Fetišarije
Nekoga pali miris genitalija, nekoga da sluša bezobrazluke, nekoga loži sam dodir lateksa, a nekoga isključivo gledanje jebačine. Ili gledanje stopala, lizanog, hodajućeg, obuvajućeg, trljanje stopala o različite delove tela. Neki posmatraju stopalo kao penis koji ulazi u cipelu kao u vaginu. Može li onda pojam seksa da se proširi do najsitnije aktivnosti ulaženja svuda oko nas? Hm, da ne odem predaleko, za mene su ipak malo apstraktnije stvari, što ne znači da je moj užitak kvalitetniji niti da sam seksualno zdravija jedinka od ostalih, možda čak naprotiv.
Neko se trlja gaćama i čarapama suprotnog ili istog pola. To mi je manje poznat teren. Vezivanje, stvaranje nemoći kod partnera, maska na glavi, disanje na cevčicu- već malo bliskije! Kontrola uma kroz kontrolu tela. Ali sve se to dešava sa drugom osobom. Neki traže samo stariju, neki duplo mlađu osobu, nekoga da dominira, a nekome da se prepuste. A šta se dešava bez partnera?
Bez partnera se okrećemo bogovima. O da, baš tako je sve počelo. Obožavanjem onog božanskog u neživom objektu, pripisivanju božanskih moći samom predmetu i čak posmatranje samog predmeta kao božanstvo. Pripisivale su mu se nadljudske osobine, dakle božanske, kao i sopstvena volja. Ponekad je bio obožavan duh sadržan u predmetu, pre nego sam predmet. Religija i seks?! Znamo svi napamet kontroverze koje nastaju kada se sretnu ova dva. Moralno osuđivanje sa jedne, naučne činjenice sa druge strane, a između ona nadahnjujuća iskra. Ono što se ne sme. A čim je tabu, mora da je interesantno.
Mnogo je ozbiljnog obožavanja bilo posvećeno predmetima za koje se verovalo da poseduju magijska svojstva i metafizičke moći, od ranih Hrišćana pa do plemena zapadne Afrike, uključujući brižljivo čuvanje lobanja, mumificiranih prstiju i ruku pa kostiju svetaca. Drvlje i kamenje, kristali, krv, kandže i perje samo su detalji.
Fetišizam kao parafilija može odvesti i do tačke gde te više ne radi ništa bez prisustva tog objekta, često u odsustvu partnera. Ako žena ne može da te uzbudi bez štikli sa kojih umalo pada, ili tek onog horora od korseta! Kad je čvrsto zapertlan i stegnut da jedva diše, a sise joj nasađene pa se žuljaju preko one ivice, uf.. Pre bih ga sam nosio, da ih malo rasteretim. Hm, perverzne misli na pravom mestu. Bez zezanja, kad god ga vidim pomislim kako je bolelo milione žena koje su ga onako napaljene nosile vekovima da istaknu ženstvenost, sve dok američka ratna industrija u Prvom svetskom nije sugerisala da smanje nošenje jer od tona čelika koji ih podupiru može da se izgradi nekoliko bojnih brodova.
Neke parafilije mogu da te odvedu i u ćorku, ali nećemo te ekstreme. Nećemo dirati ni one koji su u višegodišnjoj vezi sa nekom zgradom ili zidnim satom. Ostalo je ipak nešto blaže, i ređe je kod žena nego kod muških. Izgleda su ipak normalnije od nas? Danas većina ‘fetiša’ nikoga ne ugrožava i spada u zdravu seksualnost. Nisu svi oni samo ona ’mračna strana požude’, donose i dosta inovacija i rasvetljavaju nam šta zapravo želimo. A povećana sloboda, takoreći višak slobode, donosi sve brojnije užitke gde ih ranije nije bilo.
Da se vratimo predmetima. Sakupljanje predmeta i konzumerizam opet odvode u bolest, ovu modernu pošast gomilanja nepotrebnog, pa se kupuje više pari cipela, odela, rezervi svega ‘za nedajbože’ a bog nam dao, pa se poredimo ko čega više ima, više kupuje, više gomila, i onaj ko ima više mora da i jebe bolje, bar tako deluje, čim je kupio bolje, veće i skuplje. Božansku moć sada pridaje svom autu umesto kurcu, svom novčaniku umesto libidu, svesno očekuje da riba svrši od pogleda na svu tu imovinu, postaje još gori od onog paganina, potpuno je podčinjen predmetu, još samo da se pretvori u njega.
Predmet upravlja proizvodnjom, diriguje promene na tržištu, u cenama, odlučuje o sudbinama proizvođača i daljem napretku ludila kod potrošača. Roba postaje samostalno biće sa svojom voljom i vraća nas u doba primitivne religije. Ne treba podceniti predmet, a još manje moć koju mu pridajemo.
Dildo bez problema postaje kurac, tehnologija pravi sve vernije kurčeve, veštačke vagine i stimulatore. Ništa loše u tome, ako nema zavisnosti, a do nje je tako lako doći. Uznapredovala je moda, dizajnira se odeća za seks, na samo za porno filmove, moguće je naručiti je sa svakog malo opremljenijeg sajta i u toplini doma biti baš ona zvezda koju smo do sada samo gledali na ekranu.
Ne sviđa mi se pojam robovanja, ali fetišu na neki način robujemo. Predmet nas uvlači u sebe, privlači sve jače što ga bolje sagledavamo i koristimo njegove čari. Ne odolevamo, bilo kog uzrasta i mentalnog sklopa. Istina je, ne izgleda isto žena bez štikala niti bih ja bio isti bez duge kose koja mi je i takozvani fetiš. Da li smo toliko površni? Da, u površnim stvarima. A nije seks tako površna stvar. Privlačnost je promenljiva, podložna hiljadama drugih uticaja pored fizičkog.
Kostimiranje, crossdressing – my thing. Zašto volim da budem ono što nisam? Ili zapravo jesam? Tanka je granica kada se preobučeš. Transformacija kao jedna od glavnih moći odeće za mene. Prstenje od čelika, pirsing na jeziku, poneka sitna tetovaža, i ja zadovoljan. Čak i bez toga. Ima tu i drugih fetiša, onih duhovnih, pa i ambijentalnih. Privuče nas određeno zanimanje, određena grupa ljudi, a ponekad i specifična situacija i njeno ponavljanje zarad užitka.
Nekoga uzbuđuje pomisao na seks na javnom mestu gde lako može biti viđen, ili čak na šinama gde u svakom trenutku može naići voz. Ne motiviše ih partner pa ni sam čin, koliko strah ili neizvesnost. A nije li orgazam ona “little death” kojoj svi stremimo?
Ipak smo u vremenu gde kada se ne jebeš kažu da si zastranio ili oboleo. Iako je toliko mogućnosti da ti i nasamo bude lepo. Šta sve nemaš danas na jedan klik da se razvališ od užitka. Igračkice, čepići i kuglice, vibratori za svaku rupu, pet brzina šest debljina, dugme ti u rukama i upravljaj. Čitava mašinerija sunce ti. Sva ispunjenost a prazno ti.
Pa što onda nisam među zdravijim jedinkama? Na stranu ono što volim dečake, to smo valjda prevazišli u ovom veku. Postoje i ljudi kao ja, osuđeni da kad nešto krene kako treba, kako valja, i onako podmazano sve lepo klizi, krenu da traže šta to još fali, šta još nije dobro, uporno tragaju dok ne nađu, pa u beskraj razmišljaju, podešavaju, usput se malo zapitaju zbog čega to rade i onda kada je sve potaman.
Pred mojim očima seva njegova raširena guzica, onog kog sam vrebao mesecima. Konačno je prestao da se otima pa me je i to malo spustilo, ali želim ga, sada me već i sam vizuelni stimulans rastapa. Kod njega smo, u pretoploj sobi, goli i spremni da uživamo u onome na šta već toliko dugo drkam da sam presušio, ali drži me želja da napokon vidim da li je sve tako dobro uživo. Često bude mnogo bolje, pomišljam, uranjam, vriska on, taj lepi fini mladić koji je do ovog trena sa mnom komunicirao kulturno i uljudno kao najbolja drugarica. Možda bi mi više prijalo da je bio bezobrazan, da me je samo povukao za kosu, sabio u neki ćošak, izjebao i ostavio na kiši bez ijedne reči.
Ulazim, sve je dobro, sve je obično. Obično nije dobro, govori mi onaj glas u glavi koji ućutkujem dok ga tucam. Pokušavam da slušam samo njegove sočne uzdahe dok cokće usnama svaki put kad ga probijem. Mek je a žilav, stvoren da se u njega smesti kurac koji je trčao za njegovom guzom dok je nije dobio. Misli mi nisu tu, lutam daleko, negde zapadno, vruće mi je u toj sobi, počinje sve da me iritira i pitam se kako uopšte jebem, čekam sopstveni kraj, pa da nestanem.
Svršavam i odjednom gledam u guzu koju sam napunio spermom, kao da sam sve sanjao i tek se budim, a on se okreće i ljubi me, govori mi da je bilo super, smeškam se. Iskačem na ulicu poluobučen, kao iz rerne, izlazim na kišu da mi ispere glavu. Kiša. Bolje da smo sve to uradili na kiši. Udar njenih kapi koje me teraju da ga uzimam na sebe sve brže, njegova koža koja kisne poda mnom još glatkija tako vlažna, i kiša i ja ga zalivamo svojim tečnostima, prekor smrknutog neba nad našim glavama, oblaci pišaju nove galone… Ovo je baš pljusak, drkaću kod kuće.
Ali ne drkam. Opet se pitam šta je nedostajalo. Divljina neka, drugačiji setting, drugačiji ja pod drugačijim okolnostima. Onda i ne trebam ja, ni on, onda je ta scenografija dovoljna? Pa koga ćeš da jebeš onda, opet me smara onaj glas. Pa nikoga. Ili opet njega. Možda ne onoga u mojim mislima, tu mi je svakako bio kraj. Kraj tom seksualnom biću koje ne preza. Napaljenosti koja je sama po sebi poletna, pozitivna, napadna. Previše otkrivena. Predvidiva.
Skrivenost, dakle. Kontrastna. Da zaboli kada misliš da je blaga. Da te izleči kada očekuješ pregrubo. Ali se neko vreme još uvek ne pronalazim. Prelazim na ono što mislim da mi je falilo. Ta divljina, da me neko samo zgrabi i odere od kurca. Da mi ni reč ne kaže. Da ne bude kulturan ni uljudan, samo da me iskoristi i odbaci. Nalazim i takvog, dogovaramo se, pristaje, hladno i grubo kako mi i odgovara.
Vodi me kod sebe, u malom stančiću haos, ustajao miris, razbacane stvari, mislim da i ne živi tu. Tu možda samo jebe takve kao ja. Koža mi se već ježi pri toj pomisli, guza već trlja o njegovu krutu, hladnu nogu. Odguruje me kolenom na krevet koji škripi pod nama kada mi snažnim potezom opako cepne i pantalone i gaće, zapljune prste i brzo ih surva u mene, kratko i jako prodžara dok drugom rukom priprema kurac. Stavlja mi ga isto tako okrutno, nema milosti, jebe me kao bezosećajna zver kojoj ću postati obrok posle jebanja. I opet je dobro i obično, opet sam tu a nisam. Da je samo malo nežnije, da me bar poljubi pa makar i tako zverski. Previše je monotono. I zidovi u koje gledam su masni i prljavi, sve u šta pogledam me samo odvlači. Izjebao je i otresa ga svud po meni dok žmurim, čujem njegov poslednji uzdah i kašalj dok se odmiče.
Opet ispadam na kišu, ona me na trenutak smiruje. Više se ne sećam ni jednog ni drugog, gledam u nebo dok me kiša umiva. Šta je to u njoj? I u maglama. Verovatno kontrast od ove vatre u mojim venama. Od mešavine ludih krvi u meni, teških i suprotnih, u večitom plamenu. Zima ih ublažava, kiše i snegovi. Seks na snegu, pomišljam, hoće li me bar to malo duže držati?
Prisećam se najboljih iskustava, nisu bila vezana ni za snegove, ni za javno mesto niti bilo šta slično. Zaključujem da su bila vezana upravo za kontraste. Ludačke, neobično podudarne moje i njegove, sušta suprotnost a onda samo bljesne neka sumanuta istovetnost. Kroz detalj, kroz iskricu. Kontrast je to kada se obučem u devojku, kontrast kada želim da me tretiraju nežno ili da me surovo odbace. Role play? Ne samo to. Čak to i ne naročito. Za mene je izgleda pisana ona ‘posle svađe sve je slađe’, jer prvo mora nešto da se zakuva i nabije tenziju. Kako se i može pravilno opustiti nešto što nije pod tenzijom?
Kod mene je sama tenzija okidač. Ali ona nije nužno negativna, do nje me dovode najrazličitije situacije, a počesto i same misli. Neko prosto kaže Ala sam danas napaljen ili napaljena, prosto se probude sa erekcijom ili željom. Moje oči se jutrom otvore tražeći najpre tenziju. Problem. Rešavanje. Zagonetku. Nešto da zaintrigira, zbog toga ustajem iz kreveta. Moje drkanje je retko kad rutinsko, iako ga ima, verujem da je bar deset puta ređe od proseka. Tenzija je onaj kontrast sa mirom postojećeg stanja koje treba uzburkati. Da bi bio živ, i napaljen.
Kada je sve umrtvljeno i ništa me ne pokreće, onda mi se i ne diže. Bar ne voljno stupa u bilo kakvu akciju. Samo retko, depresija nagomila ono brdo slično tenziji koje zahteva izlivanje. Naučio sam da sam kreiram setting koji je nedostajao. Da sam izgradim pritisak koji mi fali da se otkočim i ispustim lavu kako treba. Smisleno i ciljano, pa onda nemarno i spontano, a opet naučeno kada i na koje dugme uključiti i isključiti, baš kao kad se uči sa vibratorom. Kada se pronađeš ostalo je nevažno, a dok se tražiš sve ti je bitno, sve ti smeta i sve žulja onu potrebu koja se tako teško definiše a još teže podmiruje. Malo balansa i malo tenzije, receptura koja ne omane. Ko sam da kažem šta valja? Na kraju krajeva, svačiji okidač se razlikuje. Moj je taj da stvorim tenziju iz ništavila, kao priču, a onda je smirim u epilogu. Nema meni boljeg seksa ni kontrasta.
Da li su normalne stvari monotone samo onima koji su u nekom trenutku zakoračili u dalje istraživanje i uopšte se zapitali to čudno pitanje kakvo li je naličje naših želja, odakle su potekle? Ili ono poznato postaje sve dosadnije i prihvata se samo ono što se sledeće otkrije? Ima neka izreka da samo dosadnom čoveku može biti dosadno, pa valjda se stoga zapita i proširuje interesovanja.
Granice su tu da bi se probile, pravila da bi se kršila, ali sa merom, sa nekim stilom ipak, inteligentno. A inteligencija je još jedna stavka u modernim opisima fetiša, kod sapioseksualaca koje loži intelekt. Neko je pametan rekao, ‘Ako ne napredujemo, znači da stagniramo. Ako stagniramo, to znači da nazadujemo.’ Bože i sitna božanstva, možda smo na ispravnom putu. A možda je samo blagi poremećaj ravnoteže upravo ono što joj vraća šarm.
- Kategorija:
- Gay erotske priče
- 11 Nov, 2023
- 1580 pregleda
Savrseno opisano.
"Božansku moć sada pridaje svom autu umesto kurcu, svom novčaniku umesto libidu, svesno očekuje da riba svrši od pogleda na svu tu imovinu, postaje još gori od onog paganina, potpuno je podčinjen predmetu, još samo da se pretvori u njega."
Bravo!