Kako sam dresirao zver

Seli smo u auto. Obojica smo bili neuredno odeveni, čupavi i rastrojeni, gledajući se u trenutku zadihane tišine kao dve ulične životinje koje su se pobile oko plena, a za to vreme plen im je otela neka treća, mnogo jača i pametnija. Uzeo mi je glavu u svoje ruke da me poljubi, ali sam je hitro izmakao, spustivši mu besno ruke tako da je jednu naglo udario o ivicu svog sedišta. Onda se primirio i krenuo da vozi. Nisam ga još video u ovoj ulozi, i bilo mi je neobično kako se u sekundi od pomahnitalog ljubavnika transformisao u savesnog vozača, više me ne gledajući.


Za tren smo se našli pred njegovom kućom. Zatvorio je ulazna vrata za mnom kao da ću u svakom trenutku da mu pobegnem.


„Saslušaj me, za ime Boga! Kazni me kako želiš, čekam to, želim to, uradi sa mnom šta god hoćeš, samo ostani, ostani tu i ne idi više, pusti me da budem tvoj rob, tvoj verni sluga, da se iskupim za svu tvoju bol, muči me, ne marim, možeš da me povrediš kako god te ponese trenutak, molim te, kazni me, čime hoćeš, kako god hoćeš, zaslužujem to...“, preklinjao me je u suzama koje su ispadale iz širom otvorenih očiju kao vodeni biseri, a jecaji skroz menjali njegov izraz lica u fizičkom bolu koji je osećao i koji je bio vidljiv i potresan.


Okrenuo sam se leđima, jer sam se osećao kao da gledam samog sebe u mukama, želeći samo da ga zagrlim.


„Neću te mučiti i kažnjavati“, naglo sam se okrenuo. „Jer obojica znamo da ćeš u tome uživati! Nećeš to dobiti od mene!!“


Spustio se na pod i nastavio da jeca.


„Imaš minut da mi kažeš o čemu se radi i zašto si me doveo!“, zapretio sam.


„Radi se o Neri. Čuo sam da je u gradu...“


„Znam da je stigla. I šta sa tim? Plašiš se da joj se ne vratiš? Je li to problem?!“ pogledao sam ga ljutito sa visine, dok je sedeo poput kučeta zalepljen leđima za ulazna vrata, sa rukama obavijenim oko kolena. U tom poniznom položaju, zaista je izgledao kao neko ko čeka zasluženu kaznu.


„Ne radi se o tome, ne...“, zajecao je još jednom, kada sam ga zgrabio za vrat i podigao mu glavu ka sebi. Na tren se stresao od straha.


„Nego o čemu se radi? Hm??“, prošaputao sam usporeno, prepuštajući se potajnoj želji da ga povredim samo da bih proverio da li bi mu se to dopalo.


„Pusti me, molim te“, otimao se, gubeći dah. Stisnuo sam njegovo grlo jače, i to ranjenom rukom koju je do nedavno previjao. Zaprepašćeno je gledao u snagu koju je sada dobila, nošena mojim izbezumljenim besom, zatim uzalud pokušao da je skine sa svog vrata, kada sam ga iznenada svom snagom odbacio od sebe i okrenuo se, začuvši udarac njegove glave o vrata, i zatim muk.


„Biću u tvojoj sobi, leći ću na tvoj divni krevet sa udobnim jastučićima, među kojima si mislio neke druge misli sem onih koje treba da misliš... A ti ćeš, kao moje pseto, jer nisi ništa drugo sem male, nelogične, bezobrazne i razmažene životinje, da dopuziš do mene ako još išta imaš da mi kažeš, i kada dopuziš, zamolićeš me za dozvolu za svaki svoj naredni korak, je li ti jasno?“


Ipak sam izgubio kontrolu, dok smo obojica klimali glavom u znak potvrde, ja ludački razjareno, a on skroz ponizno.


Već sam se udobno smestio kada je dopuzao do vrata. Seo je na svoje noge i gledao me očima u kojima je strah upio suze.


„Mogu li da legnem kraj tebe?“


„Ne može, možeš samo da legneš tu gde jesi.“


Privukao se uz krevet i legao na pod ispred mojih nogu, ćuteći.


Uzbuđivalo me je to što nisam znao koliko mu je jasno da ovo radim polušaljivo. Onaj deo mene koji bi i poželeo da ga kazni, ne bi nikada mogao da ga povredi. Ustao sam i, zaobišavši ga kao parče prostirke, izašao iz sobe, da bih razmislio kako dalje da postupim za malom, zajebanom zveri koju sam definitivno morao da opametim.


Kada sam se vratio, dremao je na podu, hitro uvukavši kolena ka stomaku kada je čuo da ulazim. Videlo se da će biti poslušan.


„Okreni se“, naredio sam, razmičući mu kolena drsko cipelom. „Raširi noge!“


Pogledao me je u čudu, očekivajući da sada prekinem šalu. Zadržao sam ozbiljan izraz, a kada god bih poželeo da se nasmejem, setio bih se Nere, zapitao se koliko je zapravo bio sa njom u kontaktu ovih dana, i u žile bi mi se vratila osvetnička krv koja je svu moju tugu sada zamenila neobuzdanim gnevom.


Iz džepa sam izvadio manji nož koji sam krišom uneo sa sobom, i žurnim pokretima krenuo da sečem meku crnu tkaninu pantalona u predelu njegovih prepona.


Uhvatio me je za ruku i dreknuo. „Šta to radiš, zaboga?!“ Grčevito se uhvatio za dršku noža da mi ga otme. U tom trenutku, praćenom samo mojim suludim planom, uma pomračenog Nerom i sopstvenim bolnim sećanjima, pred očima više nisam imao njegovo lice, već su se njegove usne zaoblile kao njene, a iskolačene oči zatamnile, i umesto njega pred sobom, iz sve snage sam ošamario zamišljen obraz njegove bivše verenice tako da se začuo zvuk pucanja na koži. Kada sam otvorio oči, on se držao dlanom za levi obraz, gledajući me kao ubicu, i dalje raširenih nogu, u potpunom šoku. Osvestio sam se i nastavio da sečem.


Napravivši dovoljno široku rupu na pantalonama da kroz nju mogu da sagledam sve stidne dlake oko polnog organa, jednom rukom sam mu povukao veš u stranu, a drugom iz drugog džepa izvukao tanki žilet koji sam bio pronašao u kupatilu. Pritiskom na grudi odgurnuo sam ga da legne. Drhtao je čitavim telom, a predivan, razgolićeni beli rog među nogama obuhvatala je početna erekcija od straha, hladnoće i blizine dodira. Približio sam mu se sasvim blizu, posmatrajući ga kako se nežno klati pod mojim toplim dahom. Uzeo sam ga u šaku, da mi ne smeta pri radu. Nisam planirao da ga obrijem niti povredim, već da se poigram golicanjem, ponekom ranicom i onim urođenim strahom od kastracije.


Prelazio sam žiletom lagano preko livade mladih dlačica na samom dnu njegovog stomaka, dok se izvijao poda mnom, ne smejući da me odgurne. Kako sam puštao da žilet klizi nadole, uhvatio se rukom za moju butinu, ne guravši me, već je stisnuvši kao potporu za nelagodnost i eventualnu nastupajuću bol. Na polju između testisa i leve butine, povukao sam žilet snažnije, prorezavši kožu nehotice. Kriknuo je, a ja sam mu odmah dao znak da ućuti. Spustio sam usne na posečeno mesto, i posisao krv koja je isticala iz malog reza, puštajući je da nakaplje dosta za pun gutljaj. Ukus se kretao od bljutavog do sasvim slatkog. Od dodira usana i bola u ludoj glavi mog ljubavnika, vene njegovog prelepog kurca nabrekle su pre nego što sam stigao da primetim, dok sam iznova usisavao krv koja je uporno isticala. Prenulo ga je šuškanje moje ruke po džepu, kada je video da odlepljujem flaster i spustio je glavu nazad na pod, donekle odahnuvši. Izvio se sredinom tela ka meni da mojim ustima ponudi najdražu poslasticu, ali ja sam tek započinjao sa svojim okrutnim planom.


Držeći krvavi žilet u drhtavoj ruci, dok sam gledao njegovo bolno, uzaludno izvijanje, još više me je razbesnela pomisao da bi iko drugi ikada umesto mene mogao da ga dodirne, da ga obožava, da kontroliše njegovu ljubav i njegov bol, i u malodušnom zanosu svih čula, ne znajući ni sam šta ću učiniti, napravio sam niz kratkih rezova na njegovim butinama, rukama i potom grudima, ne pomišljajući da prestanem, kada me je svom snagom zgrabio u iznenadnom bolu, urlajući. Poslednjom snagom zadržao sam mu ruke u svojima, i gledajući u njegove sada užarene oči, pripretio mu rečima kojih sam tek kasnije bio svestan.


„Kunem ti se... Kunem se imenom moje mrtve majke... Ubiću te. Ubiću te ako ikada i pomisliš na onu drolju, ako i POMISLIŠ na bilo koga drugog!!!“


Prestravljen, iznerviran i ranjen, pao je na leđa, gledajući svoju krv kako se razliva sa obe strane tela. Kasnio sam sa upijanjem. Prebacio sam njegove noge preko svojih ruku, i naizmenično sa jedne i druge butine usnama skupljao krv koja je lila još brže pod pritiskom. Ližući je ubrzano, posmatrao sam dve lokve na grudima, u koje on više nije smeo da gleda. Kada sam shvatio da sam preterao, izlepio sam ožiljke ostatkom flastera, ne odustajući od žileta. Videvši da ga još uvek držim u ruci, i da ta ruka i dalje podrhtava, cijuknuo je kao upucano mladunče.


„Ti si napravio ovo od mene, bio sam normalan pre tebe, ti si me izludeo, zaveo, ponizio, uvredio... Da, kazniću te, na svoj način, i moraćeš da uživaš u tome“, govorio sam mu dok sam žiletom prelazio po njegovim rukama i vratu, više ga milujući, obazrivo da ne prouzrokujem dalje krvoproliće.


„Skini tu groznu, uflekanu, isečenu majicu, više ti ne stoji tako lepo kao nekada“, rekao sam mu, skidajući mu iskasapljene pantalone.


„Hoću da čujem da uživaš... Da li ti je lepo?“, mom mučenju nije bilo kraja.


„Da...“, cvileo je izgubljen od mojih pretnji, milovanja i posekotina, mučno skidajući majicu u rashlađenoj sobi.


Prislonio sam žilet na njegove usne pokazavši mu svojima da treba da ga ljubi. Okretao sam ga pažljivo, dok je nežnim poljupcima prelazio preko oštrica. Zajedničkim trudom, prošlo je bez povreda.


„Tako, dobar si ti dečak“, radosno sam uzviknuo. Disao je teško, ne verujući da ovakve reči izlaze iz mene. „Budi zahvalan za ovu bol.. Kada nisi dobar, mora i malo krvi da se pusti...“


Bio sam svestan da je fizički jači od mene, jer sam se u to uverio u nekoliko prilika, i da bi moja igra ipak bila dovoljno zastrašujuća, morao sam sada biti grublji i zaista ga uplašiti, da bi mi se sasvim prepustio.


„Hladno mi je“, požalio se, uzdignut na laktove.


„Nije uopšte hladno, umišljaš“, kratko sam dobacio, sedeći u svom džemperu, gledajući njegovu lepu spravu kako se leluja uzdignuta, i dalje čekajući moju milost. „Ali ako hoćeš, dopušteno ti je da se zagreješ.“ Povukao sam se u stranu, sklopivši šake, pružajući mu šansu za samozadovoljavanje.


Shvatio je šta očekujem, uzevši svoj suv ali tvrd organ u ruku izlepljenu flasterima i oslikanu krvlju koja je još neko vreme oticala dok se nije zaustavila, ostavljajući na koži predivnu arabesku skarletnih linija u različitim pravcima. Tresao se od hladnoće i krvarenja, dok je pokušavao da sada samog sebe uzbudi dovoljno da bi ispunio moje naređenje.


„Ako ovo ne uradiš kako treba, čeka te nešto mnogo gore. Ozbiljan sam“, rekao sam mu tonom od koga mu se kroz grlo spustila knedla.


Naslonio sam se uza zid kao da posmatram najprijatniju predstavu.


„Ne mogu...“, oteo se jedva čujan uzdah iz njegovih plačnih grudi.


„Moraš!“, povikao sam.


Zamenivši desnu ruku levom, nastavio je sa masažom svog besprekornog penisa gore-dole, umorno kao da je primoran da to čini neprijatelju. Zažmurio je.


„Gledaj u mene“, poskočio sam. „Moraš da gledaš pravo u moje oči, a ne da zamišljaš Neru dok to radiš!“


Trgnuo se i pogledao me. Oslonio se na levi lakat, da bi ponovo uposlio desnu ruku. Uzdisao je u nemoći da sprovede u delo nešto što je radio hiljadama puta, a odjednom se našao u situaciji da to čini nevoljno, očekujući da mu ja olakšam, jer čemu sam drugo služio?


„Mhm, tako… Dobro ti ide“, ohrabrio sam ga. Nije skidao pogled sa mene, a mene je već polako izdavala ozbiljnost lica i postajala mi je sve čudnija tačka do koje smo stigli. Zabrinulo me je sopstveno bezumlje.


Uzdasi su bivali sve teži i dublji, njegov pogled potpuno u plamenu, a pokreti njegove ruke sve brži i snažniji, budeći u meni vatru koju sam teško skrivao u pogledu. Kada bi umorio šaku, zatezao bi i otpuštao kožu prstima, menjajući im poziciju i smer kako bi uneo bar neku novinu u monotonu delatnost mukotrpnog užitka. Grčeći i noge i lice, ponovo se vraćao na ojačalu šaku, i tako u nepovrat, bacajući poneki pogled na sopstvene pokrete i vraćajući brzo oči na mene, sećajući se pretnji.


Zatim se pomerio celim telom unapred, ka meni, gledajući me zamućenim očima podivljalo i bestidno, poslednjom snagom oblizavši usahle usne, pokušavajući još jednom da me dozove sebi, uviđajući da se u meni sve izdiže i spušta od vrha iznemoglog očekivanja do samog dna želje da se spojimo.


Odolevao sam, pokazujući mu očima da nastavi sa radom. Konačno je odustao od namere da me zavede. Zabacio je glavu unazad, primoran da ostane prikovan samo pogledom, koristeći to kao jedino dopušteno sredstvo da me izludi, poluotvorenih usana, preznojanih pramenova kose razasutih po ubledelom licu, preživljavajući usamljen agoniju nadolazeće eksplozije, boreći se da je dostigne i ispuni naređenje.


Bio je sasvim svestan koliku privlačnost budi u meni, i to mi je bilo jedino nemoguće lažirati. Ali sve ostalo izvodio sam i dalje po planu- bezobziran ton kojim sam mu se obraćao, tišina ili povik kada se žali na bol i hladnoću, čvrstina stava da ne pokleknem i prepustim se, sve sam to zadržavao na ivici podnošljivog.


Odjednom je kriknuo u neuspehu i bacio se na leđa, pružajući obe ruke iznad glave. Odmah sam mu prišao.


„Da li je moguće da ja tebe više nimalo ne palim? Gledaš u mene i ne uspevaš ništa, i ti kažeš da me voliš?! Da ti se ne gadim možda, ha? Možda si sa mnom iz nekog svog bednog sažaljenja, a sada samo čekaš da zatvoriš oči i zamisliš.. ko zna koga? Odgovori mi!“, podigao sam ga za kosu, držeći je zakačenu u pramenovima za prste jedne ruke, bolno je uzdižući.


Kada sam pogledao njegove oči, bile su ispunjene blaženstvom samrtnika koje me je na sekund uplašilo. Shvatio sam da je ono što ga je pokretalo bio direktno nanet bol, nikako naredbe izdaleka. Nastavio sam da ga povlačim i blago čupam, okrenuvši ga odjednom snažno u polukrug nagore, sa naredbom da dovrši započeto. On me je poslušao i nastavio sa trzajima, teško izdišući i prateći očima moju ruku na svojoj glavi, preklinjući je da tu ostane. Pustio sam mu kosu, zadajući mu drugi šamar po sred obraza. Primetio sam da su mi zubi dugo bili zariveni u donju usnu koja me je sada zabolela.


„Možeš ti to, kurvo moja lepa“, ispale su iz mojih usta spontano reči koje su ubrzale rad njegove ruke, izdigle ga osnaženog na kolena, a ja sam brzo dohvatio odbačene pantalone koje sam mu skinuo, obmotavši i upetljavši nogavice oko njegovog vrata. Na njegovom licu pojavio se uzdrhtali osmeh, kada je trgnuo ramena uvis od jeze ovog puta izazvane ekstazom dok sam mu pritezao vrat. Stegao sam tako čvrsto da sam od pantalona napravio povodac za svoje pseto koje se lagano gušilo, a svoj umorni i uveliko rumen kurac kidalo svom nečasnom, bespoštednom silinom, dok mi nije isprskao cipele napokon dočekanim slapom. Zažmurio je, lelujajući se jedva u ravnoteži koja ga je izdavala, a glasan izdah iz grudi ispunili su kratki, orgazmični prekidi. U očima mu je titrala zahvalnost, a otvorene usne vapele su za poljupcem koji nisam planirao da mu dam. Umesto toga, iskoristio sam njegov jezik za poliranje cipela do punog sjaja. Ovo je već jedva podneo.


„Počistićeš sada za sobom ovaj nered koji si napravio“, odsečno sam viknuo posle svega, i otpustio povodac.


Krenuo je vredno da čisti, krećući se na umornim kolenima, jedva dolazeći do daha.


Polako se podigao na noge, tražeći očima moju dozvolu da prljavu, krvavu odeću iznese iz sobe. Nisam izgovorio ni reč.


Hodao je na prstima, osetno u bolu, ubrzo se vrativši i kleknuvši ispred mene. Uzeo sam prekrivač kojim sam prekrio njegovo sada već sasvim hladno, potrešeno telo. Povukao ga je rukama skroz do vrata, tresući se i gledajući me sa iskrom suza koje nisu mogle da se pokrenu na plač.


Pomazio sam ga po crvenom obrazu po kome je bio pukao prvi šamar, a on ga prislonio uz moj dlan. Primećivao sam da jedva drži oči otvorene, kada je krenuo, ponovo na kolenima, da puzi do druge strane kreveta, uzimajući u ruke laptop i pružajući mi ga bez reči. Mislio sam da treba da proverim ima li u njemu poruka za koje treba da znam.


„A telefon?“, pitao sam.


„U kuhinji“, odgovorio je hrapavim glasom, nekorišćenim tokom duge i bolne tišine.


„Dobro. Ne mogu sada da se zamlaćujem i čitam tvoje romanse sa kojekakvim kurvetinama!“


U ovom trenu, obojica smo se nasmejali. Ja grohotom koji je izleteo iz pluća, ne mogavši više da izdržim, a on tiho i sanjivo, odahnuvši konačno od moje sadističke uloge.


Doneo sam lonče tople vode, isprao njegove rane, zamenio flastere, ljubeći ga nežno u ruke, stomak, grudi i čelo, zatim ga odenuo u čistu i toplu pamučnu pidžamu, i smestio u krevet, pokrivši ga duplim ćebetom.


„Idem sada nazad kući, drago mi je da si uživao“, namignuo sam, okrećući se ka vratima.


„Ne! Ne odlazi, molim te!“, uspravio se u krevetu, povikavši iz sveg glasa.


„Šalim se, kuče moje… Moram još malo da te zajebavam.“


Nasmešio se i ušuškao, a ja sam izašao da i sam sperem tragove naše igre. Poželeo sam da ga pre spavanja još dobro odvalim od jebanja, ali sam se suzdržao jer je bilo rano da mu pričinim i to zadovoljstvo.


Kada sam se vratio, već je tonuo u san. Tiho sam ugasio svetlo i nečujno legao pored njega, kada sam primetio ruku koja se odjednom stvorila u mom međunožju. Odmah sam je odmakao u stranu.


„Ne. To još nisi zaslužio“, dreknuo sam i pogledao ga u polumraku kao otac koji prekoreva dete.


Umirio se, bojažljivo smestivši glavu na moje rame.


„Ne zezaj se sa mnom više, mali“, šapnuo sam, a on se polučujno zakikotao, zagrlivši me ostatkom snage svojim dugim, belim rukama.


„Biću poslušan, mon amour“, bilo je njegovo umirujuće obećanje pred san.

Kategorija:
Gay erotske priče 


  • Nema komentara