Zubić vilenjak
U dvadesetim, kada se moja guza navikavala na kurac, a u glavi rastao broj mogućih avantura, nekoliko onih realizovanih su mi po svojoj ludosti ostale za pamćenje.
Jednog popodneva načujem sestrinu priču sa poznanicom koja je prestala da ide kod nekog zubara u kraju, jer joj je tokom intervencije zapao za oko a usput je čula neke škakljive glasine o njemu.
„Tako mi je muževan, stariji, lep muškarac, baš onako moj tip, pa se sve nešto smeškao oko mene, znaš, više nego što treba, i idem ti ja redovno, plaćam stotine eura da mi spasi ta dva zuba, sva hepi kao da svaki put idem na sastanak s njim, i samo mi jednog dana drugarica kaže ‘Ma pričaju da on je peder’! I batalim ti ja to čim je završio sa jednim zubom...“
„Ma to su gluposti. Čim je neko uspešan i lep, odmah oni zavidni izmisle neku priču!“, teši je moja sestra, a ja se usključio kod one glasine.
Hm. Kako da saznam i odem malo i ja na pregled. Nisam bio ne pamtim. Odem kao svako normalan samo kad zub boli 48h i nemam više čime da ublažim bol.
Raspitam se diskretno, setim se da je sestra onoj pomenula da ga zna jer je i njoj davno vadio zub. Otprilike znam na koji kraj je mislila, uzmem da guglam razne stomatološke ordinacije.
Dental Studio, Savršeni osmeh, Dream Dent, glossovi, flossovi, pičke materine, ni da prave uskrasne vilice za izložbe. Pretražim kontakt sekcije, slabe vajde. Tražim po lekarima, trebalo bi da je iskusan i da negde postoji slika.
Nalazim ga kroz nekih sat vremena. Nije nešto izreklamiran, a svi ga znaju. Majstor svog zanata, verovatno najbolji. Meni ne izgleda preterano muževno, niti to volim. Lepuškast, oko 45, dakle stariji od mene bar osamnaest godina. Zovem da zakažem.
Slobodan termin tek u četvrtak, a danas ponedeljak. Neka, izdržaću, čekaće zubići, čekaće i guza. Mlad, lud, neotesan, nepokolebljiv. Prvo zacrtam pa razrađujem metod. Glumim za medalju, snalazim se za orden.
Obučem se nenapadno, ništa klinački ali ni preozbiljno. Svezana kosa, obična majica, šire pantalone za slučaj neočekivane reakcije. Lep prolećni dan, odjurim biciklom do ordinacije.
U čekaonici gledam u postere o oralnoj higijeni i razmišljam da li da se pretvaram da me ipak nešto boli, da ne baci oko samo rutinski i kaže da ne moram više da dolazim. Sestra mu neka mlada a drčna, smrzneš se kad ti prozove ime.
Ulazim. Nemam strah kao neki čim osete one mirise u ordinaciji. Mene sve opija, već sam napaljen a moram da se kontrolišem svim snagama.
„Dobar dan, mladiću“, viknu on odnekud i priđe onoj jezivoj stolici za pregled na sredini prostorije. „Izvoli“, pokaže mi da zauzmem poziciju.
U prirodi je mnogo lepši. Visok, skladan, onako seksi prosed. Naočit, uredan, nešto je iritantno savršeno na njemu.
„Dobar dan...“, cedim polako. Prvo sam od iznenadne treme razvukao osmeh a onda se naglo uozbiljio, bacivši pogled na tacnu sa hirurškim pincetama, skalpelima i bušilicama.
„Ovde smo zbog?“, otvara mi usta i gura metalno ogledalce nalik kašičici da izvidi situaciju.
„Mm... samo radi pregleda“, povlači je da bih odgovorio. „Nešto me malo pecka.. tu sa desne strane, pa sam hteo da proverim...“.
Zavlači se on odmah u stranu i zagleda, razmiče meko meso od desni, približava mi lice, zenice krupnih braon očiju mu fokusirane na neku tačku u mojim ustima. Beli mantil mu blago naleže na moju desnu butinu.
Od starta je sve previše intimno a očekivano, susret sa njim prosto podrazumeva direktan ulazak u usta. Prija mi svo njegovo čačkanje i zagledanje, želim da uđe što dublje, ali mirujem, posmatram i samo me blago zagolica kada negde pritisne. Nalegne kašičicu na jezik, a ja se trgnem čitavim telom kao da mi je već kurac stavio.
„Bojim se da si uzalud dolazio, sve ti je u redu“, prebaci mi pogled iz usta pravo u oči, ostajući mi sasvim blizu iako je mogao da se udalji. Kao da smo obojica razočarani.
Pre nego što zatvorim usta, brzo se vrati na pomenutu bolnu tačku.
„Jedino ako budeš hteo nekada, ovu plombu da zamenimo da se ne iskrza.. Kad je ovo stavljano?“
„Davno! Možda bi trebalo...“
„Dobro“, odlaže kašičicu i naglo se udaljava, kao da se setio još nekih obaveza. „Kad budeš imao vremena navrati, zakaži pa ćemo to srediti.“
„Sada imam najviše vremena, mislio sam da u ovom periodu sredim ako nešto ima..“
„Dogovoreno, reći ću sestri da ti upiše termin ovih dana.“
Ustajem, a od ono malo njegove blizine kroz mene već struji neka želja koju do tada nisam osetio baš takvom jačinom.
Sestra mi uzima broj telefona da mi javi termin jer su trenutno svi zauzeti.
Drkam ostatak dana, miriše mi onaj njegov mantil i zabeljuje pogled. Uvlačim ruke pod njega, skidam ga i gnjavim, sam se otkopčava i leže preko mene, maštam li maštam, svršavam pet puta i ne mogu da dočekam da me makar opet onako ohladi, samo da ga vidim.
U petak popodne zove sestra i kaže da dođem u ponedeljak u osam uveče. Opa, pa dokle radi, do ponoći?! Valjda neki naknadni termin da me ne ispali.
Vikend jednako napet, izađem sa društvom i merkam okolo, a u glavi mi zubar. Njegove pravilne usne, glatko izbrijana brada, one čokoladne oči. Ne mogu da se smirim. Pijem do kasno, da mi brže prođe.
Pitam se šta mi je, nije baš dobro da me tako opsedne. Valjda zato što je nedodirljiv, što znam da nema ništa od toga. A možda i ima? Opet mašta, drkanje, ludilo. Umorilo me.
Znam šta je. Mantil. Profesija. Godine. Neka mešavina, a najviše mantil. Ambijent. Jebeni fetiš. I dok sam verovao da sam strejt, gledao sam porniće sa medicinskim sestrama, učiteljicama, policajkama, uglavnom uniformisanim ženama. To je to, tešim se, nije do njega, do odela je.
Ponedeljak čitav cupkam u nestpljenju, razjapljujem usta u ogledalu i zagledam onu plombu, samo da rastegne to na bar sat vremena. Pušim, šetam gore-dole, ne jedem, ne pijem, više ne znam kako da ubijem vreme nego da prespavam dan. Bacam se po krevetu i okrećem, opet zamišljam kako me cepa go u onom mantilu, ustajem i krećem pre termina, poludeo sam.
Stižem oko pola osam, nigde nikoga. Nema ni sestre za onim njenim pultom. Pokucam polako na vrata ordinacije, kada mi odjednom otvori.
Drugačiji je. Transformisan. Isti mantil, isto sve, ali mu je lice u nekoj vatri.
„Ja zbog one plombe...“
„Mhm“, okreće se, ni dobro veče, obojica nešto mumlamo.
Sedam sam u stolicu, nameštam se, a on prolazi nekud u drugu prostoriju. Vraća se, malo smirenijeg pogleda.
„I, šta smo rekli? Da izvadimo to i zamenimo...“, pita i odgovara, priprema instrumente.
„Samo budite nežni, molim vas, valjda neće boleti?“
Nasmešio se kezom do ušiju i nije mi rekao ni reč. Čujem pedalu stolice i osećam kako se cela uzdiže poda mnom, kao da će me lansirati na plafon. Sad me već prolazi jeza, ali mi je zabavno i užasno napaljivo da budem pod njegovom kontrolom.
Prinosi ponovo ogledalce, brzo otvaram širom usta. Zabada lokalnu anesteziju i kreće.
Tišina. Razglavljuje plombu, zuji, osećam kako odvaljuje delove, vadi ih pincetom a kao da mi vadi kost.
„Ne boj se, malo još...“, čeprka, buši i drži me levom rukom za rame koje poskakuje. Nije mi ni taj dodir prijatan koliko me razara čitava donja vilica. Jebala me plomba kad sam i došao.
Pogledam u ruku na ramenu a on u moje oči.
„Nemoj samo da zaplačeš, molim te, tako veliki dečak!“, zajebava me i malo mi prodrma rame. Nanosi nov sloj, filuje, nabija. Iskrivljen sam a jezik mi visi sa strane kao na samrti.
Otpušta ruku, izlazi mi iz usta. Nasmejem se, završeno je. Bol kao da mi je otkočio svu tremu i gledam sada slobodnije u njegov mantil, prsa, stomak, razgledam ga bez stida i već ga milujem pogledom.
Vilica mi utrnuta, a kurac mi se sav umotao zatočen u mučnoj erekciji.
„Ništa tvrdo i lepljivo nemoj žvakati na toj strani bar do sutra“, opominje me okrenut, a ja gledam u njegovo dupe.
„A smem da te pitam nešto?“, oglasi se odlažući pincetu. Klimnem bolno glavom. „Je l’ pušiš ti?“
„O da! Mislim... znam da ne bi trebalo“, sav sam se zbunio i zarumeneo.
„Ma dobro... Nije toliko vidljivo, ali nemoj baš dve kutije dnevno...“, mrmlja dok nekako dolazim sebi. Daje mi znak da još ne ustajem.
Prilazi ponovo, ulazi i opet nešto zagleda. Vrti mi se oko jezika, zadiže ga, obmotava, spušta. Svršiću ako nastavi.
„Ostalo je sve u redu, mali.“
„Dajte mi vode, molim vas.“ Grlo mi je suvo kao barut.
„Evo imaš tu pored posudu pa isperi.. Hoćeš nekog alkohola malo, da ti bude lakše? Pobeleo si kao da sam te operisao!“
„Haha... Mislite malo rakije na zub? Zar to nije pogrešna metoda?“
„Ništa nije pogrešno, sve je sa razlogom... Dođi, sipaću nam po jedan viski, ionako nemam posle više nikoga.“
Odlazimo u manju prostoriju koja mu je neka mini-kancelarija. Na zidu uramljeno nekoliko njegovih diploma oralne hirurgije. Sedam na jednu stolicu, odvojen malim stolom od njegove.
„A do kada radite? Ovo je praktično noćni termin..“
„Da, to je termin za vas koji odugovlačite da jednom u deset godina dođete na tako mali zahvat“, smeška se dok skida mantil i ostaje u tamnoj košulji i farmericama.
„Došao bih ja i češće, ali rekli ste da je sve ostalo u redu, pa...“
„Hm... “, smeška se i pruža mi čašu viskija. „Došao si mi sa svim zdravim zubima, da čovek svašta pomisli...“. Gleda me malko ispod oka, prekršta noge.
„Preventiva je važna. Tako vam piše na svim onim posterima..“, zamuckujem, ali ne skrećem uporan pogled sa njega.
Vidim da pali cigaretu, pa pretražujem po džepu da pronađem svoje, a on mi pruža da probam njegove.
„Možda ne bih smeo još da pušim?“, pitam ga zabrinuto.
„Ma puši, mali, neće ti naškoditi“, kaže mi a onda prasnemo u smeh.
Pušimo i pijemo ja i zgodni zubar. Zagledam mu krupne, lepo oblikovane šake.
„Niste oženjeni?“
„Razveden. I nemoj mi persirati više ako ne moraš, osećam se kao da imam šezdeset!“, ispruža se na stolici naležući na naslon.
„A meni je baš simpatično da ti persiram...“, naslanjam se laktovima na sto.
„A meni je i dalje interesantno da si ti završio ovde skoro bez ikakve potrebe...“, naslanja se i on, i utišavamo se kao da će nas neko čuti. Smeška se, a onda i ja. Izgleda da sam otkriven.
„Meni je dobro ovde, ponuđen, počašćen, da sam znao šta me čeka, ne bih se tek sada setio one plombe!“
„Šta da ti kažem... Ako bude bilo još nešto za vađenje ili za bušenje, znaš gde da navratiš!“
Hvata nas malo viski, kako ispijemo on ga doliva. Smejemo se sve češće, gledamo se sve duže.
„Moraću da krenem, brinuće se već moji...“, progovaram pripit, kontam da sedimo više od sat i po.
„Ma gde ćeš, nisi maloletan pa da se brinu.“
„Pa i vi radite ujutru...“
„Meni je ovo odmor, uglavnom ovako sednem sam kad završim i odmaram u samoći, retko imam društvo.“
„Da vam je bar žensko društvo pa da ima smisla... A ima i toga, verujem?“
„Nema, pravo da ti kažem, a i... prijatnije je s tobom.“
„Mislite možemo da pričamo muške priče?“, ponovo se smejem.
„Možemo... sve ono što ne bi shvatile, što postoji i ostaje među nama“, kaže mi ozbiljno. Peče me pogledom.
Jasan poziv. Ukrućen sam, istopljen. Nesvesno se i ja opružam, noge mi odleću napred kao da ću leđima oboriti naslon stolice.
Pita me za godine. Ja dvadeset šest, on četrdeset i šest. A kao da smo se upravo rodili, prepoznali i ludački poželeli.
Ustaje i prolazi kraj stola, prilazi mi. Pomazi me po glavi kao kada mi je prodrmao rame, opet onako kao dečaka.
Sećam se sestrine poznanice i kako sam ga po njenoj priči bio zamislio kao nekog matorog perverznjaka. A on se topi kao ja, ne zna gde će s tom rukom dalje, staje kraj mene, naslanja se na zid i gleda me, kao da se dvoumi ili čeka na mene.
Kao da tonem pod njegovim užarenim pogledom, opružam se još niže. Srce mi udara kao ludo.
Odjednom se spušta na kolena pred mene i dok se osvestim od prizora, već mi raskopčava pantalone. Neće li valjda?! Oralni hirurg! Mora da sanjam.
Vadi mi kitu smežuranu i nabreklu od čekanja, prislanja one lepe usne na nju, drhtim i izvijam se od neke stidljivosti i ogromne želje da me proguta. Skroz sam izgubljen dok me ne zgrabi za kukove i ne fiksira svojim velikim šakama da bi mogao da me sisa bez mrdanja.
Liže mi glavić dok mi se sve vrti, osećam da ću ga zapljusnuti čim ga stavi u usta. Ali samo liže, nežno, gleda me zubar u oči i pohotno žvalavi moj tvrdi kurac koji ovo čeka već nedelju dana.
„Mmmm“, čujem njegovo ukusno mrmljanje dok sada ja ulazim u njegova usta. Drži mi ga u krupnoj šaci, nateže grubim stiskom ka svojim ustima, pa da nanovo celog proguta, dok rastem u njegovoj vlažnosti, probijam se u njegovo grlo. Vadi ga i drka, opet sisa, smenjuje ruku i usta tako brzo da me je orgazam celog istresao u njega. Razlio sam se među njegove zube i prste i skroz klonuo u stolici.
Pogledao sam ga kao kroz maglu, u transu u koji me je bacio, i polako se uspravio u stolici, dok je on parčetom ubrusa brisao moju spermu sa ruke.
„Mogao si to i da oližeš“, ne odolim da mu saspem. Sad već mogu sve, i da mu namignem i da ga otvoreno prckam.
„Uh, mali... pa ti si zbog ovoga došao!“
„Jesam... Ali uredno ću da ti platim uslugu.. ili da ti se odužim...“, oblizujem se već izbezumljeno, kada se pridiže i zgrabi me sa stolice.
Drži me snažno u rukama kao da će me podići u vazduh. Odjednom mi poljubi oblizane usne a onda ih i sam poliže. Ljubimo se, a onda prošapće sasvim tiho.
„Ja bih mali da te jebem sada... a?“, ljubi mi vrat, ugriza majicu na ramenu. Trlja se o mene čitavim telom van kontrole, obara me a i dalje snažno drži, dugačkim jezikom mi prelazi po zubima sve do one nove plombe.
„Može, ako će to isplatiti dug?“, okrećem mu se i penjem kolenima na svoju stolicu, a on me skida pomahnitalo kao da mu je požar u gaćama.
Zagledam iza leđa, vidim ogroman, ravan kurac koji vadi iz pantalona, konačno oslobođen i spreman da raznese svaku rupu a naročito moju koja ne prima baš redovno dok lovim ovakve poput njega.
Bilo mi je dosta klinaca i neiživljenih momaka mojih godina. Sanjao sam o zreloj, iskusnoj kurčini koja strpljivo vreba, inteligentno priprema teren a onda se iskusno zaleće i prodire u dubinu željenog dečaka.
Prisvaja moju rupicu, počinje da je siluje prstima, nema živaca da me baš mazno razglavljuje, pljuje usput po mojoj trtici i svojoj koži, gura mi ih duboko, vrele i dugačke, kruži unutra, probija me i priprema da mi smesti onu veliku zver.
Primećujem da drka drugom rukom, bližeći se glavićem na mene, a zatim me ščepa tom rukom oko struka i prisloni mi rupicu čvrsto na kurac dok me ne probije, polako a snažno da mi se iz creva raširila drhtavica do ramena.
Pomerim se na njega da ga bolje uzjašem, a on me nabije malo dublje, i počinje da me jebe ispuštajući glasne uzdahe koji mi paraju uši. Jebe me u talasima, strpljivo, uživa. Dupe mi obliva znoj pod njegovim ohlađenim dlanovima, dok me celog ispunjava vrelina kurca koji se pulsirajući uvlači u mene, para me na konce nežno, dug i masivan.
„Je l’ ti lepo, mali?“, pita me i jebe, ne odgovaram, jašem i njišem, pratim njegov ritam. Nastavlja ponovo onim seksi šapatom.
„Najviše volim da karam takve kao ti...“
Šta je sad ovo. Okrećem glavu u stranu da ga pogledam, ali su mu usne zalepljene za moje uvo i prosipaju mi reči direktno u mozak.
„Ka-akve kao ja?“, dahćem ali uspem da upitam.
„Mmmm... Takve. Bezobrazne... Uske i bezobrazne! Koji mi dođu da ih kurcem opametim“, udara me dlanovima po guzovima, i kao da ga dopaljuje sopstvena izjava, životinjski se trza u meni, ponovo izvlači pa zariva, bez kraja. Crkavam od miline na zubarevoj kurčini. Teško da će me išta opametiti, ostaću lud za ovakvim kurcem ostatak života.
Usporava, ljubi me gde god stigne, okreće mi glavu ka sebi da se dugo ljubimo dok naleće u mene, zubar vodi ljubav sa mnom dok mi se kolena gule na stolici. Ali ne želim da prestane, nalećem i ja, mesim mu kurac iznutra, osećaj kojim me ispunjava je ekstaza, jedna savršenost punoće i baš taj bezobrazluk moje kazne i njegovog posedovanja.
Moj fetiš i rastuća, goruća opsesija dok me jaše kao ženku u teranju, sirovi, prezreo pastuv me puni kurčinom, glava mi se raspada kao čmar koji mi širi i širi, onda ga pusti da se skupi da bi ga iznova razvaljivao svojim obimom, snažan je, uporan i izdržljiv kao da stvarno jebe neku žensku koju redovno oplođava i hoće po pedeseti put da je impresionira nekom inovacijom pokreta.
Prestaje s nežnostima, pod sobom osećam dodir nateklih, čvrstih muda kojima treba da se isprazne u moju bezobraznu, podčinjenu guzu. Hvata me oko struka i nabija mi kurac do kraja, kara me brzo i podlo, divlje kao da će me rasporiti, uzdahe mu sigurno čuje čitava zgrada. Na sekund me preseče bol u vilici koju mi je raščeprkao.
Njegovo pulsiranje u jajima i nogama ispod mojih guzova je sve grublje, oduzima mu pamet i više neće izdržati, ne pomeram se i puštam da me namesti kako mu odgovara. Grabi me za rep kose i izvija mi glavu dok me tuca nemilosrdno, zakiva me kao kurvetinu. Svršava zubar duboko u meni, razliva mu se seme po mojoj unutrašnjosti i curi iz moje izjebane guze po njegovoj lepoj kancelarijskoj stolici.
Oblačim se a on nam doliva preostali viski. Ponovo me ljubi dok mi pruža čašu, primiče stolicu mojoj. Pijuckamo u tišini, gledamo se izmoreni.
„Moraš mi ponovo doći, nemoj da čekaš ovoliko dugo“, smeška mi se nežno kao kada sam ušao u ordinaciju. Ispraća me u tamu noći pomazivši me po glavi.
Vraćao sam mu se do kraja proleća a onda preko čitavog leta. Uvek ponedeljkom, u istom kasnom, rezervisanom terminu.
- Kategorija:
- Gay erotske priče
- 27 Okt, 2023
- 2610 pregleda
Kao i uvek savrsena prica, samo nastavi!!!