Sperma i vino (Večera)

Jedan je višak među nama. Ne zato što nam četvrti smeta, nego zato što četvrti kvari harmoniju našeg trojstva. Tu je da nam naudi. Ne razume suštinu, a mogao je baš lepo da uživa sa nama. Potreba za apsolutnom vlašću je jača od njega. Njegova želja da naše moći podčini svojima je veća od svake druge, pa i one da bar na trenutak bude istinski zadovoljan.


Ne zna on šta je to, on je suv razum i tiranija. Zato otpada. Nastupa onaj plan koji je čekao u mojim i Adrianovim očima. Konačno je dočekao svojih pet minuta.


Ne mogu ja da ga odvojim u san, pregrub je za sanjanje. Ne može ni Adrian da ga pošalje u nedođiju i tamo ostavi, znaćemo da će se jednom vratiti. Treba učiniti ono najgore, sprovesti ono finalno rešenje, zbog koga je Boris unapred bio tako iscrpljen, jer ta krajnja faza ostaje na njemu da je zauvek zapečati. Jedino je on mogao da ga fizički preseli u neki drugi svet.


Pripremamo teren na kome će Boris moći da završi ono što je započeo. Dominik je van sebe, ona flaša kao da mu je oduzela razum, a razum je bio jedan od njegovih najjačih aduta. Ne računamo ogroman kurac, jer od njega nemamo ništa u slučaju ovog čoveka poremećenog shvatanja sa kojim imamo posla.


On bi da bude onaj u svemu najbolji, ojačan snagama koje bi iscrpeo iz nas, pojeo bi našu suštinu i sve što nas spaja. Da je to bio neko drugi, mogao bi ostati sa nama. Ali Dominikova okrutnost nije bila na spisku stvari koje su nam nedostajale.


Obaramo ga na kauč i ljubimo, hoćemo još malo te njegove kurčine, mazim mu je dok ga Adrian liže po vratu a ovaj se topi i prepušta. Veruje da ga zaista želimo, a i ko ne bi, naoružani smo ubedljivošću bolje od svakog glumca, jer je naš cilj mnogo veći od uspešnog filma- vladavinom ovog gorostasa ugroženo je samo naše postojanje.


Moj san bi izgubio svoje dejstvo, ne bismo više mogli da u njemu dograđujemo javu. Momentalno bi se raspršila kao kula od karata sva ona brižljivo građena, snom istkana mogućnost božanskog usavršavanja. Adrian bi izgubio svoju moć lečenja, svoju prostornost sveta, svoju nežnu, vazdušastu sveprisutnost anđela. A Boris... Borisu bi to bio kraj. Dominik je odavno značio ubistvo njegovog stvaralaštva.


Opet je mala kučka na kurcu! Najbolje to radi, pomišljam da može bez prekida. Na ogromnom je kurcu kao da je sasvim malena kita u njemu, jaše bez problema, ne postoji na svetu pička ovako gibka i duboka. Nemam vremena da aplaudiram, moram i sam da se pozabavim našom žrtvom, da nikako ne primeti da je Boris izašao iz sobe.


Znam šta voli, i baš to radim. Sedim mu na prsima i lagano ga davim rukama, a on mi se igra sa kitom onako kako je gnjavio Adriana. Na ramenima mi Adrianove ruke dok skače na kurcu, drži se za mene u zanosu, a zna da će taj zanos pokrenuti i moj. Mislim na njega iza sebe i ne smeta mi ništa što mi Dominik radi, očigledno je od nedavno fasciniran glavićem i sada i moj u početku mazi, a postepeno kreće da ga mrvi dlanom i prstima gnječi sa svih strana i osećam da ću ga u svakom trenutku zaliti, a to još ne želim, za naš plan ipak treba više vremena.


Davim ga sve jače a Adrian iza mene sve luđe poskakuje na njemu kako se ovaj ukrućuje od mog stiska na svom vratu. Podižem šake a vrat mu je crven kao i oči, ali hoće još, ostavljam ruke na vratu i ponekad pridavim, a on mi pokazuje da se približim i da mu stavim kurac u usta. Penjem se na njegovu glavu i želim da ga jebem sa visine pravo u grlo. Želi i on, izvija glavu i otvara mi se širom. Eh, ti bezbrižni dani kada smo ovo radili bez predumišljaja.


Sada to radim sa planom, ali ne i sa manje uživanja. Ubacujem se odmah duboko kroz njegove usne, a on se pomera da me nacilja ka grlu. Izvlačim kitu, šamaram mu obraze obožavanim glavićem čiji vlažni tragovi prskaju okolo kad god ga udarim. Imam svo vreme sveta za ovu igru, svo vreme potrebno Borisu da dovrši portret.


Više ga ne davim a i Adrian je usporio, otpustio šake s mojih ramena i primećujem kako se mnogo blaže klati dok ga Dominik tuca manjim intenzitetom, fokusiran na moj kurac zabačen nazad u grlo.


Pokušava da mi usisa i jaja, ali nema više mesta. Udaram ga ponovo po licu da se umiri i prepusti mi vođstvo onako kako je on razjebao moje vilice. Nemam njegovu debljinu, nije mi ni potrebna, imam ono što sve začinjava- slatka mala osveta, a samo je deo veće kazne koju ne sluti.


Adrian mi vraća šake na ramena, ovaj put ih približava mom vratu a ja ih sam obmotam oko njega jer želim da me davi kao što sam ja Dominika. Dominik u njemu pojačava ritam, pojačavam i ja tempo svojih prodora. Pomišljam da je i Boris pri kraju kao nas trojica. Jedno novo remek delo upravo dolazi na svet. Kao u nekoj erotskoj bajci, od jednakog trenja i probadanja kreću simultano sva tri naša orgazma. Adrian kasni sekundu ali tu je, prska po mojim leđima.


Nestaje kučka po novu flašu vina, dok me Dominik mazi po kosi kao što je maločas njega.


„Vrati mi se... Šta će ti ovaj razvrat?“, pita me nasamo.


„Razvrat?! Misliš na jebanje flašom?!“, brzo mu odgovaram i odustaje od daljeg nagovora.


Kasno je popodne kada nam Adrian naliva četiri čaše na stolu dnevne sobe koja se oseća na mešavinu duvana, alkohola, sperme i  znoja. Smeška se opet onako slatko i kao i uvek sedne blizu mene.


„Pa gde nam je umetnik?“, odjednom se zapita Dominik.


„Ma tu je.. Rekao je da mu jedan kupac dolazi oko četiri“, smirujem ga da ga ne potraži.


„Tako poželim da nas jednom naslika dok se jebemo!“, zakikoće se Adrian i smejemo se grohotom ne gledajući u Dominika. Zamišljam tu završenu sliku, ja u njemu a Boris u meni, kao vozić, uramljeni da provedemo večnost u nekom manje napetom svetu.


Istovremeno skrećemo pogled da vidimo Dominikovu reakciju, ali njega više nema sa nama.


Boris se vraća, donoseći platno sa slikom. Dominik je zauvek u njoj i više nam neće smetati. Njegove oči i vrat na portretu su crveni kao kada sam ga davio.


Gledamo pomalo tužno u njegov naslikan lik, a i on u nas, iz nepoznate dimenzije u kojoj nastavlja neki drugačiji oblik postojanja.


„Ne sviđa mi se, mogao sam i bolje!“, uzviknuo je Boris i naslonio sliku kraj stola.


„Ma daj ne seri, savršeno si ga uradio, nije bolje ni zaslužio!“, iskren je Adrian.


„Nije bolje zaslužio? To znači da je ovo ipak loše, je li to znači?“


„Hajde, ne svađajte se oko gluposti, bitno da je konačno svemu kraj“, ubacujem se uzalud.


„Kraj je kada dostignem savršenstvo, i ti to znaš! Ovo nije to, znate da mogu bolje, iscepaću ovo platno...“, kreće ka slici da je pokida, polećemo da ga zadržimo.


„Šta ti je odjednom?! Smiri se...“


„Neću više da sanjam tvoj san, hoću da u stvarnosti budem dobar, ne da se krijem iza ovakvih gluposti, ovo mi sad izgleda kao neka zajebancija...“


„Nemoj tako, ljubavi, sve je ipak ispalo u redu...“, teši ga i ljubi Adrian.


„A ti- tek mi je tebe dosta! Sve si mi uzeo! I sad me tešiš.. Neću da vas vidim više u ovoj kući, nijednog!... Mogao si da ga šutneš u neku zabit samo jednim treptajem, a ne, ti hoćeš da se jebeš tu satima, dok se ja mučim...“, klonuo je i pao pored Dominika koji ga je setno posmatrao sa platna.


„Dosta je i meni tvojih optužbi, da znaš... Ništa nisam kriv, spasio sam te sa ivice...“, odvažno se priseća Adrian, kada ga Boris zgrabi za vrat baš kao što je mene jutros, a ja uskočim da ih razdvojim.


Adrian u pokušaju da se oslobodi povlači rukom stolnjak koji se pomera ka nama zajedno sa čašama na stolu, odmičem se kada shvatam da će popadati i ispolivati nas, njih dvojica se bacaju na drugu stranu i dalje spremni na tuču, a čaše s vinom izlivaju se po Dominikovom licu na slici koja je pala ispružena tačno pored stola.


Mislili smo da je razum bio jedan od njegovih najjačih aduta i da nama nije potreban. Ali sva naša moć snova i pisanja o njima, moć vizije i slikanja, pa i lečenja na daljinu, nisu mogle dostići potpuni efekat bez njega.

Kategorija:
Gay erotske priče 


  • Nema komentara