Gangsteri ne postupaju nežno

Probudivši se rano ujutru, Miloš Željković posle obilnog doručka i dve kafe odlučio se da prošeta svog psa po kraju. Bio je to mladić dvadesetih godina, izražene brade, orlovskog nosa, krupnih tamnih očiju i razbarušene crne kose. Telo mu je bilo skladno građeno, mada je bio pomalo gojazan. Studirao je psihologiju i živeo u iznajmljenom stanu u centru Beograda, gde je došao iz Kraljeva posle završetka srednje škole. Prvih dana boravka je provodio kod prijatelja i tokom obilaska čudio se veličini Beograda i njegovih širokih bulevara, neonskih svetala, velikih nebodera, šarolikih ljudi i uzbudljivog noćnog života. Međutim imao je malo drugara tako da je većinu vremena provodio sam učeći ispite iz psihologije.
Odsutno gledajući oko sebe, još uvek mamuran dok je njegov pas njuškao okolo, ugledao je knjižaru na uglu jedne skrovite ulice. Zvala se 'Malteški soko'. Miloš se čudio jer je pre nije video, sigurno je tek otvorena, pomisli. Sećao se da je pre toga tu bila neka pekara kako mu se činilo. Budući da je bio strastveni ljubitelj kriminalističkih romana, i po imenu knjižare nadao se i pomalo čudio da je to prva specijalizovana knjižara potpuno ispunjena krimi romanima. Zagledavši izlog, uverio se da je tako, videvši poređane klasike krimi literature koje nigde do sad nije mogao naći, od klasičnih autora do novijih, na raznim jezicima, kao i teorijska dela. Zavezavši psa za banderu, otvorio je vrata i ušao unutra.
Bilo je nekoliko ljudi koji su razgledali ogromne police pune krimića, dok su dvoje troje ljudi stajali u redu sa knjigama na kasi ispred koje je stajao debeo, stariji gospodin sa naočarima. Knjižara je delovala kao nekakva antikvarnica iz starijih vremena, ukusno dizajnirana, sa posterima poznatih krimi filmova. Bili su tu u ponudi i krimi stripovi na engleskom, kao i knjige o krimi filmovima. Međutim cene su bile veoma visoke, kako gde. Jedna knjiga mu je posebno privukla pažnju : autoritativna studija o kriminalističkoj književnosti čuvenog britanskog teoretičara, u tvrdom povezu i na skoro 900 strana, velikog formata. Skoro su mu potekle bale iz usta dok ju je prelistavao, pa je potom vratio na policu. Ipak, cena je bila prevelika, oko 200 evra, kao i njegova žudnja za njom. Provevši još neko vreme, izašao je na hladni zimski vazduh i odvezao psa sa bandere. Uvukavši levu ruku u kaput, stajao je neko vreme ispred knjižare, zamišljen. Zapalivši cigaretu, još malo je šetao psa pa se vratio u stan.
Pao je prvi sneg dok se približavao zgradi i popevši se do trećeg sprata ušao u stan. Odvezavši psa sipao mu je hranu u čamče pa je skinuo kaput i cipele. Potom se opružio po kauču i otpio ono malo kafe što mu je ostalo u šolji. Zapalivši cigaretu, otvorio je udžbenik iz psihologije da nastavi sa spremanjem za ispit, ali misli su mu stalno lutale ka toj knjižari i vrednoj knjižurini u koju se zaljubio na prvi pogled. Najradije bi pokupovao polovinu knjiga iz nje, pomisli gledajući svoju bednu policu sa nekoliko desetina krimića i zatvorivši udžbenik iz psihologije.
Sutradan je ponovo otišao do knjižare, ali je iz nekog razloga bila zatvorena. Vrativši se kući uključio je laptop i proguglao pokušavši da sazna nešto više, ali nije našao nikakve informacije o knjižari. Čudio se pomislivši kako bi trebalo bar da ima neki reprezantivni sajt o njoj.
Posle nekoliko dana razmišljanja pala mu je na pamet jedno nezgodno rešenje kako da se dočepa te knjige, a i još nekih. Radilo se naravno o krađi. Bilo je to problematično jer je tokom svog života jedino kao mali krao čokoladice po marketima. Ako bi i našao neki posao kao student, bilo bi mu potrebno više godina rada kako bi skupio pare za desetak knjiga. Nije se ni usuđivao da traži pare od roditelja, iako bi to bila lakša opcija, jer su mu već plaćali stanarinu i slali novac za hranu i ostale potrebe. Već je u glavi razradio plan koji mu je izgledao kao uspešan. Imao je prijateljicu sa fakulteta koja je zarađivala za hleb kurvanjem. Nije bio siguran da će mu pomoći, ali odlučio je da isproba.
Pozvao je u stan jedne večeri kako bi joj objasnio plan. Bila je to rasna plavuša jedrih grudi koja se stalno oblačila u crnu odeću. Dok su ispijali vino i pušili cigarete, kovali su plan. Jasna se smejala dok joj je on izlagao njegovu ideju.
-Šta, hoćeš da ukradeš jebenu knjigu. Haha. I ja da ti pomognem.
-Da. Biće veoma lako. Ti ćeš zaokupljivati matorca dok ja budem uzimao knjige. Polako ću izaći a ti ćeš još malo kao razgledati, pa ćemo se naći kod mene. Nosićeš crne naočari i šešir kako te ne bi prepoznali, jer ko zna, možda ima kamera tamo. Ja ću nositi šal i crne naočare, i ofarbaću kosu u plavo. Mislim da će uspeti.
Jasna izgasi cigaretu u pepeljari, pa posle zapali novu.
-Ok. A šta ja imam od toga. Mislim, nije nemoguće da nas uhapse.
-Imaćeš moju veliku zahvalnost. Nemam šta drugo da ti ponudim.
Jasna je prevrtala vino u čaši dok je razmišljala.
-Ok, važi, pomoći ću ti. Deluje uzbudljivo.
-Hvala ti.
Proveli su još neko vreme ispijajući vino i dogovarajući se o pojedinostima plana. Potom je Jasna otišla. Miloš se zavalio u kauč dok su noćna svetla lebdela po zidovima sobe.
---
U petak popodne Jasna je obučena u crni kožni mantil, crne kožne pantalone i crne cipele, sa crnim šeširom na glavi i crnim naočarima ušetala u knjižaru i započela razgovor sa debelim antikvarem. Miloš je uputio koja pitanja treba da mu postavlja, dok je on nekoliko minuta posle nje ušetao unutra obučen u sivi kaput, sa šalom i ofarbanom kosom u plavo, polako trpajući debelu knjižurinu zajedno sa još nekima u kesu. Još neko vreme je razgledao knjižaru dok nije polako izašao i ubrzanim korakom zavio iza ugla. Vreme je bilo sumorno i nebo tamno poput noći dok se sladostrasno približavao kući noseći kesu sa toliko željenim knjigama, istovremeno uzbuđen zbog krađe.
Otključavši vrata, spustio je kesu na pod i zaključao, dok ga je pas oblizivao i skakao po njemu. Otišao je u dnevnu sobu i opružio se po kauču, zapalivši cigaretu, zadovoljan uspehom. Potom je ustao i skuvao kafu, seo na kauč i počeo da lista knjige koje je ukrao. Potpuno je zaboravio šta je uradio, udubljen u zanimljive odeljke kad je začuo zvono, koje ga je probudilo iz fanatičkog sna. Ispunjen paranojom, pomislio je da su policajci ispred vrata, i približivši se vratima smirio kad je kroz špijunku ugledao Jasnu. Otključao je vrata i propustio je unutra. Bila je sva mokra od jake kiše koja je upravo počela da pljušti.
-Kako je prošlo?, upita je.
-Sasvim ok. Završila sam razgovor i izašla. Mada, sigurno će provaliti krađu. Dobro je što nema onih sigurnosnih naprava kao kod modernih knjižara. Ova više liči na neku antikvarnicu.
-Da. Pa, hvala ti, mnogo si mi učinila. Ipak, obuzet sam panikom. Šta ako me uhapse?
-Ma opusti se, nisi opljačkao banku. Što se toga tiče, možemo još koji put da odradimo isto, ha? Mislim, kad pročitaš te knjige, zaželećeš ih se još, jelda?
-Do tada ću već završiti studije i naći posao pa ću ih kupovati od plate, valjda.
Još neko vreme su proveli ispijajući kafu, sedeći na kauču. Grmljavina je tresla a kiša pljuštala. Noćna svetiljka je obasjavala Jasnine pune usne i izazovne oči.
-Znaš, mnogo sam se uzbudila tokom ovog poduhvata, reče mu dok mu je rukom prelazila po butini.-Iako uglavnom naplaćujem, kad mi se neko svidi...
Otkopčala mu je šlic na farmerkama i spustila ih, pa prstima prelazila preko nabreklog kurca ispod gaća. Skinuvši mu gaće, kleknula je dok je on raširio noge. Uhvatila mu je slinavi glavić usnama i počela da ga sisa, držeći ruke na njegovim kolenima. Nekoliko puta mu ga je celog strpala u usta, pa ga izvukla, krkljajući, i prešla na lizanje jaja. Potom je Miloš podigao i okrenuo je prema kauču, skidajući joj crne kožne pantalone, začudivši se kad je video da ne nosi gaćice, čak ni po ovoj zimi. Strpao joj je nadignuti kurac i počeo da je nabija, držeći je za bokove dok je Jasna stenjala. Jebao je nekih desetak minuta i išpricao puno sperme po njenoj guzi. Potom su zaspali zagrljeni na kauču dok je kiša pljuskala.
---
Vlasnik knjižare je upravo privodio posao kraju kad je primetio da nekoliko vrednih knjiga nedostaje. Uhvativši se rukom po glavi, setio se one devojčure što ga je smarala glupim pitanjima dok je neki momak razgledao okolo. Gadovi, pomisli i šutne nogom veliki sto. Srećom, kamere su snimile sve, pa ih je pogledao. Međutim, bili su dobro zamaskirani, pa od snimaka nije bilo pomoći. Spustivši se stepenicama do zadnjeg dela knjižare, pritisnuo je zvonce na gvozdenim vratima. Čuo se škljocaj i vlasnik knjižare uđe u tajnu sobu u kojoj su oko velikog stola četvoro ljudi igrali karte, pušili tompuse i pili viski. Na zidu je bila kamera koja je prikazivala stepenice, knjižaru i ulicu ispred nje, dok su na jednom stočiću bili poređani pištolji, uglavnom berete, i jedna poluautomatska puška. Momci su bili zaokupljeni igranjem, pogotovo jedan sa slomljenim nosom. Bili su obučeni u skupocena odela.
-Ideš Bobi, ha?, upita ga jedan, bacajući kartu.
-Đavola idem, reče Bobi i tresne šakom o sto, iznenadivši kockare.
-Šta je bilo?, upita ga ovaj.
-Jedna kučka i neki gad mi ukrali knjige pred nosom, pričao je Bobi mlatarajući rukama.-Vredne knjige!
-Pa, dobro, šta, dešava se.
-E pa meni se to neće desiti. Hoću da ih uhvatite.
-Zbog par bednih knjiga. Misliš li da smo ludi.
-A misliš li da sam ja lud što vam pružam odlično mesto za skrivanje?
-Hej, dobro ti plaćamo za to. Nemoj da se nerviraš.
-Da nije mene, već biste bili u bajboku. Ima da ih nađete ili ću da javim šefu.
-Dobro, videćemo šta možemo da uradimo. Luka, razglasi momcima ako nešto začuju, obrati se tipu sa niskim čelom i jakom bradom.
---
Miloš je polubunovan gledao Jasnu kako se oblači. Pogledavši na sat, vide da je 11 prepodne.
-Gde ideš?
-Kući. Bilo mi je lepo sinoć.
Miloš zapali cigaretu, okrene se na bok i otpije malo vina sa stočića.
-Možeš doći ponovo.
-Možda i hoću, ako budeš planirao još neke akcije, reče Jasna smejući se i izađe iz stana.
Umivši se i okupavši, Miloš skuva kafu i napravi kajganu, pa nahrani psa. Potom ga odvede u šetnju, sve nestrpljiviji da se baci na čitanje ukradenih knjiga.
---
Jasna je neko vreme provela u stanu slušajući muziku dok nije dobila poziv od starog klijenta. Jako joj se sviđao i do sad je pet puta jebao.
-Kad možeš da dođeš.
-Za pola sata.
-Ok. Vidimo se.
Kasnila je petnaest minuta zbog gužve u saobraćaju. Stigavši kod Nebojše, ugledala ga je golog na krevetu, nadignutog kurca i maljavih grudi sa kajlom oko vrata. Na levoj ruci je imao istetoviranog đavola, a po desnoj ruci je imao ožiljak od uboda nožem. Trljao je kurac dok je ulazila u dnevnu sobu. Na stočiću su bile pare i Jasna ih stavi u torbicu pa je okači o stolicu. Napolju je već vejao jak sneg.
-Već si spreman, upita ga smejući se.
-Aha. Hoćeš nešto da popiješ.
-Ne, reče skidajući se. Kleknuvši poče da mu sisa kitu. Nebojša zapali buksnu i dune joj dim par puta u lice, što joj nije smetalo jer je imao običaj da to radi, a i dodatno joj je naplaćivao za sve perverzije. Uhvatio je za kosu i nabio joj kitu do grla, stisnuvši joj nos drugom rukom da vidi koliko će da izdrži. Pustivši je, udahnula je, krkljajući, razmazane šminke, ispljuvavajući pljuvačku i kurčev sok. Potom joj opali nekoliko šamara.
-Danas si baš u elementu...
Nabio je ponovo na kurac, jebući je u usta dok nije svršio. Progutavši spermu digla se i zajahala ga. Čudila se njegovoj napaljenosti dok se nabijala na kitu. Obuhvativši je rukama poče da je nabija, svršivši joj duboko u pičkicu, potom je okrene i ugura joj ga odpozadi. Oslanjajući se na njegove butine nabijala je dupe na kurčinu. Svrši joj duboko u dupe, i okrene je pa joj se ispiša po faci. Potom ustane i sipa džin tonik dok je Jasna otišla da se okupa. Vrativši se iz kupatila neko vreme je ležala sa njim u krevetu duvajući travu i ispijajući džin tonik.
-Hej, ti si mi omiljena mušterija, Stefane, iako si perverzan do bola...baš si me razbio...
-Jelda. Kako ti idu studije.
-Imam još fore do sledećeg ispita. Kad diplomiram, možeš da dođeš kod mene ako imaš psihološke probleme.
Oboje su se smejali, naduvani i pijani.
-E, da, neki kolega sa faksa me naveo da ukradem neke knjige sa njim...bilo je uzbudljivo da ti kažem.
-Zanimljivo.
Jasna pogleda na sat.
-E, pa to je to. Moram da idem sad. Vidimo se.
-Ćao.
Kad je Jasna otišla, Goran ustane iz kreveta, istušira se i obuče. Potom, kad se malo otreznio, razmisli o onome što mu je rekla. Zapali cigaretu, uze telefon i okrene broj.
Neko vreme je čekao dok se nije začuo glas.
-Da.
-Ej, Mutavi, čuo sam za onu glupu krađu knjiga..
-Da?
-Pa imam neku kurvu koju jebem povremeno, pre desetak minuta mi je rekla da je ukrala te glupe knjige sa nekom budalom.
-Daj mi njen broj.
-064-654-453
-Kako se zove.
-Jasna Karanović.
-Gde živi.
-Na Banovom Brdu.
-Hvala ti.
-Ej, nemojte da je ubijete, dobra je cu...
Veza se prekinula.
...
Jasna je odspavala nekoliko sati kad se vratila i probudivši se začula zvonjavu telefona.
-Da.
-Koliko je sat vremena?
-200 evra
-Kad možeš da dođeš.
-Gde se nalaziš?
-Na Konjarniku.
-Za sat vremena.
-Ok.
Jasna spusti slušalicu i zapali cigaretu. Još uvek je bolelo dupe od jebanja sa Goranom. Valjda je ovaj neće u dupe, pomisli, ispijajući kafu. Spremivši se, uputi se ka Konjarniku. Novogodišnja rasveta se već pojavila po čitavom gradu, iako je bio početak decembra. Ljudi su razgledali izloge prodavnica dok je Jasna putovala ka dalekom Konjarniku. Stigavši, uspela se liftom na 9 sprat solitera. Pozvonivši na vrata, otvori joj tip slomljenog nosa i uvede je u dnevnu sobu, zatvori vrata, priđe sa leđa Jasni i obmota joj usta krpom, dok je sa hodnika drugi tip svezao ruke. Baciše je na stolicu i vezaše joj noge. Tip sa slomljenim nosom je držao beretu sa prigušivačem uperenu u nju.
-Odveži joj povez, reče drugom tipu.
Jasna je izbezumljeno gledala dva tipa ispred sebe.
-Nemoj da vrištiš, kurvo. Ko je tip s kim si ukrala knjige.
-Nemojte da me ubijete, molim vas. Popušiću vam.
-Naravno da hoćeš. Gde su glupe knjige.
-Kod jednog tipa...Miloš Željković se zove.
-Gde živi.
-Kod Slavije, ulica Makenzijeva. Što su vam bitne te knjige toliko...nemojte da ga ubijete, molim vas...
Jasna je plakala dok su dva gangstera skidali gaće i vadili kurčine. Tip sa slomljenim nosom je prvi nabio, gladeći joj obraze pištoljem. Brzo je svršio, pa joj se ispišao po faci. Posle je došao na red tip sa niskim čelom, imao je veću kitu, pa je sa teškoćom gutala. Poprskao je po faci i takođe se ispišao.
-Pustite me, molim vas...
-Hoćemo, ubrzo, samo da svratimo do jednog prijatelja...
Odveli su Jasnu u alfa romeo i zaputili se u seoce blizu Beograda gde je živeo njihov prijatelj, poljoprivrednik Mihajlo. Bavio se stočarstvom i ratarstvom, a u nekoliko prilika im je pomagao, a i oni njemu.
Pristupivši pošljunčanom putu zamalo su zgazili nekoliko kokošaka i petlova. Mihajlo se upravo vraćao sa kravama koje je vodio na ispašu i domaćinski ih pozdravio.
-Ej, ćao drugari, dugo se nismo videli.
-Ćao Mihajlo. Možemo li da upotrebimo tvoje usluge danas?, reče jedan od gangstera.
-Možete, žena i deca su mi otišla na svadbu kod rođaka. A ko je ovo? Lepa devojka.
-Da.
Jasna poče da vrišti. Zavezaše joj traku oko usta pa ih Mihajlo uvede u kuću. Stavivši u posebnoj prostoriji najlon prostirke, uzeli su jednu stolicu i zavezali Jasnu za nju. Potom joj tip sa niskim čelom opali metak u srce. Ubrzo je došao Mihajlo sa noževima, satarama i drobilicom. Puno vreme su proveli komadajući mrtvu devojku, posebno najteže delove. Umorni, sedoše za kauč i zapališe cigarete krvavim rukama dok ih je Mihajlo posluživao rakijom.
-Misliš li da je ovo dovoljno za njih, upita gangster sa slomljenim nosom.
-Sasvim dovoljno. Uh, biće zadovoljne, sasvim zadovoljne.
-Dobro. Evo ti isplata za uslugu, kao i obično, reče i izvadi iz džepa nekoliko novčanica.
-Hvala drugar. Da pođemo onda. Ja ću da stavim ovo sve u kesu, pa ajmo polako.
Pođoše sa Mihajlom do štale sa svinjama. Mihajlo izruči kesu punu raskomadanih delova mrtve devojke i svinje potrčaše halapljivo da žderu Jasnu. Posle nekoliko minuta svinje su zadovoljno skvičale.
-Odlično, idite vi u kupaonu a ja ću da počistim ostalo.
---
Miloš je već neko vreme bezuspešno pokušavao da dobije Jasnu na mobilni. Brinuo se da joj se nije nešto desilo, i kad je čuo vesti da je nestala, još više je zapao u paranoju. Policija ne postupa tako, mislio je. Da nije u pitanju nešto još gore, kao mafija? Možda je Jasna nekom od njenih klijenata bliskim njima ispričala o krađi. Ali kakve logike tu ima. Osim ako..ona knjižara nije paravan za neke ozbiljnije aktivnosti, jer njegova krimi mašta je nešto takvo mogla da razume. Šetao je dnevnom sobom pušeći cigaretu za cigaretom i odlučio da jedno vreme provede kod prijatelja na Zvezdari, u svakom slučaju. Poneo je i knjige sa sobom, što možda nije bio najpametniji potez sa njegove strane.
Njegov drugar sa faksa Dušan preporučio mu je da zatraži pomoć privatnog detektiva koji je njegovoj porodici pomogao u nekim slučajevima.
-Zar ne bi policija bila pametniji izbor?, pitao je Miloš.
-Možda..ali znaš..svi su oni povezani..ovaj tip je pošten...Čed Piterson se zove. Živi na Dorćolu.
Miloš je prihvatio savet i otišao kod tog privatnog detektiva. Pokucavši na vrata, čuo je nečiji glas.
-Uđite.
Našavši se u oskudno opremljenoj prostoriji ugledao je devojku sa metlom u ruci kojoj po njegovoj proceni nije moglo biti više od petnaest godina.
-Izvinite, tražim Čeda Pitersona.
-Otišao je u kafić, brzo će se vratiti. Ja sam njegova čistačica, Lola.
Kad su se rukovali, Miloš sede za stolicu gledajući policu sa knjigama i radni sto prepun beležaka i nekakvih crteža. Na zidu je visila slika nekakvog velikog prstenastog oka.
-Želite li kafu?
-Može, hvala.
-Evo, sad će. Joj, Čed uvek pravi svinjac oko sebe.
Prinevši kafu Milošu začu se otvaranje vrata i ulazak Čeda Pitersona. Skinuo je šešir i kaput i seo za stolicu preko puta Miloša.
-Daj i meni jednu, Lola. Dobar dan, gospodine...
-Miloš. U ozbiljnim sam problemima, detektive, moja koleginica je nestala...
-Samo malo, sačekajte. Krenite od početka.
-Pa jednog jutra sam šetao psa po kraju i video knjižaru koja mi se veoma svidela, puna je najboljih krimi romana. Budući da sam nedavno došao iz Kraljeva i da studiram psihologiju, nisam u finansijskoj situaciji da ih kupim.
-Tako da ste ih ukrali.
-Jeste, u pravu ste. Kako ste znali?
-Pretpostavljao sam. Nastavite, reče Čed Piterson, zapali cigaretu i otpije vruću kafu.
-Pa ukrao sam ih uz pomoć moje koleginice sa faksa, Jasne, koja je kako ste čuli nestala...
-Da. Čuo sam. Prostitutka. Mislite da sada jure vas?
-Upravo. Zapravo, verujem da je ta knjižara paravan za neke mafijaške aktivnosti, i da su zbog toga oteli Jasnu.
-Već neko vreme imam sumnje da je ta knjižara upravo to. Imate posla sa gadnim ljudima, koji se bave pljačkama, prostitucijom, ilegalnim klađenjem, nameštanjem utakmica, iznuđivanjem, trgovinom ljudima, pedofilijom, dilovanjem droge...
Miloš izvuče maramicu i obrisa lice.
-Oh, moj bože...znači gotov sam, nema mi spasa.
-Možda još uvek ima, iako sumnjam da ima za Jasnu.
-Da li da im onda vratim ove knjige? Možda me ostave na miru.
-Sumnjam. Ubiće vas iako im vratite knjige. Pomoći ću vam, Miloše, iako ste sami krivi za sve što vam se dešava. Ovi ljudi su sramota za naciju, i biće mi čast da ih se otarasim.
-Kako mislite da ćete uspeti.
-Imam svojih načina. Vi ćete ostati ovde dok ja ne ispitam teren. Moja čistačica Lola će brinuti o vama.
Čed Piterson pozdravi Miloša i izađe iz kancelarije. Spustivši se liftom izašao je iz zgrade i proverivši gepek u kojem je bilo nekoliko automatskih pušaka i bereta ušao u Dodge Charger. Prvo je otišao do Miloševog stana za koji je verovao da je okružen mafijašima. I jeste bio. Ispred je bio crni bmw sumnjivih registracija, verovatno ukraden, u kojem je bio vozač. Prozor je bio otvoren. Čed Piterson izađe iz kola i približivši se otvorenom prozoru upuca vozača beretom sa prigušivačem. Potom se vrati do svojih kola, uzme iz gepeka automatsku pušku i jednu kašikaru i popne se do Miloševog stana. Razvali vrata nogom, ubaci jednu kašikaru koja raznese nekoliko mafijaša i odmakne se u stranu prema hodniku. Kad se dim razbistrio upao je i pokosio nekoliko preostalih gangstera. Stan je bio potpuno razvaljen, u haosu. Ukupno je bilo šestoro mrtvih ljudi u njemu. Spusti se liftom do izlaza i na brzinu uđe u Dodge Charger. Zapalivši cigaretu, otpije malo vina iz pretinca i uputi se prema stanu u kojem je privremeno stanovao Miloš. Ispred nije bilo nikakvih sumnjivih automobila pa se odmah popeo gore. Izvadio je kalauz i otvorio vrata. Stan je kao i Milošev bio u potpunom haosu, s tim što je u fotelji ležao mrtav Milošev kolega. Sa leđa mu priđe tip i bodljikavom žicom mu stegne vrat svom snagom. Čed Piterson ga upuca beretom u stomak nekoliko puta tek toliko da stisak popusti, okrene se i šutne ga u stomak i u glavu kundakom pištolja. Ovaj pade mrtav. Sa druge strane se pojavi tip i upuca Čeda Pitersona u rame i nogu, no ovaj uputi spretan hitac u čelo dva tri puta. Bio je mrtav. Pažljivo je pretražio stan i ne videvši više nikoga izašao, spustio se liftom i hramajući došao do Dodge Chargera.
Biće mu potrebna pomoć, pomisli dok je putovao do knjižare pa je pozvao detektiva i Natašu. Ušavši u knjižaru ugledao je nekoliko mušterija i gazdu za kasom. Izvadio je bivšu legitimaciju policijskog detektiva i pokazao mu je.
-Vi ste vlasnik ove knjižare?
-Jesam. Ima li nekih problema?
-Rutinska istraga. Moraću da se poslužim privatnim delom knjižare.
-Mislim da to neće biti moguće. Bez naloga za pretres...
Ispred knjižare se pojavio neobeleženi policijski automobil iz koga su izašli detektiv i Nataša. Bilo je još nekoliko službenih automobila, jedan džip, a iznad knjižare je leteo helikopter. Tim za suzbijanje kriminala je uleteo u knjižaru, uplašivši mušterije, razvalio vrata mafijaške jazbine i pohapsio gangstere, ubivši dvoje. Tri pripadnika tima su preminula u okršaju.
Ispred knjižare Čed Piterson je stajao sa detektivom i Natašom.
-Dobro su se dosetili, reče Nataša.-Jesi li ozbiljno povređen, Čede?
-Nisam, Lola će me izlečiti. Izvršili smo dobar udar, iako ih ima kao bubašvaba.
---
Čed Piterson se vrati u kancelariju. Lola i Miloš su ispijali kafu.
-Miloše, vaš prijatelj je mrtav, njegov stan je razvaljen, kao i vaš. Sredili smo dobar deo gangstera uz pomoć mojih prijatelja iz policije, ali će ih sigurno biti još.
Nekako se dospeo do stolice gde mu je Lola previjala rane.
-Hvala vam, Čede. Žao mi je mog kolege...i Jasne...koliko sam vam dužan?
-1000 dinara.
Miloš izvadi novčanicu i stavi je na sto.
-A vlasnik knjižare, šta je s njim bilo?
-Izvukao se uz izgovor da je bio ucenjen od strane gangstera, tako da nastavlja posao. Moraćete mu vratiti te knjige. I nemojte više da kradete, nego kad zaradite lepo kupite.
-Hoću detektive. Hvala vam
Miloš izađe iz kancelarije i posut snegom ode do autobuske stanice.

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara