Čarobni broj

Jedan je od onih što ti samo pošalju kontakt na raznim aplikacijama, bez imena, bez ijedne reči. Ime mu je niz nekih cifara, slike nema, ali nastavlja povremeno da se javlja. Ton mu je nekako hladan i najćešće ja prekinem konverzaciju. I on se povuče, ne pita šta radim ni šta volim, što je čudno jer su to najčešća pitanja, ali mu valjda zato i odgovorim jer nije naporan. Na trenutke postaje i zanimljiv, javi se sa nekog putovanja i podeli poneki detalj, priča nam se skoro i ne tiče seksa.

Od kako se javio komuniciramo na engleskom jer je živeo dosta van zemlje, iako je sada nedaleko od mene, bar tako kaže, dobro poznaje jezik a meni dobro dođe da malo vežbam bar kroz pisanje. Na profilu mu kao kod većine piše da traži žensko, a to što se meni javi iznenada u dva noću možda ipak ukazuje na nešto drugačije. Ne čačkam ja na tu stranu, ne produbljuje ni on, nastavljamo s povremenim kuckanjem, kada mi jednog vikenda stiže baš kasna noćna poruka od njega.

„Nešto razmišljam, koliko uvrnutog seksa ima u tim tvojim pričama, koliko se toga zapravo desilo i šta ti je omiljeno.“

„Fikcija je većinom, u svakoj je ponešto od realnog, u fragmentima, osećaj neki ili sećanje. Ne znam koja mi je omiljena, možda neka koju tek treba napisati. Previše razmišljaš u kasne sate..“

„Mislio sam više na to šta bi ti radio a da još nisi...“

„Ne znam stvarno, nemam nešto određeno, uglavnom mi se spontano pojavi u glavi.“

„Ala si maštovit... Baš ništa od te fikcije ne bi voleo da iskusiš uživo? Ili da probaš nešto o čemu još nisi pisao?“

„Pa ne znam na šta misliš, jebiga, daj neku ideju, iznenadi me.“

„Pazi šta tražiš od mene.“

„Ne kontam. Odoh da spavam.“

„Ako stvarno želiš da te iznenadim, učiniću to, ali ćeš morati da poštuješ striktna pravila.“

Posle te poruke zaista zaspim, nakon što sam se slatko nasmejao. Zašto ne može biti do kraja ono što jeste nego mora da izmišlja neka sranja. Ja da poštujem pravila? Da sam ih sledio ne bih bio gde jesam nego bi mi drugi organizovali život po svome.

Budim se oko podneva, i vidim da je još u pet ujutru stigao neki mini-roman od njega.

„Izvini, uplašio sam te. Verovatno ne bi pomislio da ja imam neke fetiše i slično, i ne znamo se puno. Ali eto, pali me da imam kontrolu nad nekim, da ispunjava neke moje želje, strogo na daljinu, ne treba mi ništa uživo i nemam vremena, ali baš zbog toga sam i pomenuo ona pravila.“

„Ajde prospi o čemu se radi“, napišem kratko jer me već iritira. Već vidim kako bi drkao dok od mene traži da se s nekim jebem i prati me u toj jebačini s nekim svojim onlajn instrukcijama. Čekam da mi to potvrdi pa da ga blokiram.

„U pitanju je ozbiljna stvar i ne može tek tako da se ‘prospe’ kako ti kažeš. To je proces uzajamnog poverenja koji ima svoje korake. Prvi korak je taj da, ako si siguran da želiš da učestvuješ, mi to potvrdiš odmah ili mi odmah kažeš da ne pristaješ i da se ne pripremam dalje. Ukoliko pristaješ, ponovo ćeš dobiti poruku sledećeg jutra tačno u pet, sa preciznim uputstvom.”

“Ma zajebi. Piše ti ovde koliko godina imam. To što si mlađi ne znači da smo ostali izlapeli i toliko željni neke avanture baš s tobom. Uživaj u procesu.”

“Nisam klinac. Mlađi sam tačno pet godina od tebe. A to je taj čaroban broj…”

“Znači ipak se o grupnjaku radi?”

“Ne. Baš misliš da sam neki predvidivi manijak.”

“A nisi?”

“Ne doživljavam sebe tako, imam možda neke neuobičajene želje, rekao sam ti koje su. Niko ne bi bio oštećen ni na koji način, sasvim si bezbedan i sve se bazira na tvom samostalnom učinku, a oni koji su do sada sa mnom to radili rekli su mi da im je bilo nezaboravno, ponekad napeto ali interesantno iskustvo.”

“Pa dobro gukni, čoveče, sad me već zanima šta to toliko jebeno čarobno kriješ, imaš pet kurčeva umesto jednog?!”

“Haha, ne ja, nego ćeš ti imati.”

“Neka hvala.”

“Ništa gangbang in real life?!”

“Pa to nije moj samostalni učinak.”

“Zezam se. Nije ništa slično, a nije čak ni toliko neobično. Već si me sjebao, nećeš ni da potvrdiš ni da odustaneš, a ipak ću ti reći jer mi se dopada tvoj rezon i radoznalost. Pod mojim nadzorom na daljinu, odabrana osoba treba da uradi pet puta određenu stvar, i da mi pošalje dokaz da je to urađeno, sličicu ili snimak, naravno bez vidljivog identiteta. Ja biram šta će uraditi, a ona to ispoštuje, uradi i zabeleži, i to je sve. Sa svakom osobom biram da obavlja različitu stvar.”

“Osobom ili muškarcem?”

“Do sada su to bili muškarci i jedna žena.”

“Dobro, dakle muškarci. I šta treba ja da uradim?”

“Javljam ti ujutru u pet.”

“Baš si kreativan… Mogao bih pola toga već da uradim dok čekam tvoju čarobnu poruku…”

Ne odgovara. Drži me na čekanju, izgleda je to deo te njegove šeme. Nek traži šta hoće, nisam mu ugovor potpisao. Pomalo me pali šta će to biti, ali me je i dosta zbunio tim brojevima i kurcima, opet mi je sve smešno. Završavam nešto od posla preko noći i primetim da je blizu četiri. Tada se setim da uputstvo treba da stigne u pet. Da li da čekam još sat vremena? Pa ja sam još luđi od njega. Nervozan sam, nešto prezalogajim pa prošetam po dvorištu, gledam na sat. U tačno pet mi stiže poruka.

“Ne pali me kontakt sa drugim telom, koliko sa predmetom. Možda ti je čudno, ali tako je. Niti me pali gledanje drugih zajedno u seksu, već samo samostalno sa nekim objektom. To može biti dildo, štagod slično, nije bitno, što luđe izabereš - to bolje. Potrebno je pet takvih predmeta po tvojoj želji. Vodićeš ljubav sa njima detaljno, od orala do anala, da deluje tako da uživaš, iako tvoje lice u celini ne treba da bude vidljivo, užitak će mi pokazati tvoje telo. Ono što je bitno jeste da i tebi donosi zadovoljstvo da ispunjavaš moju zapovest, i, ako je već sada smatraš potpuno bezveznom i ne pronalaziš se u tome, molim te da mi to javiš.”

“Ok, zanimljivo, poznat mi je seks bez drugog tela, haha. A smem da drkam dok se nabijam na ta čuda? Nemam dildo brate, i gde sada da ga nabavljam, kamoli pet komada.. Može šargarepica neka?!”, pomalo ga zezam, završavam smajlijem koji se oblizuje.

“Ako nađeš neke krupnije. Predmeti moraju biti svi iste vrste, ali različitih dimenzija. Prvi predmet mora da bude najmanji, da te tek otvori, drugi nešto veći da te malo razradi, treći još malo veći, četvrti da već duboko ulazi, i peti je poslednji, on mora biti najveći. Dozvoljena je upotreba lubrikanta po tvom izboru. Slika ili snimak ne smeju biti mutni, želim jasno da vidim svaki detalj i kako prolaziš kroz svaki korak.”

“A šta ćeš ti sa tim sličicama kada ja sve to odradim?”

“Nisam rekao da moraju biti jasne da bih ih negde distribuirao, već samo da ja dovoljno jasno mogu sve da vidim.”

“Ali ćeš ih sačuvati i onda drkati na njih?”

“Samo ako sve dobro i precizno uradiš. Poslaću i ja tebi rezultat rada.”

Uh, u šta sam se upleo. Šta da guram, gledam oko sebe, ničeg nalik kurcu nemam a da nije nešto bez veze. A bio je tako fin u toj prepisci, zašto da mu ne ispunim želju, možda mi se i svidi.

Pretražujem sobe u potrazi za duguljastim predmetima koje mogu naći u više primeraka. Odmeravam bočice parfema, neke sestrine mini vaze za cveće, pomalo simpatične zaobljene drške noževa. Pređem preko izduženih keramičkih figurica poslaganih u vitrini, kada mi se sve smuči i odustanem.

Sve je ili preveliko ili malo, ili pregrubo, nezgodno za držanje ili imam samo jedno. Nemam ni pravi lubrikant, ima da mi se samo slatko nasmeje kao i ja njemu.

“I, kako teku pripreme?”, pita me porukom popodne.

“Slabo, brate, ništa nisam nabavio.”

“Neozbiljno pristupaš zadatku. Razmisli do večeras, jer ću ga poveriti nekome drugom.”

Oho, pretnjica. Idemo pa šta bude. Odlazim u veću radnju na drugom kraju grada gde su manje šanse da sretnem neku komšinicu dok kupujem pet šargarepi u različitim veličinama ili bilo čega drugog što će mi u nastupajućoj noći pomoći u samosilovanju koje još moram i da snimim. Setim se neke gigantske šargarepe koju je sestra davno seckala za supu. Možda pronađem slične.

Natovaram u korpu brdo gluposti da prikrijem išta što bi mirisalo na neuobičajene aktivnosti. Razgledam ali mi ništa ne odgovara, ipak ću spasti na voće i povrće. Da li je moguće da ovo radim, pitam se i bližim gajbi s krastavcima. Šargarepe su sve male i istih veličina. A oni- da biraš! Od minijaturnog do XL. Šta ću sada. Moram. Gledam neke izvijene, krive, kvrgave, boli me od samog pogleda.

Izmerim odokativno pet različitih među ravnijima, da mi onaj najveći ipak ne bude prevelik, ipak nije pravi kurac nego treba nagurati u sebe ovo tvrdo i nepomično čudo prošarano svojim mini bodljicama. Gledamo se krastavci i ja, ne zna se ko se kome unapred izvinjava. Ovi moji ravni u korpi su čak zavodljivi, privilegovani, odvojeni od gomile, kao da samo čekaju akciju.

Natrpam odozgo gomilu nekakvih slatkiša, krekera, par pakovanja papirnih maramica, i zađem još malo u potrazi za lubrikantom. Pronađem i kondome, uzmem i tu par kutija, pomišljam da će na kasi svi oko mene pretpostaviti da će na večerašnjoj žurci dvadesetorica da me jebu pre krastavaca. Vraćam se po jabuke. I naravno alkohol, treba sve ovo preživeti.

Velika korpa je prepuna, radnica na kasi vadi izmešane stvari jednu po jednu, ponekad me pogleda ali ništa strašno, uvek me čudno gledaju, iako iz kuće izlazim baš kad moram u ekspedicije nabavki i najčešće sam brz, da pokupim najpotrebnije i odjurim nazad, obučen uglavnom kao nindža, pogleda spuštenog pod kapuljačom i van svake distrakcije.

Traži mi karticu dok vadi kese sa krastavcima i jabukama koje su od težine potonule ka dnu korpe. Provlači karticu, nema gužve i samo ona zna šta je bilo u korpi. Čak mi sama sve i pakuje u veliku kesu i sa osmehom mi zahvaljuje na kupovini. Uh, prošlo je.

A sada ono najteže. Najpre pivo. Pa tuširanje. Muzika. Sve kao neki normalan dan, a nije baš normalno. Šta ću i kako ću.. Potapam krastavce u vrelu vodu, ribam, skidam poneku bodljicu i bradavicu. Sad su topli, sjajni i glatki. Pretvrdi. Kakav drugo i da bude krastavac. Najmanji je upola manji od najvećeg.

Poslažem ih na suvu tkaninu da uporedim veličine. Taman prate gradaciju. Između drugog, trećeg i četvrtog razlika je otprilike za po dva centimetra dužine, po širini sam pazio da me baš ne razvale, ali ništa još nisam probao i samo nagađam. Onaj veliki mi sada u punom sjaju deluje opako, prođe me neka jeza za koju ne znam da li je pozitivna.

Napeto a interesantno iskustvo? Nije pomenuo da je ludo, valjda se podrazumevalo. Opčinjenost predmetima. Neživim objektom. Počinje da se širi na mene njegova opčinjenost kao zaraza. Kada plod biljke postaje neživ? On nije samo predmet. Ali je davno uzbran i dovoljno mrtav. Ipak imam neki problem sa tim, ali prekasno je.

Ili sam naseo ili mi se dopalo, vreme je da priznam. Želim to da uradim. I znam šta kamera tu može da učini. Nije isto kada niko ne gleda kao kada znaš da će neko videti samim tim što beležiš. Samim tim što te posmatra oko drugog mrtvog objekta, prati i ovekovečuje svaki tvoj pokret, uzdah, treptaj.

Izbegavam kamere, možda baš zato što me pali taj proces nastanka svojevrsnog filma, novog dela umetnosti. Ja i krastavci. Bivši bi me dobro ismejali. A možda su i sami to radili? Ko zna ko se na šta nabijao i slao snimke onom čarobnom perverznjaku. Ok, dosta razmišljanja, zadatak čeka.

Kamera upaljena, pazim da ne snimam facu. Sisam jedan po jedan, prvi je mali, kao da ću ga pojesti iz neke salate, ali ipak to radim sočno, kad već radim neka bude sve po propisu. Rekao je da bude kao da uživam. Pa i uživam, neobično mi je, ne sisam krastavce ovako svakog dana. Drugi i treći su mi u ustima kao neki ogromni prsti, umačem ih kao manje kurce dok ih pripremam za prodor u anus.

Simulacija uzima svoje i sve počinje da mi se dopada. Moj mučitelj će biti oduševljen. A ja kao dobrovoljni mučenik sisam već četvrti, zamišljajući da je to njegov kurac koji nikada nisam video i ko zna da li ću. Samo će da otpremi moje snimke na neki amaterski porno sajt, pa neka, neka i imenuje folder ‘Sve što ste oduvek želeli da saznate o pušenju krastavaca a niste imali koga da pitate’. Meni je lepo, sisam peti, zabijam ga u grlo, iskrivljujem se na njegovoj nemilosrdnoj i krutoj ravnini, obliva me pljuvačka, ali pažljivo centriram usta da ne bih snimio oči dok mi već suze a telefon drhti u ruci.

Ne osećam se nasamareno, uvek sam voleo da radim malo pomerene stvari, i to naročito predano i posvećeno, da budem najbolji. I sada razmišljam kako ću se jebati, dok me navlaženi krastavci posmatraju sa tačke gde smo zastali. Napaljen sam, razmišljam o onome sa druge strane, koji mi je izdao ovu blesavu komandu, šta li sada radi dok misli da se još uvek samo nećkam u pripremi. Želim više njega nego krastavce, ali iskoristiću dostupna sredstva, kada vidi moja umeća neće mu biti baš svejedno. Možda se prekine taj niz opsesija predmetima i poželi baš ovu guzu u koju ću ih sve potrpati.

Ležem na krevet, ubacujem najmanji krastavac u jedan od manjih kondoma, premazujem ga, pa se zaokrenem da ga isprobam. Osećam toplu sluzavost i tvrdoću, guram ga odmah čitavog u svoju rupicu. Više me bocka, ali i prija, za početak. Zabijam ga nekoliko puta brzo, snimljen je samo delić ovoga, premali je i nema šta da mnogo da se zabeležava, sem mog kurca koji već raste u visine od samih ovih sitnih prodora.

Drugi i treći pripremam na isti način. Sa njima se igram naizmenično, guram ih duboko i bez stida, vrtim i izvlačim kao da sam čitav život čekao na jebene krastavce. Gledam na telefonu sopstveni lajv i više me pali gledanje nego ono što radim. Kao da nije moje dupe i sasvim neko tuđe razvaljujem nekim čudnim alatkama. Pauziram snimanje jer ne mogu da izdržim, kurac mi ometa film a ne znam koliko bi zapravo smetalo drkanje na snimku jer je rekao da je fokus na primanju.

Drkam a onaj treći krastavac uopšte nisam izvadio. Uspravljam se kolenima uvis i snažno nabijam na njega dok ne ispolivam sopstvenim mlazom i sebe i posteljinu. Čupam ga iz sebe, pa se ponovo tuširam, kao da treba da budem apsolutno čist i uredan na snimanju filma.

Četvrtim se pošteno razrađujem dalje, počinje da mi liči na neki od poznatih kurčeva koji su već bili tu gde je sada krastavčić. Premazao sam ga da sve kaplje, a kondomi iz većeg pakovanja su izolovali preostale bodljice, deblji su i ujedno meki i udobni. Igram se i jebuckam, više mi se ne pali kamera a znam da moram, tek što sam polovinu odradio.

Rešim da postupim malo drugačije sa četvrtim i petim. Odsecam im vrhove s jedne strane tek toliko da mogu da stoje lepo prilepljeni na površini stola. Setim se da je keva nekada pravila masku za lice od krastavaca, a često bi im te vrhove lepila na kožu i stajali su čvrsto dok se ne bi osušili i popadali. Ovi će biti dobro fiksirani mojom težinom i neće mnogo klizati. Zadivljen sopstvenom idejom, penjem se i sam na sto, navlačim im gumene kaputiće, podmazan sam već dovoljno da na njih ne moram ni da trošim lubrikant.

Postavljam ih jedan pored drugog, da bih mogao da jašem jedan pa drugi. Kameru ostavljam uključenu i naslonjenu na čašu odakle lepo hvata samo potreban kadar. Spuštam se polako na četvrti, pa ga uguram skroz u rupicu, i pomeram se na njemu gore-dole da vidim da li će iskliznuti. Ne mrda, držim ga stabilno zabijenog, spuštam se još niže, na kameri vidim kako skoro čitav u meni nestaje, kada me obuzima demonska požuda i počinjem da ga previjam i izvijam u sebi, žmurim i jašem, zaboravljam na kameru, samo ponekad bacim pogled na nabijanje i sa prednje strane drkam, što je primetno ali neupadljivo i neće mu kvariti užitak nad željenim sadržajem. Napalilo me je najstrašnije i ne mogu da prestanem da ga zatežem svim mišićima dok mi celo telo prožima drhtavica.

Izlivam seme po gumenoj mušemi stola, a samo malo prsnem na vrh petog krastavca. Ako ga ovo izludi kao što izluđuje mene, poželeće da me i sam pojebe. Sada sam već spreman za ulazak najvećeg, premeštam se na njega dok četvrti ostaje prilepljen za sto, slepljen i izjeban. A ovaj opaki ne znam da li ću uspeti ugurati više od polovine. Biće i to dovoljno, i malo zaboleti. Podmazujem se dodatno, ostavljam da se i to usnimi.

Promešam da bi ušao vrh, pa isprobam hoće li i ostatak. Na svoje čuđenje raširen sam kao nikad ranije. Ne smeta mi ni što je ovaj moj veštački kurac toliko tvrd i hladan, lubrikant i napaljenost su me skroz istopili. Lansiram ga u dubinu i u istom trenutku primetim da sam se ceo oznojio. Kukovi mi malo podrhtavaju, ali se spuštam i uzdižem jer ne smem da pokleknem, snima se.

Kao da uživam. Itekako. I dušom i guzom. Kako sam samo naivno verovao da ništa ne može da zameni kurac, da ga ništa nije dostojno, i nikada se nisam ničim drugim igrao. A sve ima zamenu, baš kao i svako od nas. Teško je biti originalan i apsolutno nezamenljiv, krastavac to zna, služi datoj svrsi i zadovoljava me ne tražeći svoj užitak, ćuti, jebe i ništa ne pita.

Ta pasivnost i nepomičnost naspram čvrstine i izdržljivosti pomeraju psihu u neki ćošak gde se mašta i igra mešaju u vrtlog sasvim nove, podcenjene strasti za koju sada kapiram da nekome može biti sasvim dovoljna i čak jača nego sa drugim bićem. U ovom jahanju krastavac je pod mojom kontrolom, a ja pod kontrolom onoga koji mi izdaje naređenja.

Više od polovine ogromnog krastavca zalazi mi u anus dok se na njemu vrtim i poskakujem zamišljajući kako ima sopstvenu volju kojom me nabija i ne pušta da siđem. A tačno je, i ne silazi mi se, što mi dublje ulazi to sam više van sebe i jašem do ludila, već se zakrivljuje u meni kao da ću ga prepoloviti. Ponekad mi se učini kao da sam uskoči u mene, kao da mu se dopadam na neki njegov, krastavičav način.

Znoj duž čitave kože mi se hladi pa me iznova obliva, vene su mi zapete kao da će i one prepući i izliti se. Još jedan pogled na kameru i gotov sam, kurac mi se leluja u stranu i poliva već poliveno, a dok ga istresam sve jače jebem krastavac dok mi sam ne ispadne. Oteo mi se smeh koji moram da isečem iz snimka. Siroti krastavci svi leže umuljani.

“For you…”, šaljem mu filmić u kome sam spojio desetak probranih snimaka, izmešanih random ali s pažljivo isplaniranim efektom.

“Uh, lud si… Savršeno. I više nego dobro obavljen zadatak!”, stiže mi odgovor. Više ne čeka pet ujutru.

“Ima li izmena oko nagrade?!”, upitam, ponovo sa smajlijem, ali nema daljeg odgovora. Čekam čitavo popodne, osećam se kao izjebana drolja.

“Je li i tebi bilo ovako lepo kao meni?”, stiže mi uveče poruka zajedno sa njegovim snimkom. Na snimku je u krupnom planu na njegovom računaru pušten snimak mog jahanja petog krastavca, a ispod njega kurac koji ubrzano mlati i rasteže svojom rukom dok prska tačno po mojoj guzi na krastavcu. Divan mu je, svetao i obiman kakav najviše volim. Jedva dišem i pauziram snimak, pa ga puštam ponovo. I ponovo. I radim istu stvar kao on. Svršili jedan po drugom a nismo se ni dodirnuli.

“Bilo mi je prelepo”, odgovaram. Nema ga, pa mu odmah dodam i svoj predlog koji ne bih baš izneo bilo kome. “A da uradimo ovo uživo?”

“Teško… Znaš pravila”.

“Ništa moji krastavčići in real life?!”

“Krastavci da, ali sami. Žao mi je. Rekao sam ti sve na početku..”

“E jebiga.”

Malo se ja tu nadrkam, ali prođe me. Ipak smo nešto jedan drugom dali, a da se nismo videli ni na slici. Čudno mi je i pomalo bolno, nedovršeno. Ali znao sam od početka šta me čeka, pa nemam prava da se bunim.

Kuckamo opet povremeno. Ponekad pomislim na jedan svoj zadatak za njega i pitam se da li će pristati.