Pozorišna lepotica
Jeste li ikad maštali da živite u nekom drugom vremenu? Prošlom, budućem?... Da samo pritisnete dugme na vremeplovu a on vas prebaci recimo u neku raniju epohu? Ja zamislim ponekad, pa odlutam predaleko... i završim u sedamnaestom veku!
Gledam izmenjen prostor oko sebe, adaptiram se brzo kao da sam zaista rođen 1638. godine. Mladić sam od dvadesetak godina. Negde sam na zapadu, Engleska ili Nemačka. Jedan od velikih gradova kulture gde u to doba pored zvanične književnosti cveta ona mračna, subverzivna strana, a kako se dela uglavnom pišu za izvođenje na sceni, tako i sa te druge strane niču svojevrsni biseri, ali se oni izvode u manjim pozorištima, za običnu raju i pijane smrtnike.
Često to i nisu prava pozorišta već neka prostorija krčme gde se mogu relativno neometano odvijati i probe i premijere. Nismo ni mi pravi glumci, ali to radimo svim srcem, naša publika je oduševljena opscenim skečevima zbog kojih dolaze da nas gledaju u sve većem broju.
Mene je kao jedanaestogodišnjeg dečaka jedne noći na hladnom pločniku pronašla starija gospođa koja je zajedno sa mužem držala baš jednu takvu krčmu. Lutao sam napušten i izgladneo dok se nisam sručio i izgubio svest u blizini krčme. Mislili su da ću kroz nekoliko dana krepati od teškog kašlja i opšte slabosti, ali sam se nekim čudom oporavio i rešili su da me zadrže. Pomislio sam da sam spašen.
Moja majka me nije mogla spasiti zlog očuha koji je hteo da me se reši. Bio sam višak usta za hranjenje, i hteo je da u kuću dovede svoje troje dece iz ranijeg braka. Moje gazde, kako sam ih uvek zvao, nisu imali dece, ali me nisu posebno mazili ni pazili, već koristili da od prvih dana obavljam poslove po krčmi, uslužujem mušterije, smeškam im se i zarađujem pare za ovo dvoje matorih lisaca.
Znali su šta rade. Odgojiće me, pa onda mnogo bolje unovčiti. Nisam imao drugog izbora osim da ostanem tu, da dovoljno stasam da bih smislio kako da im umaknem.
Dolazio im je stalno neki uštirkani, proćelav gospodin koji je imao svoju malu trupu amaterskih glumaca. Izvodili su kratku predstavu u krčmi kada su i meni dozvolili da prisustvujem, i taj njihov šef je ubrzo primetio moje oduševljenje njihovim stilom, šminkom i kostimima.
Bili su to sve dečaci mojih godina, od sedamnaest do dvadeset, angažovani da igraju ženske uloge jer ženama tada još nije bio dozvoljen pristup mnogim zanimanjima. Poneka bi imala hrabrosti da istupi na scenu, baš na zabačenoj pozornici poput naše, ali bi je jeftina umetnost sa čestim motivima razvrata uskoro udaljila iz takve atmosfere.
Imao sam devetnaest kada je gazdarica prvi put dozvolila da budem deo predstave. U sobici nalik ostavi bismo se presvlačili, nameštali perike i nanosili žensku šminku do koje se moglo doći, a ponekad nam je i ona sama pozajmljivala ponešto od rekvizita.
Baš u toj sobici, dok smo se pripremali prve večeri, primetio sam da me jedan od sporednih glumaca često promatra iz prikrajka i prati svaki potez kojim me dvojica starijih češljaju, šminkaju i zakopčavaju mi dugu haljinu na leđima. Kada su me sredili i ostali smo nasamo, prišao je i odmerio me od glave do pete. Nešto niži od mene, sasvim tamnog tena i svetlog pogleda punog neke neodređene zavisti.
„Prava si kurva, od tebe će biti nešto! Uh, kako ti dobro stoji sve... Okreni se da vidim“, okrećem se, a on mi prilazi, trljajući dlanovima šuškav materijal na mojim guzovima, kada me prođe jeza i naglo se okrenem da ga zaustavim, a dočeka me njegov ispružen jezik koji mi u sekundi uleti u usta i počne da ih pohotno liže iznutra, gurajući me nekud rukama kao da će me oboriti i silovati.
Ne bunim se, čudno je ali mi prija. Niko mi to nije radio i mislim da tako treba. Niko me nije ni poljubio do tada, i taj njegov divljački poljubac mi je kao iz neke erotske novele, verujem tada da je to neko vrhunsko umeće i da treba da se radujem takvoj pažnji.
Za tren me obara na pod, uzdiže mi haljinu i snažnim rukama prepipava od stomaka ka butinama kao da nešto žurno traži. Skida mi gaće kada poskočim da vidim šta radi, a on mi već izvadio kurac, gleda ga i smeje se kako je tvrd, zatim ga proguta celim ustima a meni samo padne unazad glava i puštam mu da radi šta hoće, valjda on zna šta radi.
Uživam dok me je jednako i strah šta mi se to dešava, u svim pričama koje sam slušao to je uvek muškarcu radila žena, a gle sad ovo. Ovaj mali i ja. Mali je možda i stariji od mene, iskusno me guta. A meni kaže da sam kurva.
Skroz sam sluđen i u toj sluđenosti dok on samo ubrzava i drži me noktima za guzove dok me sisa, osećam da mi se čitavo telo zateglo kao da je ispunjeno žicama i iz mene pravo u njegovo grlo izleće sva tečnost koju sam samo nekoliko puta pre toga iscedio sam, kad se krčma isprazni i gazde odu na spavanje, a uvek sam se osećao kao da je to nešto zabranjeno zbog čega će me grditi i kazniti ako me zateknu dok to radim.
Pogledam u tu glavu nasađenu na moj kurac, pitajući se kako me je pustio da tako svršim u njegova usta, a on sav trza od neke strasti, još uvek sisa poneku kap i sočno se obliže pa me pogleda.
Naređuje mi da se okrenem na kolena.
„A šta to radimo? Zakasnićemo na naš čin...“, brinem se, zbunjen.
„Hoću da ti pokažem kako će da te karaju! Da se posle ne iznenadiš...“, zadiže mi ponovo haljinu koju sam stidljivo spustio kad me je isisao.
„A ko to? Zašto da me...?“, pitam, a on se bez odgovora spušta kraj mene, čujem kako se skida i prislanja uz moju guzu, kreće nežno da je mazi kada me odjednom zvizne tako da mi je pljesnulo po koži, a onda mi tvrdim prstima razdvaja guzove i pronalazi čmar koji se skroz ukočio kao čitavo moje telo u nesigurnosti šta me čeka. Odguruje me da se presavijem i isturim dupe.
„Hajde, otvori malo... Uh, ala se stegao.. Sad ćemo ga razraditi...“, ne pita da li može, da li sme ovo da mi radi. Valjda vidi da se ne budim i koristi moju zbunjenost. Ne znam šta me je snašlo kada je par puta pljunuo u svoju šaku kao kad kočijaš opsuje i ispljune po trotoaru. A onda mi zabio dva prsta pravo u čmar, vrisnuo sam i presavio se skroz, a on povikao da ućutim jer će nas čuti.
Pomislio sam da je za mene bolje da se opustim i da vidim šta je sad ovo, dokle će trajati. Ovo valjda muškarac ženi radi, samo ne u tu rupu, koliko sam umeo da povežem iz priča po krčmi. A ovaj mene razvaljuje i priprema za nešto nepoznato. Hoće li to biti još gore? I ko su ti koje pominje da će me karati?
Ne stižem mnogo ni da se pitam, pretvaram se u bol kojim mi cepa anus prstima dok ih trpa duboko u mene i naglo povlači, a onda gura sve jače, uzdiše sve glasnije i čini mi se da uživa u ovome. Malo sam se opustio, pa prsti lakše ulaze u mene. Ogromni su mu i tvrdi, u početku mi je koža preosetljiva i kao da osećam svaki pregib i zanokticu na njima.
„Vidiš kako je lepo... A biće ti još lepše!“, šapuće mi na uvo a dah mu se oseća na izlapeo alkohol.
Pomišljam da će sada da me jebe. Morao je nekad neko, mirim se, širim se, ne želim baš ovako i ovde, ali ako će mi pokazati kako to treba da se radi, onda bolje da slušam i učim.
„Sad će već moći da uđe... nadam se. Nemoj da se uplašiš“, pomazi mi glavu pa je pritisne nadole, vrati tu ruku na sebe dok me drugom drži oko struka i malo izdigne. Osećam kako u mene ulazi tuđ organ, tuđa koža, nešto veliko, vrelo i vlažno. Ulazi tuđi kurac prvi put u mene.
Pucam. Širim se i sam koliko mogu jer ne mogu da pobegnem. Drži me snažno sa obe ruke oko struka, a samo ponekad jednu makne da taj veliki kurac bolje usmeri da konačno uplovi u mene. Gura i gura, ušao je. Drma me jeza dok me sada ispunjava njegov kurac kao da je zaposeo moje telo i može da radi sa mnom šta hoće.
„A ti ovako... svima radiš?“, pitam ga da ignorišem bol i neprijatnost.
„Aha, onima koji mi se odmah daju tako lako kao ti... Volim da pojebem tog poslednjeg što dođe u grupu, uvek je nevin i sladak, sav zbunjen pa to iskoristim“, pomera se lagano u meni, počinje da mi prija. Drži me sada za oba ramena i polako jaše.
„Ja nisam znao šta hoćeš... ne bih ja baš tako...“
„E nisi znao... Šta si mislio, da ćemo samo da te doteramo pa da paradiraš tu kao neka prava glumica?“, besni od sopstvene izjave i jebe me malo brže, jače. „Ti si rođena kurva, vidi kako dobro ulazi, uživaš dok te jebem, priznaj!“
„Ja hoću da glumim, zato sam se priključio, dugo sam samo gledao predstave i uvek sebe zamišljao da ću i ja...“
„Ma dobro to, ali lepo je ovako malo i kurac da primiš, dobro sam te i posisao, šta ti fali, a biće ti fino, uvek možeš galantnijoj gospodi to i da naplatiš.“
„Da naplatim?!“
„Ti ćeš to moći, bićeš popularan, vidi kakav si“, odvaja me malo od sebe pa krene nemilosrdno da me nabija na kurac. Grči se i prelama, izdiše kroz zube napaljen kao bik. „Uzak, zgodan, poslušan, tek si stigao a već si savršen, ne moram mnogo ni da te učim!“
Trza se i zariva, shvatam da me ničemu ne uči već prosto iskorišćava kao i svi drugi otkako su me pronašli na ulici. Nakuplja se u meni i zbunjenost i neki čemer, dok ponovo počinje da me boli unutrašnjost koju mi kida sve grublje, ali se tada izliva, ispunjava me njegova tečna vrelina.
Još dugo dahće otežano kada se okrenem, navučem haljinu dole i poljubim ga u obraz. Nasmešim se, a sada je on zbunjen. Ostavljam ga da sedi na podu, prilazim ogledalu. Namestim svoju frizuru i izađem iz sobice.
Istupam na binu baš kada se bližila moja uloga. Prva se sastojala od samo nekoliko redova koje sam naučio napamet i znao kako da ih ubedljivo odglumim. Bio sam prijateljica jedne novopečene gospođe, koja joj u prolazu deli nekoliko saveta kako da se kreće i ponaša u visokom društvu kako bi se uspela za lestvicu više od onog šljama kome pripada.
Osećam kako me guza još odvaljuje od bolova, ali ne dopuštam da mi to naruši profesionalnost kojoj stremim. Primećujem da me šef odmerava i prati kako se snalazim. Haljina mi je malo izgužvana, ali niko to u krčmi među pijancima neće da zameri.
Aplaudiraju nam bučno, poneka pijandura zazviždi tako da na tren ogluvim. Čujem kako u daljini neka flaša pada na pod i razbija se u nečijem naletu strasti, i tek tada osmotrim našu publiku.
Krčma je ispunjena dimom, ali u prvom redu odmah primećujem jedne čudne oči. Mladić skrštenih ruku ne aplaudira, ali gleda pravo u mene kao da se odnekud znamo. Zagledam ali ne uspevam da ga prepoznam niti je ikada ranije dolazio u krčmu, a meni nije bilo dozvoljeno da se mnogo krećem van nje, osim u poneku nabavku u pratnji gazdarice.
Vidim da nije iz naših redova, uredan je i čist, tamna kosa do ramena mu stoji ravna sa svakom vlasi na svom mestu, oči boje viskija mu je zamaglio dim ali su i dalje zalepljene za moje. Pod skrštenim rukama mu sijucka dugmad novog, crnog kaputa skrojenog po meri. Šta li će ovaj među klošarima, pitam se. Zagledam mu sjajnu kosu koja kao da je posivela od dima.
Osetim kako me je neko štipnuo za dupe, okrećem se u strahu da ću ugledati onog mog jebača, ali je to samo još jedna ’glumica’, mladić mojih godina kome je stalno sve smešno, verovatno jer i on neprestano pije da lakše podnese teret ove slave. Jebač nije ni izašao na binu pa je ovaj odradio njegovu ulogu, pretpostavljajući da je bilo nešto između nas kad sam tako izgužvan poslednji izašao iz sobice.
Nasmešim se i uskoro napuštamo binu, naša parada za večeras je završena. Kad god se završi, poželim da sam u nekom velikom, pravom pozorištu, gde će me manje štipkati a više ceniti moj talenat. A možda i nisam istražio sve talente? Možda će ona naplata mojih usluga pomoći da me jednom iščupa iz ovog legla propasti?
Uskoro se moja grupa pridružuje publici, neki sedaju na po koje slobodno mesto za stolovima, a većina u krilo raznoj gospodi koja im je glasno aplaudirala a sada ih drže na kolenima, maze i planiraju ko zna kakve nove ludorije.
Povlačim se u svoj kutak, kako mi je uvek naređeno oko ponoći, u skromnu sobu nalik manastirskoj ćeliji u dnu krčme. Razmišljam o opciji koju je pomenuo jebač, kada upada gazdarica i hvali me na sva usta da sam bio dobar u predstavi.
„Bio si najbolji! Primetila sam i neka nova lica, možda je došlo tvoje vreme, da se istakneš! Umeš ti to, vidim ja tu glumicu u tebi“, laska mi matora lisica i sama zavidna i polakomljena da me dobro proda. „Mogao si i da ostaneš, da znaš da ti više ne branim... Da sedneš malo s njima tamo.. I da im uzmeš sve što imaju!“
„Ali ja to ne znam... Ne umem. Neću da kradem...“
„Nećeš krasti, sve će ti oni sami dati. Jedino što nešto moraš i ti dati njima...“
Klimnem glavom, znam sve. Jasno mi je da ću od sledeće večeri nastupati i družiti se bez ograničenog vremena a onda svoje telo pretvoriti u novo sredstvo naše zarade. Ne mogu da se protivim jer imam hranu i svoj kutak. Imam i pamet koja mi služi da se u tom trenutku matoroj toplo nasmešim i obećam da ću sve ispoštovati.
Tiho kujem neki svoj plan, provodim dan učeći novu ulogu koju mi je šef prosledio. Ovog puta biću kraljičina sobarica koju uznemiravaju trojica sluga a da niko za to ne zna. Jedne večeri dok su kralj i kraljica u poseti drugoj zemlji, zatvaraju je u jednu od pomoćnih prostorija na dvoru, pozvavši još dvojicu, a ona ih redom zadovoljava ne znajući do tada ni sama koliko to dobro ume da radi. Uloga stvorena za mene.
Na sceni ne prikazujemo ništa vidljivo, ali znam da će im svima biti dignut kurac dok moji oponašaju kako me jebu u šuškavoj haljini. Publika će poludeti. Imam vrlo malo teksta da naučim, a više da se prirodno uživim u ulogu, što mi ne predstavlja problem.
U glavi proširujem scene do sitnih detalja koje živopisno zamišljam, i dok čitam svoj tekst, svršavam nekoliko puta do nastupa. Više ne osećam stid u tom užitku, skroz sam se opustio i jedva čekam veče.
Izlazim da proverim da li su stigle moje ‘koleginice’, a gazdarica za šankom razgovara sa mladićem koji me je bio čudno posmatrao sinoć. Sada u krčmi još nema dima, i zaključujem da je njegova kosa zaista sivkasta. Razmišljam da li da uopšte priđem, kada se on okrene jer me je ona pogledala.
Otvorio je napola usne kao da je želeo nešto da mi kaže. U smeđkastom pogledu gorela je rumena iskra neke nade koju je sa mnom hteo da podeli, ali se začas obojila hladnim tonom i okrenuo je glavu, krenuvši ka izlazu.
Pritrčao sam gazdarici i odmah upitao ko je to i o čemu su pričali.
„Vidi njega! Šta tebe ima da zanima o čemu ja razgovaram sa svojim klijentima?! Malo si se osilio, udarila ti slava u glavu! Zainteresovan je da sarađujemo, eto, hoće da uloži neku sumu u renoviranje krčme.“
Smrknuo sam se, a kada se okrenula samo sam sa šanka spustio u ruku jednu flašu vina i bez reči se vratio svom kutku. Znao sam da laže.
Švrljao sam okolo u nadi da će se pojaviti moj jebač koji me je učio, ali nikako nije stizao. Prvi se pojavio onaj što me je sinoć iznenadno štipnuo za dupe. Pozvao sam ga u svoj kutak i nasuo nam čaše oporog vina. Sedeli smo jedan do drugog na mom skromnom krevetu.
„I, kako ti se čini naše glumatanje?“, smešio se i otpio veliki gutljaj.
„Dopada mi se. Imam veće ambicije, ali zadovoljan sam za sada.“
„Mislim da se odlično snalaziš!“
„A zašto si me onako štipnuo juče, uplašio si me?“
„Malo sam popio, izvini...“
„I sada kad popiješ, opet ćeš to uraditi?“
„Haha... Ne znam. Jedino ako ti se i to dopalo!“
Uzimam mu čašu iz ruke i ostavljam je na stolu ispred nas. Približavam mu se i poljubim mu usne, a on uzvrati kao da je to očekivao. Lepši mi je bez one odvratne kovrdžave perike, prirodna kosa mu je smeđkasta, kratka.
Otkopčavam mu svilenu, tamno crvenu košulju ispod koje mi dlanovi pronalaze livadu nežnih dlačica koje me već pale, kao i njega svaki moj dodir. Uvrćem mu sitne bradavice prstima tako da ga zaboli, nasmeje se i malo odmakne.
„Mogu li da te jebem?“, pitam ga sramežljivo dok grizem donju usnu, kao da treba da mi posudi par funti.
„Čitaš mi misli...“, odgovara i sam skida ostatak odeće.
„Je li i tebe jebao onaj... crnomanjasti?“
„A taj... Davno, jeste, više se i ne sećam. Volim kada mi to rade, ne brojim ih.“
„Haha... A mene ćeš računati? Neću da budem samo jedan od mnogih, istih..“
„Ako se potrudiš, upamtiću te!“
Natrćio mi se lepo i iskusno kao da je od ulaska kod mene znao šta planiram. Znao je da bliskost među nama održava našu povezanost u predstavi, naša gluma je obojena našom hemijom i željom, a on i ja ćemo večeras biti savršeni.
Zamišljam ga kao kraljičinu sobaricu dok sam ja jedan od sluga koji ga rastura na polovine, pa na četvrtine i osmine dok mi kurac u njemu pulsira u punoj snazi, nestaje u njegovoj dobro razrađenoj guzi. Kada zažmurim pred očima mi je ona sivo-crna kosa gazdaricinog dobrotvora, i zato ne smem često da zatvaram oči.
Kada sam ga izjebao, prinosim kurac njegovim ustima da bih mu isprskao grlo. Otvara širom, udoban je i mek, klizim niz njegove šupljine kao kroz polja blaženstva, on sve dočekuje željno i napaljeno, pitam se da li je takav uvek ili samo sa mnom.
Možda mu je gluma postala život. U svakom slučaju pomišljam da ću ovog definitivno zadržati i jebati kada mi to zatreba, on to voli a meni leži kao najpodatnija i najslađa kučka od svih iz grupe sa kojima mogu da se zamislim.
„Uh jebem ti al si dobar, odličan si..“, mazim mu kratku kosicu dok on pije moje kapi kao da sam ga napojio posle perioda duge žege, umiljat kao kuče. Stalno je nasmejan, i to mi sada čini ovakav život lakšim.
Smejem se i ja sa njim, još dugo posle jebačine, leži mi u naručju dok ispijamo do kraja flašu i polako se bliži čas nastupa.
„Hoćeš da i ja tebe jednom... na brzinu?“, pita me, kikoće se.
„Nemoj, drugi put ćemo, ne znam šta sve moju guzu večeras očekuje..“
Mahne mi u znak razumevanja i odlazi na montiranje. Za koji čas ću i ja u svoju haljinu.
Izveli smo sve mnogo bolje inspirisani nego ranije. Priključio nam se i moj prvi jebač, koga sam neposredno pred nastup zatekao naguženog baš mom umiljatom kučetu, samo im zatvorio vrata i nespretno se iščešljao prstima da ih ne remetim ulaskom zbog češlja. Svaka žrtva je dobra za uspeh predstave.
Ali on. On je ponovo u prvom redu. Ponovo skrštene ruke. Na ponekom prstu graviran prsten. Sve me boli od tolike elegancije, ne viđam to često. Ne znam da li mu zavidim ili bih sve to odmah skinuo sa njega. Ponovo gleda samo u mene. Srebrnokosi.
Kako mu je tako seda kosa kada je možda i mlađi od mene? On je hodajuća misterija za mene, leti mi pogled ka njemu tako da i ne vidim ostatak publike. Primetio sam blagi smešak na njegovim usnama kada su me naguzile kraljičine sluge. I na kraju, jedva je podigao one ruke, dok su drugi urlali i aplaudirali, samo je na tren uzgidao svoje dlanove. Mislim da je zapljeskao sasvim nečujno, gledajući u mene koji će jedini čuti njegovo tiho divljenje.
Sad sledi ono najgore. Prilazim stolovima sa ostalima, a u meni se sve buni. Tražim srebrnu glavicu pogledom, svuda oko sebe, ali nema je. Da je bar tu, da me i dalje gleda, da mi nekako pomogne.
Stariji gospodin me s leđa obara u svoje krilo, a njegov prijatelj sa stolice pored mi odmah mrsi kosu i počinje da mi ljubi obraze. Preko puta vidim svoje kuče kako cupka na zakopčanom kurcu još jednog galantnog gospodina. Mahne mi ljupko kao kada je izlazio iz moje sobe. Pomišljam da ću se onesvestiti, a ova dvojica me drpaju i stežu, ljube me i dahću, pitaju gde bi mogli malo slobodnije da me pomaze.
Uzimam još jednu flašu sa šanka i odvodim ih obojicu u svoj kutak, zaključavam. Dok se skidaju, nalivam se polovinom flaše dok mi se pred očima ne stvori njegov lik. Srebrni. Ni ne osećam dok me karaju, zabadaju mi se do creva, osetim samo kada me snažne ruke podignu i pomere u drugu pozu, i kada mi vilice zadrhte od gutanja kurčeva.
Pretvaram se u pljuvačku koja me smekšava i razvodnjava da bi me izjebali kao sluge onu sobaricu, zverski i bez zadrške. Ispolivali su me i oblili mi kosu i lice litrom sperme. Isprskali mi oči. Zažmurio sam i samo vidim srebro. I onaj kaputić koji u mislima otkopčavam, mirisan i nov, skrojen po meri. Vidim prsa koja milujem, dok mi talasi sive kose zapljuskuju kapke. Unižen do poda, a lepo mi je.
Bilo je tu i gospođa koje su se služile mojim alatom. Prijale su mi za promenu jer su bile nešto nežnije, ali jednako nezasite. Video bih kroz prozor kako ih muževi ispraćaju iz kočija, pitajući se da li znaju kako se one zabavljaju, a možda su mi upravo ti odani supružnici pomerali creva prethodne noći.
Ujutru mi stiže tekst sa novom ulogom, uveče me jebu nova dvojica, prekosutra trojica. Pune mene, a ja punim gazdaricinu kasu, preliva se kao moj čmar. Srebrni se samo pojavi, pred kraj tiho zapljeska i izgubi se. Možda i nema želudac da gleda sve te užase posle predstave. Jebe se njemu dok mene karaju i mrcvare.
Tokom svih tih dana ne primećujem nikakve radove na renoviranju krčme, a prolaze nedelje. Slagali su me, zarađuju na meni i koriste me. Sad mi je već previše.
Ponestaje mi snage za uloge. Gasim se. Umiljato kuče me ponekad podigne, izjebemo se, napijemo, pa do jutra ležimo u zagrljaju. Dvadeset mi je, a niko sam i ništa. Majka je imala za mene neke planove, čak neku školu da završim, maštala je. A onda se spanđala sa zlikovcem i zaboravila me. Pustila da me kao miša sa dva prsta izbaci i ostavi na sred ulice. Nije još uvek moj kraj. Izboriću se. I to srebro u glavi me iritira, potiskujem ga da nestane.
Posle narednog nastupa ostajem sa istom ekipom među stolovima, ali me te večeri niko ne obara na krilo niti poziva na maženje. Moje kuče se već uveliko trlja na nekog ogromnog, verovatno kuratog gospodina, ali me ipak gleda kao da zna nešto što ja ne znam. Kao da su odjednom saznali da sam zarazan pa me svi izbegavaju.
Ovo se ponovlja i naredne večeri, i večeri za tom. Pre odlaska u svoj kutak, rešim da upitam gazdaricu šta se dešava.
„Ah... Prestalo je sve, lutko. Eto, ne moraš više da se brineš!“
„Šta je prestalo?! Ostale i dalje cupkaju na kolenima, samo mene niko ni da pogleda!“
„A šta ćeš... Ne moraš više da radiš prljave poslove. Možeš meni ovde malo više oko pića da pomogneš...“
„Ne razumem, kako ostali to rade? Znam da vama i šefu ide taj novac... Do sada su me jahali bez prestanka a odjednom nikom ne trebam kao da sam za bacanje?!“
„Nisam verovala da će ti se toliko dopasti... A lepo mi je rekao Johan- ovaj novi ti je rođena kurva!“, glasno se nasmejala.
„To je moja stvar, a ako sam baš to, što me onda niko više ne angažuje? Nešto mi prećutkujete“, naslanjam se na šank i nemam nameru da mrdnem dok mi ne kaže.
„Slušaj me, dete. Kao sin si mi bio, i sada si, sama nisam mogla da te zaštitim, kao ni tvoja majka, a veruj mi da sam želela. Videla sam ja dobro šta tebe zanima, da se interesuješ za tu glumu, da bi najradije otišao odavde... Nežan si za sve ovo, osetljiv...“
„Osetljiv sam na sranja koja mi svi servirate! Recite mi o čemu se radi. Evo pomoći ću vam- da nema to slučajno neke veze sa onim ‘renoviranjem’ krčme??“
Spustila je pogled na čaše koje je prala, i uzdahnula.
„Dakle?“
„Pa on je...“
„Šta je on...? I ko je on uopšte?“
Izašla je iz šanka kao da će mi se poveriti u strogoj tajnosti.
„Rekao mi je da niko više ne sme da stavi prst na tebe. I ne samo da mi je naredio, nego mi je dao poveću sumu da to osiguram. Pa sam rekla i šefu i ostalima da ne sme da ti fali dlaka s glave..“
„Tek mi sad ništa nije jasno. Šta, samo on sme da... stavi prst na mene?“, smejem se i nervira me.
„Ne znam šta sme, ali spasio te je. Ja sam mu se zahvalila na tome..“
„Lepo, svi ste zadovoljni, jedino ja ne znam o čemu se radi. Jeste li vi sigurni da je on uopšte na mene mislio?“
„Da. Još od onog tvog prvog nastupa.“
„A vi da ste mi neka ‘majka’, ne biste me nekom strancu prodali!“, izderem se na nju, odem i zaključam se u svoju sobu.
Počelo je da me plaši. Ko radi takvo nešto? Znao sam da me je posmatrao, ali odakle mu pravo da se baš u toj meri umeša u moj život? Očigledno je pun sebe i misli da novcem može sve da potkupi. Nije mi dosta neprijatelja čitavog života, sad imam još jednog, doduše lepog, ali me i on samo kupuje i ko zna već kome unapred preprodaje.
Odbijam i nastup to veče. Kučence dolazi posle predstave, zovem ga da sa nekim pričam. Naravno ne mogu da odolim kada krene da se skida sa vrata, zna šta će me odobrovoljiti. Ali mi ni seks ne pomaže. Opet zamišljam dužu, sivkastu kosu umesto njegove.
„Vidiš da ti se dopada, kad stalno misliš na njega, što je onda loše da budeš njegov? Možda uopšte nema neke loše namere“, teši on mene kao i uvek, on kao da ni u čemu ništa loše ni ne vidi. Često me nervira njegov optimizam, ali me sada jedino on umiruje.
Ta noć je prva u mom životu da sam spavao u nečijem zagrljaju. Moje kuče me je grejalo svojim divnim telom, a ja sam povremeno mazio njegovu rupicu, pa je punio kurcem nekoliko puta, a on umilno cvileo do zore. Ostavio je i svoj pečat na meni, jebao i on mene kako je to već dugo želeo, i to prilično grubo za tako nežno kučence.
Sve sam mu pričao i bio mi najbolji prijatelj u celom tom košmaru. Rekao sam mu da ću jednom samo da pokupim sav novac iz kase i otići ćemo zajedno kuda nas noge nose, a on se smejao i podsećao me da ja ipak želim nešto drugačije.
Ispričao je i on meni sve. Zvao se Hans i pobegao od svoje lude porodice. Bio je šefova kurva dok mu nije dosadio pa ga je angažovao za pozorište, a njemu se to dopalo i imali smo slične želje- da se jednog dana time bavimo ozbiljnije, daleko od jeftinih scenarija i uvek iste tematike.
„Ko uopšte piše sve te splačine?!“, pitao sam.
„Ma isto neki šefov mali, umišljeni pisac mlohavog kurca!“
Nasmejali smo se, a kada je zaspao u mojim rukama, ja sam još dugo zamišljao svoje, bar malo sočnije scenarije. Hans bi bio u glavnoj ulozi kao nevesta čijeg mladoženju ubijaju razbojnici a njega otimaju i nekud odnose, pratim ih i uspem da ga spasem, bežimo i odvodim ga u staru katedralu gde se neko vreme krijemo, i gde dugo sisam njegov lepi kurac ispod venčanice.
A on se smeje, dugo, u mom snu, dok nas ne pronađu ona petorica i na oltaru naguze. Pretvaramo se da nam je dobro, da bismo im oteli oružje. Uspevamo tek kada su potpuno opijeni od jebanja naših guza, a onda im muški pripretimo, sve ih poređamo i dobro izjebemo, pa napustimo taj smrdljivi grad zauvek.
Budim se sam, bez Hansa. A kao da mi je još na rukama, sobicu mi preplavljuje nežan miris njegove sperme. Oblizujem se željan da pronađem svaki trag i da sve što nam se noćas prolilo poližem. Tvrd sam i ne znam šta bih sa sobom, kad začujem korake ispred sobice. Pokrivam uzdignut kurac čaršavom i ležem kao da spavam.
Neko ulazi, sigurno gazdarica proverava planiram li da ustanem. Smeta joj što sam se opustio otkako sam otkupljen, uskoro neće imati nikakve koristi od mene. Već sam se smrkao i pripremio sve odgovore na njena pitanja, i čvrsto zatvorenih očiju čekam da poviče.
Ali to nisu njeni koraci. Po drvenom podu tiho odzvone stope muških cipela. Provirim na jedno oko, pomislim da i dalje sanjam. On. Gospodin Srebrni! Ulazi tako u moju sobu bez kucanja, bez najave. Smatra me svojom robom, pomišljam, ali samo polako, već sam razradio plan kako ću i njega da zajebem.
„Ustani, molim te“, čujem reči izgovorene nepoznatim glasom.
„Šta hoćeš ti od mene?!“, uspravio sam se i dreknuo.
„Hoću samo da razgovaramo, ne boj se“, gleda me u oči i ne trepće, baš kao kada je prvi put došao na predstavu. I opet jednako prekrstio ruke držeći se za nadlaktice kao da mu je stalno hladno.
„O čemu? Rekla mi je sve. Zašto baš ja? Ne vredim ja više od ostalih!“
„Ne znam za ostale, ali znam za tebe... Znam šta ti je učinio moj otac.“
Ostajem zatečen, osećam da će mi stegnut čaršav samo kliznuti iz ruku. Shvatam ko je. On je jedno od dece mog očuha, zbog kojih me je izbacio iz kuće.
„I šta sad, iskupili ste se tako što si podmitio moje gazde?!“
„Otac je preminuo pre nekoliko meseci, meni kao najstarijem je ostavio sve... Imao je veliko imanje i dve kuće. Znam, bio je škrtica, maltretirao je tvoju majku. I nas je... Možda je loše što to kažem, ali ne nedostaje mi... U svakom slučaju, smatrao sam da ti pripada polovina ove sume“, stavlja na krevet pored mene ispisan dokument o nasleđenom novcu.
„Ne treba mi ništa od vas... ni od tebe. Zanima me da li je majka živa.“
„Jeste, sa mojim sestrama je, u onoj istoj kući... Plašio sam se da ćeš odbiti ponudu... Uradi sa time šta hoćeš, eto...“, okreće se kao i uvek da brzo nestane.
„Čekaj! Razumem te... Nije moralo ovoliko.. Kako si znao gde sam?“
„Raspitivao sam se... Mesecima kružio po gradu. Četiri puta sam pogrešio, nisi bio ti.. Sve dok nisam posumnjao da si ti dečak koga su odgajili ovi iz krčme. I po opisu tvoje majke sam te prepoznao. I video šta ti rade ovde...“
„A šta su mi to radili ovde?“
Skrenuo je pogled, a ja namerno prodrmao svoj kurac pod čaršavom. Ostao mi je tvrd i bivao sve veći kako sam gledao u viski koji se preliva u njegovim očima, prekrštene bele ruke i tu zadimljenu kosu. Video je šta sam uradio, blago odmahnuo i postideo se.
„Možda je meni to prijalo, pa si mi sada to uskratio..“
„Kažem ti da radiš šta hoćeš sa novcem, moje je bilo da ti ovo dostavim...“, ponovo se okreće ka vratima, ali sporije.
„Pa dobro, šta ti predlažeš da uradim s ovolikom sumom, gde da otputujem? Koga sebi da kupim kao što si ti mene?!“
„Osnuj nešto svoje, neko novo pozorište... Dobar si u tome. Oprosti, moram sad da idem, čeka me još nekoliko poslova“, ubrzao je korake i nestao. Mislim da više nije izdržao da me gleda polugolog kako potajno drkam dok on vodi ozbiljan razgovor sa mnom.
U pravu je. To je bila i moja ideja, samo sam se malo zajebavao da čujem njegovo mišljenje i da se brzo spanđamo, ali nije išlo, prezreo me je. Previše je otmen za mene.
Čim je izašao, zavlačim ponovo ruku i otkrivam kurac koji sam gnjavio a koji se uspalio da sam već morao da ga istresem. Pomišljam da se vraća da mi još nešto kaže, a onda klekne pokraj mene i pušta da mu vrućim mlazom zalijem one lepe usne i ulepim srebrnu kosu. Orgazam mi je tako jak da se grčim dok krevet škripi poda mnom kao da nas je petoro na njemu. Koji će novac njega da mi kupi?! Ispružam se u krevetu i nigde mi se ne ide.
Sutradan odlazim da unovčim dragocenu menicu. Podižem sve. Novac od koga mogu da živim narednih deset godina ne radeći ništa. Ali ću konačno moći da radim ono što sam želeo. Ostavljam neku sumu bednicima u krčmi, da više ne gnjave sve te dečake. Ostavljam i šefu neki deo, da im sjaši s grbače.
Pronalazim veliku kuću na prodaju i uzimam je. Hans i ja je uređujemo i jednu prostoriju odvajamo za naše pozorište. Jedan po jedan, pridružuju nam se nekoliko momaka iz stare grupe i dolaze nam i par novih. Scenarije pišem sam ali za početak poštujem i onaj malograđanski ukus prosečne publike.
Imamo i dve devojke, koje su rođene da glume, krijemo ih i oblačimo kao muškarce, objašnjavajući da su im sise sačinjene od smotuljaka i samo deluju kao prave. Hansov osmeh i novi početak čine da se i ja iskreno radujem.
Pripremamo i prvu zvaničnu predstavu. Sada smo šefovi i neobično nam je. Hans uživa u tome mnogo više od mene i prepuštam mu veći deo organizacije. Makar nas više ne jebe svaka budala sa ulice. Niti oni uglađeni, još odvratniji drkosi što misle da svaka guza ima cenu.
Moja je Hansova, ali kao da je na nekom dugom čekanju. Jebe Hans i ostale. Meni se diže najviše na sopstveno pisanje, sve češće satima boravim u svom kutku, sada mnogo bogatijem, ali isto mi je. Ni saten postelje ni svila jastučića, barokni svećnjaci, ni sav komfor koji sam zamišljao ne mogu neku prastaru čežnju da mi umanje.
Oblačim se modernije, i sam sebi delujem čudno u odelu i odeći koja je čista i neizgužvana. Imam i mnogo lepše haljine, volim da se šepurim sam za sebe u jednoj ljubičastoj od pliša i da u njoj drkam dok kurac pre mene ne odustane.
Sve više pijem, mislim da ću popiti sav novac od ulaznica naše prve predstave. Nije ni neka suma, simbolično je, ali su nagrnuli, poznavali su već mnoge glumce, i do devet uveče kuća nam je bila ispunjena ljudima. Hans i jedan od njegovih mlađih ljubavnika dovukli su brdo pića i kojekakvo posluženje.
Pijan sam, a Hans me poziva da izađem makar posle predstave. Neka gospoda žele da mi čestitaju na uspehu i pohvale osmišljenu priču kojom su oduševljeni. Teturam se, pozdravljam ih, rukujemo se. A povraća mi se jer prepoznajem i par onih koji su mi noćima svršavali među vilice.
Hansu je sve lepo i smešno, gadi mi se. Bio je bolji čovek dok je samo prodavao dupe. Sada se nešto izdigao i umišlja nove funkcije, samo trči okolo i upoznaje se, kao da je sam za sve zaslužan. Nekoga to pali, da se drugi pale, pa neka ga. Neka je bar neko konačno srećan.
Vraćam se u sobu, a on za kratko vreme ponovo utrčava kao čigra.
„Šta je sad? Ostavite me na miru svi...“
Stoji i gleda me. U očima mu neki čudan sjaj. Nije valjda ono što mislim. Ne, nema šanse.
„Još je neko tu... pretpostavljam zbog tebe.“
Skačem i izlazim odmah. Na sredini prostorije pored naše bine, stoji on. Srebrna kosa mu se ogleda u čaši belog vina koju drži zamišljen, uvek onako otmen i ozbiljan. Jedva se nasmešio kada me je ugledao.
„Dobro veče. Čestitam...“, pruža mi svoju belu ruku a mene kao da oblije znoj i uvrpoljim se kao šugav od neke treme.
„Hvala... Otkud ti? Mislim, lepo je... što si mi tu. Što si tu.“
„Drago mi je da si me poslušao. Zaslužio si više.“
„Kako da ti se odužim za sve? Možeš li ostati makar da popijemo piće?“, gledam ga kao da ga preklinjem, na svu sreću nije bilo tako teško pitanje.
„Naravno“, olakšao mi je sve, srećan sam kao dete. Hans mi namiguje iz pozadine, stiska otvorene zube i gestikulacijom mi pokazuje skoro jebanje. Zasmejem se, a Srebrni se okrene. Hans prepadnut u sekundi širi oči i vraća ozbiljnu masku na lice.
„I ova soba ti je neuredna kao ona stara... Tebi kao da je urođen neki haos“, tiho komentariše moj gost ulazeći u moje odaje.
„Eh, da samo znaš koliki je!“, uzviknem, pa shvatim šta sam mu rekao. Pogledao me je sa čuđenjem, ali ne onako stidljivo kao prvi put.
„Sada bar imaš sve što si želeo, a iskren da budem i meni je lakše...“
„Lakše ti je što misliš da imam sve što želim?“
„Da... osećao sam kao da nosim deo krivice..“
„Šta ako ti kažem da grešiš?“
„U čemu?“
„Da nemam sve što želim.“
„Oprosti, ja sam onako otišao onomad... ali ako ti ikako još mogu pomoći, samo mi kaži.“
„Nisam mislio na novac. Bogati plaču, znaš te priče..“
„Aha, pa mislio sam da ti i onaj... smeđi, kako se zove? Da ste zajedno... u ovome.“
„Jesmo, u ovome.“
Odmahuje u nerazumevanju, pa se nasmeši opet onako jedva primetno da prikrije zbunjenost. Na njemu nema nijedne trunke licemerja, iako je uglađen i fin. Zakopčan do grla onim svojim krupnim crnim dugmadima, tanak kao prutić, prekrštenih belih ruku, izgleda mi kao onaj poslednji čovek na planeti koji me jedini razume.
A ipak mi je dalek i santa leda je. Pokušaću vinom da je nekako otopim. Naoružan da se potrudim, ali priča sama počinje.
„Znaš... Na tren sam pomislio da ne treba da budem ovde...“, prošapuće gledajući u čašu vina.
„Zato što si kasnio na predstavu?!“, nasmešim se.
„Nisam kasnio... Gledao sam je... od početka.“
„A... onda te Hans nije video. Rekao bi mi...“
„Mislim da su i ostali shvatili, čudno su me svi gledali“, zarumeneli su mu se beli obrazi i prvi put se nasmejao malo slobodnije.
„Zbog radnje u predstavi?“
„Da... Baš je bilo teško pogoditi. Sirotica uspeva da se probije u društvu zahvaljujući svom dobrotvoru, ostaje sa njim ali ga ne želi, već čeka gospodina sa srebrnom grivom...“
„Da, čudno je... Samo ti imaš takvu. Oprosti mi za tu neprijatnost.“
„I na kraju ga pronalazi, odnosno, on dolazi k njoj...“
„Da. Pa, došao je..“, lice mi je gorelo i poprimalo boju vina.
„Mogu li znati... Šta se dešava dalje?“, promeškolji se na krevetu pored mene kao da se blago protegne.
„Ništa, tu je kraj predstave, video si.“
„Pomislio sam da će možda biti drugog dela?“
„Drugi deo ne bi bio zanimljiv publici“, podižem noge na krevet i obgrlim kolena iza kojih krijem lice. Sada ću morati da mu priznam sve.
„Zbog čega?“
„Hm... Drugi deo bi se dešavao u sobi te devojke... nasamo sa njenim dragim koga je dugo čekala.“
„To je sve?“, gleda me užarenim očima i ubija me.
„Pa... verujem da bi se poljubili tada i...“
„I? Bili srećni do kraja života?“
„Takvo nešto. Ali bi se pre toga pojebali kao životinje!“, sakrio sam se iza kolena, a samo čujem njegov glasan smeh.
Pogledam ga, a viski samo što ne curi iz pogleda. Usne otvorene, rumen je od smeha, zubi su mu kao najlepši biseri. Konačno dopola raskopčava onaj kaputić stegnut do grla.
„A ona bi... bila tako obučena kao ti?“
„Ma ne... Bila bi u jednoj dugoj, otmenoj haljini.“
„Imaš takvu, da mi dočaraš efekat?“
Pronalazim je i oblačim. Njegov nasmejani pogled bio je stidljivo skrenut u stranu kada sam ostao u gaćama.
„Evo ovako bi ona izgledala... I u toj istoj haljini bi par puta jahala svog izabranika, ne skidajući se.“
„A on? Kakav bi on bio, šta bi radio u.. tom drugom delu?“
„Uh... rasturio bi je. Bacao bi je u rukama kako mu se prohte, nameštao je kako mu odgovara da joj što dublje ubaci kurac u...“
Klima glavicom, jasno mu je.
„Začas ti to razradiš, baš si talenat.“
„Pa da... talenat za razrađivanje... A ti? Samo ćeš da dolaziš tako na moje predstave, da poneku popiješ sa mnom i slušaš me?“
Izdahne kroz nos i pogleda ispod sebe. Kada je nesiguran, uvek se kiselo nasmeje.
„Dolazio sam i pre... U krčmi. Sećaš se da sam uvek bio u prvom redu.. Nisam morao, mogao sam samo da objasnim gazdarici, dam joj onaj novac i odem.“
„Ali te je nešto vuklo da me posmatraš kako pravim budalu od sebe?“
„Znao sam da ćeš otići odatle.. I, bilo je lepo gledati te.“
„Pa dobro, platio si ulaz na to, kao i sada ovde. Sem ovih mojih priča kada smo u mojoj sobi, njih ne naplaćujem.“
„Naplati mi i to onda, neću da misliš da površno shvatam tvoju umetnost.“
„Ah, to bih naplatio malo drugačije...“
Gleda me stisnutih usana i malo podignutih obrva. Sve zna i muči me. Predivan mi je.
Spustim se sa kreveta na drveni pod, i namestim se pred njega. Sedim i gledam ga, a njemu neprijatno što odjednom više nismo u istoj ravni. Približavam mu se, a on zatrepće. Zatitra onaj viski kao u prepunjenoj čaši. Sav je beo, hladan i siv, a te oči uporno gore kao dve ulične baklje sred olujne noći.
Pomazim njegove glatke cipele, spuštam lice na njih, počinjem da ih milujem usnama. Ne pomera se. Opipam nežno materijal pantalona, mek crni somot, ponekad pritisnem, osetim poneku kost njegove noge. Ljubim mu kolena u tom somotu, koščato je a meko.
Pogledam ga, a njegova glavica iskrivljena u stranu, gleda me blago i spušta mi dlan na kosu. Prsti mu podrhtavaju na mojim pramenovima, upetlja ih pa naglo trgne i nasmeši se.
Razdvajam mu kolena dlanovima tek malo, mazim butine. Pratim mu pogled, razdvojim još malo, ljubim i unutrašnjost butina, osećam kako je u tom predelu somot mnogo topliji. Njegovi prsti u mojoj kosi maze me malo jače. Kroz somot se na vrhu nazire zadebljanje, a ne smem da ga dotaknem. Zatrepćem sad i ja, pogledam ga ozbiljno, zatražim pogledom dozvolu. Povlači mi glavu ka sebi, a ja njegove pantalone nadole.
Njušim okolo, ljubim mu tamne dlačice, miris nalik mošusu mi opija nozdrve, pitam se da li dopire iz njegove kože ili tkanine belih gaća, gušim se u njemu, ja sam već gotov a još ništa nisam ni započeo. Toliko sam uzbuđen da nisam siguran da li svršavam u ovom trenutku ili ne. Zavlačim ruku, ništa mi ne brani, mazi me i gleda me.
Izvlačim između nas prosečno dug i vanredno lep kurac, nežno ružičast, kao isprane boje, i on mi nekako miriše, kao da ga svakodnevno kupa u aromatičnim uljima.
Odmah želim da ga pojedem celog, ili ću pasti u nesvest od ovolike lepote. Ne dodirujem ga. Spuštam ga sebi niz grlo do dna, osećam kako mi ceo u ustima zadrhti. On se ceo malo spusti, da mu bude udobnije, i pri tom pokretu mi ga tako zabije da ostajem bez daha.
Vadim ga rukom i ližem po sredini, pa po malom glaviću, pa se vraćam korenu, oblizujem mu dugo tvrda jaja, kada i on počne mnogo grublje da se pomera kao da traži da ga protresem i dobro ispraznim do kraja.
Tresem ga iskusno, bio sam već navežban, isto sam radio Hansu milion puta. Ali ipak ne ovako. Ni sa kim ovako. Sa ovim je sve nekako svečano i ozbiljno, misteriozno i elegantno a perverzno na neki novi i samo njegov, otmen način. Protresem ga pa vratim duboko u grlo, onda izvadim pa ponovo celog obližem, ponavljam to u beskraj kada mu oči već postanu gromovi i kao munja me zapljusne vodopad po očima.
Žmurim, a on kaplje ubrzano, pogodi mi jedan kapak, pa drugi, malo pored desnog oka, pa opet posred levog. Iscedio se, i kreće da mi oči razmuljava prstom da ih obriše, a ja bih da mi njegovo seme zauvek zamagli sve vidike.
Dopao nam se taj drugi deo predstave. Onaj još nenapisan a proživljen.
Te poljupce čak ni ja ne bih mogao da opišem. Svoje sam samo sipao svud po njegovoj koži, a ona se blistala kao netaknuta snežna staza, čeznući za novim dodirom, za još hiljadama dodira. Kada je on ljubio mene, kao da sam se čitav od nežnosti smanjivao sve dok se ne bih pretvorio u jednu jedinu kap ljubavi koju je mogao vrhom jezika da poliže. A onda me uzeo u čvrst i mirisan zagrljaj i dugo tako držao u snažnim rukama od bele svile.
Posle još dve čaše vina, ispoštovao je predočen scenario i zajahao me je kako sam mu opisao. Samo nisam i nikada neću moći da opišem svu tu radost njegovog prodiranja u mene. Ulazio je glatko kao po nekoj navici, kao da je trebalo i moralo da se desi, jebao me taj prvi put brzo a dugo, i željan i prepaljen koliko i ja, žudeći samo da uživamo u konačnom spajanju.
Skakao po meni, a njegov kurac mi se zabijao kao neki hitar, vreli komad dobro dizajnirane gume, unutra pa napolje, dok sam već jedva disao od ovakvog brutalnog ubadanja ispunjenog njegovim predanim, osvajačkim posedovanjem i mojim obožavanim pripadanjem, i sam taj osećaj nas je pržio još od prvog pogleda u onoj nesrećnoj krčmi.
Pauzirao sam od pisanja tih dana, samo čekao da mi se vrati i da se parimo uvek kao prvi put. Dugo sam ga posmatrao golog i belog, dok je samo srebrno prstenje ostajalo na njemu, a siva kosa dugo vijorila raščupana, što nije podnosio i uvek bi je uzalud rukama gladio.
Kada bi moj Srebrni odsustvovao zbog svojih trgovačkih poslova, Hans se nudio da me teši, ali bih ga samo s vrata gađao ponekom čašom. Naravno, samo bi se smejao. Jer život možda zaista i jeste nešto između farse i komedije. Bar je za mene tada sva tragedija prestala.
Vraćao bih se pisanju, ludački inspirisan našom romansom, i samo čekao da mi opet dođe i pred mene raširi svoje bele noge, da bar deo noći sisam njegov bledo ružičasti kurac a da me ostatak noći na njega nabija dok ne poludim. I u tom nabijanju, sa njim sam vodio ljubav, to se više nije zvalo samo karanje.
Usledilo je još desetak predstava, kada sam već skupio snagu da izađem pred publiku i slušam ovacije, a zatim duga čestitanja i propitivanja raznih gospođa i gospode. Znao sam da kada se vratim svom kutku, uskoro dolazi on i pokrećemo novu ekstazu.
On u meni. Moj kurac u njemu. Pa opet njegov u meni. U beskraj ponavljanja iste, a uvek čarobne rutine. Voleli smo često da se jebemo sasvim polagano, skoro nemarno, klateći se tek da se osetimo, zaspivajući sa kurčinom u sebi. Zaspivao je pod mojom ljubičastom hajinom, dugo upijajući moju poslednju kap.
Posle kraćeg sna bih dugo svršavao u njemu ili ponovo on u meni. Ponovo svi oni poljupci. Ponovo me miluje dok sanjam. Ostaje mi u snu. A mašta se ponekad i zamori pa prestane. Godina 1660. samo odjednom nestaje.
Budim se u inkarnaciji 21. veka. Tesna mi je. Na dlanovima mi još dugo dogoreva svila njegove kože.
Do sledećeg susreta, srebro moje.
- Kategorija:
- TV/TS/CD erotske priče
- 25 Nov, 2023
- 1527 pregleda
Hvalaaa
Najbolja priča na sajtu - bez premca.
Pusa
Haha, a bila bi fora da se okupimo
Hvala svima na čitanju, kad već pišem ovakve priče potrudim se da ostave neki drugačiji feeling od puke jebačine jer mislim da to može svako, najlakše je prosto i fabrički. Za nas 'komplikovane' čelindž je uvek malo veći, a valjda smo potrebni i jedni i drugi 'radi ravnoteže među zvezdama'.
bas, kad se okupljamo da ovo odglumimo ?hit cemo biti u bg dramskom!;) ja sam hans,realno on se najvise jebe!
Predivno napisano,,bravo na fantaziji,,,bas Sam uzivao citajuci,pozeleo Sam I ja da ucestvujem u takvom teatru..mnogo me je sve ovo napalilo...
Reinkarniran da inspirise i nas sirotane ovog veka.
Podsetilo me na Orlanda, ali ujedno i nista blizu, svemocno, unikatno! Pozelim da budem muskou 22.veku, Ali u nekom ovakvom ludilu!
Slike se same redjaju potpomognute mastom stvaraoca... Bozanstveno Basi.
Totalna ludnica! Kao film zivopisno, uzbudljivo, eroticno....