Posleponoćna Pepeljuga

“Vidiš onaj konopac dole?”, pokazao je očima ulevo. “Uzmi ga, veži me!”, naredio je. Sagnuo sam se da ispod prašnjavih cigala izvučem istrošeno, prljavo uže. Ko zna otkad tu stoji odbačeno i kada je poslednji put poslužilo nečijem mučenju, ili zadovoljenju.


Izvukao sam ga i razvlačio prstima igrajući se u pripremi dok me je posmatrao. Oblizao je usne. Prišao sam mu s leđa i zavitlao konopac oko kamenog stuba pa oko njegovog tela. Stajali su sada spojeni kao dva nerazdvojna ljubavnika.


“Dobro ga stegni!”, povikao je, a svako ko bi prošao kraj napuštene kapele mogao je čuti ovaj krik. Vezao sam dva debela čvora na njegovim leđima, ostavljajući ih na tom mestu da ga težinom žuljaju, a on se pomerao da ih bolje oseti.


“Jebi me. Odmah, molim te…”, zastenjao je, potpuno obnažen i prilepljen sredinom prsa za hladan kamen stuba. Primetio sam da se već uveliko trlja kurcem uz njega, pronalazeći poneki izguljen i hrapav deo koji bi ga uzbudio umesto mojih ruku. Jesam li u filmu ili u stvarnosti?! Gledao sam ga udaljen par koraka, razmišljajući da li da iskoristim ponuđenu priliku ili ga odvežem i sve pokvarim.


_________________________________________________________________________


Kako je došlo do ovoga?


Očeva rođaka koju sestra i ja nismo baš gotivili preminula je prethodnog dana. Otac je insistirao da oboje prisustvujemo sahrani. Popizdeo sam jer bi mi iz starih razloga redovno pozlilo na groblju i tahikardija bi me ubrzo udaljila sa ceremonije. Rekao sam sestri da mu kaže da sam u blizini ako se negde izgubim.


Jebeno leto i pakao. Popodne je bilo vrelije od podneva i razmišljao sam kako je užasno da ti se telo raspada na 39°C. Osetio sam da ću povratiti, kada mi je sestra rekla da će me opravdati,  gurnula mi u ruke flašicu hladne vode i seo sam na klupu pored jedne parcele u hladu.


Razgledao sam mračnu gomilu okupljenu oko sveštenika čiji svečani tenor je parao nebo i moj želudac koji je redovno vario veću količinu alkohola nego hrane. Rakija neka, to mi i sada treba, okretao sam pogled, ali uši nisam mogao da izolujem nikako.


Konačno je prestalo. Opelo je gotovo. Kraj. Miris smrti koji je nekome ponovo obojio avgust u crno. “Gde ti je brat?”, čuo sam oca kako pita sestru kada su se pozdravili sa rodbinom. Pokazala je rukom na klupu i mahnula mi, a ja nisam imao snage da ustanem. Otišli su.


Ostala je samo bliža rodbina, kada sam primetio čoveka moje visine, zagledanog u grob. Možda joj je to sin, pomislio sam, odavno ne pamteći izgled ni imena tih likova koji bi ponekad dolazili u našu kuću.. Ima dobro dupe, doduše, vidi se da radi na mišićima, ali po difoltu me nikad ne bi privukao. Pune usne, razbacan, nešto ulickan, kratka crna kosa, brada i brkovi. Mlađi nekih šest-sedam godina. Prekrstio se, šmrcajući.


Uskoro je potrčao za ostalima i ostao sam usamljen, a to nije valjalo u ovakvom ambijentu. Ustajući s klupe ugledao sam na sveže iskopanoj zemlji skupe sunčane naočare. Mora da su mu ispale dok je navlačio sve one vence cveća ka vrhu humke.


Nije mi se odlazilo kući. Setio sam se druga iz ulice blizu groblja. Šta će mi on sada? Uglavnom je smor. Ipak sam se odvukao i pokucao na vrata. Kuća je bila puna, njegova žena, deca. Odveo me je u sobu, pustio neku muziku, sipao nam po rakijicu, neko vreme pričao o poslu, flaša je bila poluprazna kada sam se isključio i zaspao iskrivljen na kauču. Probudio me je kada su negde odlazili i morao sam izaći.


Sa ulaza u svoju kuću bacio sam pokupljene naočare na sto, a otac poskočio da upita odakle mi one. Objasnio sam, a on reče da je rođakin sin pomenuo sestri da su mu nestale kada im se pridružio u povorci. Rekli su mi da ga nazovem i da mu to vratim. Fuck.


“Gde hoćeš da se nađemo?”, pitao sam, da mi ne dolazi u kuću jer nisam planirao da se zadržavam i evociram porodične uspomene. Predložio je da to bude groblje, jer mu je teško i želi da još jednom obiđe majku. Ok. Rekao je da je slobodan tek posle 23h. Hm. Gotika u najavi. Šta god.


Tamo sam. Klupa. Nema ga još deset minuta. Odjednom dolazi, na licu setan osmeh. Nekakva tamna kesa u ruci. “Dovraga, izvini. Skupe su i volim ih, inače nikoga ne bih gnjavio”, objašnjava.


“Izgubio si majku a bitne su ti naočare. Čudo ste vi, mlada generacijo”, zajebavao sam ga.


“Ne znam šta mi je, malo sam popio… Valjda je to sada normalno, teško mi je”, procedio je sedavši kraj mene.


“Hajdemo odavde jebote”, prestravilo me je šuškanje u blizini.


“Hajde, imam još piva, ako hoćeš…”


Gde da idemo on i ja... Na izlasku sa groblja stajala je građevina ulupanih prozora, visoka i jeziva. Odmah je ušao, vadeći iz one kese nekoliko limenki. Zatim seo na gomilu naslaganih dasaka, otvorio dva piva i pružio mi jedno. Seo sam i ja, nameravajući da to popijem i vratim se na centar dok nije načeo neku depresivnu ispovest.


“Trebalo mi je nešto jače…”, ispio je dve limenke, bacivši ih na ostatak smeća iza sebe. “Šta ti misliš?”


“Pa nemam ja ništa, ako na droge misliš.. Šta jače? Jedino da te prebijem, jebiga”, našalio sam se, a on me je pogledao zamišljeno. O čemu li misli ovaj mali drkoš i šta hoće od mene.


Odjednom je ustao i krenuo da se skida. Zaprepašćen, gledao sam oko sebe da li će ga neko u prolazu videti. Pomerio se ka zidu ispod razbijenog prozora i nastavio.


“Šta to radiš koji kurac?!”, smejao sam se.


“Dođi, pomozi mi… Hajde, ne glumi, znam sve”, brzo mi je objasnio, odbacivši crnu majicu, crne pantalone i gaće u stranu kraj smeća kao da mu više neće trebati. Rodbina i jebene priče. Pa neka zna, baš me je jako zabrinulo.


Prišao sam da vidim šta će uraditi. Gledao me je kao zver koja je čekala da joj neko odere kožu. Nije loše, bacio sam pogled na kitu. Ali šta hoće? Jezivo je ovde, neko će upasti, prekinuti nas, izrugati.


“Dođi, ne mogu sam…”, uzeo me je za ruku, krenuvši ka jednom od stubova koji su podupirali trošnu tavanicu.


Lak noćni vazduh me je treznio kada je zatražio da ga mazim i dao mi dozvolu da radim šta poželim uz uslov da tada budem što grublji. Da li mi je i zašto ovo trebalo…


_________________________________________________________________________


Vezan je čvrsto i čeka. Dvoumim se. Lepo dupence, što da propustim. Tužan je, traži pomoć. Više nije tako vruće. I ostatak noći bio bi jednako dosadan. Mogao bih... Okrenut je leđima pa ne moram da gledam one dlake na licu, samo da odradim.


Prilazim. Naježen je, ipak iznenađen mojim pristankom na grubost. Šamaram mu guzu, mešam je dlanovima, zarivam prste, nokte. Meso odskače, udaram još, nema više maženja. Crveni tragovi ostaju, vide se i u mraku. Zapaljen sam kao ulična lampica. Znoj ponovo. Ponovo vruće. Ludi avgust kreće ispočetka.


“Jebi mee, hajde…”, i dalje preklinje.


Otpuštam malo konopac da se presavije. Samo grubo, dakle? Pa i ne umem drugačije, posebno ne sada, tvrd kao da ću pući, pripit i preznojen.


Lagano bacam odeću na istu gomilu. Ispitujem teren, guram prste duboko u vreo čmar, cvili a spreda se brčići blago izvijaju. Ubrzava dah. Lips full red as a blood decanter… Nije ružan, u ovoj ekstazi mi je i privlačan. Nisi ni ti od juče, mali… Glavić mi ponire skoro bez napora. Iskusan je rođak. Valjda ga natapa i ta očajna želja i cilj da bude jeban. Noge skroz raširene kao da će me celog uzjahati a okrenut je, i tako će i ostati, daću maloj drolji razlog da plače za nečim više od cene naočara.


Prošlo mi je kroz glavu da je ovo možda njegovo omiljeno mesto za noćna karanja jer je onako odlučno ušao i kao da je znao gde stoji konopac. Dovoljno da poludim. Sve je prljavo i postaje lepljivo. Vrelo, odvratno i raspaljeno kao leto. Mrzim ga. Mrzim vrućinu, prašinu. Osećam ponovo mučninu. Prodirem sa istovremenim gađenjem i užitkom. Probijam do kraja, lepim se jajima za jaja. Stajem. Uživa, cepa se, diše kroz zube, moli da nastavim. Pomišljam na neku pijanicu koja ovako jebe sirotu ženu kad se vrati kući. Grozan sam samom sebi a udobno je, gušim se, ludim, ulazim, izlazim, usisava me sve dublje, ipak jaše, otimamo se za dominaciju i sudaramo. Zaboravljam gde sam, pa se setim. Oko nas smrt, a u nama život. Buja, pulsira, rastura. Provlači ruku jedva od stuba na svoj kurac, pravi mu mesta, pomera ga istim ludačkim tempom, izluđuje me i sve smo brži. Mek je a tvrd, mesnat. Konačno mi koske ne upadaju u koske, pomislim, od sada samo tražim ovako sočne tipove.


Dahće, sav predan, uvlači me i želi, sasvim se raširio. Nasrćem i jebem, sasvim ukočen. Celo telo mi postaje kurčina kojom ga kidam napola. Sve vene u telu mi se zategle kao čelične žice. Viče mi nešto što više ne čujem. Možda viče da prekinem, ali kasno je. Nokti su mi duboko u jedrom tkivu, drže ga, žestoko navlače. Ja duboko u rođaku, eh da zna otac. Njegova majka u blizini. Grob. Plač. Blud. Rakija. Sunce. Prženje. Strahota! Svršavam uz krik koji ni sam ne pamtim iz ranijih jebačina. Gotov sam. Gotov je. Duša izlazi, srce zapinje. Pomišljam da trenutno ne znam ni kako se zove. Jebem ti moje misli. Seme curi u prašinu, sluzavo. Butine mu se sijaju u mraku. Mutno gledam u prizor i drhtavi čmar kao da se osvešćujem. Trepćem da progledam i jedva dolazim do daha. Odvezujem ga, skoro pada. Gleda me s nekim čudnim smeškom. 


Tetura se i vadi preostale limenke iz kese, seda i nateže jednu. Ja natežem stojeći a kolena klecaju. Čekam da završimo i to. Ponoć odavno prošla. Ne prija mi više ni alkohol. Oblačim se. Čarolija je prošla.


Oblači se i on, opet me gleda. Osećam da će nešto reći, ali tišina je. Zahvalnost i tuga zajedno titraju u očima. Polako se vuče ka oronulim vratima.


“Stani, Pepeljugo. Ovo je tvoje”, izvukao sam iz džepa naočare i pružio mu. Stavio ih je na oči u sred noći i poklonio mi široki, šmekerski osmeh. Razišli smo se u različitim smerovima, on molitvi i pokajanju, ja još jednoj neispisanoj strani.

Kategorija:
Gay erotske priče 


  • Nema komentara