Voskar

Prvi deo priče je istinit.

Drugi bi se desio da smo bili malo pametniji.

KAKO JE BILO

Javlja mi se porukom, pita da li se znamo. Nemam odgovor.

U sledećoj opet kratko, da mu se dopala neka moja priča. Baš dubok utisak.

Gledam profil, sve golotinja, on u tangama, halteri, guza ok.

U trećoj me zeza da je neobično što meni na profilnoj nije slika kurca.

„To ne znači da ne želim da te jebem“, napokon mu odgovaram.

Odmah mi šalje broj, pita da se vidimo, gori. Čekaj, dečko. Stani malo, kurvice.

Primeti da ga kuliram, opet piše, šta bi hteo da radimo i kako, i da se obavezno javim do večeras.

Mali mi postavlja rok! Na jednoj slici mu je pola face, sladak je, nije ni mali. Gorim i ja, ali to samo ja znam.

Kroz nekoliko sati jebeno završava sa mnom. Piše da sam sadista, ko zna šta sam uopšte, i da mi se više neće javljati.

Vraćam se iz grada oko ponoći, prošaltam poruke, eto ga opet.

Razmenili smo brojeve, ali nijedan ne zove. Ja neću, neka se devojčica malo pomuči za kurac koji joj treba. A neće ni on, kad sam sadista.

Izvinjava se i voleo bi da se bar vidimo uživo.

„Baš si čvrst karakter“, pišem.

„A imaš ti nešto čvrsto za mene?“

Razmišljam kako bih ga odvalio još noćas, nije mi ni tako daleko, ako je tačna lokacija na profilu.

Krećem direktnije pa šta bude.

„Imaš auto da dođeš do mene?“, pitam ga.

„Da.“

Rečenice mu postaju sve kraće.

„Pa, hoćeš li?“

„Hoću, ali ne mogu sada.“

„Sinoć si postavio rok a sad me jebeš. Imaš nekog drugog u planu, ok.“

Nestaje lik, nema ga narednog dana do uveče.

Javlja se i opet izvinjava. Kaže da ima neki porodični biznis i da mu je iskrsla neka obaveza.

„Aj ne seri da si u dva noću bio u poslu. Bar ovde možeš biti iskren.“

„Ja sam uvek iskren, ali mi niko ne veruje“, odmah odgovara.

Gde me nađe.

Kopiram mu onu poruku koju je poslao meni, da ne zna ko sam i da mi se više neće javljati.

Pošalje mi smajli i pita za večeras. Već mi je nešto sve svejedno.

„Pa, hoćeš li?“, kopira i on mene.

Hajde više, što pre.

„Kreći odmah. Nazovi me kad uđeš u grad“, napišem, odlazim na tuširanje pa da malo sredim haos po sobi.

Nema ga na mreži. Zovem ga, ali se ne javlja. Zovem za pola sata, ništa.

Odlazim na pivo, odlučan da se više ne cimam oko budale.

Iza ponoći vidim niz novih poruka koje ne otvaram.

Ujutru još par. Otvaram ih sve sa planom da ga posle čitanja blokiram.

„Hej. Izvini. Nisam mogao ni ovaj put.“

„Živim sa ludacima, a otac mi je teško bolestan.“

„Večeras stižem, obećavam ti!“

„Javi se molim te, još jednom izvini za ispalu.“

„Posao je u zastoju a očekuju da ja sve sređujem, i opet je izbila gužva oko toga.“

„Nisam hteo da te ispalim, veruj mi.“

Šta da verujem? Nisam došao na sajt da verujem. Niti da uopšte ugovaram sastanke. Zvuči malo čudno, znam.

Slučajno sam naišao na erotske priče, nekoliko mi se baš dopalo, i otvorio sam nalog da mogu da dodam i neke svoje.

A završim sa ovom ludom ispovešću nepoznate osobe. Ne znam ni šta da mu odgovorim.

Nikada nisam nekoga pokupio onlajn niti boravio na sajtovima za upoznavanje. Uvek sam mislio da ako već nikoga nema u realnom životu i okolini, ovakav način može biti samo poslednja opcija i potpuni promašaj.

A on je probudio nešto u meni, valjda želju da probam.

Pitam ga bez veze kakav je to posao kojim se bavi, iako me više ništa ne zanima.

Odgovara mi nadugačko da su mu otac i stric pčelari, da se porodično bave proizvodnjom meda i od toga žive, a da je sve zastalo kada se otac razboleo. Žali mi se da mu je stric pijanac a brat slabo pomaže oko svega, da sve mora sam i da će uskoro poludeti koliko mu je naporno.

Kaže i da izrađuju sveće i ukrasne predmete od voska, i da mu u tome pomaže majka, inače bi sve propalo.

Zezam se da mi ponese nekoliko sveća kada bude dolazio večeras, a on pristaje, raspituje se koliko da ponese, šalje mi na Viber slike kakve sve ima u ponudi.

„I da se javiš kad te budem zvao!“, zapretim.

„Hoću. Krenuću oko osam kad sve završim. Može?“

„Naravno. Radujem se svećama.“

„A meni?“

„I tebi, kurvice.“

„Jao... jedva čekam!“

„Šta čekaš, kurvice?“

„Da me stisneš u neki ćošak i razvališ stojećki.“

„Samo ti dođi pa ćemo da se stiskamo.“

„A kako ti meni nisi poslao sliku kurca? Kako da znam šta me očekuje?“

„Zato što ga ne slikam i ne delim po internetima.“

„Kad sam te pitao da li imaš nešto čvrsto za mene, ti si odmah rekao da dođem. A logično je da prvo vidim.“

Uslikam kurac kroz nekoliko minuta i pošaljem mu jebenu sliku.

„Evo ti ga. Samo za tebe.“

Ćuti.

„Šta je, ne odgovara ti?“

„Odgovara, dobar je. Izvini, zvali su me neki ljudi.“

„Čuj dobar?! Ccc... Kurvica je zahtevna.“

„Odličan, ok? Krećem u osam.“

Hajde i to da vidim.

Opet isti ritual, iako ništa posebno nemam da pripremam. Zamišljam ga golog kraj mene, a na stočiću jednu od njegovih lepih sveća.

Moram i malo da ga palim da mi se opet ne ohladi.

„Zamišljam tvoju sveću kako gori, dok moja gori u tebi... I da ti prospem malo vrelog voska na leđa dok te jebem, kurvice.“

Odaziva se.

„Vrelog voska?!“

„Da. Šta fali? Nikad ti nije kapnulo na kožu, a majstore? Jesi li krenuo?“

„Ne bih to baš isprobavao.“

„DOLAZIŠ ILI NE???“

„Iskreno, ne znam šta da radim kad me ovako prepadneš.“

„Jebeš mi sve ako si ti normalan.“

„Možda ne bih bio tu da jesam...“

„Radi šta hoćeš, brate! Nisam ni ja najnormalniji ali mogu bar ispoštovati nečije vreme.“

„A što, žuri ti se?“

„Jeste. Žuri mi se da te jebem i da uživamo. A tebi ne?“

„Možda baš i nismo jedan za drugog.“

„Znači raskidaš veridbu?! Šteta, baš sam se vezao za tebe.“

Ponovo nestaje. Ali se više ne vraća. Prolaze dva dana.

Prvog mu se ne javljam, ali vidim da je onlajn.

Drugog mu šaljem poruku gazeći ponos, ili gordost...

„Jebote, ne bih ništa radio protiv tvoje volje, nisam ludak. Hteo sam da prvo popijemo pivo u gradu kada stigneš, pa da odlučiš da li ideš dalje sa mnom.“

Nema ga do kraja drugog dana. Ok, kulira me, radi nešto, ugovara nešto s ko zna sa kim.

Ali zašto? Kao da ne može reći- zajebi, predomislio sam se. Da li ljudi moraju biti govna i onlajn? Ok, možda i jesam prenaglio. Jebo me vosak...

Šta li se desilo i u kome je problem? Preispitivanje. Razlog zašto meni ovakve stvari ne trebaju.

Trećeg dana njegov nalog je bio obrisan.

Ako se moj voskar kreće sajtom pod nekim drugim imenom, ako je i ono prvo ime bilo njegovo, i uopšte to bio on kao takav - želja da to saznam odavno je me prošla.

Na neki način mi je bilo zanimljivo to iskustvo, iako se na kraju nismo videli, a navedene poruke su oživljene iz sećanja jer su zauvek izgubljene. Bilo ih je mnogo više. Ali sam popizdeo i uklonio svaki njegov trag.

Sada ga više ovde nema, bar za mene, i neometano mogu sam da nastavim tamo gde smo krenuli zajedno.

KAKO JE MOGLO BITI

Zovem ga, a on je na putu do mene. Čekam ga u centru grada, podsećam ga kako izgledam, iako mi je tada na profilu bila realna slika.

Preskačem deo sa voskom, ne ložim ga usput, čekam da stigne. Malo kasni od vremena koje sam procenio da mu treba.

Dolazi, prepoznaje me. Obična odeća, lepuškast, crn, mlađi, ne baš pričljiv. Nosi manju torbu iz koje mi pruža kutiju sa lepo upakovanim svećama. Otvaram je i mirišem ih, a on se smeška.

Pijemo pivo i vodimo normalan razgovor, svako o svom životu. Upoznajemo se polako i bez žurbe. Uživo ne pominjemo „kurac“ ni „kurvicu“. To čuvamo za kasnije.

Oči nam zaiskre u isto vreme, malo od pića, malo od hemije. A ima je. Ispunjava vazduh oko nas.

Dugo odlažem predlog da odemo kod mene, ali sada je već vreme da ga pitam. Pristaje.

Pitam ga da li je gladan, žedan, da li mu nešto treba, dok na stočiću u sobi palim jednu od njegovih sveća koja mi je najlepša.

Sve se nešto u grču trudim da ne ispadnem neki manijak koji nisam, a upravo zbog toga samom sebi već počinjem da ličim baš na to.

„Ne treba ništa. Hoćeš da se presvučem?“, pita me odjednom kao je došao da izvede neki performans.

Ja sam i zaboravio na crossdressing momenat. Posle onog natezanja u porukama, više mi ne trebaju ni ženske gaće ni halteri.

„Kako ti hoćeš. Više bih voleo da ostaneš kakav jesi.“

Leže na moj krevet. Njegovo protezanje me poziva da mu se pridružim.

„Hoćeš da me tucaš?“, pita me kao da žuri.

„A jebote... Moram odmah?!“, smejem se.

„Pa ne, samo hoću da... da ti budem poslušna kurvica.“

„Ne moraš ništa da mi budeš, meni je dobro šta god da si.“

„Mislio sam... da te to privlači. Da ti budem devojčica.“

„A gde to piše? Ti si se meni javio. A meni si ok, i šta je problem? Osim ako ja tebi nisam.“

„Oh, jesi, video sam...“

„Samo na kurac misliš. Vi mlade generacije...“

„A ti ne misliš?! Daj mi ga, hoću da ga ližem!“

Vadim i dajem što traži. Liže mi ga dobro, divlje, ali me nešto ne pokreće. Gleda me u oči držeći moju mekanu kitu.

„Čekaj malo, pusti ga. Lezi tu pored mene.“

„Šta ti je? Pa nisi ti neka stara generacija.“

„Možda i jesam, po shvatanju stvari.“

„Šta da radim? Hoćeš da nastavim sada? Hoćeš li da se ipak preobučem, a?“

„Neću ništa.“

„Da idem onda?“

„Kako god želiš.“

Ostao je ipak, legao blizu mene kako sam mu rekao. Ništa mu nije jasno, razmišlja šta hoću i zašto je došao.

Ne funkcionišem kada nešto treba, mora ili se očekuje. Objašnjavam mu, a on klima glavicom u pokušaju razumevanja.

Sitne crne oči gledaju me sada mirnije. Sve više me pali obrnuta uloga, želja za njegovom dominacijom i mojim prepuštanjem.

„Hoću... da ti jebeš mene“, uzviknem odjednom, a okice se raskolače.

„Sigurno? Otkud sad to?!“

„Što da ne?“

„Pa dobro... Uglavnom to ne radim, niko ne traži...“

„Eto prilike.“

Zavlačim ruku u njegove pantalone, a u njima je kurčić tvrd kao stena. Šiljat, prosečan, ali krajnje simpatičan u svojoj postojanoj tvrdoći.

Zatresao se kada sam ga prodrmao. Vadim ga iz njegovih gaća. Razgledam ga na slabom svetlu lampe i jačem plamenu njegove sveće. Sasvim je crven, kao krv. Nekako jedinstven. Želim da ga isprobam na sve moguće načine.

Počinjem da ga gutam nežno, a on se proteže od miline, gledajući me pravo u zenice, nenaviknut na ovakvo zadovoljavanje.

Sisam ga dugo i lako, nije veliki ali je dobar, kamen, i pored veličine mi razara usta iako ga gutam celog bez poteškoća. Preukusan mi je i ne odustajem, a on mi čupa kosu, prepušten užitku.

Rešim da sednem na njega, i dugo ga trljam preko gaća svojim kurcem, dok već i on balavi i ulepljuje se za njegov kroz meku tkaninu.

Gleda ih nasukane jedan na drugi i vadi i moj, zagleda ga na nežnom svetlu, otvara širom oči i ne trepće. Počinje da mi ga drka snažno, ali ga prekidam da se konačno skinem. Bacam gaće i nameštam rupicu na njegov šiljat glavić.

Ulazi brzo i jebe me snažno kako mi je i drkao, a u mene kao da je ušla sama sveća, tvrda, voštana, opaka sprava koja obim nadomešta sirovom energijom i ludačkom čvrstinom koju ne gubi ni na tren.

Rasporen sam dok probija dublje, ubija me kurvica svojim kurčićem i vreme prestaje da postoji. Ali traje, dugo. Ne dotičem se, samo uživam. Ne dam ni njemu da me dodirne, samo hoću da je što duže unutra.

Ipak sam se prvi umorio. Sišao da ga ponovo gutam i popijem sve što ulije u mene. To mu je i trebalo. Sasvim se oslobodio i izjebao mi usta kao niko nikada. Napunio ih mlazom koji sam morao da kupim ubrzanim gutljajima da se ne izlije okolo.

„Eto, vidiš da je neplanski najbolje“, kažem mu a još gutam ostatke sperme iz njegove lepe, riđe alatkice.

Pokupim sa stola iscureo vosak oko sveće, vratim se u krevet sa dve nasute čaše vina. Priča mi o svemu što je bilo istinito i što je slagao u porukama. Slatko mi je sve i želim da ostane.

Predlaže da ga ipak vidim kao devojčicu. Odlazi sa svojom torbom u kupatilo i za desetak minuta se vraća.

Druga osoba. Iskusan je u ovome, skoro profesionalan. Cenim profesionalnost iznad svega, iako mi je lepši kao muškarac. Ali to lice je lako transformisati sa relativno malo šminke oko očiju i malo pudera.

Perika mu je duga i plava kao moja prirodna kosa, i prilika da ga zajebavam da uopšte nije „true“. Skida je iznerviran i opet hoće da ide. Opet ga puštam, i opet ostaje.

„Pa.... hoćeš li?!“, guzi mi se lepo pored glave, otpivši svoje vino. Zadižem mu kratku crnu suknju i otkrivam lepo dupence povlačeći mu tange u stranu.

Igraću se malo, nije mi prvi put, bio peder ili devojčica, svi moji pasivci su voleli isto, a često ni sam nisam mnogo drugačiji.

Mazim mu rupicu, a onda guram poneki prst dublje, pa još dublje, pa još jedan, okrećem ih lagano dok on tiho uzdiše sve brže, ali ne oglašava se, što je dobro, jer bi to bilo po nekom naručenom scenariju koji glumi sa drugima.

Došlo je vreme da dobije ono po šta je došao. Ono što traži na tim sajtovima i verovatno dobija u velikim količinama. Neću mu biti ništa posebno, ništa novo, i to me baš ne pali, ali mi je čitava situacija dovoljno neobična da se ipak potrudim.

Kriknuo je zavodljivo kada sam mu ugurao kurac, valjda da bi mi to bio kompliment, iako sam upao brzo i lako jer su tu pre mene bili mnogi i razradili mi neometan prolaz. Koliko njih te je već ovako bušilo, kurvice moja, vrtim misli a lepo mi je, steže me, trudi se, sasvim je isturen a glavu ugurao pod moj jastuk i umilno cvili, čeka da ga rasturim.

Ali baš neću. Jebem ga lepo i polako, neću da se sve završi tako brzo jer znam da se više nikada nećemo videti. Znam to jer ću ja biti taj koji neće hteti ponovo. Koji neće onoga koga imaju svi.

Uživam u samom trenju više nego u nekom posedovanju. To mu se baš ne sviđa i nabija se jako na mene ali se tada povlačim unazad. Ipak će biti po mom. Polako, kurvice. Ovog puta baš u inat polako.

Nisam prepaljen, nisam ni nešto maštovit, ali me za promenu opušta i mogu dugo ovako da ga ljuljam, masiram, kao da glavićem ljubim njegove unutrašnje organe.

Držim ga za njegovu lepu, izreklamiranu i milion puta izjebanu guzu, ali ni taj dodir nije grub kako očekuje, jer je on mene prvi spopao i neću da ispunjavam njegova očekivanja koja su mu i bez mene svakodnevno ispunjena.

Dugo, dugo ga ovako jašem, mislim da smo već obojica zaspali u toj razmeni laganog, nežnog talasanja, kada me odjednom trgne onaj sleep twitch od stomaka nagore, i znam da počinje. Kurac sam ubrzava, a moja kurvica se budi i raduje, nabija kao izludela.

Širi svoju guzu dlanovima, dahće i gubi razum, a ja zagrejan onim beskrajnim trenjem samo udaram, svršavajući isto dugo dok ga i dalje jebem u nedogled kao da nema kraja ni orgazmu ni jebanju.

Jedva sam se odvojio i ispao iz njega, isprskao mu i utrobu i guzu i onu suknjicu. Samo pao na krevet nespretno a glava mi visi s kreveta. Koža mi naježena a struja u venama. Dobra je kurvica, a ja još bolji.

Jer mi se može, u mašti. Možda bi isto bilo i u stvarnosti, možda ne.

Dovršimo flašu vina dok potrpava svoje stvarčice u torbu. Ćutimo jer o čemu bismo više razglabali. Nekom budućem dogovoru ili danima za nama. Oba su nebitna. Samo se sadašnjost računa.

Ispraćam ga do auta. Smeškamo se odrađenom poslu, on profesionalnom a ja amaterskom. Odlazi kurvica, kao da nije ni bio. Ali jeste.

---

Eto, tako je moglo biti. Ali nije.

Ostaje moja pričica. Neki trag ostaje. Priče su ono što ostaje. Razlog zašto sam tu.