Androecium
Konačno me vodi svojoj kući. Pratim ga kao dresiran pas.
Skoro da se ne sećam kako smo stigli do ove tačke, uzbuđenje mi pomračuje um.
Ali se sećam svih mučnih meseci kada još niko nije znao da mi kaže ništa o njemu.
I one burne večeri kada sam izgubio kontrolu i pijan iščupao informacije iz zajedničkih poznanika.
Nova saznanja su upotpunila slagalicu svim delićima koji su nedostajali da krenem u lov.
Voleo sam da lovim, uvek sam morao da budem onaj koji bira. A kada izaberem, i kada ulovim, više nije bitno kada ću i sam postati plen.
On hoda spuštene glave, govori jedva čujno i oskudno, koristeći samo reči koje mora.
Ja sam i više nego zainteresovan, postavljam pitanja, vešto i mudro, gledam ga u polumraku.
Odmeravam napetim očima i najmanji pregib njegovog tela i uveličavam svaki detalj u glavi kao pod mikroskopom.
Stižemo do kuće kraj koje sam često prolazio, uglavnom noću, krišom zavirujući u prozore da ga vidim bar na tren.
Trlja ruke u tamnim rukavicama, skida ih sa promrzlih ruku i otključava.
Decembar. A on miriše na teške trave i opojne cvetove. Na nežne biljne kreme i tajanstvene meleme.
Sada samo želim da uđem i ostanem zauvek. Želim da ga zagrejem onako kako još niko nije.
Žurno se kreće kroz prostorije velike kuće, ne brinući da li ga sledim. Zna da ga pratim hipnotisan.
Dočekao sam i to, trud se isplatio. Konačno će biti moj.
Nestaje iza zavese koja mi pada preko glave i u borbi sa njom zaostajem par koraka, a srce već lupa kao da mi je zauvek nestao.
Soba u koju me uvodi ispunjena je mirisom ruzmarina koji jedini razaznajem od gomile biljaka čije lišće i cvetovi izviru iz saksija i tegli poslaganih na police oko nas i duž čitavog dugačkog stola koji zaobilazimo do njegovog kreveta.
Iz priče znam da je ovo bila odaja njegovog oca, takođe zaluđenog botaničara, a da se Lior posle njegove smrti i dalje marljivo starao o svom ovom rastinju, sa više pažnje i nege nego što to dobija većina ljudi na planeti.
Gospođa Kavinsky je ovaj hobi svog pokojnog supruga, koji se sastojao od sakupljanja, proučavanja i uzgajanja nekoliko stotina biljnih vrsta, nazivala gubljenjem vremena i žestoko osuđivala, potajno žudeći za pažnjom koju je darivao svakom novom cvetu umesto njoj.
Odlučujem da se opružim kao kod svoje kuće, a on nestaje negde iza žbunova, u deo sobe nalik na kuhinju, i čujem kako zveckaju šoljice i šuška nekakva kesica.
Kakav li će mi napitak zbućkati, pitam se, možda me i usmrti pre prvog poljupca.
Ležim mirno na stomaku, a on prinosi dve šolje do vrha napunjene tamnom, gustom tečnošću.
Ne pitam kakav je to čajić, pijem ga odmah kao naručeni otrov, i vraćam se u istu pozu.
Milion mirisa blokiralo mi je njuh. Više nijedan ne razaznajem, puštam da se izmešaju.
Kakve li droge i preparate spravlja, pitam se, pomalo uplašen znajući za ovo generacijsko iskustvo, dok se ogledam u brižljivo negovanim, dugim listovima vrsta koje nikada ranije nisam video ni na slici.
„Ovde nikoga ne dovodim...“, kaže mi šapatom, i dalje me ne gledajući.
„Onda mi je čast da budem u tvom kraljevstvu. A baš nikoga?..“, pitam tiho sa jastuka.
„Ti si prvi“, poverava mi, a mislim da laže, kao one curice koje glume nevinost pred novim momkom, a već su ih izjahala dvadesetorica.
„A tvoj ljubavnik? Morao sam da se raspitam o tebi.“
„Misliš na Žeka? On je nasilnik. Nije bilo ničega sa njim“.
„Ja sam čuo da ste se lepo provodili... Ali dobro, svejedno mi je. Tu sam, i opčinjen sam, već dugo“, pomalo zamuckujem dok istina svojom voljom uobličuje konačno priznanje.
„Znam zašto si tu...“, podiže smeđokosu glavicu napokon ka mojim očima. „Hvala ti što si mi pravio društvo i pričao sa mnom... Znam šta želiš, a to nije samo da sedim ovde s tobom.“
„Naravno da nije, cvetiću. Mogao bi leći ovde pored mene“, podižem jorgan pod koji se zavlačim.
Nema odgovora. Ušuškavam se i gledam ga bez treptaja.
Razmišlja. Nasmeši mi se stidljivo, pa skrene pogled ka nekoj od saksija kao da čeka na odobrenje svojih sadnica.
Ukloni poneki pramen kose s obraza, zadene ga nežno iza uveta. Pogleda me ponovo, otpije čajić do kraja.
Glava mi je postaje teška, nakisla od bludnih misli o mladiću koga sam proganjao i sa kojim sam konačno nasamo.
Noćima sam čekao da me pogleda. Nedeljama sanjao budne snove o njegovim očima, njegovom dodiru.
Prilazili su mu ljudi, razgovarali sa njim, dok je moja čežnja za njim samo rasla, a njegova ravnodušnost prema okolini bivala sve primetnija.
Danima sam u mukama smišljao načine da mu se približim a da mi ne posveti samo zrno pažnje iz ljubaznosti.
Prošlo je dosta dok nisam shvatio da su ljudi razgovarali sa njim, ali ne i on sa njima. U njemu je počivala neka druga dimenzija bića.
Mesecima sam posećivao isti pab, samo da bih iz prikrajka posmatrao svaki njegov potez i svaki pokret, ne bi li me inspirisali kako da ga osvojim.
Želeo sam vek sa njim. Ne dan, ne noć. Da ga posedujem, da ga sasvim prisvojim i ne puštam, da upoznam i preorem sve njegove vrele šupljine.
Jedne večeri kada je bio sam za šankom, slučajno me je pogledao. Varnica koja mi je razvalila dušu.
Odglumio je da njega nije pogodila, a zatim krenuo nervozno da gricka neku zanokticu i naručio novo piće.
Tada su me noge same ponele, a mozak se negde usput rastočio.
Potonule su mi sve opcije koje sam do tada skovao.
Gledali smo se nemo, a onda sam progovorio.
„Posmatram te već duže, ti to ne znaš...“
„Znam“, brzo mi je odgovorio, pokrivajući oči narandžastim resicama vunenog šala, kao da se zastideo umesto mene.
„Kako?! Trudio sam se da budem sasvim neupadljiv...“
„Izgleda da moraš više da se trudiš.“
„Ma neću više... Mislim, da te posmatram izdaleka. Hoću da te upoznam, to je sve.“
„A... šta želiš da znaš?“, uspravio se i pogledao me drsko kao da imam spremna pitanja i da ćemo brzo završiti sa tim.
Svetla kosa do ramena davala mu je izgled neke neotkrivene zvezde, a oči iste boje sena ga činile mističnim i neuhvatljivim kao da je katapultiran iz druge galaksije.
„Ne mogu tako čoveče... Nabijaš mi tenziju“, gubim se u njegovom mirnom pogledu, a dlanovi mi se znoje.
Njegov monaški spokoj me pali i uznemirava. Nosi neki ljubičasti džemper kao da ga je ukrao od mlađe sestre. Sve je uvrnuto kao u nekom filmu groteske.
„I ti meni nabijaš... Nekako si napet, kao da ni sam ne znaš šta hoćeš...“
„Tebe. Eto. Ne mogu više da izdržim. Ili me oteraj, udari ovom pepeljarom u glavu, ne znam... ili mi daj šansu.“
„Mhm... A za šta?“, smeška se i gleda ka pepeljari. Nemilosrdan.
Proučavam ga sada izbliza, ima pedeset kila sa tim šankom.
Vitak i nežan kao svež izdanak retke orhideje. Opasan i poguban po opsesiju koja me je obuzela kada sam ga u tom pabu pre pola godine prvi put ugledao.
„Slušaj... Ovo mi se desi svake pete godine. Onako, da pored svog razuma ne mogu da odolim. Razumeš? Glupo je da foliram i kao priđem da te pitam za upaljač i slično...“, pričam sto na sat kada se već zasmejao.
„Izvini... Niko mi nije nikada takvo nešto izjavio.“
„Zato što niko nije ja! Ne zanima me gde ćeš posle, idem s tobom. Radi sa mnom šta god hoćeš, samo se više ne udaljavaj od mene!“
Savladalo me je, kao da to više nisam bio ja.
Slušao sam reči koje izlaze iz mene, sasvim nemoćan da ih zaustavim i kontrolišem.
Bio sam napet, istina je. Napet i premoren trajnim ludilom. Iznemogao čekajući. Obnevideo i senilan, zaboravio sam sve pre njega i samo njega vidim.
Shvatam da sam preslab, ne sećajući se poslednjeg obroka. Sve je prestalo kada sam se pretvorio u demona sa misijom da ga locira i zaposedne.
Njegovi otrovi su mi ispunili krv. Zapaljen sam jednom iskrom. Ozračen, dokrajčen.
Jedva stojim, jedva dišem, a tek sada moram dati sve od sebe.
Ne, to stvarno više nisam ja. Njegov sam. Izmučeno i konačno njegov, kao na samrti.
Lovac je pred kolapsom. Ali plen je tu i zna da je uhvaćen.
Pušio je više nego ja. Smeškao se i pio mnogo više nego što je govorio.
Rekao sam mu da poznajem neke njegove prijatelje.
U isto vreme mi je delovalo da mu prijam ali i da će svakog trenutka okrenuti priču, i kulturno mi objasniti da sam ga uzalud lovio.
Pričao je retko, tiho i sporo, kao da meri, secka i skraćuje svaku reč pre nego što je izgovori.
Neodoljiv. Prilika da ga vodim i usmeravam, da završim njegovu rečenicu a on se složi kao da mu je baš ta misao bila na pameti.
Lep razgovor, iako većinom monolog. Ali učestvuje. Odobrava okicama, i ne skida osmeh.
Ponekad me gleda kao malo dete kome nema srca da odbije igračku.
Želim ga očajnički. Uljudan sam i fin, a ispod struka mi je kurac zahvaćen požarom.
Krijem ga i uvijam da se ne primeti, ali on to verovatno već nagađa, kao što je od početka znao za moj plan.
Preda mnom stoji otelotvoren razlog mog rastrojstva, maničnog proganjanja, višemesečne, neprestane masturbacije i neutoljive, podivljale gladi da ga zavedem i podčinim najluđim željama rođenim otkako se pojavio u mom životu.
Nedokučiv, povučen i naizgled sasvim nezainteresovan za takvu avanturu sa mnom, bio je nešto što se ne propušta makar me koštalo života.
On. Lior Kavinsky. Skupoceni cvetić odgajan sa pažnjom i svrhom da bude najlepši, da obasja prostoriju svojom jedinstvenom nežnošću.
Već uzbran ili ne, izluđuje me polako kao uporni, sve teži izazov. Zaliću ga do potpunog sjaja, maštam dok se protežem na njegovom krevetu a on i dalje ne mrda.
Naspram njega ja sam korov. Nekošena, divlja, nabujala korovčina. Bezobrazan, okoreo i spreman na sve.
Ako to nisam bio pre njega, on me je učinio takvim. Pustinjskim trnom koji vegetira u sred suše, preživljavajući sve uslove, samo da ga jednom probode.
Dosadilo mu je sedenje. Pridružuje mi se, kleknuvši u uzak prostor između mojih nogu i zida.
Ne pomeram se jer želim da legne preko mene.
Pitam se da li je san ili je stvarno bilo ovako lako. Ako jeste, sigurno će me zajebati kasnije.
Vratio sam pogled ka jastuku, kada sam osetio nežan dodir dlana na svom dupetu.
Od šoka nisam smeo da pomerim glavu. Sve sumnje i strahovi odjednom su se raspršili.
Cvetić bi da dominira! Tako sam mu se sam namestio, nije on kriv.
Protumačio je da želim da me jebe. Nije to ni toliko pogrešno tumačenje. Sve može s tobom, cvetiću.
Dlan se povukao, ubrzo krenuvši da me mazi malo jače. Jedva sam verovao šta se zapravo dešava.
Dodirivao me je sasvim blago, više materijal pantalona na meni, kada sam prestao da dišem, da ničim ne remetim tok ovog uživanja.
Kurac poda mnom se mučio u sopstvenoj ekstazi, uzalud izvijao, nabrekao u bolu želje koja me već prži.
Uskoro je, očekivano baš kao u snu, prineo i drugi dlan, prelazeći malo čvršće preko mojih guzova.
Nežno ih je potapšao, a zatim mi naglo povukao pantalone od struka nadole. Ne okrećući se, pogurao sam ispod sebe prednji deo, a on ih sada olakšano svukao do kolena.
Vratio je svoje vrele dlanove na moju uzdrhtalu kožu, pomerajući se čitavim telom polako iza mene.
Mazio me je kao dete koje prvi put za rođendan dobija dve dugo željene lopte, koja mora da čuva i ne probuši u kratkom roku.
Razdvajao ih je tek toliko da pojmim šta se može desiti, zatim milovao ponovo smirenije, dok u jednom trenutku nije prošlo nekoliko prstiju nadomak mog anusa, a koža oko njega uzdrhtala kao da se uzdigla.
Okrenuo sam se na sekundu, ugledavši pramen njegove kose iznad sebe, da samog sebe uverim da ne sanjam i da je to zaista on, koji svojim tempom večnosti upravo, korak po korak, milimetar po milimetar, nežno ulazi u mene.
Nesvesno sam se izvio ka njemu od iščekivanog zadovoljstva, kada je zaronio svoje prstiće dublje, i sa dva krenuo da lagano masira moj otvor.
Zacvileo sam od miline, a on osnažio stisak, gubeći i sam kontrolu, i ovom masažom mi doneo niz jecaja, dok se koža već vlažila pod njegovim prstima od ovolikog trenja i usplahirenosti.
Poželeo sam da mu sa dna srca poviknem neku prljavu komandu šta sledeće da učini, i ne znam kako sam se suzdržao, a on je, kao da je to bilo izgovoreno, prislonio svoje već razgolićeno telo na mene, premeštajući levu nogu preko moje, držeći se čvrsto na rukama oko mojih bokova.
Nije mu trebala pomoć ruku da svoju vrelu kuglu centrira, potpuno osposobljen da i produžetkom klizne u unutrašnjost.
Uzbudilo me je najviše to što je sve započelo bez ikakve predigre, a ostalo mi je samo da se nadam da kasnije neću ostati bez trunke njegove pažnje.
Želeo sam sve sa njim. Šta god poželi. Da večno ostanem u njegovom krevetu ili da me izjebe i izbaci na sneg.
Nije mi bilo bitno, snašao bih se oko daljeg lova, oporavio bih se i nastavio. Ništa mi ga ne bi moglo smetnuti sa uma.
To što sam morao tako pažljivo da proučavam svaki njegov pokret i prema njemu krojim svoj, što me je sve do sad držao na uzici dok sam mu čitao misli, dovelo me je do ivice ponora.
Pomislio sam da ako se pomerim, više neću izdržati ni sekund do orgazma.
On je ta biljka. Prećutni prašnik. Nema početka, počinje od sredine. Bez reči. Kao naglo osnažen vetar kad odjednom raznese polen.
Dugo je svojim penisom mazio moju guzu, ne žureći, izluđujući mi svaku ćeliju, prislanjajući ponovo svoj vrh, pa ga udaljujući.
Usporio je i zastao, a potom se sasvim približio, ovog puta ne odustajući od ulaska.
Kliznuo je u mene neometano i lako, zato što sam se već ceo topio u blaženstvu.
Unutra, ispunio me je sasvim, jedva se pomerajući, praveći kružne pokrete kao što je prethodno činio prstima na površini.
Ne znam da li je primetio kada sam rasuo bisere na njegov čist krevet, ali je zaronio duboko, zabijajući u mene kurac čija veličina me je oduševila, ljuljajući ga lagano i već mnogo udobnije.
Uzdigao me je rukama ka sebi, ne izlazeći iz mene više nijednom.
Nasađen u mene, sedeći na mojoj zadnjici, uspinjao se i povlačio, uživajući beskrajno u ovim pokretima koji su mi utrobu cepali i zaceljivali, a od kojih smo sve snažnije drhtali.
Začuo sam i njegove uzdahe, i nova erekcija se upotpunila, kidajući već natopljen prekrivač poda mnom.
Posvećen svom zadovoljstvu, i dalje nije govorio ni reč, a ja sam rastruren ovom radošću služio kao predmet njegovog stidljivog, dugo čekanog zasićenja požude.
Nikada do tada nisam osetio pokrete tako snažne a nežne, kakvim je on upravljao sasvim svestan šta uzrokuje svakim, najsitnijim dodirom, kao i šta sledeće želi da postigne.
Pomalo je ubrzavao, umanjujući zatim tempo kao da to čini zbog mene, a onda me je, kao da je odjednom poleteo, uzdignut sa mene, probijao dugom serijom jahačkih, ujednačenih nasrtaja.
Vrhom se u meni izdizao nagore, izbijajući mi dah po dah, oduzimajući mi pamćenje na čitav raniji život.
Upadao je sve dublje, ne izlazeći ni na tren, kada sam mislio da ću izludeti i jedva sam izdržavao ovoliki užitak.
Neumoran je, kao uragan, shvatam u nemoći dugotrajnog prodiranja, kada se uprkos umoru pridižem, nalećući na njega još snažnije, osećajući na leđima sasvim mokru kožu njegovog stomaka.
Njegove ruke su mi na ramenima, mršave, mišićave, u grču. Ja sam samo tučak koji botaničar podvrgava jednom dugom i sigurnom osemenjivanju.
Zajednički udari jednog o drugog izbezumljuju nam glave, kidajući nas na konce u nastupajućem transu, kada je već zabolelo i mene i njega, a on me obgrlio oko struka i brzim, ludačkim pokretima zapečatio moju sudbinu.
Istresao je u mene i oko mene svu nakupljenu žudnju koja kao da je bila još veća i luđa od moje.
Svršio većim delom u moju guzu, a delimično po svojoj ruci kada se njegov prašnik otkinuo iz mene.
Pogledao je u haos koji smo napravili, iznenada osvešćen, stidljivo kačeći jedan pramen iza uveta. Ramena su mu još drhtala neskrivenom eksplozijom.
Prvi put sam primetio istetoviran cvet suncokreta čija je glava bila na njegovom vratu, a stabljika i listovi se umanjeni pružali ka desnoj strani grudi.
Odjednom je odskočio sa kreveta, pružajući umrljanu ruku ka srebrnoj tabakeri.
Nije brisao svoje tragove sa te ruke, kao da je puštao da se naši prvi zajednički trenuci okore na koži.
Seo je, kada sam mu uzeo ruku i oblizao jedan po jedan prst.
Dok sam sisao njegov nektar, gledao me je istim praznim pogledom baš kao svih onih noći u pabu, poluotvorenih usana i još uvek dolazeći do daha.
Zatim je sa oba dlana uklonio kosu koja je padala po licu, a njegova bela, izvajana nadlaktica zaklonila mi je vidik, započinjući naredni trans u mojim testisima.
Pušio je cigaretu gledajući kroz prozor, a desno rame bi mu se na trenutak ponovo trgnulo. To mi je bio jedini znak da mu je sve ovo zaista prijalo.
Milovao sam mu leđa skoro neprimetnim pokretom, posmatrajući kako dim izlazi iz divnih, tananih usana, a smeđe oko gleda u visine snežnog neba.
O čemu li razmišlja ovo tiho, sneno stvorenje? O čemu i biljka. Svojim nenametljivim, jedva primetnim životom i unutrašnje izgrađenim i uređenim skladom nepojmljivim čoveku.
Ne moram da znam, nisam li oduvek birao teži put? Ili boli ili ne postoji.
Jednom ću saznati, pomišljam, a onda će mi biti opravdana ova umobolna čežnja za bliskošću sa njim, koja i pored dugotrajnog seksa još uvek nije nastupila.
Ugasio je cigaretu, i pogledom mi pokazao da želi da legne pokraj mene. Nada je oživela.
Odjednom se podlaktio na levu ruku i, sa svojim licem iznad mog, počeo da me dugo posmatra i proučava svaku moju crtu kao da analizira vene na listu cveta ili posmatra tihi rast neke svoje cvetnice.
Nisam mrdao. Radi li ovo samo da me ne zanemari ili iskreno želi da produbimo odnos? Ostao sam ravnodušan, kada je nežno spustio svoje usne na moj nos, zatim na jedno, pa na drugo oko.
Gledao me je smerno kao frišku sadnicu, sasvim ozbiljno kao da u tom čudnom umu odlučuje nešto presudno.
Trepnuo je usporeno i spojio svoje usne sa mojima, pomerajući ih zajedno kao da se već godinama iskusno ljubimo.
Zatim se odmakao, da bih me poljubio još snažnije, a jezici su se odmah pronašli i uvili jedan oko drugog.
Lizao mi je usne i jezik, ne odvajajući svoje od mojih, kada sam i ja počeo da činim isto, a on legao preko mene, ponovo konjski tvrd.
Opipao sam njegovu tvrdoću koja je zablistala u mojoj šaci, glatka i vlažna, a on se od mog stiska sasvim prepustio da ga obrnem na leđa i u sekundi progutam.
Rešio sam da isprobam njegovu metodu nepuštanja dok sve ne završim, i moja usta i grlo se nisu nikada ranije zamorili kao ovog puta.
Pogled na njegovu glavu, vrata izvijenog ka prozoru, sa rukama ispruženih oko nje, u odsustvu plana da me uopšte pogleda i dodirne, sasvim me je isprovocirao i bio sam uporan da ga po svaku cenu nateram da mi posveti pažnju, ovde i sada, guleći grlom njegov sve tvrđi kurac koji nisam ispuštao.
Gušio sam se dok mi je pljuvačka oblivala njegove butine, vraćajući se do vrha, pa ga lansirajući u sebe ponovo, u beskraj suludih pokreta u kojima sam već izgubio i sebe i pojam o bolu.
Kriknuo je svojim nežnim glasom, prskajući mi nepce iznenadnim mlazom kao da žurno zaliva svoje žedne, napupele izdanke.
Obema rukama me je uhvatio za glavu, zabijajući svoju kurčinu da se dobro napijem do kraja, sevajući munjama pravo u moje oči.
Otpustio me je, kada mu je glava pala unazad a iz grudi mu se oteo drhtav, glasan uzdah kojim mi je jasno poručio da mu ovakvo nešto još niko nije uradio.
„Šta je? Da ti nisam prvi?“, legao sam na jastuk kraj njega, sada već rešen da i ja provociram.
Ponovo bez odgovora, prineo je ruku mojoj kosi koju je celu pomazio jednim pokretom.
Iznova me je osvajalo bunilo u kome sam jedva odoleo da mu ne izjavim ljubav, spuštajući glavu na njegove mokre grudi.
Lizao sam male, svetle bradavice, a one se ukručivale i golicale mi usne.
Njegov dlan je zastao na mom hladnom čelu, grejući ga svojom glatkom kožom sve dok nismo zaspali.
„Šta ćemo sada? Meni se ne ide od tebe...“, rekao sam mu u rano jutro, nezainteresovan za bilo šta što nije imalo veze s njim. Iskrivio je usne jednako nesiguran u planove, gledajući me nežno, ponovo bez ijedne reči.
„Izvini, postaje mi teško da razgovaram sam sa sobom...“, odjednom su reči samo ispale iz mene, od bola koji je tišina druge strane počela da mi pričinjava.
„Želiš li da odem? Shvatiću, neću se ljutiti...“
Zagrlio me je, ušuškavši celo lice na moje grudi.
Kako i da ga ostavim ovakvog, čak i da sam morao? Nije bilo sile koja bi me od njega odvojila.
Gledajući pred sobom neuredan smeđi razdeljak sada na jakom svetlu, dugo sam mu mazio kosu, meku poput svile, privijajući ga sebi sve bliže.
Hteo sam da ga sasvim uvučem u sebe, da postanemo jedno, i da tada više ne moram ništa da ga pitam, da me prosvetli naše jedinstvo i da tišinu zbunjenosti pretvori u tišinu razumevanja.
Bio mi je jasan njegov prećutni odgovor: ništa od njegove tišine neće se uskoro zameniti razgovorom, iako to nije nužno značilo nedostatak poverenja.
Podigao sam mu nežno glavu sa svojih grudi da bih mu video lice.
Umorne i snene, smeđe oči su gledale u dubinu mojih, ne mogavši da u njih prospu sve o čemu ćuti, a ja sam sve upornije posmatrao svaku njihovu šaru i treptaj, ne bih li mu pomogao da mi se poveri pogledom.
U tim očima više nisam video ništa sem potpune prepuštenosti sadašnjem trenutku, odlučujući da i sam uživam u njemu, sve manje se pitajući o onome što ne znam.
Odlučili smo bez reči da se istuširamo, što me je grejalo nadom ka ponovnom telesnom spajanju kroz koje sam jedino mogao da ga upoznajem.
Oko popodneva mi je u maloj činiji doneo u krevet mešavinu salate i nekoliko komada tamnog hleba sa raznovrsnim semenkama, zauzevši ponovo stolicu preko puta kreveta.
Primetio sam da u kući nema alkohola, ili bar nisam bio ponuđen istim, što mi je prijalo, jer sam i bez njega bio i više nego omamljen.
Gledajući njega kako jede, sitnim zalogajima poput ptičice, ovaj jednostavan obrok učinio mi se najukusnijim ikada.
Žvakao bi dugo, pogleda zaustavljenog u tački na zidu ili na nekoj svojoj biljčici.
Retko bi pogledao u mene, dok sam ja i dalje zurio očaran u svaki njegov pokret, jer mi je to jedino pomagalo da ga u nedostatku reči što bolje razumem, a u meni nije postojala nijedna druga želja.
Posle ručka, vratio se u moj zagrljaj. Poželeo sam da mu kažem i da ga pitam bezbroj stvari, ali sam ipak ćutao i izdržavao koliko god je tišine bilo potrebno.
Legao je uz mene, mazeći mi grudi laganim pomeranjem glave i izvijanjem vrata ka meni, kao da je odgovor na sve bio potvrdan i njegova želja da se ne odvajamo bila ista kao moja.
Promrmljao sam jedva čujno nekoliko nežnosti koje su mi izletele, a on se nasmešio, izvivši se kao mače i pruživši duge ruke oko moje glave.
Prsti su mi sada su plesali po njegovom licu, vratu, iscrtanom suncokretu, prelazili preko njegovih smeđih obrva i kapaka, tankog nosića, do bledo-rumenih usana poput otkinute latice mlade ciklame.
Poželeo sam da pomazim i dva očnjaka pomalo isturena naspram reda zubića iskrivljenih ka unutrašnjosti, i nesvesno sam mu prstom razdvojio usne, kada ga je liznuo, pozivajući ga unutra.
Iskoristio sam taj poziv da lagano pređem po gornjem redu zuba, kada ga je odjednom stegao i donjima, a onda skoro celog usisao, stavljajući ga na topli, pulsirajući jezik.
Nežno ga je lizao iznutra, dok sam ga pomerao po čitavim ustima i izmazio sve zube u vilici, približavajući usnama i drugi prst koji je pohotno uvukao, gutajući oba, i nisam odoleo da ih zaronim veoma duboko, kada se na meni iskrivio u stranu od žudnje, željan da skliznu što su više mogli.
Izvlačio sam ih i gurao nazad, sasvim mokre, kada je već legao preko mene, sisajući i dalje, žmureći predano kao mladunče, ponekad stišćući usne kako bih se pomučio da uđem, a onda mi sasvim otvarajući put ka grlu da sam osećao kao da mi čitava šaka ispunjava njegovu usnu duplju.
Zatim mi je izgurao prste, ližući ih i ljubeći sa svih strana, a ja sam nakupljenu pljuvačku razmazao po njegovim usnama sada spremnim da progutaju i mnogo veći zalogaj.
Skliznuo je niz mene, i, željan da me konačno okusi, nervozno skidao moje pantalone, trzajući zubima pertlu kojom su bile opasane oko struka, iako je bila labava i tu stajala samo dekorativno.
Njegov dah se našao nad mojim lelujavim špicem, kada ga je liznuo, pogledavši me, a onda ga uzeo u obe šake i trljao ubrzano i snažno kao da će ga otkinuti iz korena, dok nisam poludeo, ali je ovo tek bio početak izluđivanja.
Sam pogled njegovih očiju na organ koji mu je u svojoj erekciji i svom čežnjom zauvek pripadao, polivao mi je mozak hladnim pa vrelim talasima, dok se srce već gušilo u slasti dolazeće agonije.
Na sekundu kao da sam izgubio svest i glava mi je klonula na jastuk, kada sam osetio kako mu vrhom već milujem krajnike a zvuk njegovog davljenja nada mnom mi priča čitav roman koji reči nisu umele.
Začuo sam škripanje vrata, misleći da mi se učinilo i nisam podizao glavu, uronjen u čari njegovog umetničkog gutanja, kada smo jasno čuli nečije reči. Polako je ispljunuo moj penis pridržavajući ga prstima, i sam ukočen u iznenadnom prekidu.
„Gospodine Kavinsky... Jeste li tu? Oprostite. Vikao sam, niste me čuli...“, obratio mu se nepoznat čovek sa vrata na koja je još uvek poplašeno kucao, a koja su srećom bila dosta udaljena od ugla iza kog se nalazio naš krevet, tako da nije mogao da nas vidi.
Lior se pridigao podrhtavajući od požude, obrisavši usta i nemarno frknuvši u vazduh, pogledavši u sopstveni špic u mekim pantalonama, pa potom u mene. Okrenuo se ka vratima.
„Došao sam po onu tinkturu od maslačka, ako je niste već prodali...“, primicao se čovek koga sam i dalje mogao samo da čujem, nemajući nikakvu želju da ga vidim. Moj ljubavnik je pronašao to što je tražio, skinuvši predmet sa jedne od polica.
„Ne treba da plaćate ništa, obećao sam da ću vam je dati, pokazala se delotvornom baš u slučajevima kakav i sami imate“, njegov glasić je brzo izgovorio veći broj reči nepoznatom čoveku nego što je meni uputio u poslednjih petnaest sati.
„Nadam se da će joj pomoći, pričao sam vam kako je bila...“, reč po reč, govor čoveka se utišao dok se nije sasvim udaljio, na šta je Lior izgovorio nekoliko glasnih reči a zatim zalupio vrata iz sve snage kao da ih je šutnuo nogom.
Ubrzo sam začuo jednako besno okretanje ključa u bravi.
Nestao je iza visokih biljaka, uskoro nam donoseći dve čaše vode, gledajući u moje golo telo.
Napojio me je gutljajem vode, pa i sam otpio iz svoje čaše, pogledavši me razočarano.
„Gospodine Kavinsky...“, nasmešio sam se bezobrazno. „Kako vam se dopada ideja da stupite na zasluženi tron kao nekrunisani princ koji besplatno leči svoj narod?“
Skočio je na mene kao tigar, skidajući u nekoliko poteza svu odeću sa sebe i bacajući je sa obe strane moje glave.
Prislonio sam na nos njegove pantalone, udišući u sebe njegove tragove.
Kada sam ih skinuo s lica, pred očima su mi zablistale one dve nežne, male bradavice kako se klate napred i nazad dok se nabija na moju stvrdnutu alatku koja je umirala od čekanja.
Uskoro je čitava utonula u njega, a njegove butine masirale moje bokove dok je počinjao da se pomera, gubeći dah i vid, poskakujući da se udobno smesti, gledajući me bestidno kao da se poznajemo vekovima, obmotavajući mi prste oko svoje gromade ispružene preko mog stomaka.
Odlučio sam da se i sam pomerim, mereći koliko prostora imam u njemu, a on je jauknuo od zadovoljstva, uzvraćajući mi istim pritiskom.
Sada je već bilo vreme da mu pokažem koliko sam želeo da ga baš ovako posedujem, primećujući da mu je rupica bila korišćena, ali činilo mi se duže vreme zanemarena.
Zavrteli smo se u novoj ekstazi. Središte cvetića na prodoru moje strpljive pčele naoštrene da ga izbezumi.
Blago sam ga davio svojom rukom na suncokretu, trzajući drugom njegov kurac koji je penetracija duplo izluđivala, a nekontrolisana strast ga celog izdizala iznad mojih nogu, dopuštajući mi da ga odozdo kidam na parčiće, bušeći njegovu stegnutu i vlažnu utrobu čvrstinom koju sam tada prvi put postigao.
Čupkao sam mu bradavice, kontrolišući njegove pokrete tako što sam ih privlačio k sebi kada bih poželeo da prodrem grublje, a puštao kada je trebalo da se uglavi nazad na tron.
Zaglavljen do svog dna, pa zatim vinut u vazduh, da bih ga ponovo naglo spustio i ispunio rastućom tvrdoćom, jaukao je, propinjući se, i cvileo, kako nisam mogao zamisliti da ću ga ikada videti.
U svakoj sekundi sam mislio da ću svršiti, ali se obožavana agonija protegla u beskraj.
Osetio sam apsolutnu moć koja nas je jednako uzbuđivala, a zatim iz njega težak, spor i dug mlaz po mom stomaku, do koga je došao bez ijednog dodira, njišući se potpuno sumanuto.
Kosa mu je bila neuredna, umršenih pramenova, jer bi je često u grču i sam kidao, a suncokret na vratu kao da je porastao, već mnogo puta okupan znojem.
Povukao sam mu bradavice malo snažnije da bih ga približio i počastio njegovim sopstvenim medom istresenim po meni, nanoseći na njegove usne prst po prst semena, dok se oblizivao kao kurva koja i jeste bio, moja tada jedina, a zauvek omiljena.
Skakao je na meni, plešući i umirući iznova, stezao me nogama do iznemoglosti, nasađen sada već na gvozdeni stub spreman da se topi u satima nakon eksplozije.
Ponovo sam ludeo gledajući njegove raširene nozdrve bez daha i usne izbezumljeno izvijene od požude od koje je već pobesneo, kada sam ga sasvim rasporio divljim naletima od kojih se nije branio.
Ispunio sam ga brutalno, podivljalo, ali je sve upio, mešajući snažno u mom krilu da me skroz iscedi u sebe.
Kada nas je divlja snaga izdala, obrušili smo se u horizontalu. Sa mene je pao pokošen suncokret, iskorišćen, zadovoljen i ulepljen.
„Radi mi ovo svakog dana“, molile su njegove oči, gledajući u moje skroz rastrojeno, dok su mu ruke bile prekrštene na grudima kao u devojčice koja se upravo kaje zbog ovolikog bluda.
Prozor se već ispunjavao mrakom neba, a za nas vreme kao kategorija više nije imalo smisla, niti se merilo, niti je postojalo. Više i nije morao da izgovori ni reč.
Njegova tišina pričala je bajke koje nijedne uši sem mojih još nisu čule, iskušene i obučene da uče o njemu kroz poglede i dodire. Tišina tako mirna, topla, vazdušasta i usnula poput njegove sobe pretvorene u baštu.
Naučio sam njegov jezik i ćutali smo. Nisam mu rekao da ga volim, ali su te dve reči nesvesno kapnule iz mojih očiju.
Pogledavši u vlažne tragove na mojim obrazima, brzo se podigao da me zagrli, ljubeći mi dugo čitavu kožu lica.
Po ko zna koji put sam umirao najlepšom smrću u njegovoj blizini koja nas je kao dva listića dunula u ambrozivnu harmoniju, da kroz nju letimo dok nas ne napusti i poslednji dah.
- Kategorija:
- Gay erotske priče
- 11 Okt, 2023
- 1264 pregleda
A stvarno jebeno dobro pišeš, svaka čast