Deo VII - Beli zeka

Jutro, vozim preko Gazele ranije nego obično, nema gužve, stižem, prazan parking ispred firme. Ulazim žurno, pozdravljam portira, lift, nema nikog za
deskom, prolazim kroz boksove, nema ni Danke, pogledam na sat 8 i 10. Stigao sam pre svih, tako sam i hteo, ulazim u kancelariju, sedam u fotelju, palim računar i okrećem se ka panorami grada. Osećam nemir, izbačen sam iz ekvilibrijuma, ne prija mi! Moram da uspostavim ravnotežu, što pre to bolje. Moram da odem na par dana, sredim misli, znam ovaj osećaj, predskazanje, desilo mi se jednom sa vrlo neprijatnim krajem, neću da ponovim taj put. Planirao sam da odletim do Ciriha, imam posla tamo. Možda je sad najbolji trenutak da to i uradim. Da! Jeste!

Okrećem sa ka stolu i vidim da mi je stigla gomila mail-ova, klijenti i partneri. Otvoram ih redom, čitam i na svaki odgovaram vrlo srdačno ali kratko. Vidim da stiže i Danka, auh, te lokne, crna blejzer sunkja iznad kolena, utegnuta Guess pojasom, najlonke boje kože i crne stiletto sa visokom štiklom, sve to sam video bacivši kratak pogled preko monitora. Zastaje, gleda me kroz stakleni zid začuđena onda pogleda na sat pa opet mene. Dižem glavu iznad monitora sa velikim osmehom. Upitno me gleda i pokazuje prstom na moja vrata, klimnuh potvrdno.

— Dobro jutro muškarčino moja, sva ozarena reče sa velikim osmehom.

Zavalim se u fotelju:

— Dobro jutro...izgledate, odmerim je celu, ...fantastično!
— Baš ste poranili danas i izgledate... srećno, zadovoljno.
— Dobro zapažate... tako je, sklopim ruke, ...imam razloga da budem.

Spusti malo glavu pa izazovno se osmehnu:

— Da nisam ja nekako uticala?

Kratko bacim pogled kroz “izlog” pa dodam:

— Verujem da jeste... oprostite, siguran sam da jeste.

Raširi osmeh a njeni savršeno pravilni i blještavo beli zubi sinuše, odmaknu se nekoliko malih koraka nazad, okrete i na vratima me pogleda preko ramena, posla mi veliku pusu pa odleprša za svoj sto. Jbt kakva žena! Jok, srećan sam zbog posla, hah. Šta ima na njoj da mi se ne sviđa? Razmišljam i razmišljam i ne mogu da nađem ni jednu jedinu stvar. Da li je moguće? Kako to da nema ni jednu manu, nešto što mi se ne sviđa, nešto što mi smeta? Moguće je, uvek ja tako na početku i zove se ... Uh, aj da završim ove mail-ove. Završih i pogledam na sat, 9 i 20.
Uzimam slušalicu i pritiskam prvo dugme:

— Izvolite Alex, Dankin neuobičajen sexy glas.
— Pozovite gospodina Morris-a i pitajte kad mogu da dođem do njega, molim vas.
— Naravno Alex, javljam vam odmah.
— Hvala, spustih slušalicu.

Treba da napišem mail Ronald-u Emerich-u da dolazim u Zürich. Ronalda sam upoznao pre dosta godina u Berlinu na jednom simpozijumu i od tada smo ostali u kontaktu i postali na neki način prijatelji jer sam vrlo često boravio u Zürich-u. Ima li letova danas da pogledam, nema, imam u 11 i 20 sutra. Odlično. Napišem kratak mail i pošaljem. Zvoni telefon, svetli prva lampica, Danka:

— Morris može da vas primi odmah, Alex, opet tim užasno sexy glasom.
— Hvala Danka, spuštam slušalicu, ustajem, otvaram vrata, pogledam Danku, namignem joj i nastavim kroz boksove.

Morris-ova kancelarija je bila na suprotnoj strani “lavirinta boksova”, prošao sam pored deska i liftova, nastavio pravo gde su se nalazile kancelarije još 3 partnera firme, njegova je bila na kraju. Stižem do njegove sekretarice Danijele:

— Gospodin Morris vas očekuje Alex, ljubazno mi reče.
— Hvala Danijela, nastavih pravo, otvoram vrata.
— Hello Mr. Morris, thank you for your time on such short notice, it won’t...

Rekao sam mu da bih morao uzeti slobodno do srede, da moram do Zürich-a. Naravno da mogu, nikakav problem i pohvali me za vrlo uspešan kvartal,
mnogo bolji od prethodnih. Prija kad te seda glava pohvali i kad je zadovoljna učinkom. Zahvalih mu se i kretoh da izađem kad me zadrža:

— Alex, have you received an email from McBride yet, McBride from Morgan&Saas?
— No, not yet, i went through all my emails this morning, nothing from McBride.
— Please do check again, i got one from Robert Braham few minutes ago.
— I will, have a great day sir.

Robert Braham je bio na čelu Morgan&Saas a Jason negde na poziciji kao ja pa je komunikacija tekla između mene i njega kao što je između Morris-a i
Braham-a. Mora da je nešto bitno kad se sede glave dopisuju, odmah ću da proverim, rekoh sebi i žurno se uputim nazad u moju kancelariju. Prolazim pored Danke, pogledam je, namignem, uletim u knacelariju, sednem za sto i vidim novi mail stigao. Od koga? Jason McBride.

Nestrpljivo čitam, ah englezi, prave spektakularne uvode, daj glavno, zašto si pisao. Neočekivano dobar kvartal i pozivaju me u London na satanak sa najvećim svojim shareholder-ima. Private jet će me čekati u četvrtak u 8h na aerodromu Nikola Tesla. Bukirali su mi Four Season Hotel na Park Lane-u. Lepo,vrlo lepo. London, 4 dana, taman mi to treba. Da li? Hmmmmm.

A što ne bih Danku pozvao da ide samnom? Možda bi htela, nemam šta da izgubim, sa druge strane, malo da se odvojim od nje, ovo je postalo baš intenzivno sa njom. Pa šta? Nije mi lepo? Ma lepo ko nikad u životu. Jesam li se ja to uplašio? Pa...jesam, uplašio sam se. Čega? Nje? Ne, nego sebe, znam šta je, mnogo je počela da mi se sviđa, mnogo, znam kuda to vodi. Hajde da se pretvaram da je to sve još uvek jedna jako zanimljiva, uzbudljiva igra.

Eto Ronald-a, odgovara mi mail-om da će mu biti jako drago da se vidimo sutra na ručku u Zürich-u. Sjajno! Sad da pripremim sve što mi treba za Zürich, otvaram privatan cloud storage preko cyber ghost-a i proveravam da li je sve tu što mi treba i kopiram na USB. Pogledam na sat 12 i 20, što ne bih otišao na dužu pauzu? Ma da, idem na lepu kafu, piće. Kako sam kročio iz kancelarije, zastanem, okrenem glavu ka Danki:

— Danka, da li ste raspoloženi za neko piće, kafu možda?

Podiže pogled, osmehnu se a obrve joj zaigraše iza naočara:

— Jesam Alex, hvala na pozivu, ustade, uze tašnicu i pođosmo kroz boksove ka liftovima.

Pozvao sam lift i dok smo čekali Danka me pogleda:

— Nekako zračite zadovoljstvom, to sam videla još jutros.
— Nemam razloga da ne budem zadovoljan, odgovorih mirno.

Izlazimo, odlazimo u 4 Roses, kafić manje više prazan, tu i tamo neko sedi, primičem stolicu Danki i mahnem konobaru i pokažem prstima 2 zatim sednem prekoputa nje.

— Alex, sinoć sam doživela nešto najlepše u životu, poče sa velikm osmehom.
— Da li će vas iznenaditi ako vam kažem da sam i ja isto?
— Stvarno, ozari joj se celo lice a osmeh raširi.
— Vidim da vas je iznenadilo, dodam.

Stiže konobar i stavi dve šoljice na sto.

— Jeste, mislila sam da muškarac kao vi doživljava takve stvari dosta često, pogleda me značajno.
— Naprotiv, mnogi misle da mi žene naprosto padaju u naručje, osmehnuh se, ali to nije slučaj. Znam muškarce kojima se upravo to dešava, ne meni,
nastavih, verovatno je do mene.
— Zašto mislite da ste vi u pitanju, uopšte to ne bih pomislila... iz moje perspektive.
— Nisam od onih koji lupaju recke, nije to moj sport.
— Uspešni ste u poslu, prelepo izgledate, šarmantni, pažljivi, svaka žena bi vas poželela, stavi ruku na grudi kao da mi pokazuje da govori iz duše.
— Ali ja ne želim svaku, osmehnuh se, nisam playboy niti vodim takav život.

Zasijale su joj oči, a usta razvukoše u veliki osmeh. Ah, videla se sreća na njeom licu, ispisana velikim slovima, malo se zarumenela. Kakav slatkiš, prepoznala je sebe u mojoj izjavi, osetila se posebno i trebalo je. Jeste posebna, meni posebna. Srce mi zaigra kad god je vidim, kad god pomislim na nju a mislim često na nju. Nesvesno želim da je otmem onom šošonu koji nema blagog pojma kakvu ženu ima, kakvu vatru i kakvo senzualno biće. Bog je nepravedan kad takvom mrmotu udeli ovakvu ženu ali opet na neki način jako pravedan jer mi je dozvolio da uživam u njoj kao da je moja. Ćuti i uživaj, rekoh sebi, koliko god da traje.

— Sigurno ne bi ste hteli da mi pravite društo u Londonu, ta ideja mora da vam je odbojna, rekoh onako pomalo šaljivo.
— Apsolutno, to me uopšte ne privlači ni najmanje, prihvati šalu kroz osmeh.
— Znao sam, počeh da se smejem, nije trebalo da pominjem.
— Da, bili ste upravu, London... ne, šta bih ja tamo, poče da se smeje.
— Ma da, eto meni se uopšte ne ide ali moram, rekoh sa nipodaštavanjem.
— Vi mi nikako nedelujete kao čovek koji radi nešto protiv volje.

Nagnem se ka njoj, podignem obrve, pogledam je i ona se nagnu ka meni:

— Četvrtak u 15 do 8 ujutro, budite ispred ulaza aerodroma, zavalih se nazad u stolicu gledajući je sa osmehom.

Ostala je nagnuta, širom otvori oči i usta bez reči, ne mrda, zatečena potpuno. Htedoh da se iskidam od smeha ali ostadoh samo sa osmehom. Pribra se malo:

— Čekajte, čekajte, London?
— Da.
— Vodite me u London, polako govori gledajuće me netremice.
— Da.
— Ovo nije šala, nastavi polako.
— Ne, sa ovakvim stvarima se ne šalim... da vas uštinem?

Ispravi se još uvek zbunjena, pogledah oko nas da li nas neko gleda pa opet nju, skupi ruke u pesnice i poče da cupka na stolici sa velikim kezom, nasmejah se. Onda zastade pa i ona pogleda oko nas pa nastavi da cupka od sreće a njene lokne samo skakuću. Bi mi milina videti je tako srećnu, shvatio sam da je moja odluka da je pozovem bila prava.

— Oh Alex, sad bih skočila da vas izljubim, reče sva poletna.
— Ne sumnjam po vašoj frenetičnoj rekaciji, nasmejem se.
— Uhhhhhhh, uzdahnu duboko, zabaci glavu, London sa vama, sklopi oči u zanosu.
— Niko me nije ovako iznenadio, pogleda me očaravajućim osmehom.
— Drago mi je, smireno odgovorih, ni mene.
— Vas, podiže desnu obrvu upitno.
— Da, iznenadio sam sebe pitajući vas. Razmišljao sam da li je uopšte pristojno da vam predložim, udati ste a ovo se može shvatiti kao vrlo nepristojna ponuda. Znate film?
— Znam, znam, nije uopšte nepristojna, čak šta više, bilo bi vrlo nepristojno da me niste pitali, pogleda me očima pomalo ljutito ali sa osmehom.
— To sam i ja mislio, nasmejem se.
— Oh Alex, od vas samo najlepše stvari, neopisivo lepe, srećna sam, ovlažiše joj se oči, čime sam zaslužila da mi bude ovako lepo, gledajući me dok joj
suzica polako kliznu niz lice.

Jbt, stvarno je srećna, kakav život to ima kad je sad toliko srećna? Da li sam ja ta karika koja je nedostajala u njenom lancu života da bude srećna i zadovoljna? Koliko sputanih emocija u tako slatkom biću, previše. Nemoguće da sam jedina svetla tačka u njenom životu a činilo mi se da jesam. Kako ne voleti takvu ženu? Kako neusrećiti takvu ženu? Radiš pravu stvar, govorim sebi, možda najispravniju stvar u životu. Upoznao sam puno žena u svom životu ali nijednu nalik njoj, ni blizu njoj. Uplovila je u moje srce i bacila sidro.

— Oprostite, obrisa pažljivo obraz ispod naočara.
— Oprostite vi meni što sam se našalio u početku, nagnuh se ka njoj.
— Da vam oprostim što ste tako divni prema meni, pogleda me njenim zelenim očima.
— Nikada, zameram vam ovo do kraja života, nasmeja se glasno i ja zajedno sa njom.

Platih konobaru, ustajemo i ona kreće:

— Danka, pozovem je.
— Da, okrenu se i pogleda me.
— Ja idem kući, putujem za Zürich, neću biti na poslu sutra ni prekosutra.
— Ah, u redu Alex, nisam znala, pomalo razočarana.
— Vidimo se na aerodromu u četvrtak ujutro, dodajem uz osmeh.
— Putujete odmah?
— Ne, sutra pre podne ali imam neke stvari da završim.
— Ok, želim vam prijatan put, posla mi pusu, okrete se i jebozovno njišući kukovima krete ka zgradi, baš je mešala guzom onako provokativno znajući da ću je ispratiti pogledom.

Gutao sam očima njeno slatko dupe koje se polako udaljavalo, okrenuh se i pođoh ka kolima. Vozim i razmišljam, emotivna je vrlo, ovo što ima samnom, šta god to bilo, jako mnogo joj znači. Sinoć kod kule sam osetio njenu suzu, danas je opet zasuzila, ne smem je povrediti, ne želim je povrediti. Ne bih sebi oprostio to! Kako podnosi muža pored mene, kako joj je kad je kod kuće sa njim? Ja taj problem nemam pa ne mogu ni da zamislim.

Stigoh kući, nemam ništa u planu osim treninga kasnije, presvlačim se u trenerku i majicu. Gladan sam. Mrzi me da spremam nešto, dostava. Izvalim se na trosed, London, sa Dankom, biće zanimljivo, trebalo bi da je najavim James-u, nema smisla samo da se pojavim sa njom. Zovem James-a i kažem da ću povesti blisku saradnicu koja je odlično upućena u sve, odgovara mi da je to odlična ideja, svako koga ja preporučim je dobrodošao. Zahvalim se još jednom.

Zvono, dostava. Sečuanska piletina, navalim. Čaša Pinot Grigio-a i sad mogu malo da odspavam. Slabo sam spavao prethodne noći, kasno sam legao a i uzbuđenja nije manjkalo. Bio sam napaljen ali se nisam olakšao, oštar trening će rešiti to i odlučih da se istuširam. Sveže okupan u bademantilu zavalim se u fotelju. Sad mogu da dremnem malo pre treninga.

Trgnu me iz sna zvuk telefona, samo jedan ping. Onako zbunjen i još bunovan gledam gde je, na stočiću pored fotelje, svetli. Uzimam i vidim BlueCrush
poruka, otvorim:

Alex...

Danka je. Stiže sledeća:

Beli zeka...

Dok mi sinapse opet uspostave vezu. Šta beli zeka? Ne shvatam, mozak mi još tup od spavanja. Opet poruka:

Kuc, kuc, Alex...

Šta sad kuc, kuc? Jbt, šta se dešava? Potpunom sam zbunjen! Opet neka njena igra koju ne kapiram uopšte ali budi moju radoznalost. Šta ovim hoće da mi kaže? Taman sam počeo da joj odgovaram kad čujem kucanje na vratima stana. E sad sam tek zatečen, samo što mi stigla njena poruka a već neko kuca na vrata, uh, pomalo zastrašujuće. Ustajem, odlazim do vrata, otvaram.

Ispred vrata stoji Danka, kosa skupljena u rep samo dve lokne padaju sa obe strane lica, na glavi joj stoje bele, pufnaste zečije uši, vrh nosa u rose boji uokviren crnom olovkom, od nosa se spušta crna olovka u obliku trougla i ocrtava gornju liniju usana i završava zavijena na gore. Na tim zavijucima su iscrtane tačkice i linije kao brčići zeke. Njene lepe zelene oči uokvirene crnim krejonom koji ih još više ističe a na krajevima izvučeno jače tako da imaju bademast oblik. U crnom kožnom jako dugačkom matilu koji je utegnut kaišem u struku i crnim kožnim čizmama sa visokom štiklom. Držala je ruke u džepovima mantila i gledala me tim smaragdnim očima bez naočara.

Stajao sam tako ne znam koliko dugo gledajući je i zagledajući svaki detalj. Moj beli zeka, sinu mi, prvi film Matrix, kada Neo spava i budi ga računar na čijem ekranu piše: Neo... Follow the white rabbit...Knock, knock. Osmehnuh se kad sam shvatio poruke i njen izgled, nije imala tetovažu zeke već je ona bila taj zeka. Nasmejah se.

— Da zeka otrči nazad u šumu, reče stidljivo, slatko, pognuvši glavu malo, zeki malo hladno.
— Ne, ne, ne, neka zeka uđe u moj topli dom, odgovorih u istom stilu.

Pomerih se u stranu i pustih je da uđe. Napravila je par koraka dok sam zatvarao vrata, okrenuh se i vidim kako rukama hvata kragnu mantila, širi je i
pušta da padne na pod. Bila je gola u nekakvom kožnom uprtaču, obmotana kaiševima koji su se ukrštali i bili spojeni metalnim prstenovima. Oko vrata je imala široku ogrlicu sa metalnim karikama kao neka vrsta davilice. Cela je bila utegnuta kaiševima, preko ramena, bočno i ukrštali se na leđima. Oko struka malo širi a bokovi sa po 4 kaiša koji su joj utezali guzu i svi se ukrštali većim metalnim prstenom tačno na sredini guzova. Prvi red kaiševa na guzi je bio povezan jednim kratkim kožnim delom na kome je bila bela pufna u obliku zečijeg repića, ispod je virila sjajna metalna kuka koja je nestajala među guzovima. Čizme su bile jako duboke i dopirale do polovine butina. Uh, zaličilo mi na one kožne BDSM uprtače i u tim jako dubokim kožnim čizmama mi je sve to izgledalo malo nastrano ali istovremeno i užasno napaljivo. Stajao sam u bademantilu i zevao u nju bez reči, nisam znao šta da kažem. Meni leđima, okrenula je glavu samo u stranu, naslonila bradu na rame:

— Vaš zeka vas čeka, maznim sexy glasom.

Nisam odgovarao, samo sam je gledao, nisam znao šta da kažem. Onda se okrenula prema meni. Kaiševi sa ramena, iznad grudi i ispod grudi su se ukrštali iznad njenih sisa velikim metalnim prstenom, niže nekoliko bočnih je utezalo njeno telo, kaiševi bokova se ukrštali opet metalnim prstenom tačno iznad njene skroz glatke pice. Prelepe sise su joj bile utegnute tim kaiševima sa gornje i donje strane a na bradavicama metalne štipaljke svaka povezana lančićem sa karikom na okovratniku. Oko zglobova na rukama je takođe imala široke kaiševe sa metalnim karikama. Neverovatno jebozovan prizor njenog tela utegnutog tim uprtačem a istovremeno i zastrašujući, asocirajući me na BDSM. Sviđao mi se taj izgled ali ne i BDSM. To nije bilo u mom sex repertoaru niti me i najmanje privlačilo. Nespojivo mi je uživanje i bol a BDSM upravo jeste nanošenje bola, kako da nanesem bol ovako slatkom i milom biću kao što je ona. Nikako! Nisam sposoban za to, to je potpuno protivno svim mojim emocijama, željama i strasti koje osećam prema njoj.

— Ne sviđa vam se vaš beli zeka, upita me mazno, pomalo tužno.

Šta da joj kažem? Naravno da mi se sviđa, sviđa mi se neopisivo mnogo ali u ovom fazonu NE. Ne volim BDSM, baš ne volim!

— Dan...ovaj, beli zeka mi se jako sviđa, izuzetno mnogo ali... zastadoh, ne znam šta da joj kažem a da je ne povredim.

Možda ona to voli? Možda uživa na taj način a nisam znao, nisam pretpostvaljao.

— Ali, pogleda me upitno.
— Biću direktan, Danka širom otvori oči , obožavam vas i belog zeku, izgledate neopisivo... jebozovno! Taj look u crnoj koži sa svim tim kaiševima
i te čizme, fantastično, blago rečeno. Ali! Zastanem značajno, implikacije koje proizilaze iz tog izgleda i insinuacije ne volim. BDSM jednostavno
nije moj vid zadovoljstva, nikako, čak i vrlo odbojno. Iskreno vam kažem, taman vas povredio rečima ali to je tako i neće se promeniti, vrlo ozbiljno
joj odgovorim.

Stajala je tako još sekund ili dva a onda joj lice poprimi plačan izraz, suze joj krenuše i zatrča se ka meni. Zalepi se za mene, zagrli me čvrsto, nabi lice u moje rame i poče da jeca. Pobogu, pomislih, zar sam je toliko ubio u pojam, toliko povredio? Zar sam toliko bio neprijatan? Kako mi bi krivo, htedoh u zemlju da propadnem. Zagrlih je čvrsto ne mogavši reč da izustim dok je glasno jecala na mom ramenu i podrhtavala. Podiže glavu sa mog ramena, pogleda me velikim uplakanim zelenim očima, zagleda se u jedno pa u drugo oko a onda ih sklopi polako dok su joj suze tekle niz obraze i poljubi me. Samo je prislonila svoje usne na moje i stajala tako blago se trzajući od jecanja. Stegoh je jače zagrljajem i pritisnuh usne na njene. Nismo
se pomerali, taj pojubac je govorio više od bilo koje reči, ali kojih, nisam znao. Odmaknu glavu posle par trenutaka, opet se zagleda u moje oči:

— Vi... ste... nej...lep...ša st...var... u mom ži...vo...votu, isprekidana jecanjem.

Jbt, knedla mi u grlu, teško mi do zla boga, osećam da mi oči plivaju u suzama koje samo što ne poteku, emotivno sam pocepan, iskidan, nisam ovo doživeo nikada, nisam bio spreman za ovu erupciju emocija. Samo sam se odmakao malo, sagao da dohvatim njene noge levom rukom, podigoh je sa zemlje dok sam je desnom držao oko grudi, ponesoh je u naručju polako do dnevne sobe. Nije skidala pogled sa mene, pojavio joj se osmeh i pomazi me po obrazu jako nežno. Spustih je jako polako na trosed a ja sedoh u fotelju nagnuvši se ka njoj:

— Danka, vi ste promenili moj život, rekoh pošto sam se sabrao i osetio da mi je knedla u grlu nestala.
— Šta vas je nagnalo da pomislite da volim BDSM, upitah je tiho.
— Moj...muž...
— Polako, ne žurimo nigde, smirite se pa mi recite, pokušah da je umirim.
— Moj... muž to...voli i je...dino ta...ko im...ima...mo sex, još uvek jecajući.
— Izvinite samo trenutak, odoh žurno do kuhinje i donesoh joj čašu vode ...izvolite.
— Hva...la.

Pridiže se:

— Ohh...hhh, zastenja ali sa bolnim izrazom.
— Šta bi, upitah je, ustadoh i priđoh joj.

Ona se samo okrenu na stomak, izvi leđa, podiže guzu i rukom pokaza na metalnu kuku iznad guzova. Uhvatio sam kuku između pufnastog repića i njenih guzova ali je stajala čvrsto, ona spusti ruke, uhvati guzove između kaiševa i malo ih raširi. Video sam kako kuka nestaje u njenoj rupici, drugi deo je bio slobodniji jer je izvila leđa i vidim da je prsten na kraju kuke povezan kaišem koji ide ispod ostalih sve do okovratnika gde je zakačen. Šta je ovo, pomislih i počeo da vučem ne bih li izvadio kuku ali je teško išlo.

— Ahhhh, zastenja bolno.
— Danka, šta je ovo, upitam je začuđen i pomalo nervozan.
— Na kraju je kugla, odgovori mi brzo.
— Aha, biću pažljiv.

Polako nastavih da vučem i vidim kako joj se rupica ispupčila od kugle, pljunem kroz veliki prsten koji je držao kaiševe ukrštenim i stajao tačno iznad njene guze. Popustim, kuka se malo vrati u nju pa počeh ponovo da vučem. Teško je išlo, kolika je to kugla na kraju, kako je uspela da je stavi uopšte? Ne znam ali želim da je izvučem, nežno, polako da je ne povredim. Rupica je počela da se širi i vidim početak kugle:

— Ahhhhhh, uzdahnu glasnije.

I tako malo po malo uz pauze na kraju vidim poveću kuglu, sigurno 4 cm u prečniku kako polako izlazi i na kraju ispade cela. Provukoh je ispod kaiševa,
okrenuh na drugu stranu a ona spusti glavu uz vidno olakšanje.

— Ohhhh, ovo je bolelo, reče tiho.
— Verujem, vratih se nazad u fotelju.
— Ali bili ste neverovatno nežni Alex, doda uz osmeh pridižući se na kolena.
— Za taj buzdovan treba dozvola, rekoh odmahujući glavom.

Spustila je noge na pod i sela.

— Počeli ste da vaš muž jedino na ovaj način ima sex sa vama, rekoh upitno.
— Da, obori pogled na pod pa podiže glavu i pogleda me, jedino tako, uze čašu i ispi sve.
— Ne može na “normalan” način već mora da dominira, da me tretira kao robinju, da mi nanosi bol jer ga to uzbuđuje, nastavi.
— Postoji medicinska definicija za takve osobe, dodah, a lično smatram to vrlo izopačenim. Znam da ima vrlo mnogo poklonika te vrste seksualnog
zadovoljstva kao što ima poklonika raznoraznih drugih nastranosti.
— Da, ima, dragi Alex, ima, potvrdi mi.
— Ali vi niste poklonik takvih stvari, upitah je sa očiglednom željom da mi potvrdi.
— Nisam, ali znate, čovek se navikne na mnoge stvari pa i na ovo.
— Verovatno ja imam tu mogućnost da ne moram da se navikavam ni na šta što mi ne prija.
— Nije to naprasno krenulo od prvog dana, vrlo postepeno tokom prve 4 godine braka, znate priču sa žabom u loncu?
— Da, znam.
— Tako sam i ja radoznalo prihvatila i postepeno se kuvala te 4 godine i na kraju skuvala. Zastade malo, zagleda se ispred sebe pa nastavi, neprimetno
me uvukao u taj svoj sadistički svet zadovoljstva. Dok sam shvatila već sam bila u svemu ovome što imam na sebi i još po nekoj nastranoj stvari pokušavajući da mu pružim zadovoljstvo. Niko nikad ne bi rekao da je takav, svi koji su ga upoznali smatraju ga za primernog muža, finog, pažljivog, kulturnog. Nikome nije ni na kraj pameti kakav izopačen fetiš on ima i šta radi sa svojom ženom.
— Iskreno Danka, da mi je neko ovo ispričao a ne vi, ne bih bio u stanju da prihvatim jer sliku kakvu ste odavali na poslu nikako se ne bi uklapala. Fina, lepa, kulturna, obrazovana, pametna žena kao vi, da vas zamislim ovako kao što sada izgledate, da ste robinja svom mužu u nastranom sexu, ni teoretski nije moguće.
— Trudila sam se da ni sa čim ne pokažem i uspevala.

Onda podiže glavu i pogleda me:

— Sve do trenutka kad se vi naišli i zatekli me u WC-u kako se zadovoljavam maštajući o muškarcu koji će me želeti onakvu kakva sam a ne utegnuta u nekakve kožne kaiševe sa ogromnom kuglom u dupetu i kukom koja me razvlači ako se malo nagnem. Ove narukvice oko mojih zglobova, ispruži ruke pokazujući mi, služe da budu zakačene pozadi za pojas pa sam tada vezana, ponižena, uhapšena rekla bih.

Spusti ruke, nasloni se u trosed, obori glavu gledajući u svoje ruke u krilu.

— Htela sam da vas iznenadim, da se pojavim ovako i vidim vašu reakciju. Samo da znate, zeka je bila čisto moja ideja, nema veze sa svim ovim niti
sa fetišom mog muža.

Vidim da joj je teško, teško joj što mi sve ovo priča, ipak je to najveća intima između nje i njenog muža. Nisam želeo da je gledam snuždenu i neraspoloženu, nikad do sada je nisam video takvu. Uvek je bila raspoložena, vesela sa predivnim osmehom.

— Biću iskren Danka, u tim kaiševima i čizmama a posebno sa šminkom, ušima i repićem zeke izgledate neverovatno uzbudljivo, sexy, toliko požudno
da bih sada izašao i prošetao centrom sa vama, rekoh pokušavajući da budem ozbiljan.
— Zaista, krajnje začuđujuće me pogleda.
— Oooo, da. Pa niste svesni kako bludno i provokativno izgledate, pokušavajući da obuzdam usne koje mi neprimetno igraju.

Ona se pogleda kao da ne zna kako izgleda, zagleda noge , bokove, narukvice pa pogleda mene vrlo upitno. Nisam više mogao da izdržim i prasnem u smeh.

— Još da imam povodac da vam zakačim za tu davilicu, nastavim da se smejem.

Poče i ona da se osmehuje, pa sve više i na kraju prasnu u smeh. Smejemo se oboje grohotom.

— Zamišljam scenu i narod na ulicama kako blene u nas i krsti se, reče kroz smeh.
— A ja sav ponosan šetam i gledam ljude kako mi se dive prelepoj robinji koju posedujem.
— Pa me povučete ka nekom žbunu da čučnem i piškim, nastavi ona kroz smeh.
— Jao da, hahahahaha.
— Uh, bio bi to nesvakidašnji priozor, reče na kraju kad smo se ismejali kao naduvani.
— Tako vas volim, kad se smejete, kad ste radosni, izustih oduševljeno.
— Sad mi je lepo, smeh je dobar a vi me uvek zasmejete, pogleda me i ispravi se a ruke nasloni na kolena.

Dok mi je još osmeh igrao po usnama shvatim, ustanem, priđem joj hitro i kleknem ispred nje. Vidim joj u očima da je iznenađena mojim naglim prilaskom. Pažljivo uhvatim štipaljku zakačenu o njenu desnu bradavicu i polako otvorim, uh, al je jaka, mora da je steže do bola, onda brzo isto tako pažljivo otvorim levu. Bradavice joj spljoštene od štipaljki i izvučene, pomalo otekle:

— Ohhhhhh, ispusti, izvi leđa i isturi sise ka meni zabacivši glavu nazad.

Video sam olakšanje, kako mi ranije to nije zapalo za oko, gde sam gledao? Bi mi žao što su je sve vreme the štipaljke stiskale i bradavice sigurno bolele. Kako lep vrat ima i počeh da je ljubim odmah ispod brade pa sve niže. Samo je ispuštala duge tihe uzdahe dok sam se približavao njenim sisama. Uzeo sam njenu desnu dojku polako u ruku, spustio moje usne skroz oko oreole i jako nežno pomazio jezikom bradavicu.

— Ohhhhh, uzdahnu jače, uhvati me nežno za glavu i primače me blago k’ sebi.

Jako nežno sam joj jezikom dodirivao bradavicu a onda prešao na drugu, osećao sam udubljenje koje je napravila štipaljka i jezikom polako prelazio preko. Kako me je mazila rukama osećao sam da joj prija, da joj ublažavam bol. Koliko je ona uživala ja sam još više, te mekane ali dovoljno čvrste lopte u mojim rukama koje sam pažljivo držao, uh, zaspao bih na njima. Verovatno me majka slabo ili nikako dojila dok sam bio mali kad sam razvio takvu ljubav prema dojkama, ne svim, ovakvim kakve je Danka imala, okruglim, većim, lepim, pravilnim još dovoljno čvrstim da lepo stoje. Odmakao sam se malo posle uzivanja u njenim bradavicama, ona spustila glavu nazad, sklopila oči, blago razmakla pune usne i nagnu se ka meni. Usne nam se dodirnuše, samo ovlaš, držala me za obraze nežno i ljubakala lagano po usnama , bradi, obrazima, pa samo donju pa samo gornju usnu, tako nežno, nepojmljivo.

— Imam utisak da bi vam prijala čaša vina, recimo hladnog belog?
— Da, Alex, prijala bi mi jako, tiho mi reče otvarajući oči.

Ustao sam polako i otišao do kuhinje, otvorio poseban frižider sa vinima, gore crna na višoj temperaturi oko 14 stepeni i dole bela na 8 stepeni. Uzeh
bocu William Fèvre Chablis Champs Royaux iz 2015-te. Jako dobro vino sa prizvukom zelenih jabuka i blagim mirirsom poljskog belog cveća. Vraćam se
sa dve čaše, naspem njoj i meni i dodam joj u ruku. Danka blago provrti čašu pa omirisa:

— Mmmm, osećam li to ja miris jabuke?
— Da, probajte, izuzetno vino.

Uze gutljaj, zatvori oči, zadrža ga u ustima pa polako proguta.

— Uuuu, jako lepo, malo čudno, oporo, osvežavajuće, pogleda me upitno.
— Baš tako, rekoste to kao pravi enolog.
— Ne razumem se u vina ali jako dobro znam šta mi se sviđa.
— Još jedna meni veoma draga vrlina koju posedujete, osmehnuh se.
— Mogu li da vas zamolim nešto, dodah.
— Recite Alex, usredsredi pažnju na mene.
— Budite ljubazni Danka i skinite the lance sa štipaljkama i narukvice, zamolih je.

Bez reči otkopča prvo jednu pa drugu narukvicu a onda otkači lance zakačene za ogrlicu i stavi ih na trosed pored sebe.

— Bolje, upita me.
— Mnogo bolje, potvrdih osmehom, nemojte mi zameriti, smetale su mi da ih gledam ali ostajem pri mišljenju da vam ti kaiševi užasno dobro stoje
posebno u kombinaciji sa tim čizmama. Možda su preduboke za moj ukus, do kolena bi bilo lepše. Imate prelepe noge i šteta je kriti ih u tako
dubokim čizmama.

— Ah Alex, vi i u najškaljivijoj situaciji umete da udelite prave reči da se osećam bolje i uvek posebnom, skupi se i mazno mi reče kroz osmeh.
— Vi jeste posebni, meni ste posebni, jedinstveni sa svim što imate.
— Oh, još ću se zacrveneti, trepćući izazovno.
— Vi? Ne, to je samo od vina, nasmejah se.

Podiže glavu, nakrivi je pa me onako malo ispod oka pogleda:

— Neobični ste, pomalo enigmatični ali neverovatno šarmantni. Sigurna sam da ne postoji žena koja može da vam odoli ako vas zainteresuje.
— Kako vi odolevate a jako ste me zainteresovali, pecnem je.
— Ja nisam odolela, poklekla sam još posle našeg prvog razgovora na pauzi, sećate se tog razgovora?
— Jako dobro, bilo ste mi tako slatki pokušavajući da objasnite vaše uzdahe u WC-u.
— Oh, još uvek me pomalo sramota, skupi se stidljivo.
— Nećete mi zameriti da vas pitam nešto?
— Ne znam, možda i hoću, reče femkajući se, šalim se, vama ne bih bila u stanju bilo šta da zamerim.
— Čemu ona metalna kuka sa kuglom u guzi?
— Nisam očekivala tako neumesno pitanje od vas, ljuto, parodično odbrusi pa se nasmeja, ta kugla simbolizuje kaznu.

Videla je da sam se namrštio, da ne shvatam pa nastavi:

— Znate da volim analni sex, napravi pauzu očekujući da potvrdim.
— Da, znam.
— Takođe znate da moj muž ne želi ni da čuje a kamoli da mi udovolji i proba moju guzu, opet pauza, sklopi ruke i stavi između kolena što mi je
pokazalo da je ranjiva na tu temu.
— Da, klimnuh glavom.
— Tu kuku sa kuglom je namerno kupio i potrudio se da postane sastavni deo ovog uprtača simbolizujući tako kaznu što volim nešto što on ne voli.
Svaki put mi je nabije i na taj način spreči da na bilo koji način dobijem uživanje koje želim. Smatrajući da to nije dovoljno, zakačena je za moju
ogrlicu nedovoljno dugačkim kaišem tako da mi leđa moraju biti izvijena, u suprotnom, ako se malo ispravim ili još gore nagnem, kuka počne da mi para guzu i davi me. Hoću reći, osetim bol i dole i oko vrata. Ako sam još na kolenima i sa narukvicama, ruke mi vezane na leđima, ne postoji mogućnost da ustanem bez nečije pomoći. Nekad ume da zategne taj kaiš pa moram da zabacim glavu i jako izvijem leđa da bih izbegla bol.

— Ako vam smeta i teško vam je da pričate o tome, nećemo više, rekoh mirno ali sa gađenjem na licu.
— Ne, ne smeta mi čak mi je drago da podelim sa vama jer ni sa kim nisam i ne mogu.
— Hvala, pogledah je, mislio sam iskreno i to je videla.
— Šta bi se desilo da jednom odbijete da budete njegova ... zastadoh kao da tražim reč.
— Robinja?
— Da.
— Ništa, moljakao bi me dok ne bih pristala, reče kao da je to najnormalnija stvar.

Mora da sam imao blesav izraz lica kad me pogleda vrlo upitno.

— Čudno vam je to?
— Da. Obično takvi postanu možda nasilni ili počnu da kinje i maltretiraju, tako ih zamišljam. Mogu samo da zamišljam jer mi je to jako strano.
— Pa...nije nasilan niti postaje ali sam osetila da bude grublji sledeći put ako ga prethodno odbijem.
— Na koji način ako smem da pitam?
— Pa...recimo, zategne ovaj kaiš sa kuglom više, nekad mnogo više. Strašno se napali kad me čuje da kukam jer me boli onda k...
— Čekajte Danka, prekinuh je vrlo ozbiljan jer sam počeo da besnim polako, njega uzbuđuje kad vam nanosi bol?
— Ooo daaaaa, pa ne bi mi nabijao ovo metalno zlo u dupe i kačio proklete štipaljake da ga to ne loži, uozbilji se i ona.
— Jednom je preterao i zategao kaiš toliko da mi je glava bila toliko zabačena nazad da sam sve videla naopačke i svaki mali pomeraj me davio i
cepao guzu, jedva sam disala.

Sagnu glavu, zastade, podiže glavu sa suznim očima i nastavi:

— Bio mu je dignut i tvrd kao nikad do tada, uhvatio me za kosu, drkao par sekundi i svršio mi u usta i po licu koliko ga napalilo moje gušenje i
kukanje.

Pažljivo sam je slušao neverujući šta mi priča, sedeo sam kao Al Pacino u filmu "Kum" u fotelji i netremice slušao meni neverovatne stvari. Ima BDSM pornografije, mekše i tvrđe ali znam da to rade za pare, Danka to radi za šta? Šta meni ovo treba u životu? Opet ta moja radoznalost, koji sam je kurac pitao bilo šta? Čekaj, kažem sebi, pa kako je došla kod mene, u čemu je došla? Kad sam sve to video naravno da sam pitao! Pokušavao sam da shvatim zašto se u tom kostimu ako tako mogu opisati, pojavila kod mene, sa kakvim namerama. Zar misli da sam isti kao njen muž, da sam neki izopačeni sadista?

Gledala me suznim očima i osećala bes koji je počeo da seva u mojim očima. Bio sam besan, besan što se neki moron tako ponaša prema njoj, besan što je došla kod mene pripremljena kao da ću i ja da se iživljavam na njoj, besan što je uopšte pomislila tako nešto. Borio sam se sam sa sobom da li da ustanem i oteram je pičku lepu materinu što mi je upropastila sve što mi je bilo lepo i drago ili da se obučem, povedem je i nađem tog njenog idiota i rastavim od života.

Pokušavam da se smirim i ne učinim bilo šta ishitreno što bi posle zažalio, počinjem da dišem dublje, mislim da je primetila. Primetila je da mi se izraz lica promenio, da me pogodilo sve što je rekla a ja se izvinjavao ako je njoj teško. Meni je bilo teško!

— Alex.
— Alex, ponovi glasnije jer nisam reagovao iako mi je pogled bio prikovan za njen oči.
— Dođe mi da se rasplačem, zaista, što ste vi sušta suprotnost njemu, što mi je sa vama toliko lepo da vam ne mogu, stvarno ne mogu opisati koliko.

Video sam da je iskrena i da će svakog trenutak briznuti u plač, bila je na ivici. Neću valjda dozvoliti da se ovde rasplače zbog mene, nikako. Izgledala mi je kao davljenik koji moli za ruku spasa a ja stojim, gledam i ne pružam. Kakav sam ja to sadista, šta ja to radim? Podignem obrve, duboko udahnem i nagnem se ka njoj:

— Danka, tu sam i uvek ću biti tu za vas, nemojte molim vas plakati, tiho rekoh.

Kako izgovorih, suze joj krenuše niz lice. Oh, jbt, to sam hteo da izbegnem ali je očigledno bilo neizbežno. Mislim da bi zasuzila šta god da sam rekao. Ustadoh odmah i kleknuh opet ispred nje, bez reči je zagrlih. Osetio sam njene ruke kako me grle i jako tih jecaj, opet mi ta prokleta knedla u grlu. Ne bih je imao da mi nije toliko stalo do nje, ne bi svega ovoga bilo da nije došla. Šta sam mogao, da se pravim da nisam tu? Koji joj kurac bi da se obuče onako i dođe mi na vrata? Šta je htela time? Da proveri da li se i meni to sviđa, da nisam neki skriveni sadistički kreten? Nema drugog obrazloženja ili ja ne mogu da nađem drugo objašnjenje njenog postupka. Držao sam je tako zagrljenu a ona me mazila po glavi kad osetih da hoće da se odmakne i popustih zagrljaj. Odmakla se savim malo da može da me pogleda u oči. Ah te lepe zelene oči natopljene suzama. Gledali smo se tako nekoliko trenutaka kad mi reče tiho:

— Ne mogu da zamislim svet bez tebe.

Uh, nisam baš ovo očekivao, pogodilo me pravo u srce. Sve što sam se pitao proteklo vreme i ne nalazio odgovor sad mi je bilo kristalno jasno. Svaki vikend kad sam mislio o njoj i kako joj je sa mužem bilo mi je jasno kao dan. Jbg, kad ne znaš ne boli, sad kad sam napokon saznao, saznao sam i bol. Međutim, ovo bi saznao pre ili kasnije, došli bi mi do ovoga, bolje što pre pregrmeti i nastaviti. Kao i sa svim stvarima u životu, postoje gadne i manje gadne, bolje prvo one najgadnije pa si srećan kad moraš one manje gadne, one ispadnu još i dobre.

— Ne zamišljaj ga bez mene, odgovorih kroz osmeh.

Nasmeja se.

— Obrisao bih vam suze ali se plašim da vam ne razmažem šminku.

Prstima obazrivo pokupi suze sa lica a šminka ostade netaknuta. Pala mi ideja na pamet da upalim kamin, donesem jastuke i da se tamo smestimo i gledamo vatru. Malo romatike posle ovako plačne večeri. U levom uglu moje dnevne sobe, naspram troseda i fotelje nalazio se kamin, pored njega veliki LED TV a ceo desni zid je bio u staklu. Retko sam ga palio. Ispred njega je bila bela čupava jambolija, trebalo je da izigrava nekakvo krzno.

— Dajte mi nekoliko minuta Danka, molim vas.
— Naravno, osmehnu se.

Otrčah do druge sobe, pokupih 4 jastuka i donesoh u dnevnu sobu i poređah na jamboliju ispred kamina.

— Naspite nam vina ako vam nije teško, zamolim je.

Potpalim vatru, otvorim cug, vidim kako se plamen izdužuje i okrenem ka njoj:

— Dođite ovamo i ponesite telefon, svideće vam se.
— Već mi se sviđa, ustaje uzima telefon i zanosno njišući kukovima dođe do mene, čučnu i poljubi me.

Ja sam legao, opružio noge ka vatri i naslonio se na desni lakat a ona pored mene na svoj levi lakat.

— Pozovite muža i recite mu da ćete doći dosta kasnije.
— Nema potrebe Alex, na službenom putu je, dolazi u četvrtak, odgovori mi mirno i cmoknu me u obraz.

Ja pucnuh prstima i svetla se ugasiše, još mi je lepše izgledala obasjana samo plamenom kamina. Senke su plesale po njenom telu i licu u ritmu plamena, uh, nisam neki romantik ali ova atmosfera je bila zaista očaravujaća.

— Vau, kakva magija, kakva romantika, reče radosno, nisam vas smatrala za romantičnu osobu ali imate svoje trenutke.

— To isključivo zavisi od osobe koja je pored mene, osmehnem se šmekerski.
— Ja budim ovako romantično raspoloženje u vama, upita me mazno.
— Apsolutno.
— Ah, kakav ste muškarac, tiho reče.
— Nema savršenog ali sam najbliži savršenom, citiram izvesnu damu, rekoh kroz osmeh i otpih lep gutljaj.
— Ooo, pamtite moje reči Alex, reče i izazovno me pogleda.
— Svaku reč meni jako bitne osobe, odgovorih.

Podiže i skupi obrve, nagnu se ka meni:

— Oh, kako to lepo zvuči.

Polako je približavala svoje usne mojim i taman da nam se spoje, zazvoni telefon i prekide je. Njen telefon je zvonio, uze i pogleda ga, zastade, kao da je razmišljala da li da se javi ili ne. Prevuče palcem preko ekrana i javi se:

— Ćao.

Nisam video ko je zove niti me interesovalo, okrenuo sam glavu ka kaminu i uzeo još jedan gutljaj vina. Isključio sam se da ne čujem njen razgovor, samo sam gledao u plamen koji me je opuštao. Vatra, kakva čarobna stvar, treba češće da palim kamin, pomislih. Sedeti ili ležati sam pored nje nije baš zabavno ali sa Dankom je nešto drugo. Stvarno je u pravu, nisam uopšte romantik ali sa njom sam najveći koji postoji, otkriva mi nove stvari kod mene, stvari za koje sam mislio da ne postoje. Izuzetna žena, možda čak i ona prava koji neki čekaju ceo život i nedočekaju. Da li je? Za sada mi se čini da bi mogla biti, isuviše je kratko znam da bih realno prosudio ali ko mozgom sudi, niko, samo srcem. Da sam išao srcem kroz život ne bih bio gde sam, ne bih ostao bez jdenog dela tog srca da sam slušao mozak. Kao što Jura Stublić peva, ne bi mi tamo na cesti ostalo srce na vrućem asfaltu. Ne idu srce i mozak zajedno ali kad krenu zajedno onda je to ono pravo, nasmejah se.

— Važi, ćao, završi Danka razgovor i spusti telefon dalje od sebe.
— Moj muž, pita me kako sam i šta radim, kao brine za mene, reče sarkastično. U stvari proverava me.

Okrenuo sam glavu ka njoj sa smeškom i gledao njene oči koje su imale tirkizno zeleni sjaj od plamena. Ništa nisam rekao, samo sam je gledao i nestajao u toj vanzemaljskoj boji njenih očiju.

— Ma ko ga jebe, razvuče prelep osmeh i poče opet da se naginje ka meni.

Čekao sam je da mi dođe, nisam se pomerao, pokaži da si moja, mislio sam u sebi. Neće ga više spominjati niti mu odgovarati na poziv, bio sam siguran.
Gledala me i polako prilazila, nosevi nam se dodirnuše, nakrivi malo glavu u stranu i usne nam s spojiše u lagan poljubac, sklopila je oči a zatim i ja. Uživao sam u njenoj blizi, u njenim punim sočnim, toplim usnama, ni o čemu nisam razmišljao, samo sam upijao milinu koju mi je prenosila usnama. Odmakla se, okrenula, uzela čašu i vratila meni:

— Da nazdravimo predivnoj večeri, reče mi.

Dohvatih moju čašu ali je bila prazna:

— Prazna je, sad ću...
— Ne, nebitna je čaša, zaustavi me rukom i povuče nazad.

Pritisnula mi grudi lagano, spustio sam se na jastuk, uze gutljaj vina pa se nagnu ka meni i lagano spusti usne na moje. Razmakao sam usne i jezikom
dodirnuo njene, polako je pustila vino da curi u moja usta. Uh, ovo je bolje od bilo kog nazdravljanja, pomislih. Polako su mi se punila usta vinom, razmače i ona usne, jezici nam se spojiše kupajući se u vinu. Jao, bože, od sada ovako pijem vino sa njom, nikako drugačije. Mmmm, čuo sam je tiho. Podiže glavu, ja progutah vino a ona uze novi gutljaj i ostavi čašu iznad moje glave pa ponovi poljubac. Stvarno uzbudljivo i vrlo napaljivo, zna mala savršen poljubac. Osetih njenu ruku na stomaku kako mi odvezuje bademantil. Odveza ga u trenutku pa ga otvori, podiže ruku na moje grudi i poče ih maziti.

— Mmmmm, opet ispusti.

Podigla je dlan, savila prste i samo me ovlaš mazila vrhovima noktiju. Uh, kako uzbudljivo! Vrlo je nežna bila, čuo sam sitno puckanje kako je noktima
prelazila po mojim podšišanim dlakama. Podiže glavu posle meni jednog od najsenzualnijih poljubaca:

— Kako je ovo sexy, reče mi, mmmmmm.

Spusti se na moje grudi poče ih ljubiti i maziti noktima. Kako je samo nežno i lagano to radila, sklopio sam oči sa osmehom na licu i uživao kao car. Otplovio sam okeanom zadovoljstva sa jedrima punim vetrom strasti. Kad sam osetio da je krenula niže ispod grudi, odškrinuo sam kapke i samo sam blago pridigao plećke sa poda, trbučnjaci mi se kontrahovali.

— VAU, uzviknu Danka oduševljeno, kakvi trbušnjaci!
— Alex, ovo mi niste pokazali, doda krajnje iznenađeno.

Spustih se nazad i opustih stomak sa zadovoljnim smeškom. Podiže se i kleknu pa nastavi da mi ljubi stomak i šara noktima. Gledao sam je kroz trepavice, uzbudljiva silueta njenog tela, kosa zalizana koja otkriva njene male uši sa lepim visećim minđušama, linija blago izvijenih leđa koja se spušta od ramena ka struku pa diže do guze a onda savija na dole naglašavajući lepe okrugle guzove i nestaje u čizmama. Svi ti kaiševi obmotani oko njenog tela izgledaju dobro, lagao bih kad bih rekao suprotno, ali taj struk, neverovatan struk kao gepard. Onako širok i veliki grudni koš koji se sužava u neverovatno uske bokove, upravo to čini geparda najelegantnije građenim grabljivcem. Danka je bila slično građena sa lepim većim sisama a taj njen stručić je samo činio da joj grudni koš izgleda neverovatno veliki. Ispružio sam ruku i počeo da je mazim po leđima, kako meka koža ali delom van mog domašaja zbog kaiševa. Trgla se malo kad sam je dodirnuo.

— Mmmmm, volim kad me mazite, mazno reče.

Stigla je do moje kite koja je ponosno stajala i čekala je, osećao sam njene nokte na preponama pa kako kruži oko kite a onda jedan kratak liz po samom vrhu glavića. Poskoči mi kita na njen dodir, napalila me tim njenim noktima ko tigra.

— Uh, kako volim vašu potpuno glatku kožu, mmmmm.

Spustih ruku ispod nje i dohvatih prstima veliki metalni prsten gde su se svi kaiševi ukrštali, tačno iznad njene pice i povukoh je blago k’ sebi. Brzo se
pomerala na kolenima i primakla skroz uz mene, malo sam se izvio ka njoj i obema rukama je uhvatio za struk a palčevima pod prepone, podigao je, ona savila noge u kolenima i prebacio je preko sebe. Kliznuo sam rukama odozdo sa struka na gore, uhvatio guzove i blago ih pritisao na dole. Raširila je noge, izvila leđa i naslonila stomak na moj, osećao sam kaiševe kako me malo žuljaju ali me nije bilo briga. Tako izvijenih leđa i isturene guze, prsten koji je inače stajao tačno na sredini guzova se pomerio na gore sve do početka guze. Hvala bogu, pomislih, i pica i guza su mi dostupni. Osetio sam njene tople sise na stomaku, uhvatila mi jaja i kitu, ne znam kojom rukom šta, nije mi bilo bitno, blago sam liznuo vrhom jezika njen klit, trznula se a mene prođe neka toplina, shvatim da je moja kita u njenim toplim ustima. Ščepao sam joj guzove čvrsto i privukao, zaronio u njenu picu, nosem
sam joj dražio otvor dok sam jezikom šamarao njen klit, bila je mokra. Mora da je progutala celu kitu jer sam osetio da je nešto pritislo glavić a osećao sam toplinu celom kitom. Uh, zastala je, podigla glavu i glasno uzdahnula:

— Ahhhhhhh.

Ustala je, skinula zečije uši sa glave, opkoračila me i klekla spustivši dupe na moje grudi a picu tačno na usta.

— Ovo će vam se svideti Alex, reče sa osmehom.

Poče da izvija leđa i zabaci glavu skroz nazad. Gledam je šta radi, savija se i savija, njena kosa je već pala na moj stomak, uhvati moje butine i povuče blago, podigoh butine i savih noge u kolenima, osetio sam da je uhvatila moju kitu i ubrzo opet topao dodir. Dohvatim telefon i upalim kameru da vidim šta radi, zanemeo sam u trenutku, jbt, ovo je potpuno neverovatno! Izvila se skroz, glavom naopačke i sa mojom kitom u ustima, ne verujem šta gledam na telefonu, drži se za moje butine i vuče ih blago na šta ja lagano dižem kukove i nabijam joj kitu u usta. Ludilo, popuno ludilo! Došlo mi da vrisnem, kako uspeva to, kako je tako razgibana, pobogu, ovo je, ovo je nenormalno! Pustila je moje noge, malo se odgurnula i ispravila, nagla glavu ka meni:

— Samo za tebe, obliza usne jebozovno sa đavolskim smeškom.

Brzo se spusti, nasloni rukama iznad moje glave pa se sulja telom naniže, pa još jednom i udari dupetom u moje butine, ispravih noge i spustih dole a ona se spusti još niže. Leže na moje noge, dohvati moju kitu obema rukama i gledajući me pravo u oči poče da je liže kao najukusniji sladoled. Liže ga sa svih strana, po obudu glavića, ukrug po samo vrhu pa uzme glavić u usta, njene pune usne ga obuhvate i sisa ga, jao, kako to bezobrazno radi, uzdišem, uvlači mi se stomak, ocrtavaju mišići a njoj poskoče obrve i širom otvori oči i nastavi da liže. Kako užasno dobro tako izgleda dok mi ga liže, dok me gleda njenim prelepim zelenim očima a vatra igra u pozadini, kao neka boginja iz pakla koja me vodi u užase neverovatnog zadovoljstva.

Dahćem ubrzano, shvatam da ću uskoro proključati, grabim jamboliju rukama i stiskam a orgazam galopira sa svim demonima pakla da mi oduzme razum. Vidim kako mi opet glavić nestaje među njenim usnama, posisa ga i ja riknuh:

— AAAAAAHHHHHH, glasno kao da mi giljotina pada na njega.

Trzam se, grabim jamboliju, zgrčio i podigao se od poda dok mlazevi šikljaju iz mene u njena usta, opustim se na tren pa opet zgrčim od udara orgazma, gledam je u grču ali ona zna da je to grč zadovoljstva a ne bola i samo ga sisa i dalje. Bacam se na jastuk, podižem, kida me, kao da cedi život iz mene. Posle 4-tog mlaza već sam iscrpljen, naslanjam se laktovima i gledam je jedva otovrenim očima a ona ispušta moju kitu iz koje curi i dalje, skuplja jezikom sa svih strana kao otopljen sladoled sa korneta. Liže mi glavić sa svih strana i skuplja jezikom svaku kap koja poteče, oblizne se pa nastavi. Tako jebozovno lizanje u životu nisam video a još manje osetio, kako me iznenadi i uvansebi svaki put, svaki put nečim novim. Liže i liže kao maca, raširila jezik i samo klima glavom i gleda me. Pokupi sve i osmehnu se božanstveno ili je samo meni božanstveno izgledala, ma ko o tome još razmišlja posle ovako razornog orgazma. Dopuza po meni i cmoknu me:

— Lepo, upita me i ugrize se za donju usnu izazovno.
— Paaaa...jeste, odgovorih onako sa pomalo razočaranim izrazom.
— Paaaa, jeste, ponovi sarkastično, podiže obrve i pogleda me snishodljivo.
— Znate vi odlično, rekoh kroz smešak.
— Htela sam nešto neobično da vam priredim posle večeri kod kule, reče tiho.
— Ne da je neobično nego...ne nalazim dovoljno dobru reč, van moje moći percepcije.
— Uh, to sad zvuči već ko pohvala za disertaciju, pa skupi obrve.
— Hoćete možda još malo vina?
— Hoću, samo moram da piškim prvo, gde je WC?

Pucnem prstima i upale se svetla.

— Evo tamo, pokažem joj prstom pored kamina.

Okrete glavu u pravcu mog prsta pa vrati glavu i pogleda me čudno. Ja je pogledam upitno.

— Vaš WC je skroz u staklu, reče polako sa čuđenjem.
— Da, kao i kupatilo, živim sam, slegnem ramenima i nakezim se.
— Malo perverzno, zar ne?
— Zašto, upitam je.
— Svi mogu da vide kad neko ide u WC, objašnjava mi.
— Koji svi, živim sam Danka, ponovim.
— Pa sad možete mene da gledate.
— Mogu, neće mi biti prvi put, nasmeših se.
— Jao, nakrivi glavu, opet mi spominjete moju sramotu.
— Danka, da nije bilo vaše sramote i moje radoznalosti mi ne bi sad bili ovde, podigoh obrve. Mogu da vam pravim društvo u WC-u ako želite.
— Da, da, važi, poče da se smeje a za njom i ja.
— Posle svega vas je nečeg sramota predamnom?
— Pa malo jeste, nikad nisam piškila pred nekim, reče pomalo stidljivo.
— Ne insistiram...poštujem vašu privatnost u ovom slučaju.
— Ali bili tamo ili ovde sve vidite, potpuno sam eksponirana kako god, reče mi širom otvorenih očiju.
— Upiškićete se, osmehnem joj se, kad uđete i sednete na šolju a možete i stojeći, ne bi me iznenadilo, pljesnite rukama.
— Ha, stojeći, da, naravno...da pljesnem rukama?
— Da, odgovorim joj vrlo mirno, samo pljesnite rukama jednom, samo jednom.

Ustade, uputi se ka WC-u njišući kukovima, uh kakvo dupe ima, jbt! Uđe unutra, vrata se zatvoriše, pogleda me pa pljesnu rukama. U trenutku stakla
postadoše mlečno bela, neprozirna. Nasmejem se, mora da je u čudu, pomislih. Pljesnu opet i vidim je oduševljenu kao kuče u liftu, kez od uva do uva. Pljesnu opet i nestade iza neprozirnog stakla, pljesnu opet i pogleda me, otvori vrata pa mi doviknu:

— Alex, ovo je fantastično.
— Znam, dobacih joj kroz smešak, upiškićete se, dodam i nasmejem se.

Uđe nazad i pljesnu rukama. Ah, slatka je, i ja imam iznenađenja za nju ne samo ona za mene ali njena su ludilo u odnosu na moja. Ruku na srce, onaj plug je bila originalna ideja i to moja, sve ostalo njeno. Čuh kako je opet pljesnula rukama i ugledam je na bideu koji je okrenut meni kako sedi, sklopljenih očiju, poluotvorenih usta i uživa. Htela je da je gledam, huh, bezobraznica mala, otvori oči i osmehnu se pa mi kroz staklo:

— K-A-K-O J-E D-O-B-R-O.

Pokažem joj thumbs up, bravo, nije seljanka da se briše papirom kad ima bide ili pere čizme u bideu kao Crocodile Dundee. Ustade, uze peškir pored, pogleda me i pokaza na peškir. Klimnuh glavom, obrisa se, izađe, vrati se i kleknu pored mene:
— Kako neobičan stan imate Alex, oduševljeno će.
— Neobične stvari za neobične ljude, nasmejem se.
— Vrlo ste neobični, zato mi se toliko i sviđate.
— Oboje smo, to nas je i privuklo, zar ne?
— Ne smatram sebe neobičnom, skromno mi reče.
— Možda sa vaše tačke gledišta, sa moje ste veoma neobični, jedinstveni, osmehnuh se.

Stavi ruku na grudi i iznenađeno me pogleda:

— Jedinstvena, oh, to mi niko do sada nije rekao, sva se rastopi.
— Meni, rekoh značajno.
— To mi je jedino bitno, ostali me ne zanimaju, uzdahnu glasno.
— Još malo vina?
— Vrlo rado, odgovori sa velikim osmehom.

Skočio sam do kuhinje, dohvatio još jednu bocu istog vina, otvorio i vratio se zatekavši je kako je udobno legla, naslonila laktom i čekala me sa njenim uvek lepim osmehom. Sipao oboma pa se i ja smestio isto tako pored nje, kucnuli smo se:

— Cent’anni, rekoh.
— Certo, cent’anni, nasmeja se.

Uze prvi gutljaj lagano pa ispi celu čašu.

— Kakvo divno, pogleda me u oči, neobično vino.
— Zar ste očekivali Banatski Rizling, upitah je ironično.
— Od muškarca kao vi, nikada.
— Dajte mi čašu, molim vas, da vam naspem.
— O, ne hvala Alex, već me malo uhvatilo, taman koliko treba da se osećam predivno, zaista ne bih.
— Naravno, samo bih vas zamolio nešto ako smem.
— Vi smete sve, odgovori mi sa velikim, kranje izazovnim osmehom.
— Budite ljubazni i skinite taj... uprtač ili kako se to već zove, rado ću vam pomoći.

Sviđa mi se kako vam stoji, vrlo neobično i jako izazovno ali mislim da vam nije baš udobno u tome.

— Nije udoban, mada sam se navikla ali se svakako prijatnije osećam bez njega, uspravi se lagano, sede i ja takođe.
— Otkopčajte prvo bretele.

Otkopčao sam ih, okrenula mi leđa:

— Sad ova dva na krstima sa obe strane.

Otkopčao i njih, ustade i polako poče da svalči, uhvatila je rukama najniže kaiševe i povuče na dole. Vidim da ne ide baš lako, tesni su, vrcka guzom i muči se.

— Kako ste, za ime boga, obukli ovo?
— Nije bilo jednostavno, nikad to nisam sama, odgovori mi.
— Cenim vaš trud, vredelo je, fantastično vam stoji, dodam da je ohrabrin da se nije mučila bez razloga.
— Uh, zapeo je ovaj prsten pozadi, reče uz muku.
— Da nemate tako lepu, čvrstu i lepo oblikovanu guzu ne bi, osmehnem se.
— Sviđa vam se moje dupe?
— Najlepše koje sam imao prilike...uh, samo polako, odraćete tu vašu divnu, meku kožu, rekoh joj sažaljivo.
— Oh, još malo.

Polako i vrlo nežno povukoh i ja pazeći da je ne povredim i na kraju spade, svukoh ga skroz na pod preko njenih čizama i ona iskorači, okrete se:

— Huh, konačno, odahnu.

Pogledam je podigavši glavu, smeškala se, videli se crveni tragovi od kaiševa kako su je nažuljali po celom telu. Bi mi žao, iskreno žao, to prelepo telo oskrnavljeno, znao sam da će proći ali sam takođe znao da su joj ti kaiševi naneli bol. Trpela je bol jer je htela da me iznenadi, trpela je zbog želje da mi udovolji. Da mi udovolji nečime za čime nisam uopšte izrazio želju. Na šta li je tek spremna ako bih i izrazio želju za nečim? Koliko vidim spremna je na sve ako zatražim a ja nisam hteo da bude takva, hteo sam da bude prirodna a ne mazohista. Možda ju je onaj kreten i pretvorio u mazohistu, godinama trovajući njegovim nastranostima? Očigledno je prihvatila jer da nije ne bi bila sa njim još uvek. Želim da je preobratim, vredna je tog truda, hoću da učinim šta mogu za ovo predivno, slatko biće do koga mi je stalo mnogo više nego želim sebi da priznam.

Uzeh je za ruku i nežno povukoh na dole, čučnula je, ja se opružio, spustio bočno na jastuk a drugi približio do mog pa je i ona legla pored mene.

— Ostaćete u čizmama?

Pogleda u svoje noge:

— Naravno da ne, podiže se, otkopča rajsferšluse, izu čizme pa legnu nazad i pripi se uz mene.

Zagrlio sam je i počeo da je mazim po leđima, šćućuri se uz mene, spusti glavu na moje grudi a desnom poče i ona mene maziti po grudima. Dohvatim
bademantil i prebacim preko nas. Ćutali smo, gledali čudesnu igru plamenova u kaminu uz tiho pucketanje:

— Nisam mogla ni da sanjam kako je romantično, reče tiho.
— Ni ja, iskreno.
— Divim vam se kako umete da napravite savršen ugođaj.
— Da nije vas ne bi ga bilo.
— Mmmmm, mnogo mi je lepo, reče tiho mazeći me nežno.

Ništa joj nisam odgovorio, znala je. Zaista sam bio srećan, gledao sam u vatru, ležao a pored mene najslađe žensko biće koje sam ikada sreo, pripijeno uz mene. Kako da ne budem srećan? Osmehnuh se. Nekad i ja zaslužim da budem ovako srećan, novac, poslovni uspeh, komotan život nije ništa ako čovek nema ovakvo biće pored sebe.

Kako neočekivani sticaj okolnosti može potpuno promeniti život, učiniti ga mnogo lepšim i vrednim življenja. Ovo je isuviše lepo da bi bilo istinito, pomislih, probudiću se sutra i videti da sam sve ovo samo sanjao, jako dugo sanjao. Ovako plastično doživljeno ne može biti san. Pogledam je, leži tu
pored mene, osećam toplinu njenog tela, mazim njenu meku kožu, ne, ovo nije san, ovo je stvarno da ne može biti stvarnije. Primetim da se ne pomera, njena ruka sa lepim dugim noktima parkirana na mojim grudima i osećam kako lagano ravnomerno diše. Zaspao je moj slatki beli zeka. Pogledah u plafon:

— Hvala ti bože, iako ne verujem da postojiš, na ovom divnom, preslatkom biću, hvala ti, prošaputah jako tiho.

Budim se, dan je, pored mene praznina, nema Danke, pogledam na sat, 9 i 10. Podignem se, nema čizama, nema uprtača, otišla je. Na jastuku pored mene papirić ispisan lepim ženskim rukopisom, njenim:

Alex,

hvala vam na najlepšoj noći u životu.

Srećan i uspešan put.

Ispod je bio otisak njenih usana bordo karminom umesto potpisa.