Zavođenje otmičara
„Dođi, sedi pored mene“, naredio mi je Robert jednog kasnog junskog popodneva. Sve manje je pozivao svoje prijatelje, a sve više večeri odlučivao da provodi sam u mom društvu, ljubomorno me odvajajući od svih i čuvajući samo za sebe. Rea bi bila sama u svojoj sobi, i nisam imao nikakav pojam o tome kako je mogla ubijati svo to izopšteno, kažnjeničko vreme, ali je i to ubrzo prestalo da me brine, jer je ovakav način života pretio da u meni uništi i poslednju trunku empatije prema ljudima. Ono što sam sada zasigurno znao jeste da su me zajedno obmanuli, ali sam uživao što nisu znali da ja to znam. Pitao sam se često šta li će od mene ostati kada me sve ovo umori, kada me gluma ili iscrpi ili se pretvori u novu realnost, i kada mi se vrate sva ludila koja su distrakcije opakosti i zabave za sada uspešno držale po strani.
„Slušaj ovo, i zamisli kakvi bi stihovi odgovarali, da napravimo pesmu“, zasvirao je svoju gitaru, gledajući me zaljubljeno.
Zapisao sam nekoliko stihova, a on je bio oduševljen mojim pisanjem. Bio je to niz izlupetanih sentimentalnih gluposti, da vidim kako će mu se dopasti. Pokušao je da ih otpeva, dok smo se obojica smejali, osećajući prostu, iskonsku radost stvaranja nečega iz ničega. Skoro je poskakivao sa troseda od te sreće, uklapajući iznova i iznova novu melodiju za svaki napisan stih.
Bližila se ponoć kada smo imali već tri dovršene pesme od po dve strofe i kratkim refrenom, a on me je zgrabio, poneo u svojim mišićavim rukama i zavrteo u krug na sredini dnevne sobe, vrteći me tako nekoliko krugova dok je obarao nameštaj oko nas, a ja se grčevito držao oko njegovih ramena. Spustio me je i otrčao da nam sipa piće. Ovo je za mene bilo i ostalo jedino zaista lepo veče provedeno u njihovoj kući otkako su me u nju doveli pre dve godine. Pili smo do duboko u noć, i dalje pevušeći i smejući se, dok nam je padalo na pamet još novih stihova, nekih šaljivih, a nekih ozbiljnih, kada je javio kolegama da sutra neće doći na posao.
„Toliko te volim, poludeću koliko te želim“, skoro je zaurlao, gurajući me u zagrljaju iz kuhinje u pravcu svoje sobe, dok me je mahnito ljubio gde je stigao a njegove teške, crne kovrdže golicale su mi već naježenu kožu. Sve mi je bilo smešno i nisam se opirao, prepuštajući ludaku u sebi da u ovom ubici te noći vidi običnog čoveka željnog podrške i ljubavi. Pomislio sam da li je Rea uspela da zaspi od naše muzike i smeha, kada me je survao na krevet, za čas me skinuvši do gole kože, kada sam skočio i ustao. Gledao je u moje nago telo drhteći, u iznenadnoj tišini, sklapajući oči u prećutnoj molitvi da mu konačno bar jednom udovoljim.
Prvi put nakon dosta vremena odsečenog od sveta, osećao sam se poželjnim, i zamahnuvši kosu iza ramena, seo na krevet, ostavljajući mu mesto kraj sebe, a on se odmah pripojio uz mene, tražeći rukom moje međunožje kao da mu život zavisi od toga. Isključio sam i mozak i srce na već isprobano dugme, i ubrzo uspeo da se prepustim dovoljno do erekcije čiji nedostatak bi me ubrzo odao pred ovim strastvenim ljubavnikom. Dok me je gutao tako požudno da nisam imao vremena da shvatim ni kako je sve počelo, našli smo se na tački erupcije koja je njegovo grlo ispunila mojim gustim, bisernim semenom, čuvanim nekada davno samo za usne mog voljenog. Bio je ovo pečat na moju samo-dijagnozu, i tada sam poverovao da, kada bih svog dragog ikada ponovo sreo, na nekom drugom svetu, ovako uprljan i oskrnavljen, ne bih smeo ni da mu priđem.
Robert je zadihano legao u moje naručje, stavljajući moje ruke sada među svoje noge, a ja sam skoro rutinski obavljao podrazumevan zadatak. Radovalo me je što se sve brzo završilo, kada me je ponovo snažno zagrlio, počinjući ponovo da me ljubi, probijajući jezikom moje usne i gurajući ga skoro do mog grla. Ništa mi više nije smetalo i ljubili smo se satima ovako, nezasito, dok bih razmišljao o ukusu plastike na njegovim usnama i jeziku, koji mi je sada delovao kao nešto najpodnošljivije, a njegove nemirne ruke dugo plele moju kosu, uzimajući me ponovo, stišćući i grleći, obećavajući broj orgazama za koje noć nije bila dovoljna. U toku te noći, tražio je da ga jebem onako kako me nikada još niko nije molio, šireći mi svoje otvore kao da nikada kurca nije dobio, a čim bih svršio, krenuo je svim talentima iz petnih žila da me oživljava za ponovnu akciju. Ma sve može, tamničari moji, otmičari, ubice, zlikovci!... Sve može, pomišljao sam u sebi, dok vam ne vratim što ste učinili onome koga sam voleo više od sebe, i to onda kada se tome budete najmanje nadali.. Već dugo mi nije padalo teško da i sopstveno telo koristim kao alat za osvetu.
Kada sam u rano jutro sebi do vrha natočio veliku šolju crne kafe u kuhinji, ostavivši premorenog ljubavnika da spava, otvorila su se konačno i vrata Reine sobe. Prišla je, pažljivo osmatrajući moju raščupanu frizuru. „Dobro jutro, mila“, obratio sam joj se srdačno, polizavši sa prvim gutljajem kafe i poslednji skoreni trag Robertove tečnosti sa svojih usana.
„Smrdiš na greh“, brzo je prozborila, zasmejavši me skoro do suza. „Šta ti je smešno?!“, odvratila je, lica iskrivljenog u upornom gađenju.
„O Bože, ženo... Zašto me nisi pustila da umrem, onda kada si mogla? Zašto si me onako pazila i negovala? Sada moraš ovakvog da me trpiš i gledaš, a plašiš se da ja možda prstom neću mrdnuti da tebe spasem od njega“, bestidno sam joj rekao, prislonivši vrelu šolju u prostor između njenih dojki koje su se spajale u raskopčanom delu pidžame.
Gledala me je u isto vreme obamrlo i prestravljeno, trpeći bol vreline na grudima. Nije mi to bilo dovoljno, već sam polako, prateći reakciju u njenim očima, šolju pomerio ka jednoj njenoj bradavici, nežno je protrljavši, a zatim premestio na drugu, hladnu i željnu jednake pažnje. „Ti nemaš stida, nimalo...“, šaputala je, spustivši pogled na lutajuću šolju.
„Zašto? Evo ti, uradi i ti meni isto“, pružio sam joj šolju koju je sad već grejala vrelina njenog tela.
Okrenula mi se leđima u odbijanju, kada sam spustio šolju ka njenoj zadnjici, pripivši se uz nju, i blago je pritiskajući kružnim pokretima.
„Spava li?“, upitala je napokon, okrećući sada šolji prednji deo tela.
„Da...Ne brini“, umirio sam je, a bilo mi je sasvim svejedno u kojoj pozi će nas njen brat zateći ako tada izađe iz sobe.
I dalje okrenuta leđima, raskopčavala mi je pantalone, zamišljajući ko zna koga umesto mog lica u koje nije želela da gleda ovom prilikom.
Oslobodivši moju ustreptalu kitu, za tren oka se dupetom nabila na nju, dok sam je držao za još vrele grudi. U tišini jutra ispunjenoj samo Robertovim ravnomerim hrkanjem i našim uzdasima, njihala se na meni kao preporođena, takva da sam joj jedva i glas prepoznavao, obuzeta divljinom ovog iznenadnog čina, želeći možda svo to vreme zapravo njega u sebi, dok je on želeo mene, a ja nekoga koga odavno više nije bilo. Prodirući glatko kroz njen anus zamišljao sam jedan drugi, dugo neprežaljen, isto tako uzak i vreo, a moje meso u njoj ukrućivalo se poput noža sa svakom zamišlju.
„Jesi li i sa Robertom... Ovako?“, upitala je plašljivo, i dalje se svom snagom njišući napred i nazad.
„Ne...“, slagao sam, pomažući joj u pokretima koje je naglo ubrzala, kao oslobođena iz kaveza. Slagao sam, a bilo mi je slično. U njoj i u njemu. Ipak su bili u srodstvu, pomislio sam i shvatio da još jednom gubim razum. Držao sam je čvrsto kao da će mi pobeći, probijajući na samo dno njene požude sada već otežalim, sporijim pokretima, kada je kroz nekoliko trenutaka cijuknula, a potom u sekundi skočila sa mene kao da se odlomila od stene, i nespretnim hodom nestala u svoju sobu, i dalje me ne pogledavši. Ostavila me je da bez pomoći dovršim svoj posao, napokon prepušten svom davnom snu bez ometanja.
Moje telo je konačno napustila groznica koja me je prodrmala još sa prvim Robertovim dodirom. Dok se moja sperma razlivala po kuhinjskim pločicama, pitao sam se da li je i koliko živo uzbuđenje prisutne telesnosti moćnije od zamišljenog, jer je u mom slučaju mašta bila vatrenija od svakog pakla. Ispio sam ostatak kafe iz fatalne šolje, a zatim prilegao na trosed gde je još uvek ležala gitara, i zagrlivši je kao treću ljubavnicu, razmišljao o svemu što sam uradio, bezbrižno i nemarno, puštajući opojan jutarnji san da mi regeneriše snagu za dalju borbu.
Basi Jul (nl)
2022
- Kategorija:
- Bisex erotske priče
- 1 Sep, 2023
- 897 pregleda
Prelijepo