može. Ovoga puta sam dotakao d…

Prvi sat nakon buđenja mi uvek izgleda kao ulazak u hladnu i praznu fabričku halu, potpuno sablasna slika, blicanje neonki, teški zvuci buđenja mašina, biće potrebno vremena da se sve pokrene, radnici su usporeni i tihi, hodaju gotovo na prstima, još uvek imaju taloga od kafe na jeziku koju su sručili onako brzinski sa nogu, njihova tela su tu, njihove ruke postaju zauzete ali glava se još nije razvela od jastuka. Zato izvini za greške i konfuziju, trebaće mi vremena da se pokrenem. Čuo si sigur…

Sve ti dajem neku antiku, valjda kad prođe dosta vremena jasnije vidim i manje sam emotivno vezan, ali hajde da probam nešto svežije. Hteo sam da ti pričam nešto o greškama, izabrao sam četiri događaja iz prethodne dve godine i mislio sve to da spojim jer se nekako sve nadovezuje prirodno, izrasta jedno iz drugog. Ali bi bilo predugo pa ti sada dajem zlatnu sredinu a sledeći put dve greške od pre i jednu posle ove najveće. O dečku sa kojim sam sada ću ti tek pričati neki drugi put. Ovo je počelo…

Nije bila neka gužva, tipično za nedelju veče. Tri stola dole pored šanka, jedan ispod nas direktno a mi smo bili jedini na spratu. Prsti su mi ledeni i mokri od čaše pa sam ih brzo zamenio usnama, one su tople, u njih može da stane više. Svakog časa bi mogao da naiđe neko, konobarica, neki drugi par koji želi da se malo izoluje, pratiš dole na vrata dok me nabijaš šakom na svoj vreli kurac. Srce mi lupa kao nenormalno, u stomaku osećam vatromete. ... Nakon što je Viktor otišao, sedeo sam neko v…

Taksista ne zaklapa usta, do stana će neko stradati, ili ću otvoriti vrata i baciti se negde, ili ću ga zadaviti golim rukama i pustiti nas da se slupamo o prvu banderu. Aleksa nas je zatekao. Jebeni Aleksa koji se najavio ali je Vedad na to zaboravio (ako mu je verovati). Jebeni Aleksa naravno još uvek ima ključ i još uvek ulazi slobodno kao u svoju kuću. Ne znam šta mu je bilo u glavi, verovatno da će ući u sobu nežno i posmatrati neko vreme Vedada dok spokojno spava, pa ga onda probuditi, a o…

Probudio sam se u krevetu sam, sa prozora nije dopirala svetlost a u stanu je bilo jezivo tiho. Čokoladica na Vedadovom jastuku. Posežem rukom, uzimam telefon. Crkla baterija. Imam užasnu glavobolju. Ustajem ranjivo, pucaju mi kosti u stopalima dok se prilagođavaju brodskom podu i odlazim u dnevni. Vedada nema nigde, ulazna vrata su zaključana, wtf? Poruka pored umivaonika, dolazi do 9 morao je da ode do kluba, piše mi da nađem nešto u frizu i zagrizem. Piše mi da me ljubi. Čini mi se da se umiv…

Ima par godina od kada se sve ovo odigralo, misio sam da vam konačno pišem o skorijim dešavanjima, ali neka padne još malo prašine, lakše mi je kada sam emotivno distanciran od svega. Aleksa. Imao sam Aleksu već duže vremena na nišanu, to nije bila ona puška kojom lovim akciju, to je bila ona druga sa gumenim mecima kojom se lovi nešto što želiš da traje. Nećemo preteranu limunadu, ali recimo da sam bio zaljubljen u Aleksu. Prvi naš susret preko nekih zajedničkih prijatelja je bio impresivan, iz…

Nešto mi ne da mira. Preznajam se kao u sauni, čaršav je pijan od znoja i težak kao da je od kamena. Gledam u Milanovom pravcu. Spava. Milan izgleda tako spokojno. Jedini snop svetlosti koji se probija u sobu pada po njegovoj kosi, čisto zlato. Retko sam imao priliku da ga ovako gledam, sve njegove uvale i bregove, čitav pejsaž tela, naročito dok leži na leđima, pa je onaj najlepši breg tako na izvolte. Izgleda impresivno, kao da nije totalno uspavan, kao da bi sa nekoliko pravih dodira mogla da…

Kako mrzim ovog tipa. Ma daj? Ozbiljno, vidiš ti kako on blene? Pa možda mu se sviđaš haha. Haha. Šta je? Ja mislim da je suprotno, da bi me rado prebio samo da smo sami. Ti si lud! Ozbiljno, on tako godinama kad me vidi ne skida pogled, ja se okrenem on još uvek gleda, horor! Čekaj zar on nije onaj muzičar, kako se beše zove... Stefan. Tačno Stefan, slušala sam ga ja par puta odličan je. Ma jebeš ga. Izašao sam sa drugaricom da ukrademo što više sunca i nauživamo se maksimalno ovog proleća. Sve…