Moja žena pisac (II dio)

Brzo sam pronašao neku trenerku i duks, uskočio u odjeću i otvorio vrata. Neki mladić iz dostave me je pozdravio i rekao mi da mu je neko tutnuo koverat da ga preda meni – na koverti je bilo ime moje žene a u zagradi (za muža). Ušao sam zbunjen u kuću i sio za šankom. Dugo sam gledao koverat. Nepoznat rukopis i blok slova. Bijeli koverat bez oznake, marke i mirisa. Tanak. Podigao sam ga u vazduh i vidio da ima neki papir unutra. Spustio sam ga na površinu i usuo sebi piće. Kopkalo me je to što piše za muža, dakle, pisac mi vjerovatno nije znao ime, ili se obratio meni onako, usputno, a opet bitno, sa titulom koju nosim u životu svoje žene. Odsjekao sam pažljivo ivicu koverte i izvukao ceduljicu na kojoj je pisalo VEČERAS BUDI MOJ GOST U 18H U HOTELU HAYATT-U – SEPARE U ĆOŠKU PLAVOG SALONA SA ŽUTOM RUŽOM. STAVI ŽUTU RUŽU NA REVERU KOŠULJE. BITNO JE. To je sve što je bilo na cedulji koja je imala memorandum pomenutog hotela. Prošla mi je jeza čitavim mojim bićem. Možda je u pitanju fora da je na poslu. Pozvao sam je ubrzo nakon toga.

- Hej, Marina.. ćao srećo. Šta radiš..? Na sastanku si.. ok važi.. nego samo da te pitam, jel očekuješ neku poštu ovih dana?.. Aha.. ne, ništa neki klinac je valjda pogriješio dostavu pa (prećutao sam detalje greške).. aha.. dobro.. čujemo se večeras važi?..

Djelovala je zauzeto. Nisam osjetio nikakvo čuđenje ili pauzu u priči a u pozadini su se čule njene kolege, posebno njena koleginica „kreštavica“. Nasmijao sam se koliko smo je ogovarali a onda sam i shvatio da je situacija sa zakazanim sastankom postala sada ozbiljnija. Ona je tamo.. a sa kime se ja srijećem noćas? Nervozno sam cupkao neko vrijeme i onda sam ustao i pošao u kupatilo. Odlučio sam da se posvetim svom tijelu i opuštanju pod tušem ne bih li se smirio i spremio najbolje moguće za susret sa tim.. nekim. Nepoznanica odvijanja događaja u bliskoj budućnosti mi je djelovala na blizanca i morao sam da ga smirim, jer bi mi bio samo smetnja. Dugo sam se tuširao a hladna voda pred kraj mi je dala dovoljno snage da se razbudim i skoncentrišem na svaki mogući scenario. Ok.. ili će me u salonu čekati ona.. ili neki ON. I lagao bih kada bih rekao da mi je svejedno ako bi me baš ON pozvao na piće. Međutim, kako se bližio termin susreta, tako je moja radoznalost počela sve više da raste. Onda sam se udario po čelu – žuta ruža, gdje da je nađem? Sjetio sam se cvjećare na ćošku ali nisam bio siguran da li je otvorena. Kada sam izašao pred kuću, vidio sam u bašti baš jednu žutu, nasmijao se slučajnosti i zakačio je za rever. Konačno spreman, sjeo sam u auto i odvezao se ka parku nedaleko od hotela. Laganim hodom sam ušao u hol i ugledao separe sa žutom ružom na stolu. Sjeo sam i sačekao tih par minuta do 18h. Snimao sam ljude po salonu ali gotovo da niko nije obratio pažnju na mene. Ubrzo je došao konobar, donio mi piće i jedan telefon sa slušalicama. Začuđeno sam ga pogledao? Momak mi je namignuo i rekao mi da će uskoro biti poziv za mene, da je klijent hotela unajmio hotelski telefon za uslugu i platio moje piće, te da ću dobiti instrukcije šta dalje.. Klijent hotela.. muško ili.. profesionalno prenešena informacija..

Nije prošlo puno, telefon je počeo da zuji a Caller ID je prikazivao – Marinin prijatelj. Sarkastično sam se nasmijao, pročačkao grlo i stavivši slušalice prihvatio poziv.

- Dobro veče..
- Dobro veče želim Marininom suprugu. Prije bilo kakvog pitanja, kaži mi gdje i kada je rođena tvoja žena i koje joj je srednje ime kojim se ponosi? Potrebna mi je informacija, da bih znao da je na susret došao njen muž.
- Marina je rođena na Cetinju, 18. Oktobra 1976. godine i ime kojim se diči je Zagorka po istoimenom karakteru jedne domaće TV Serije. – uz blagi smješak i olakšanje je nastavio.
- Zahvaljujem se što si pristao da dođeš u hotel. Sada bih te zamolio da me saslušaš otvorenog uma, jer mi nije lako da kažem sve što imam da ti saopštim, kako bih obrazložio ovakvo svoje ponašanje. Samo mi kratko odgovori, da li imaš vremena da saslušaš što imam da ti kažem?
- Da.. – ućutao sam nošen pitanjima koja su zahtijevala odgovore.
- Odlično. Prvo, želim da ti se izvinim što nisam sišao da se odmah sretnem sa tobom licem u lice, jer shvatićeš, ne poznajem te, niti mogu da procijenim, kakvu bi posledicu moglo da ima ovakvo moje obraćanje, te za fer saslušanje i što manje skretanja pažnje, odlučio sam se na ovakav početni korak.. – u momentu njegove pauze sam morao da izustim:
- Recimi jeste li ti i Marina..? – zastao sam jer nisam mogao da prevalim preko usana..
- Ne! – odsječno me je prekinuo u završetku misli i nastavio – Marina je odlučila da prekine kontakt samnom čak i prije no sam uspio da je upoznam uživo. Zato sam se odlučio na ovako radikalan korak. Znam da je možda ovo nešto što bi osoba u tvojoj poziciji mogla da smatra samoubilačkim činom ili možda činom očajnika ali, vjeruj mi da nije tako. Stalo mi je do Marine na više nivoa koje ću pokušati da opišem. Vjerovatno sve ovo dobro znaš i sam, tvoja žena je jedno izuzetno biće koje zaslužuje svu sreću svijeta. – pošto sam ćutanjem dao znak, nastavio je:
- Kada sam pročitao prvu njenu priču, osjetio sam kao da je poznajem godinama, kao da je ona neko ko može da razumije ono što se u meni zbiva bez i da sam joj išta rekao. Ja i supruga smo odavno izgubili tu sponu i zaista sam vjerovao da negdje na svijetu sigurno postoji neka osoba koja bi vratila na površinu sve ono što sam odavno zakopao u sebi. Vidiš.. nekada sam bio jako bitna osoba u životu svoje saputnice, počešće i dostojan ljubavnik ali, ta moć tvoje žene da to sve probudi, objedini i nanovo oživi u meni je nešto što me je pokrenulo sa mrtve tačke. Kontaktirao sam je i započeli smo konverzaciju koja je učinila da sam počeo da se češće smijem. Vratila me je u vinklo i jednostavno mi dala nadu, da sve ovo što životarimo, dajemo i što se iz nas crpi, može da se posebnim prijateljstvom sa jednom divnom osobom, zapečati u neprocjenjivoj vrijednosti. – ako me razumiješ što ti želim reći?
- Dobro i..? – čekao sam zaključak ovog hvalospjeva..
- Osim toga, tvoja draga je izuzetan pisac i imam za nju i poslovnu ponudu.
- Poslovnu ponudu? Kakvu ponudu..?! – zafrknuo sam, dok mi je svašta padalo na um.
- Nije ništa nedolično vjeruj mi. Naime, ja radim u izdavaštvu i naša producentska kuća želi da otkupi njene rukopise i da ih prevede na 2 jezika. Naslovi bi bili pripremani za englesko i njemačko govorno područje. Kada sam im pokazao priče koje piše i više su nego voljni da daju velikodušnu ponudu za ugovor. Međutim, kada mi je javila sinoć da zaboravim na nju i da je sve gotovo, shvatio sam da se nešto desilo? – sa malom pauzom je nastavio..
- Vjerovatno si došao do saznanja da je počela da piše priče, ali možda nisi svjesan da je i izuzetno cijenjena i tražena na sajtu. Pitao sam je šta je po srijedi kao razlog prekida svih konekcija, ali nisam mogao da dokučim dalje razloge, niti sam uspio da joj saopštim odluku našeg menadžmenta. Nadam se da nisi pomislio da je u stanju da pređe granice pristojnosti i pristane na bilo kakvu ponudu sa sajta, jer to bi bio opasan teren za vaše povjerenje. U samom startu našeg dopisivanja mi je rekla, da nije zainteresovana ni za kakve susrete i ispoštovao sam njenu želju da si joj u svemu najbitniji čovjek u životu.
- Aha.. ja sam joj najbitniji ali je ipak od mene sakrila ovu stranu svog života.. – promrmljao sam sebi gotovo u bradu, iako me je čuo:
- Vidi.. kakvi god da su njeni razlozi da ti ne povjeri o tome, vjeruj mi da su minorni u odnosu na ono ko je i što je ona, te koliko je ljudi bukvalno usrećila a tebe ponajviše. Ne znam da li si ispratio komentare, kao i statistiku postovanja priča u ostalim sekcijama. Njene priče, iako pripadaju manjinskoj sekciji, imaju vidljivo više pregleda i reakcija u odnosu na ostale. Ljudi mogu da saosjećaju, da se povežu sa onim što piše i svaka priča, nosi poruku koja je više od seksualne fantazije.. ma ona je čovječe, prirodni talenat! – sa oduševljenjem je završio izlaganje. I bio je u pravu jer sam i sam došao do istog zaključka.
- Nemoj da misliš da sam uradio ovaj korak jer smatram da je ona neka, koka koja nosi zlatna jaja od koje bih ja imao neke koristi, već kao njen sagovornik i prijatelj, neko ko je bodri, želim da uspije u namjeri koju je htjela da ostvari. Znam da nije lako biti u podstanarima bez posla. Htjela je da nađe način da spoji ono što voli da radi sa načinom da ti pomogne da održite domaćinstvo. Zato te molim da ne odbacuješ ovu informaciju koju sam ti dao, te da joj obavezno preneseš sve kako sam ti rekao. – uslijedio je kratak tajac.
- Da joj prenesem poruku od osobe i čovjeka koja nije smogla snage da se pojavi predamnom? Ni ime ti ne znam tzv. Marinin prijatelju.. – pomalo sarkastično kao zadnji zid odbrane sam progovorio:
- Objasnio sam ti zašto sam ovoliko mističan, što ne znači, da ako shvatiš iskreno moju namjeru, nećeš saznati I lik osobe koja sa tobom sada priča. Uvjeravam te da sam i više nego džentlmen kada je u pitanju tvoja žena. Ne bih ništa uradio da joj naudim ili ne daj bože osujetim vezu sa tobom. Odrasli smo ljudi. O svemu možemo civilizovano gdje ima volje..?
- Tako je, mada moraš priznati da je ovaj susret i više nego neobičan način da se započne konverzacija i predstavi jedan.. hmm.. prijatelj.. – nastavio sam – reci mi iskreno, kakvo još mišljenje imaš o Marini osim, što se slažemo, da je prilično dobar pisac? – jedno vrijeme je ćutao.
- Odgovori mi! – zahtiijevao sam. Mirnim glasom je nastavio..
- O tome bih volio da popričam oči u oči sa tobom a i sa Marinom, ako nije problem. Siguran sam da za susret samnom još uvijek nisi spreman, stoga, daću ti nekoliko dana, taman koliko je potrebno da se ona vrati sa svog poslovnog puta. Sada znaš gdje sam, poruku za mene možeš predati na recepciji sa žutom ružom kao prepoznatljivim elementom, s tim što je osoblju strogo zabranjeno da otkrije i moj identitet i broj sobe. – stavivši me u pat poziciju, nastavio je:
- Ne bih više trošio tvoje dragocjeno vrijeme i nadam se da ćeš donijeti ispravnu odluku, uz zahvalnost što si snašao snage da dođeš na ovaj sastanak na slijepo. Želim ti prijatan dan uz molbu da budeš strpljiv i otvoren za ono što slijedi. – sačekao je moj odgovor.
- Ok.. prijatan dan! – prekinuo sam razgovor. Čim sam spustio slušalicu pojavio se konobar i pružio tacnu na koju sam ostavio aparat.

Ustao sam se gotovo omamljen ovim saznanjima. Odvezao sam se kući a onda sam se bacio na bjesomučno sastavljanje slagalice o njihovom odnosu, ne bih li iz komentara pod njenim tekstovima i iz njene mašte dokučio, što se sa mojom ženom zaista dogodilo i što bi moglo još da me iznenadi. Zatim sam je nazvao i pitao je kako je prošao sastanak. Pričala je sa vidljivim manjkom entuzijazma a onda je zastala.

- Kakvu si mi ono dostavu pomenuo danas.. ne izlazi mi iz glave..? – zastao sam pa se pribrao..
- Marina.. moramo da razgovaramo..
- ..kontaktirao te je.. jel' da? – prekinula me je kao da mi je pročitala odgovor sa lica a onda i opsovala. Momenat kad čujem svoju ženu da opsuje, što je bila rijetkost, značio je da je opasno ljuta. A onda je nastavila..
- Darko izvini.. ja.. ne znam o čemu sam razmišljala.. i onu noć kad smo pričali, shvatila sam koliko sam otišla daleko. Ali, u pravu si.. moraćemo da se suočimo sa svime čim se vratim.. I molim te.. ne izvodi ishitrene zaključke, bez obzira na sve što ti je saopštio, sve ću ti objasniti kada dođem.. Toliko barem mogu kad sam tu gdje sam.
- Dobro.. – po njenom tonu sam shvatio da je nepoznati prijatelj rekao istinu, jer da je otišla baš predaleko, moja ljepša polovina bi drugačije zvučala.

Umoran sam se bacio na krevet i osjetio da me nešto bocka.. bila je to ona prokleta žuta ruža na reveru.. podigao sam je i umjesto rakije, stavio je u čašu za rakiju i sipao vodu. Duga noć predamnom je označavala jutro sa podočnjacima na poslu. Nisam mogao dočekati da se završi Zagorkin poslovni put..

NASTAVIĆE SE..

Autor: SamuraiME
15.05.2023.
Sva prava autora su zadržana. Strogo je zabranjeno svako kopiranje dijela teksta ili priče u cjelini bez dozvole autora pod datim pseudonimom.