Moć čipke.
Zimsko jutro. Još se nije razdanilo. Samo još da, pre nego uđem u kancelariju, kupim omiljenu pitu u MAXI-ju pored firme. Prodavačicine još nerasanjene usne se zanosno izvitoperuju dok me obaveštava da će za samo dva minuta da izvade krompirušu iz peći. Čujem je, ali napaljiva i presijavajuća zategnutost kože usana joj, provocira, zatamnjuje i umrtvljuje stvarnost, i na kraju me čini nesposobnim da se usresredim i na značenje njenih reči. Jasno mi postaje u trenu da bi njom opčinjenu, a golemom žeđu i glađu ranjenu mi svest, izlečilo samo ako bi mi dozvolila, da se, ljubljenjem i udisanjem, napijem mirisa i topline sa kože joj oko bradavice, prepona, vrata, prstiju. Odlučio sam da sačekam kraj pulta da bi mi bila na oku. Svaki put kad bi joj beli zubi provirili iza usana, dok je pakovala i pružala nove narudžbine, kao da bi me neka sudbonosna snažna macola zakucavala sve dublje u tajni, bešumni paralelni svet, u kom smo ona i ja, sami, izdvojeni od svih: U meni se, kao i uvek kad me prevelika želja pred ženom pretvori u kukavicu koja i ne ume i ne sme snagu i dubinu svog oduševljenja da prizna naglas, odigravao unutarnji nečujni monolog van kontrole svesti. Vrile su i u tišini se gurkale u meni reči namenjene njoj:
Ne zanimaju me tvoji uvežbani osmesi i nametnuta uljudnost. Ja bih da me pozoveš da se ušunjam ispod tvoje košulje i da se ispružim baš tu između tvoje bradavice i te divno ukrućene postave čipkanog grudnjaka, koji se tako poželjno nazire. A taj tvoj lažno-nevini osmeh, samo naivnu budalu može da zavara. Lud je ili slep onaj koji te ne bi poželeo u toj magičnoj košulji. Poznajem takvu dušu! Baš takve kao ti, se najlepše, najsočnije otkače kad im se prijebe. Da, ja baš takve volim i zato baš takve tražim po svetu. I zato sam ovako slab i pičkastog kukavičluka pun kad konačno sretnem nekog poput tebe. I zato mi se grči reč u grlu kad god šušne tvoja košulja, il ti proviri koža vrata ispod kose. Neprocenjiva (si) ženo, ti koja u javnosti zračiš izvornom nevinošću, a u krevetu se, znam, tako jedinstveno drastično, duboko i smelo transformišeš. Ti, jasno mi je, moćnom nekontrolisanom mističnošću nošena, kompletna se u trenu iztransformišeš i pretvaraš naglo, kroz izbezumljenu razigranost punu samo gladi, u vetar-ženu, malo ili nimalo svesnu trenutka, prelepu zanetu kučku- kraljicu svih žena, koja tada, kao papagaj, ume samo da ponavlja uz neprekidno glasno udisanje koje iscrpljuje- DAJ MI! DAJ MI. Znam te! Znam to! Preklinješ za porciju slasti baš kao da je reč o poslednjoj želji osuđenika na smrt. Da li bi se tako slatko i profesionalno osmehivala i da znaš da u ovom trenutku moja ostrašćenošću oslabljena čula otkazuju, jedno po jedno. Pa ne čujem i ne razumem ni reč od svega što izgovaraš. Jer sam se sav posvetio zamišljanju one tebe koja je ispunjena i srećna i zadihana. Kako bi reagovala kad bi znala da mi kurac upravo drhti i ritmično zateže bokserice, a baš u ritmu njihanja te tvoje jabučaste savršene prkosne sise. Koja se tako nestašno i zanosno pred mojom svešću, uporno jutros ljulja, ljulja, ljulja...Sisa ti je ženo-kraljice, karta za raj...
Boli i to što sam svestan da ti se garant ne dopadam dovoljno, jer te gledam kao kad klinac pun želje, blentavo i zaneto bez reči blene u preskupu lizalicu, koju ne može sebi da priušti.
Pošto dugo već nisam bio svestan vremena i prostora, a i želeći da prekinem taj monolog koji me mučio i udaljavao i od sebe i od stvarnosti, naglo je prekidoh sa- KAD ĆE KROMPIRUŠA? Grubo povlačim pruženu mi kesu, najviše iz straha da bi eventualna nežnost mogla da me oda, da nagovesti i otkrije moje zaljubljene misli. Pun njenog lika, krećem se prema kasi. Na izlazu iz marketa, oči mi se instinktivno skupljaju pri susretu sa preteranim plavetnilom jutarnjeg, sad već osvetljenog neba. Pričinjava mi se da je u centru svakog oblaka koji visi sa neba, neko docrtao baš šemu njene bradavice, pa sad, ceo svet i sav spektar svetlosti, podsećaju me samo na nju- jer je nebo upečatljivo popločano oblacima punim njenih raskošnih, razgolićenih, moćnih, najponosnijih sisa na svetu. Svo je jutro poprimilo boju i miris čipke njenog grudnjaka. Ugao uzdizanja njenih štrčećih grudi mi se urezivao i u svaku novu misao koja je nadolazila. Oblik njenih sisa mi se bolno zalepio za dno svesti, pa me sve u vezi nje, odjednom podsetilo na vojni rok i predavanje o dejstvu bojnih otrova na svest. Gorela mi je utroba i svaki udah-izdah od upliva tolike količine lepote za tako kratko vreme. Gracioznost njenih prstiju i brojne tajne koje je šuštanjem njena košulja začela u meni, spopadale su mi mir, na sve načine. Kao da mi je neko konstantno ubacivao u krv i uznemirujuću i dragu buku od zveckanja tih posebnih zubića.
Morao sam da nazovem šefa i uzmem dan-dva bolovanja, ili odmora, kako im je volja. Iako sluđen i do rastrojstva obuzet belinom košulje, nekako utrpah ključ u bravu. Prepoznam ipak nekako pravac koji vodi ka kući. Potreba da ga izdrkam zamišljajući isključivo obrise njenog veličanstveno-štrčećeg grudnjaka, beše prejaka. Krojila je moje odluke i postupke.
Istovremeno dok je belina vrcajuće sperme oživljavala najlepša sećanje na njenu poluprovidnu košulju, poželeh da pomirišem, liznem, grizem pitu koju su dodirivali baš njeni prsti.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 16 Jan, 2023
- 4336 pregleda
Odlično opisana magija trenutka u kom popuštaju sve kočnice. To je onaj tren u vremenu kada si sit svog licemjerstva i diznizacije odnosa uslužitelja ka klijentu kao kaplja koja prelije čašu. Isuviše smo željni, čežnjivi i sluđeni količinom neispucanih feromona koje ne kanališemo kad i kako treba.. bravo, ali, možeš da napraviš korak. Zauzdaj svoj monkey mind