Deo XI - Yamamay

Jutro, sunce me probudilo opet u 6, šta se čudim, tad ustajem već godinama, moj biološki sat ne kasni. Danka leži pored mene na stomaku i spava. Ona verovatno ne ustaje tako rano kao ja. Onda se setih, sinoć je čula moje misli. Kako je moguće? Da li sam zaista govorio sve što sam mislio, nisam bio svestan, mora da jesam. Kako bi mi inače rekla: i ja tebe? Kad živiš sam niko te ne čuje, očigledno predugo živim sam.

Polako podignem prekrivač i pomerim ga, levu nogu je savila u kolenu a desnu skroz ispružila, lice joj je bilo okrenuto ka kupatilu. Pomazim je niz leđa sve do krsta gde su bile one male rupice sa obe strane. Onda ovlaš rukom pređem preko njenog levog guza, uh što volim tu oblinu. Sklonim joj kosu i nežno poljubim u vrat, i dalje je spavala. Srećan sam što se budim pored nje, prva stvar koja mi izmami osmeh je dodir njenog tela. Jbt, raznežim se od ranog jutra! Ma šta serem, lepo mi je, srećan sam, kako mi lepo počinje dan. Kao i svakog dana, ustajem, kupatilo, umivanje, pranje zuba,  izžuborim se, navučem trenerku, uzmem peškir i na trening.

Iztunjao sam se u fitness-u hotela i mokar, ubijen ulazim u suite. Pravac pod tuš, ulazim u spavaću sobu, prazan krevet i čujem šum vode iz kupatila. Tušira se, lepo, sad ću da je iznenadim. Skidam sve sa sebe, polako otvaram vrata i vidim kako je okrenuta zidu, naslonila se rukama i pušta da joj voda curi po glavi, niz kosu i leđa. Prikradam se polako, ulazim pod tuš. Uh, jbt kako hladna voda! Naježim se u trenutku! Prislanjam se uz njeno dupe i istovremeno je hvatam za sise. Trže se, ispravi a ja je zagrlim čvrsto:

— Uplašio sam te, kažem joj na uvo.
— Malo jesi ljubavi, okrete se ka meni, pogleda me značajno.

Pritisnu svoje usne na moje i poče me strasno ljubiti i grliti, hladana voda lije po meni, nije mi smetalo, već sam se navikao, čak je i prijalo. Podsetilo me na scenu iz filma Streets of Fire kad Ellen Aim (Diane Lane) juri za Tom Cody-em (Michael Pare) i njihov strastven poljubac na sred ulice po kiši. Ljubila me kao da nema sutra, strasno, emotivno, dušom. Držao sam je čvrsto kao da će da mi ispadne, da nestane. Stavila je ruke na moje plećke i vukla k’ sebi, kao da je htela svakim delom svog tela da se pripije uz mene. Nikad me nije tako poljubila!

Odmakla je malo lice:

— Sanjala sam da si rekao da me voliš.
— Stvarno?

— Da, ali ovo ne sanjam, jel tako, pod tušem smo, zagrljeni, upita me.
— Ne sanjaš, poljubila si me kao nikad do sada, odgovorim.

Priđe i poče ništa manje strasno opet da me ljubi. Protiv moje volje, kita poče da mi se diže, uh, kako i ne bi, od ovakvog poljupca bi se i mrtvom digla. Diže se iako mi je već postalo hladno, hladna voda koja mi je prijala u početku posta neprijatna, očekivao sam da će mi se “ponos” smanjiti na veličinu crva ali nije. Spustih ruke na njeno hladno, morko dupe, uhvatih je i podigoh malo, digla je noge i obuhvatila me skrstivši ih na mojim leđima. Dovatio sam slavinu tuša i okrenuo na toplo. Obuhvatila me oko grudi pritisnuvši sise uz mene, dupe sam joj držao tik iznad kite nastavljajući pohotan poljubac. Odmaknu usne samo malo:

— Stavi mi ga, znam da želiš, osetih njen topao dah i naravno miris pepreminta.
— Nije bilo dovoljno sinoć, upitam pomalo šaljivo.
— Dovoljno nikad nije dovoljno, odgovori i zalepi svoje usne na moje.

Držao sam je, nisam hteo da je pustim, deo mene je želeo da ga uronim u njen vreo izvor života ali deo mene nije hteo. Zašto jednostvno ne možemo samo da se ljubimo, bez sexa, zašto svaki strastven poljubac preraste u sex? Lepo mi je, želim samo da je ljubim, da osetim njeno telo, nju, da joj poljupcem kažem da je volim. Tako se to u suštini i radi, ne kitom nego poljupcem. Jeste ovaj poljubac tako uzbudljiv, napaljujući, podstiče krv u kitu, bilo bi loše da nije ali hoću da na njemu i ostane, hoću da joj pokažem a ne kažem da je volim.

Krenula je jednom rukom da dohvati kitu ispod njene guze, jedva je dohvatila prstima, popustila stisak nogama da se odvoji i stavi je u picu ali sam je samo prilepio za mene. Shvatila je, vratila ruku na moja leđa i stisla me u jak zagrljaj. Opet se ljubimo pod kišom kao Tom i Ellen u Vatrenim Ulicama. Tračala je za njim, stigla i objasnila šta se desilo, shvatio je da ga voli, da nikad nije prestala da ga voli kao ni on nju. Taj njihov poljubac je upravo bilo to, ne izrečene reči volim te.

To moje prećutno odbijanje sexa je trebalo da joj kaže, pusti to, slušaj me pažljivo, volim te. Kad me stisnula jako zagrlivši me ponovo rekla mi je, i ja tebe. Zazvonio je moj telefon, znao sam po zvuku. Ko zove i prekida mi ovakav značajan trenutak u životu, mora da je hitno i bitno. Pustim je lagano i ona spusti noge na zemlju, odmaknem lice:

— Morao bih da se javim, verovatno je bitno.
— Naravno Alex.

Cmoknem je po usnama i izletim iz tuša, zgrabim perškir i malo brisnem žureću u sobu. James McBride velikim slovima na ekranu, zastanem. Da li da se javim? Znam zašto zove! Pritisnem zeleno dugme na ekranu.

— My apologies Alex for calling you so early...
— Accepted, prekinuh ga mirnim ledenim glasom.
— Look, i am so sorry, i was way out of li...
— Yes you were, prekinuh ga opet.

Neka oseti moje krajnje nepoštovanje, zato ga i prekidam krajnje grubo.

— My sincere apologies, it was very r...
— It was! I have expected your call, apologizing for every word you said, last night but you didn’t.
— Ah, i know i should have but we stayed till late and i felt it was too...
— It is never too late to apologize immediately. I meant what I sad.
— No Alex, wait, let me...
— I won’t! I believe I was very clear as I am now. Our business relation has nothing to do with this and will stay the way it was.
— It was Alan who started...
— Pardon my language but I don’t give a fuck what he did nor what he is. Enjoy the weekend, prekinuh vezu i bacih telefon na krevet.

Nisam ni primetio da je Danka isto izašla i stajala iza mene. Okrenuh glavu pomalo besan, izraz lica mi se pretopi u osmeh kad sam je video. Izgledala je zabrinuto, širom otvorenih očiju gledajući pravo u moje.

— Alex, izvinite što sam slušala vaš razgovor. Čini mi se jako neprijatnim, reče.
— Pomalo, rekoh odmahujući glavom, ništa ozbiljno, pokušah da je umirim.
— Pomalo? Reći da vam se jebe za nekog nije malo već jako mnogo, reče lagano.

— U pravu ste, ponele me emocije, priznah.
— Vas nikad ne ponesu emocije, niste takvi, uvek ste smireni i staloženi, nastvalja Danka.
— Rekao sam vam da nije ispalo kako sam očekivao, nisam hteo da pričam o tome ali sad ću vam reći.

Sednem na krevet i Danka mi polako priđe i sebe pored mene.

— Ukratko ću ali pre nego počnem morate mi obećati nešto, pogledam je značajno u oči.
— Naravno, recite, upilji se u mene.
— Ovo ostaje isključivo među nama i ne sme uticati na posao.
— Obećavam.
— James i neki Alan zajedno sa Brahamom su vas hvalili... U stilu, neverovatna žena, ekspert u poslu itd...
— Slušam vas.
— Onda su James i Alan počeli da vas fizički opisuju, usta, sise, dupe...
— Ah, nije ni prvi ni poslednji put da tako nešto čujem, da ne kažem da sam očekivala, smirenije mi reče.
— Razumem, mladi su, napaljeni, rade u uspešnoj firmi, zarađuju više nego dobro... Sve je to ok ali su počeli da budu vrlo vulgarni. Ne znamo se mi
toliko dobro da mogu to sebi da dozvole a čak i tad je potpuno neprihvatljivo za mene.
— Oh Alex, da vam olakšam, zamišljali naglas kako im pušim, kako me guze i slično, uzdahnu sa olakšanjem, i to je očekivano i doživljeno mnogo puta
sa moje strane.

Sad sam ja bio zbunjen i iznenađen njenom ležernom rekacijom.

— Danka, po...
— Potpuno ste iznenađeni, da, piše vam na licu, nemojte, nisam ja od juče, prošla sam sve to i mnogo gore puno puta, pokaša sad ona mene da umiri.
— Sve to i mnogo gore, upitam je.

— Da, baš tako, potvrdi klimajući glavom, nažalost tako je, doda.
— O tome ćemo detaljnije, moja rekacija je bila rekacija jednog džentlmena, rekli bi ste vrlo staromodnog ali takve insinuacije o osobi koju jako dobro
znam i to još u mom prisustvu je bilo potpuno neprihvatljivo.
— Rekli ste im nešto zbog čega vas je neko pozvao sada?
— Da, obratio sam se obojici ali pošto sam tog Alana video prvi put reči su bile upućene James-u koji me je upravo zvao. Rekao sam im da je to uvreda
za vas i još veća za mene, da neće uticati na posao ali da se tu završava svaka dalja komunikacija. Pozdravio sam se sa Braham-om, zahvalio na svemu i otišao, dalje znate. Braham nije smeo da dozvoli da odu predaleko, tako da i njega ne smatram džentlmenom ali trpeću zbog posla, ovu dvojicu ne moram i neću.

Oči joj zasijaše, osmeh raširi, skoči i zagrli me jako.

— Oh ljubavi, niko nikad nije tako stao u moju odbranu, niko!

Zagrlim je.

— Bogu treba ja da se zahvalim što te imam, što si u mom životu, nastavi.

Bogu treba ona da zahvali, zazvonilo mi je, pa ja sam zaista naglas govorio sve moje misli sinoć. Šta mi bi? Kako se to desilo?

— Savremen muškarac sa stavom pravog dženlmena, kako je to moguće, sva euforična.
— Retki preživeli izgleda, rekoh.
— Dobro ih niste izazvali na dvoboj, nasmeja se.
— Malo je falilo, da sam imao rukavice da ih ošamarim bilo bi dvoboja, osmehnem se.

Odmaknu se malo od mene, zagleda u mene i oči joj zasuze.

— Da li si ti uopšte stvaran Alex, da li postojiš ili ja sanjam i oduzeću sebi život kad se probudim i shvatim da je ovo bio samo san, polu plačnim glasom
i usnama koje su već počele da drhte.
— Vrlo sam stvaran, stvarnije ne postoji, kao što su moje ruke koje te drže.
— Oh, ljubavi moja, najveća, potekoše joj suze kao dva vodopada.

Nije plakala, samo su joj suze išle, jedna preko druge. Šta se to ovom umiljatom, nežnom biću dešavalo, upitah se. Ko bi dozvolio da neki šošoni takve bljuvotine pričaju o osobi koju volim? Ej, pričali su o mojoj Danki, da nije bilo Braham-a razmazao bi ih po onom viševekovnom parketu u klubu.

Krenuh da je zagrlim čvrsto a ona prilepi usne na moje i poče da me ljubi, držala me obema rukama za obraze i mahnito cmakala, a onda naglo pomeri glavu i stavi pored moje. Zagrlim je i počnem maziti po kosi.

— Danka, sve je u redu, smirite se.

Jbt, previše je emotivna, stvarno previše. Spustim ruku, uhvatim ispod butina, podignem i stavim u krilo pa je zagrlim čvrsto. Zabi lice u moj vrat i pripi se uz mene. Drago mi je što sam tu za nju ali ovo već malo prerasta u neku psihozu. Kakav je to njen život bio pre mene? Zar sam ja njen princ na belom konju? Moj utisak, da je ona jaka žena sa obe noge čvrsto na zemlji je potpuno poljuljan, možda je ona ipak mnogo slabija kad pušta da joj život prolazi bez zadovoljstva, radosti, sreće. Bolje je biti sam nego u nekoj patološkoj vezi, po meni, ali mnogi nemaju snage biti sami pa se jednostavno prepuste i naviknu.

Da li je ona spremna da preokrene svoj život sad kad je videla i osetila kako lep može biti? Šta ja zapravo želim?Želim li da se borim za nju, želim li da joj ulepšam život iako to zahteva od mene mnogo truda i volje? Nikad nisam bežao od problema, rešavao sam ih na ovaj ili onaj način, nekad bolji nekad gori, ali sam ih rešavao. Posao me je naučio tome, ali ovo nije posao! Od običnog zezanja i neobaveznog sexa evo u šta je preraslo. Drugi put u životu sam pustio da stvari idu svojim tokom, išao srcem a ne glavom. Prvi put me to koštalo mnogo bola. Da li sam ja sve ono što je želela a nikad nije imala ili sam samo nedostajo da ispunim delić slike? O ovome je trebalo da mislim ranije a ne kad sam ovoliko već dao sebe.

— Danka, pozovem je tiho.
— Hajde da vam pokažem London, rekoh.

Ćuti, samo me mazi po ramenu i vratu jako nežno a onda osetim i njenu drugu ruku kako me mazi lagano po leđima. Spustim ruku na njene butine i pomazim ih. Smirila se, krenem prstom preko butine, skrenem na njen stomak, preko pupka pa na gore do sisa, između njih, odmaknu glavu, uz vrat sve do brade, uhvatim je jako nežno prstom i palcem za bradu, okrenem glavu i poljubim nežno njene pune usne. Pogledam je, oči su joj vlažne, naduvene ali i dalje lepe.

— Ajmo, osmehnem se.
— Ajmo, osmehnu se.
— Opušteno, lupnem je po dupetu.

Ustade, obrisa lice od suza, pogleda me:

— Te najlepše oči na svetu volim da vidim, rekoh joj.

Nasmeja se, ustadoh i ja, još sam mokar. Obrišem se, protrljam kosu, obučem slip, farmerke, majcu, čarape i martinke. Pogledam u sobu, Danka u uskim farmerkama i štiklama, trlja kosu peškirom a njene sise samo skakuću. Osmehnem se, pogleda me, osmehnu se i ona upitno:

— Gledam vaše grudi kako skakuću simpatično.
— Znam da vam se sviđaju, namerno sam gola, uživajte, nasmeši se i namignu mi.
— Uživam ja, bez brige, odgovorim.

Osušila je kosu, navukla brus, majicu i blejzer.

— Spremna sam, osmehnu se.
— Taman da ponesemo ove silne kese, pokupih Balmain kese, uzeh janku:
— Gde ćete sa tim kesama Alex, upita me.
— Da ponesem da bacim, odgovorih opušteno.
— Ne, ne, nikako, malo uspaničeno će Danka.
— Zašto, ako smem da pitam?
— To su kese od mog sinoćnog aristokratskog izgleda.
— Pa?
— Kako pa, potrebne su mi da vratim stvari, Alex.
— Da vratite stvari, oprostite, ne razumem, pitam je stvarno iznenađen.
— Da, da vratim, htela sam samo da me vidite u njima.
— Video sam, oduševio se i sad hoćete da ih vratite?
— To su jako skupe stvari, pogleda me ozbiljno.
— Zato vam i stoje fantastično.

— Ispunile su svrhu i sad hoću da ih vratim, i dalje ozbiljna.
— Nisu, svrha je da ih nosite.
— Iskreno bih ali neću.
— Danka, ajmo ovako, izgledate kao princeza u njima i ne slažem se sa vama da ih vratite, kažem joj mirnim glasom.
— Ne Alex, preskupe su, tvrdoglavo će ona.
— Vaš izgled u njima je neprocenjiv, prema tome stvari nisu skupe već jeftine.
— Alex, preko 4000 funti, već pomalo napadno.

Prolete mi kroz glavu, prvo neslaganje, prvi put da se razilazimo u mišljenu oko meni jako banalne stvari.
— Čime ste platili Danka, i dalje mirnim glasom.
— Vašom karticom, ja nemam ni u snu toliko novaca.
— Odlično, hajdemo sada, pružim ruku ka njoj da krene.

Stoji i gleda me, vidim da razmišlja, htela bi da ih zadrži ali je sramota.

— Danka, znam šta vas muči, opustite se, rešiću to, osmehnem se.
— Kako znate?
— Ispričaću vam za doručkom, hajdemo, mahnem joj rukom.

Krete polako, obazrivo sve vreme me gledajući u oči. Nije joj jasno koliko vidim ali biće, nije problem u novcu, ni meni ni njoj, već nešto drugo.  Izlazimo iz hotela, uzimamo taxi, ulazimo.

— Good morning sir.
— Mornin’ Sloan square please.
— Very well sir.

Stigli smo, izašli tačno na ćošku kod Colbert-a.

— Izvolite Danka, klasičan bulevarski kafe kao u Parizu.
— Oh, baš lepo, tu hoćete na doručak, upita me smešeći se.
— Da, imate neki bolji predlog?

Samo se nasmejala slatko.

Enterijer u drvetu i crvenoj koži sa gomilom slika glumaca i pevača svuda po zidovima, veliki šank sa barskim stolicama prostire se duž celog kafea. Seli smo za jedan sto, naručili doručak i flašu Dom Perignon iz 2008. Danka se nasmeja:

— Alex, da nije malo rano za šampanjac, upite me smejući se.
— Može biti samo da smo zakasnili.
— Kako to? Zar se pije u krevetu odmah posle buđenja?
— Može i tako, nasmejem se.

Stiže konobar, šampanjac u bakarnoj posudi sa ledom, stavlja dve čaše.

— Please, do open with a pop, zamolim ga.
— Of course sir, nasmeja se.

Otvori uz prasak i brzo sipa u čaše pa ostavi bocu u posudi.

— Enjoy with your gorgeous lady, sir.
— I most certainly will, thank you.

Podignem čašu, pogledam Danku, podiže i ona:

— Okrenite se molim vas i pročitajte šta piše na zidu iza vas.

Okrete se i ugleda natpis:

“Great love affairs start with Champagne and end with tisane”

Vrati pogled na mene sa velikim osmehom:

— Ah, savršeno, zasijale joj oči:
— Tako nešto ne postoji, vi ste najbliži tome, rekoste mi jedne večeri, sećate se.
— Da, sećam se, kako ne bih, reče oduševljeno.
— U to ime, kucnusmo se čašama.

Posle gutljaja Danka nastavi:

— Da sam mogla da sanjam, da zamislim, svoju najlepšu ljubavnu aferu ne bih uspela.
— Hoćete reći da sam prevazišao vašu kreativnost i maštu?
— Da i to mnogo. Kako uspevate da smislite sve do najsitnijeg detalja?
— Ne smišljam, dolazi spontano, spontano nastaju najbolje stvari, odgovorih.

Pruži ruku preko stola i uhvati moju:

— Oh Alex, stvarno, kako smo uopšte stigli do ovde? Spontano?
— Da, i sticajem okolnosti.
— Ako jednog dana budem nekome pričala kako je sve ovo među nama počelo, ne znam kako bih izostavila sam početak. Bilo bi me sramota da kažem.
— Ne bi, kažem joj vrlo samouvereno, ispričali bi ste i pali u nesvest od smeha, kao i osoba kojoj pričate.

Nasmeja se od srca.

— Baš tako, nama u trenutku dešavanja stvari izgledaju ružne možda čak i sramotno ali sa vremenom postaju anegdote i smešne. Da to nije istina vi se sad ne biste smejali, zar ne, dodam.

Kretoše joj suze od smeha.

— Da, istina. Zamišljam kako prepričavam naš prvi nezgodan susret, nastavi da se smeje iz sveg glasa.
— Ja ne pričam o takvim stvarima ali kad bih, ništa manje mi ne bilo smešno, odgovorim kroz smeh.
— Nemate kome ili ste jednostvano takvi, upita me još uvek kroz smeh.
— Takav sam, moj privatan život, moj sledeći poslovni potez i bankovni račun su moja stvar i ne tiču se nikoga.
— Vrlo ste principijelni, zaključujem.
— Nije to princip, to je moj stav već odavno.
— Ali svi muškarci koje sam do sada sretala žive da ispričaju svoje podvige, poslovne a posebno seksualne.
— To su nesigurni, iskompleksirani muškarci, moraju da se dokažu. Ja nemam potrebu da se bilo kome dokazujem osim samom sebi.
— Zaista ste jedinstveni, nisam srela nikog poput vas do sada.
— Ima nas malo, pretpostavljam. Bio sam u društvu gde su se hvalili jedan drugom a ja ćutao, pitali me da nisam gay.

Poče Danka opet da se smeje iz sveg glasa:

— Šta ste im rekli?
— Nisam, jednostavno ne pričam o tome i nisam hteo da ih ubeđujem dalje.

Pade na naslon klupe od smeha, ljudi oko nas počeli da nas gledaju i smeše se koliko se Danka od srca smeje.

— Kako su reagovali, kad se malo zaustavila.
— U stilu da nemam čime da se pohvalim, da me sramota jer je ružna, nikakva, ili da sam smotan pa me stid, pa sve do mišljenja da sam gay, pa sa
ženama nemam ništa.
— Da li je moguće da vas ne poznaju pa tako misle?
— Da, verujem da jeste, ono što ne kažem ne mogu da znaju.
— Vi ste retkost, neobično redak primerak muškarca kakav treba da bude.
— To zvuči vrlo lepo ali kad pogledate da su svi drugačiji onda ja ispadam nekakav čudak, outsider, crna ovca.
— Kako god, moja zamisao idelanog muškarca je upravo to što ste vi, posla mi pusu.
— Zamislite da sam kao drugi, sedim sa drugarima i hvalim se vama, prepričavam svaki detalj našeg sexa i onda nekom prilikom se zadesim sa vama
u njihovom društvu.
— Ne moram da zamislim, desilo mi se.
— Kako to, upitam znatiželjno.
— Moj muž se hvalio pred kolegama a vodio me je na raznorazne proslave i događaje.
— Hvalio se svojom ženom, pričao im vaše najintimnije trenutke?
— Da!

Uozbiljila se i opet oborila pogled. Neprijatno joj je ali želi da mi ispriča, vidim da ima potrebu, veruje mi, inače ne bi ni počinjala, hoće da znam, ne želi da krije.

— Krajnje bedno sam se osećala, eksponirano, ogoljeno, kao da sam skroz gola došla i svi pilje u mene, zastade, uzdahnu.
— Nemojte sad i meni ispričati sve, molim vas, ispunim tu njenu pauzu.
— Nisam na to mislila, namršti se.
— Šta da vam kažem, znate već, prilaze mi i tiho sa podsmehom, vulgarno, uz odvratan smešak. Čuo sam da volite kuku u guzi ili, voleo bih da vas
čujem dok vas bičujem...Tu sam podigao obrve iznenađeno...ili, mora da vrlo popaljivo vrištite vezani ili, čujem da volite da budete na povocu sa
davilicom itd... Jednom u prolazu dok sam išla ka WC-u, trojica njegovih kolega su nešto pričali tiho međusobom, gledali me i smeškali se, načula sam kako bi me prvo vaspitali da budem dobra kučkica a onda sva trojica zapušili i napunili sve rupe.

Podiže glavu i suznim očima me pogleda, čekajući šta ću da kažem na sve to.

— Čudno je da niko od njih nije postavio pitanje njegove nastranosti već se to posmatra kao podvig, kao nešto dobro, uspeh. To je mnogo značajnije
po meni nego to ljigavo nisko dobacivanje, mada potpuno razumem kako ste se osećali, kao objekat na kome se treba iživljavati i još gore, da uživate
u tome.
— Da, to poslednje me najviše pogodilo.

Šta li ću sve još saznati o njoj, promislih, kakve sve neprijatnosti je prošla. Ko zna čega tu sve ima? Tešim se da je tome kraj i da neće više nikad takve stvari doživeti, ali opet sa druge strane, još uvek je udata, još uvek ima muža koji je sve to i priredio. Šta će se po tom pitanju desiti nisam mogao da pretpostavim, samo vreme će pokazati. Kako misli da nastavi sa ovim dvostrukim životom? Ja ne želim da je delim sa njim ali ne vidim da ona ima  nameru da se odvoji od njega i bude samo moja.

Vezao sam se za nju, zavoleo je i to mi teško pada. Hmm, upravo smo nazdravili šampanjcem našoj velikoj ljubavnoj aferi a trenutak posle u mizernoj atmosferi pričamo o vrlo neprijatnim stvarima. Kako smo zalutali u ovaj mrak?

— Da nam nikada ne bude gore nego što nam je sada, podigoh čašu da nazdravim.
— Sviđa mi se, nazdravljam u to ime iz sveg srca, osmehnu se Danka.

Tako! Ima dana da se priča o mračnim stvarima a možda i nikada. Čemu to? Da saznam stvari koje mi ni malo nisu drage? Zašto bih? Volim je ovakvu
kakva je. Šta je bilo bilo je, idemo dalje! Ja joj sigurno neću prirediti tako nešto i nemam potrebu da znam. Doručkovali i krenuli dalje, oko Sloan square-a u Kings Road. Legendarana ulica Chealsy-a, gde se sve što se tiče avangardnog odvijalo u prošlosti. Nailazimo na Yamamay prodavnicu veša, Danka zastade i zagleda se u izlog:

— Moram da uđem, reče mi oduševljeno.
— Naravno, slegoh ramenima i pođoh za njom.

Radnja donjeg veša, ok, volim lep sexy donji veš pa mi nije problem da razgledam. Danka zuji, gleda, leti sa rafa na raf, uzima stvari i pošto je obletela celu radnju došla do mene sva ushićena:

— Alex, budite ljubazni da mi kažete kad budem probala šta vam se najviše sviđa.
— Vrlo rado.

Cmoknu me brzo i odlete ka kabinama. Žene! Ne kupuje to ona zbog sebe, znam, najmanje što mogu je da ocenim kako joj stoji. Obzirom koliko je zgodna u telu teško da joj nešto neće dobro stajati.

— Alex, dozva me.
— Evo me, priđoh kabini, proturih glavu kroz zavesu.

Komplet u beloj boji, t.j. ivice su bile bele sa čipkom a inače u boji kože pa izgleda providan. Brus je bio premali, zamišljen kao poluotvoreni ali su joj
bradavice bile van korpi, gaćice sa mašnicom napred na gornjoj ivici i lepom čipkom sa strane. Okrenula se. Gaćice su pozadi bile zaista prozirne, brazilski kroj, videla se lepo guza i u donjem delu opet bela čipka tako da nisu baš skroz providne.

— Brus je premali Danka, gaćice zanimljive.
— Ok, sad ću sledeći, osmehnu se.

Izvukao glavu i izašao par koraka da ne budem baš tu među kabinama zbog drugih žena koje su isprobavale.

— Alex, a ovaj, začuh je opet.

Pogledam, tamnija crvena ivica sa isprepletenim crvenim šavovima i cirkonima u njima, takođe boje kože. Brus je bio taman kako treba. Gaćice sa prednje strane boje kože sa prekrštenim crvenim šavovima i mašnicom u sredini ali kad se okrenula u stvari tange sa po tri bočne trake koje se ukrštaju u sredini, tačno ističu njeno lepo okruglo dupe. Mmmm.

— Ovo je vrlo sexy, rekoh.
— Vidim vam u očima da vam se sviđa, stade izazovno oslonivši ruke na kukove.

Okrete se i poče da uvija kukove izazovno, meša guzom, uh.

— Ima još jedan, reče gledajući me u ogledalu kako gutam očima njenu guzu.

— Ovaj uzmite obavezno, izvukoh glavu i izađoh.

Šaram pogledom po rafovima ne bi li video nešto zanimljivo, nisam od onih koji uživaju u shopping-u, ali kad sam već tu gledam čega sve ima.

— Alex, čuh Danku i okretoh se da pođem ka kabinama kad ugledam nju ispred u crnom kompletu.

Takođe sa isprepletanim šavovima i crnom providnom čipkom, gaćice su bile vrlo provokativne, vrlo uska crna providna čipka sa duplim trakama, jedna na kukovima a druga na struku ukrštene. To malo parče čipke jedva da je pokrivalo njenu picu. Zinuo sam, osmehnula se sa podignutom obrvom. Krete ka meni njišući kukovima a meni samo što bale nisu počele da kaplju. Stade na korak od mene, okrenu se i jako naglašeno mešajući guzom krete nazad pa se okrenu.

— Ovaj je najbolji, reče smešeći se.
— Perfect If i may, sir, reče prodavačica takođe oduševljeno.
— You think so, upitam je.
— Definitely, she has such a gorgeous body and it fits her extremely well.
— I agree, rekoh kratko oduševljen.

Danka me pozva prstom i ode u kabinu, krenuh za njom. Opet proturih glavu kroz zavesu, vidim da mi je okrenuta leđima i gleda me u ogledalu sa đavolskim smeškom i sexy grize jezik otkopčavajući brus.

— Ima još nešto, upitah je.

Okrenu se golih sisa, samo u tim krajnje provokativnim tangicama, pruži ruke i uhvati me za obraze pa povuče u kabinu. Kad sam ceo uleteo, povuče mi
glavu i nabi među sise, skupila je laktovima i stvarno sam bio duboko zagnjuren među njenim toplim sisama. Jedva nekako isplivah:

— Danka u radnji smo, ima žena oko nas u kabinama, šaputah glasno negodujući.
— Pa šta, mogu samo da mi zavide, šapnu kroz osmeh.

Poskoči, uhvazi me za glavu i uvali mi jezik duboko u usta. Uhvatim je za ramena da je odgurnem ali nije se dala, držala me čvrsto. Gurnu me i prikuca
za zid kabine, spusti ruke i poče da mi otkopčava farmerke. Uhvatim je za ruke i zaustavim:

— Ej, nećemo ovde, šapnuh.
— Hoću sad, hoću ovde, hoću sve, jebozovno se osmehnu i nastavi da me otkopčava.

Ponovo je uhvatim:

— Uhapsiće nas, nismo kod kuće, već pomalo ljutito.
— Nastavićemo u zatvoru, sa lisicama na rukama, mmmm, uhvati i povuče mi farmerke jako zajedno sa slipom. Iskoči mi kita već polu dignuta.
— Ipak hoćete, pogleda me značajno i čučnu brzo nemogavši da je zaustavim.

Uhvati kitu i gurnu u usta, gledam je, ne mogu da verujem šta radi.

— Danka, pobogu, izustih očajno.

Nije vredelo, usisala ga je celog i prostruji me blaženstvo kroz celo telo. Htedoh glasno da uzdahnem ali zagrizoh svoj prst u tišini. Kako je samo navalila, ščepala ga obema rukama i sisala požudno, jako. Uh, samo sam zabacio glavu i pustio je, jbg, nek ide život. Našla mi je neku tačku ispod jaja, negde između jaja i rupice i masirala što me nenormalno palilo. Gurnu mi kolena laktovima da raširim noge, stavi prste u usta, ovlaži ih i proturi ruku među moje noge pa me uhvati za guzove. Pušila mi je pohotno, kao da hoće da ga pojede kad osetim njen prst na rupici, tačnije nje nokat. Kako je poludela još će me iseći tim noktom, pomislim i uhvatim guzove, raširim ih i ona gurnu prst u rupicu.

——Mmmmm, čuo sam je.

Ugrizem se za usnu da ostanem tih, spustim pogled a ona me gleda širom otvorenih očiju i guta moju kitu, samo vidim kako njene pune usne klize duž
kite. Uh, šta mi radi, prokleto dobro to radi, već sam toliko uzbuđen da mogu svršiti. Posisa mi ga jako, nagnem se preko nje i oduprem rukama o naspramni zid kabine da ne vrisnem i zviznu me orgazam. Grizem usnu, zabacujem glavu i praznim se u njena usta, ona sisa i guta ne prestaje. Podizem se, grčevi me hvataju u butinama, hvatam je za glavu a ona još jače sisa, cedi me jezikom a kita mi pulsira i puni joj grlo. Pogledam je kroz kroz  maglu, sklopila je oči i samo sisa, ne staje. Jbt, kako brzo svrših, baš brzo. Popusti malo, odmaknu glavu i samo jezikom palaca po donjoj strani glavića i skupla one zadnje kapi iz kite. Gleda me, po jeziku joj moja sperma pa samo na brzinu zatvori usta, proguta pa nastavi da mi ga oblizuje. Pomazim je po kosi, uze moj glavić još jednom i posisa pa ga pusti i ustade.

— Nije vam bilo lepo, pogleda me i osmehnu se.

NIšta nisam rekao, šta da kažem? Nije, jel? Uhvati me za glavu i poljubi strasno. Osetio sam slankast ukus pomešan sa ukusom peperminta, odmaknu se,
sagnu se, dohvati moj slip i farmerke pa povuče na gore. Ispravi se i opet poče da me ljubi dok mi je navlačila slip, pakujući mi kitu, pa onda farmerke i zakopča ih za čas. Uhvati me za glavu jako pritisnu usne na moje i odvoji se uz glasan cmok.

— Morala sam, želela sam, htela sam, reče mi mazno.
— Luda si potpuno, šapnuh kroz osmeh.
— Neka sam, a sad ajde napolje da se obučem.
— Ne treba pomoć, upitah je šaljivo.
— Brže ću sama, ako mi pomognete nečemo skoro izaći odavde, dobaci izazovno.

Izađem, pomalo zajapuren i stanem ispred ogledala da se malo namestim, da se vratim u normalu. Izađem iz kabina posle nekoliko trenutaka i kao neobavezno nastavim da razgledam po radnji. Niko ništa nije primetio koliko sam uspeo da vidim i polako se smirim. Izlazi Danka, vesela, radosna sa ona 3 kompleta i srećemo se na kasi.

— Ovaj prvi neću, mali je brus, nije za rasnije, doda smeškajući se.
— Ova dva definitivno uzimam, jel tako, okrenu se prema meni.
— Svakako, odgovorih i vadim karticu iz novčanika.
— Ne, ne, Alex, ovo ja kupujem i ja plaćam.

Samo dignem ruke u znak odustajanja na šta se kasirka nasmejala. Platila je, spakovali joj u lepu kesu, uhvati me za ruku i veselo poskakujući izvuče iz radnje, okrete, zagrli i cmoknu u usta.

— Gde ćemo, upita me sa velikim osmehom.
— Iskreno, popio bih pivo, ožedneo sam naprasno, nasmejem se.
— Mmmm, mogla bih i ja, sva poletna, vesela.

Hvala bogu u Kings Road-u pubova ne manjka. Ušli smo u Chelsea Potter, pravi pub sav u hrastovini sa ogromnim šankom i mesinganim pipama za pivo.
Seli smo za mali sto, jako mali, jedva za dvoje.

— Two large dark droughts, please.
— Coming, odazva se konobar.

Pokažem Danki u pravcu WC-a na suprotnoj strani od naše:

— Jel vidite onu gitaru okačenu iznad vrata?
— Da.
— Takvu sam imao, Gibson SG Custom, iste boje samo sa pozlaćenom mehanikom i magnetima.
— Imali, više nemate?
— Ne, prodao sam je, sad mi je žao, ali bio sam prinuđen.
— Kupiću vam ja takvu, osmehnu se.
— Teško Danka, moja je bila iz 1974-te.
— Naći ću ja, ne brinite.
— Slatko od vas, osmehnem se.

Nagnu se ka meni i šapnu:

— Alex, napaljena sam.

Samo sam se osmehnuo.

— Baš sam se napalila dok sam vam pušila i stavila prst u guzu, nastavi ona.

Okrenem se ka njoj, oči joj sijaju, onim sjajem zova na parenje, samo što munje ne sevaju u zelenim dužicama. Vidim da je napaljena, njen osmeh i oči mi govore, nije morala reći.

— Šta vas napalilo toliko, šapnem i ja njoj kao da neko može da nas razume.
— Ah, što smo u javnosti, radnji, među ljudima, to najviše.
— Egzibicionistički duh jel?
— Da, izgleda, mada ste se vi protivili, ne ja.
— Znači pali vas sex negde na javnom mestu?
— Možda, savi glavu i pogleda me zavodnički.
— Onda imam sjajnu ideju, rekoh.

Pogleda me upitno sa osmehom:

— Kakvu?
— Iznenađenje, nasmešim se.
— Iznenađenje, začuđeno.
— Da, verujem da će vam se dopasti, u svakom slučaju biće dobar provod, osmehnem se.
— Sa vama se uvek lepo provedem, verujem vašoj intuiciji, odgovori kroz smešak.
— Nećete mi dati nikakav nagoveštaj, upita me slatko.
— Paaa...recimo da bi vrlo provokativna garderoba bila poželjna.

Osmehnu se široko:

— Provokativna, mislite jako izazovna?
— Da, ako vam to nije problem.
— Nije, ni malo, nasmeja se, ali moram da kupim. Želim da vas iznenadim.
— Važi, osmehnem se, izvučem karticu iz novčanika i pružim joj.
— Neću ništa glamurozno, Alex.
— Šta god, kupite šta želite, opušteno, bez ustručavanja, odgovorih ležerno.

Izašli smo iz pub-a Danka se naglo okrenu ka meni i cmoknu me:

— Rastajemo se na kratko, čujemo se i vidimo malo kasnije, uz njen lep osmeh.
— Dogovoreno.

Ona na jednu stranu ja na drugu, šetam, razgledam, besciljno lutanje. Moja ideja je bila sex club, otmen sex club. Da li je to dobra ideja? Posle onog u kabini verujem da jeste. Biće zanimljivo u clubu, ne znam kako će reagovati, kakva očekivanja ima. Možda me posluša i pusti sve spontano da ide, pa šta bude bude, loše neće biti nikako. Ja ne očekujem ništa, šta god da se desi biće sjajno, a ako i ništa ne bude meni će opet biti lepo jer sam sa njom. Koliko sam do sada video, teško da će biti uštogljena i stidljiva ali ipak ovo je nešto sasvim drugo.

Uzimam telefon i zovem David-a, mog starog druga sa faksa. Znam da mi je nudio nekoliko puta članstvo u clubu posebno kad treba poslovne partnere
ugostiti i pružiti im dobar provod. Preko njega imam ulaz uvek iako do sada nikada to nisam iskoristio, sad hoću.

——Dave mate, Alex. Long time no see...

Obećao je da će me najaviti i da dolazim u ženskoj pratnji. Napomenuo mi je da očekujem poziv od izvesne Shelly. Prošlo je možda 15-tak minuta i zvoni mi telefon, broj iz Londona, javim se. Shelly je, vrlo sexy i prijatan glas sa naglašenim londonskim akcentom. Biće joj jako drago da dođemo posebno zbog toga što nam je prvi put. Rekao sam joj da su me zvali nekoliko puta ali da nisam bio u prilici, pa eto sad bih voleo. Zna da sam iz poslovnog sveta i da se ne iznenadim ako dosta ljudi prepoznam, na šta sam se nasmejao. Dress code za muškarce je jasan, ništa farmerke, trenerke i slično, maska obavezna a sve ostalo po nahođenju i bez ustručavanja. Iako dolazim u ženskoj pratnji nije mi dozvoljeno prilaženje drugim ženama, samo ako one prvo priđu meni. Ok, žene biraju i odlučuju. Pitao sam je da li će ona biti prisutna, odgovorila mi je da će nas ona dočekati na ulazu i objasnila gde da dođemo. Zahvalio sam se i rekao da dolazimo oko 21 sat.

Stiže mi poruka:

Gde ste?

                                                                                Ispred restorana The Jam u Kings Road-u.
Stižem
                                                                                Čekam vas.

Posle 10-tak minuta eto Danke, nasmejane, vesele, poletne sa nekom neprozirnom kesom. Prilazi mi i poljubi me.
— Idemo na ručak?
— Da, upravo u The Jam

Ulazimo, indistrijski enterijer, drvene klupe od dasaka, metalni podupirači sa skela, baš onako sirovo grubo ali opet prijatno. Italijanska kuhinja. Uzeli smo pastu i lepo lagano belo vino.

— Jedva čekam da vidim to iznenađenje večeras, znatiželjno mi reče.
— I ja šta ste kupili, odgovorim.
— Idemo negde vešeras, upita me.
— Da, kratko joj kažem.
— Uh, što ste tajanstveni, Alex.
— A vi znatiželjni, osmehnem se.
— Ovo što sam kupila nije baš za javnost, reče pomalo uplašeno, ne bih da se u tome šetam okolo.
— Nećemo šetati, idemo kolima.
— Pa opet, nije za javno pokazivanje, obliznu usne sexy.
— Toliko je ekstravagantno, upitam je značajno.
— Sad ste vi radoznali, nasmeja se.
— Pokrijte nečim pa posle skinite, ima garderoba.
— Idemo znači negde unutra, među ljude, širom otvorenih očiju me upita.
— Da, bićete viđeni, i treba da budete viđeni, rekoh tiho.
— Oh, nisam baš sigurna u to, ovo je vrlo...vrlo izazovno.
— Ako, nema čega da se stidite, na takvo telo lepiće se pogledi, dodam ležerno.
— Opet preterujete, osmehnu se i odmahnu glavom.
— Nimalo, uostalom videćete sami, osmehnem se i uzmem gutljaj.

Posle ručka otišli smo do Tower Bridge-a, pa nezaobilaznog Big Ben-a, parlamenta, pojeli laganu večeru s’nogu i vratili u hotel oko 6 sati.

Kategorija:

Strejt erotske priče 

• 19 Nov, 2022
• Succubus00
• 19 glasova
• 2779 pregleda