Divlja zelenooka

Rea je ustajala, pa ponovo sedala, nemajući mira i sve manje me gledajući u oči.


“Ni ti danas ne radiš?”, upitao sam je namerno, na šta je odmahnula glavom i okrenula je od mene na drugu stranu, gledajući kroz prozor, u prazninu neba.


Kada je Robert naglo ustao, osmehnuvši mi se, i nestao u pravcu kupatila, pokupila je tri šolje sa stola, odnoseći ih u kuhinju. Polako sam krenuo za njom, a ona je usporila, ne smejući da se okrene i da mi kaže da je ne pratim. Stajao sam iza nje, kao jutros, ne dodirujući je i čekajući da se okrene.


Ispirala je šolje duže nego što je bilo potrebno da ih opere, odlažući okretanje. Zatim mi se, brišući jednu od njih pamučnom krpom, napola okrenula licem, proveravajući da li sam još tu, jer sam stajao nemo.


“Šta hoćeš?!”, upitala je brzo, naglo utišavajući ton.


“Ništa, hteo sam da te pitam da li ćemo ići do biblioteke kasnije”, slegnuo sam ramenima ravnodušno.


“Dobro”, odvratila je nemarno.


Robert nam nije zamerio zajedničku šetnju, ne znajući za naš susret od jutros, i nakon tuširanja odmah se prihvatio svoje  gitare. Nasmešio sam mu se dok je Rea obuvala sandale, i ubrzo smo izašli na vazduh.


Prijao mi je izlazak iz prostorija koje su mi ispunjavale nozdrve teškim mirisom suza i životinjskih strasti. Iako je napolju bilo preko trideset stepeni, osećao sam se lako i poletno. Namerno sam kasnio za njom, koja je hodala pognute glave, a onda poskakivao kao dete da je stignem. Smejao bih se kada bi se okrenula da proveri gde sam se izgubio. Njeno lice ostalo je ozbiljno.


“Hoćeš sladoled? Hoćeš da odemo do reke?”, pitao sam je razdragano.


“Neću ništa, izašla sam iz kuće samo da ga ne gledam”, priznala je.


Sada smo hodali ćutke do centra sela, a stariji čovek, u pohabanim pantalonama, naslonjen na zid zgrade nadomak biblioteke, ispustio je zvižduk za nama, očigledno misleći da smo par.


“Pijana budala”, prokomentarisala je Rea, noseći kratku žutu haljinu, koja je njen ten činila još svetlijim, a pognuta glava govorila o potištenosti nad svime što joj se dogodilo pre ovog dana. Njena vatrena kosa, oblivena suncem kao da se njime hranila, padala je do polovine leđa u zanosnim talasima, kao magična, krvava reka.


Na ulasku u biblioteku, zastala je i okrenula se ka meni, čekajući da uđem a da me ona sačeka napolju. Pogledao sam upitno u njene oči pune oštrih kopriva, a potom u njene uzdignute grudi, koje su mi na čudan način bile najprivlačnije. Ušao sam, osmehnuvši joj se bez reči, shvatajući da zna da su joj misli pročitane.


“Ne vraća mi se još uvek”, frknuo sam, noseći odabrane knjige u rukama. Primetio sam da je posmatrala moje ruke, kao da u svom viđenju mene nije mogla da ih spoji sa mojim licem, i kao da moj intelekt nije mogla da poveže sa divljim uzdasima od pre samo nekoliko sati. Pokazala je pokretom da joj predam knjige, čitajući letimično naslove i pristajući da sednemo u kafić i popijemo piće u hladu, dok je listala prvu od knjiga kao da je bila nasamo sa njom.


“Možda osnujemo bend, hoćeš li nam se pridružiti?”, taknuo sam nogom nežno list njene noge pod stolom.


“Neću vam kvariti zabavu”, odsečno je odgovorila, nervozno prelećući početne strane druge knjige. Napravio sam ražalošćen izraz lica.


“Možda će baš kroz te pesme da se proslavi i moje stvaralaštvo!”, glasno sam se nasmejao, skrećući pogled ka prolaznicima, kada sam osetio da počinje da me gleda u oči.


“Što da ne…”, sažaljiv pogled me je prenuo. “Bar nešto pametno da radiš dok si ovde.”


“Zabavno mi je ovde i kada ne pišem”, izazivao sam uporno. “Tako malo ljudi, a tako bogat sadržaj!”, namignuo je đavo iz mene, ali više nije skidala pogled sa mog lica.


“To on pokušava i time da te zavede… Ali dobro, uspeo je, slažete se, i sve je u redu”, zaključila je.


“Čime, muzičkom saradnjom? Nije mi to neki način zavođenja, više volim direktniji pristup!”, spustio sam se niže u stolici, šireći noge i posmatrajući je ispod oka.


“Time je počeo, pa video da može, i sada nastavlja”, upetljala se dublje u jalovu analizu Robertovih motiva, ignorišući moje signale.


“Moguće”, odustajao sam od prepirke. “A šta da radiš, neki ljudi samo hoće da budu voljeni, i koriste sva sredstva samo da do toga dođu.”


“Voljen? On? On je prokleto čudovište!”, povikala je, izdižući se sa svoje stolice u besu, dok sam joj davao znak da se utiša. Ućutala je naglo, progutavši zalogaj sopstvene ogorčenosti, uzimajući u krilo treću knjigu.


“Tako si slatka kad se ljutiš”, nisam odoleo da podelim iskren utisak.


Pogledala me je, odjednom na ivici suza, kada sam shvatio kroz kakve dileme prolazi ova mlada, zarobljena i namučena duša.


“Da možeš da odeš, gde bi otišla od njega?”, upitao sam je odmah zatim, približavajući joj se licem.


“Nigde. Kasno je”, uzdahnula je neprimetno.


Uplašila me je pomisao da se zaljubljuje u mene, a pogled na njene grudi uporno je u meni budio nezaustavljivu potrebu da nastavim našu igru i da i nju, kroz ekstreman bol ili ekstazu oslobodim kao sebe.


 “Čini mi se da sve shvataš preozbiljno”, započeo sam objašnjenje. “I ne vidiš koliko je ovaj život zapravo neozbiljan prema nama. Pogledaj okolo, kome smo bitni? Ko nas shvata? Kome je uopšte ovde važno šta to ti i ja radimo, šta nas rastužuje, šta nas pokreće? Koga je briga za tebe u ovom malom mestu, ko se pita jesi li uopšte živa?! Ne muči sebe, molim te, teško mi je da te gledam u tom stanju. Treba da odeš. Moraš da se oslobodiš. Ako još nemaš snage da prekineš sve, onda se prepusti, uživaj, smej se, tako se lepo smeješ… Izdrži. Ja sam uz tebe i neću dozvoliti da ti promakne suština tebe same, a nemoj ni ti, naše želje su previše teške za dan, previše mračne za noć, nismo jednostavni, a znam, dovoljno sam te upoznao, veruj mi da sve znam, nisi ni mogla drugačije, a sada te taj isti život iznenađuje...”


Pogledala me je sa istovremenom mržnjom ka svemu što znam, i milošću što joj se ovako obraćam. Iz njenih grudi oteo se dubok uzdah, izdižući ih iznad haljine kao da će se izručiti iz nje. “Ti i tvoje reči… Lažeš me, a umeš lepo da lažeš”, oteo se osmeh. “Kasno je, jer sam sada vezana. Ne znam više ni za šta, za tebe ili sebe, ni koga bih radije spasila.”


“Ti sebe, a ja sebe. Ne muči se zbog mene, dovoljno ti je svojih muka.”


“Znaš…”, počela je da se otvara. “Ne znam šta sada ljudi o meni ovde misle, verovatno da smo zajedno oterali njegovu ženu…”


“Šta te briga šta misli gomila pijanih budala!”, tešio sam je.


“Kako uvek imaš takav odgovor na sve, zašto mi pomažeš?”, upitala me je, popravljenog raspoloženja. Ćutao sam, smešeći se, i sam iznenađen.


Popivši po kriglu hladnog piva, pošli smo kući. Predala mi je knjige, zaustavljajući svoje ruke na njima, kao da je poželela mnogo bliskiji kontakt sa mnom. Smešila se setno, hodajući sada iza mene, dok je mene ophrvala mešavina različitih odvratnih osećaja. Gadila mi se činjenica da je posmatram kao igračku, sredstvo i eventualni izvor informacija, a utroba me je pekla jednako od neprospavanih noći koliko od jutrošnjih potresa. Pomisao na zvuk gitare i Robertov glas izazivala mi je nesnosnu mučninu.


Kada smo ušli, nije ga bilo u dnevnoj sobi. Bacio sam se na trosed, osećajući kako mi slepoočnice pulsiraju od vrućine i prevelike količine alkohola od sinoć do ovog časa. Zatvorenih očiju, čuo sam kako Rea otvara vrata Robertove, potom moje, i na kraju svoje sobe, potvrđujući da joj brat nije u kući. Kada je zvuk prestao, osetio sam ruke kako mi skidaju šake kojima sam se držao za glavu. Spustila ih je pored mog tela, ispruživši se preko mene lako poput nežnog letnjeg čaršava.


Uskoro je počela da dlanovima trlja moju uspavanu zmiju, pojačavajući mi glavobolju.  Ponovo sam zatvorio oči, a da je u tom času iznad moje glave držala i sekiru, ne bih je zaustavio šta god planirala da mi uradi. Istrljavši me do potpune napetosti svih čula, krenula je da klizi sa mojih grudi, spuštajući se ka sredini mog ustreptalog tela, kada sam je zgrabio oko struka i nenadano uzdigao u sedeći položaj da je izgubila dah.


“Znaš li gde je otišao i kada će se vratiti, šta ako otvori vrata??”, pitala je dahćući i izvijajući se kao da se zapravo ne brine, a ja sam nehajno mazio njene duge crvene pramenove, uskoro položivši oba dlana na njene grudi izbačene sada iz dekoltea pravo u moje zenice. “Ovo ništa ne valja, nisam želela da išta započnemo na ovaj način…”, objašnjavala mi je u zanosu, gledajući u tačku gde smo se spajali, kada sam joj grubim pokretom počupao deo haljine na grudima, ne obraćajući pažnju na četiri dugmeta koja su me odvajala da ih skroz oslobodim, a tri su se pod naglim pritiskom otkinula i rasula u prostor oko nas. Kriknula je, gledavši i sama u svoje odjednom obnažene dojke koje su se zanjihale ka meni, kada sam ih približio usnama. Bile su hladne, oblivene lakim letnjim znojem poput nežne kiše, a njihove bradavice, tvrde i izdužene, kao da su godinama čekale na moj jezik da im ispere svaku ljubičastu poru, vrteći se oko njih kada bi mi ih prinela, dok su ih moji zubi grickali, kada bi mi ih otela. Smena lizanja i ugriza toliko ju je izludela da me je čitava sobom pokrila, a njena kosa, upadajući u moja usta, ispunjavala me je divljim ukusom ove drage životinje dok mi se predavala.


“Rrrrea”, zarežao sam, a ona se naježila, gledajući me razbuktalim zelenilom očiju. Popodnevno sunce gasilo je sjaj njene kose u sobi koju je napuštala svetlost, i njene sada potamnele pramenove ljubio sam i milovao, potpuno predan obožavanju, istovremeno u transu i umoru, a mlada žena iznad mene, nežna i glatka, stvorena za poljupce i milovanja, otkrivala je sa mnom neobičan svet samo naše intime, o kome se nisam mnogo pitao ni pre, ni posle ovog dragog, vrelog popodneva. Osećao sam tada samo vanrednu bliskost sa njom, kao da sam se pretvarao u nju samu, i poput sestre bliznakinje ispitivao njeno prelepo telo kao da ga pretražujem hiljaditi put, neobično naviknut na njegove obline i udubljenja, a ona je, pod svakim mojim iskusnim dodirom cvilela i disala ubrzano kao će ili ponovo uteći ili umreti od miline u istom trenu.


Žalio sam znajući da nikada neću moći da joj pružim više od ovoga, nikada neću biti muškarac o kome bi sanjala, koji mašta da je vara sa drugim ženama a sa njom je nezainsteresovan, neposvećen i često neprijatan, provodeći noći radije sa drugovima u kafani nego sa njom, dok ona vene, i njena divna koža postaje sve grublja, oči sve mutnije a srce se polako pretvara u kamen, sve dok se on ne vrati, potpuno pijan, i udari je, nazivajući je kurvom i praveći joj petoro dece, ostavljajući je zatim i odlazeći bez traga, oduzevši joj mladost.


Tako je lako delovalo sve to počiniti, a tako teško u njoj ostaviti trag utehe koja bi trajala duže od našeg maženja. Zavukao sam ruku između njenih butina na mom stomaku, kada se uspravila da bih mogao da opipam meku unutrašnjost. Prsti su utonuli u pećinu vlažnih, užarenih prevoja sa kojih se poput lepka gusto izlivala sva Reina čežnja, pozivajući mi sve prste bestidno da sasvim potonu, izbijajući na površinu i svaki put se sve grublje zarivajući nazad, dok mi njena glava nije klonula na grudi, sasvim istopljena.


Osećao sam da joj to nije bilo ni približno dovoljno, i zaista, ubrzo se podigla ispunjena obnovljenim apetitom i namerom da me skroz iscedi. Znala je da ona erekcija pod njom još uvek tinja, zapostavljena u početnom plamenu, i da raste od svake sekunde trenja između naših tela. “Znam šta voliš… ali možemo li ovaj put… normalno?”, upitala je, kao da je meni bilo šta moglo da bude nenormalno. Istina, analni seks je bio moj domen, ali se nisam ni najmanje bunio da potpuno utolim svu glad njene slatke mokre pičkice. Kako smo do tog dana jedno drugo doživljavali kao bliske prijatelje, srodnu dušu a potom kao sestru i brata, to je više sada ova njena poza iznad mene delovala neobično i upalila nam mozgove.


Bila je već sasvim gola, ali sa mene ništa nije skinula, jer joj je od mene trebao samo deo koji je već bio izvađen i spreman, uporne tvrdoće koja me je i samog iznenadila. Prepustio sam joj da uzjaše ovu drhtavu cepanicu i podesi se na njoj onako kako joj je najviše prijalo. Kao da već nisam bio u njoj, osećao sam kako je sada ulazak otežan, kao da se glavić probija po prvi put, a onda ga je, opuštajući mišiće, zajedno sa ostatkom usisala u sebe do kraja. Bilo je lepo osećati i sam taj trenutak nepomične spojenosti njene dubine i moje dužine, a to je osećala i ona jer je na kratko zastala da uživa u istom, a zatim započela lagano pomeranje u jednu stranu, pa u drugu, gnjaveći me i izvijajući snažno u svojoj vagini kružnim pokretima, stiščući me u vakuum kao da će mi odlomiti kurac i zadržati ga u sebi.


Mrdnula je zatim unazad, uskoro naletajući na njega svim žarom siline kojim žena upravlja muškarcem u ovoj pozi. Bio sam joj možda i dvadeseti, a ona meni tek druga. Blago sam se smešio činjenici da sam i sada pasivan, ali sa prednje strane, od strane nje, podčinjen kontroli moje podivljale trkačke kobile koja se nije dugo zadržala u kasu već je ubrzo galopirala kao pobesnela. Malko se postidevši ove moći u svojoj osvajačkoj pozi, ponovo je prestala da me gleda i posvetila se tome da me što bolje iskoristi da stigne do cilja. Oči je zaklopila i još neko vreme jahala, poskakivajući i nabijajući me u sebe dok se ne bi umorila, a onda bi ponovo usledilo kružno masiranje i istezanje u kome je mojom alatkom merila dimenzije svoje prostranosti od zidine do zidine vrele, sočne unutrašnjosti. Nije mi se žurilo i zabavljalo me je kako istražuje i obrađuje novu igračku.


Sletela je odjednom i survala ga u svoje grlo, močeći krajnike sopstvenim sokovima s moje motke. Izlizala ga je i progutala još nekoliko puta predano i iskusno, a zatim mi pokazala da konačno ustanem i razvalim je kako dolikuje. Robertov trosed se čitav zanjihao kada sam se uvalio nazad u njenu pećinu a ona se jedva pridržala rukama da se podupre i ostane na kolenima. Sad si moja, pomislio sam, i uvrnuo jednom šakom celu crvenu grivu iznad naših glava, oslobađajući joj vrat za poljupce. Tek tada je počela ozbiljno da drhti i cvili, dok joj je moj jezik već udarao o bubnu opnu levog uveta, a duboko dole u njoj pulsirao panj koji ju je sada potpuno posedovao i nije mogla da ga usmerava već je prodirao tempom po sopstvenoj volji, a testisi pod njim se sasvim zategli, napeti i žedni izlivanja.


Srce mi je tuklo tako da sam mogao da ga čujem, a više ni sebe ni nju nisam kontrolisao, kao da smo bili spojeni magnetom nagonskog i nezaustavljivog mehanizma opruge čiji smo bili deo i kojom smo odskakali ja u njoj a ona na meni kao jebeni zečevi. Ostalo je samo da padnemo u nesvest, ali ne tako brzo. Prolili smo se lagano jedno u drugo, istovremeno i dugo, kao da ćemo radije sve krenuti ispočetka nego se razdvojiti. Svaki pršljen kičme naježio mi se od njenih kontrakcija dok sam je iznutra pojio obilnim semenom koje je curelo u nju i iz nje.


Uzeo sam je u naručje i položio kraj sebe, dugo gledajući u njene oči u kojima su smirene planinske trave zaspivale, kao da je lagan povetarac posle duge žege preleteo kroz njih, donoseći im konačni spokoj. Ostavio je sam je da se odmori, tiho ustajući ka prozoru kada je prošaputala. “Basi, mili… namakni tu zavesu skroz!”, i okrenula se na drugu stranu. Odlepršala je u dubok san, sa detinjim osmehom na usnama.

Kategorija:
Strejt erotske priče 


  • Nema komentara