Miris jabuka

Ustajem tog jutra kao polomljen, pomalo mamuran a više iscpljen rutinom i ponavljanjem. Popizdim čim krenem da navučem pantalone jer sam ih okrenuo naopačke. Na kazaljkama sata umesto pola jedanaest istripujem da je deset do šest i skroz se izgubim u vremenu, a kad skontam da nisam dobro video, opet poludim.


Na telefonu dvadeset poruka od prekjuče, poziva i sranja, ne mogu ni da se odazovem, ni da ikom kažem šta mi je, jer nisam siguran, a ni sva ta slova ne vidim dobro i sve mi se muti kao da ću obnevideti. Kapiram da treba da nešto pojedem, ali sam više žedan i krećem da se brzo nalijem vodom.


Čaša mi ispada i razbija se u delove koje skupljam s kuhinjskih pločica i jednim većim komadom se posečem blizu vene. Srce mi lupa ubrzano, pronalazim zavoj i obmotavam ranu, progutam nešto za smirenje. Sedam da razmislim.


Došlo je vreme za novi sastanak sa njim. Uglavnom ga u ovim pričama zovem Boris, iako mu je pravo ime bilo mnogo nežnije i lepše. Ali možda baš ti suglasnici dobro opisuju mešavinu svega onoga što je bio.


Učinilo mi se da slovo ‘B’ nosi svu čemernu borbu u njemu, zajedno sa snagom i stabilnošću kojom odiše i kojom me je bezbroj puta iščupao iz govana, a ‘S’ na kraju označava sklad, prefinjenost i lepotu njegovog tela i uma, jedan mir i harmoniju koju uliva, dok ‘R’ balansira između ta dva, i, kao što može da bude i samoglasnik i da se skoro otpeva, ono reži svojim nemirnim tokom od jednog do drugog glasa, baš kao i Borisova promenljiva raspoloženja.


Poznavali smo se već godinu dana, i to u svaki milimetar kože, u svaki udaljen kutak duše. Bili smo zajedno u svemu i za relativno kratko vreme prošli iskušenja koja su potvrdila da jedan drugom odgovaramo. Znao je sve moje fantazije i uživao ispunjavajući mnoge od njih.


A onda je odlučio da to malo začinimo, kao što je odlučivao i o svemu ostalom za obojicu. Ja se nisam bunio, kao da sam svih trideset godina pre njega čekao samo na osobu koja će umesto mene da odlučuje o svakom segmentu mog života.  


Opčinio me je i začarao još prvog dana kada nas je moja sestra slučajno upoznala. Svaki pokret njegove trepavice bio je podvrgnut mom detaljnom izučavanju. Svaku moju ozledu, s druge strane, samo je njegov jezik umeo da zaceli.


Znao je da mogu da mu verujem, pa je zato i pomerao granice. Probudio je neke stvari za koje nisam znao da spavaju u meni. A jednom probuđene, dalje su samo kao dobro zaliven korov cvetale same od sebe. Znao me je bolje od mene samog, a ono što nije, pogodio bi u sekundi.


Retko me je privlačila jednostavnost i jednakost, a mnogo češće neko talasanje. Zavođenje i igrarije. Borba, mučenje, potvrđivanje. Čak ne samo fizičko, nekada je i mentalno nadjebavanje više nego dovoljno da me ‘izvrne iz gaća’. Kao da mi treba najpre bura da bih osetio svu lepotu smiraja.


Ta promena uloga, vlast i potčinjenost. Da se zasluži i nagrada i kazna. Pri tom čvrsto verujem da to nije izazvano nikakvom traumom iz prošlosti jer sam imao sasvim normalno odrastanje.


A biti njemu potčinjen delovalo mi je kao čast i ulazak u mirnu luku, jer sam bio ubeđen da pod njegovim bezbednim vođstvom neću zazirati od bilo čega nepoznatog i nisam se protivio da budem ‘submissive’ u ovom dogovoru, uzbuđivalo me je da mu budem podređen i poslušan.


Tražio sam đavola, preklinjao Boga da mi ga pošalje, a kao sve što nam taj odozgo šalje, i moj đavolak je stigao upakovan u vrlo suptilnu i neprepoznatljivu formu. U slučaju Borisa, taj paket me je još na prvi pogled sravnio.


Dugo sam osećao kao da me je sasvim zaposeo neko koga ne mogu, a možda i ne treba da imam, iako je već bio moj, ono nešto neuhvatljivo i nedodirljivo u njemu teralo me je da ga posmatram satima iz svakog ugla sa obožavanjem kakvo ima samo premoreni arheolog kada u iskopini napokon ugleda antički predmet za kojim je tragao, putovao i kopao godinama.


A on je bio miran i odlučan, delovalo je kao da sve unapred zna. I tako skroman i krotak na dnevnoj svetlosti, sa njenim gašenjem bi postajao razmaskirana zver koja ume i da se nahvali, puca od sigurnosti u sebe i na pamet joj dolaze raznorazne neobične ideje. Ali, da mi je rekao da u bunar skočim za njega, zaplivao bih sa osmehom ka samom dnu.


Rekao mi je da se pojavim kod njega tog utorka u četiri popodne. Znao je da će dva dana biti sam kod kuće. Nismo se videli tri nedelje pre toga, zbog manje nesuglasice koja je presudila da nam treba kraća pauza.


Njegovi nisu znali da smo više od prijatelja, a moji su bili donekle upućeni i suzdržavali se od komentara, naročito negativnog, što mi je dosta olakšavalo.


Bio sam već žestoko uznemiren, želeo ga kao manijak, sanjao sam budan o mirisu njegove kože, ukusu njegovih ramena i kolena, ne znam da li su mi više nedostajali njegovi poljupci ili njegov kurac, ta pauza me je izludela.


Nikakav lek ni smirivanje mi nije pomagalo, raspadao sam se od napaljenosti i čežnje, krv iz posekotine je tekla i dalje dok sam krivudao ulicama kao narkoman do njegove kuće.


Pomenuo mi je da ću biti nešto poput njegovog roba, neko kime će on tih dana da upravlja, na obostrano zadovoljstvo. Zamolio me je da ako imam bilo kakvu dilemu oko toga da li sam spreman da se prepustim njegovoj potpunoj kontroli, to odmah kažem i da nastavimo sve po starom.


Ali me je malo plašilo da se to neće nastaviti ukoliko ne ispunim zahtev da pređemo granicu kako je želeo i poigramo se njegovom dominacijom nada mnom. Iz svega rečenog sam shvatio da me očekuje neočekivano, o čemu ni on sam ne može da mi da precizne informacije jer bi to narušilo čitavu zamisao.


„Naravno da pristajem. Volim te“, na samo pitanje popustila mi je svaka kočnica ako sam je ikada i imao sa njim.


Izgleda da to robovanje njemu ja nisam zamišljao kao išta bolno i potresno. U glavi mi je bila serija spank-ovanja, eventualno lisice, ako je poludeo možda ima i neki manji bič. Nisam znao čeka li me bilo šta drugačije od ’pedeset nijansi sive’ i sličnih gluposti, i cela ideja da mu služim u toj igri učinila mi se zanimljivom jer sam znao da nikakav eksperiment ne bi mogao da nas poremeti.


Čak sam se u sebi nasmejao zamišljajući sliku kako ćemo u nekom trenutku obojica zabrljati svoju ulogu i samo početi da se smejemo, a onda voditi ljubav bez tih maski kao i obično.


Bila je zima i u četiri sata se dnevno svetlo već uveliko povlačilo. Zakoračio sam u njegovu otključanu kuću i znajući da je sam, odmah pojurio u sobu u kojoj smo uvek boravili. 


Prvo što me je začudilo bilo je to da je soba osvetljenija nego ulica iako nijedna lampa nije gorela. Roletne dva velika prozora bile su uzdignute do vrha, što takođe nisam zatekao nikada za godinu dana. Kad god sam dolazio pre toga, u njoj je bio prijatan polumrak.


Razgledao sam užurbano oko sebe u potrazi za bilo kakvim tragom nekakvog sredstva za mučenje, ali mi je laknulo da zateknem odsustvo takvih alatki. Ponadao sam da je odustao od svojih igrica i odlaganja seksa, i želeo me koliko ja njega.


Široki krevet bio je zategnut i uredno namešten, videlo se da je obavio neko spremanje po običaju jer je nameštaj bio pedantno ispoliran i vazduh odisao čistoćom.


Na niskom stoliću naspram kreveta stajala je samo posuda ispunjena sjajnim, zelenim jabukama kojima je bio opsednut u svakom godišnjem dobu i koža mu je uvek mirisala na njih.


Inače je Borisova soba bila čudan spoj raskalašnog kafea i monaške ćelije. Zbog njene prostranosti činilo se da sadrži premalo stvari, a kada se posmatrao svaki ugao ponaosob, bilo ih je sasvim dovoljno i bile su raspoređene precizno, sa pažljivo isplaniranim efektom.


Njegove uramljene slike, četiri police knjiga većinom na francuskom, kojem me je on učio jer sam imao želju da razumem sve što on razume, desetak visokih lampi neobičnih abažura i gomile grupisanih detalja poput unikatnih broševa, satova i parfema činili su savršenu kombinaciju estetike i misticizma, i već bile dovoljne da čitav organizam dovedu u stanje nalik polusnu.


Uvek sam u toj prostoriji imao osećaj da sam pod nekim jakim opijatom.


Čekao sam ga. Nisam znao ni gde je, ali od prvog trena sam osetio da ne bi valjalo da se pomerim sa mesta na kauču gde sam seo, kao da mi je i u svom odsustvu slao početne komande.


Ušao je tiho kao senka i pogledao me pravo u oči nekim novim pogledom izmenjene svesti. Njegova sestra se bavila visokom modom pa su mu bili dostupni razni ekstravagantni odevni predmeti, ali do tog dana nisam znao da će tu priliku iskoristiti.


Prišao mi je bez oklevanja i zastao ispred mene. Osetio sam miris jabuka kao da mi je ona posuda sa stočića odjednom prišla nozdrvama. Njegova duga crna kosa klizila je niz ramena u slapovima. Svako drugi ovako odeven izgledao bi mi čudno, a na njemu je sve što obuče uvek izgledalo kao da je na pravom mestu.


Preširok, čupav crni džemper prošaran srebrnim nitima bukvalno je progutao gornji deo njegovog vitkog tela i izgledao više nalik vunenom prekrivaču. Od struka do članaka donji deo je prekrivala duga i pomalo uska, tamno-ljubičasta kožna suknja, u jakom kontrastu sa uglačanim crnim vojničkim čizmama.


„Ah... Pa ti si se već sam unakazio!“, izletelo mu je kada je ugledao moj zavoj. Objasnio sam šta se desilo i koliko sam napet i nervozan. Ni ne usuđujem se da jasno zamolim da me odmah toga reši samo jednim dodirom.


U tom trenu nežno uzima moj dlan u svoj i zagleda u trag krvi na zavoju, a onda ga brutalnim pokretom trgne, tako da tanak mlaz krvi odmah zašiklja kao da mi je pocepao kožu.


Kriknuo sam od bola a kada sam snažno povukao ruku sebi, on ju je trgnuo još jače, prineo ustima, zario usne u bolno mesto i isisao svu krv koja je još tekla.


Nisam znao da li da ga udarim drugom rukom, preklinjem da prestane ili upitam šta to radi.


„Mmm... Znao sam da je ukusna baš kao i ostale tvoje tečnosti!“, namignuo mi je svojim okom boje jabuke, bacio mi olizanu ruku i nestao iz sobe.


Proganjao me je zvuk koji je odzvanjao iz đonova njegovih čizama.


Ubrzo se vratio donoseći novi zavoj. Za tren oka mi je poput medicinske sestre sve nanovo namotao i polako, sasvim nežno poljubio ono poderano i ranjeno, isisano mesto pored vene.


Njegov dodir, blizina posle tri nedelje nedostajanja i iznenadna brižnost nad ranom koju je produbio sasvim me je uzburkala, uzrujala i neočekivano uspalila.


Zgrčio sam se na kauču u nelagodi oštre erekcije.


Video sam da se i na ljubičastoj koži među njegovim nogama formirala veća izbočina, i krenuo sam ka njoj ustima nesvesno ga zgrabivši oko struka, kada me je preko usana zviznuo iz sve snage samo vrhovima prstiju a zabolelo je kao da me je neko raspalio kaišem.


Zažmurio sam i prekrio drhtave usne zavijenom rukom a on se nasmešio.


„Ne pomišljaj da ćeš ga tako lako dobiti. I svršićeš jedino kada ti to budem dozvolio. Jasno??“


Prodrmao mi je bradu snažnim stiskom dok nisam potvrdio.


Odjednom moram da se borim za kurac koji je već postao deo mene koliko je puta bio u meni. Odjednom mi je zabranjen! A zabranjeno je najslađe. I ne znamo šta imamo dok ne izgubimo. I sve ostale mudre izreke. Mudrost će mi trebati da ga osvojim. Mudrost i, očigledno, telesna i psihička izdržljivost.


Upalio je jednu od obližnjih lampi. Primakao je stolicu ispred mene i seo na nju raširivši duge noge u suknji da je zategnut kožni materijal umalo pukao. Zatim je brzo zadigao do struka, a pred mojim očima se našao on, u svoj svojoj lepoti, veličini i moći, uzdignut i čaroban, lišen ikakvog veša, obožavan. Borisov kurac.


Od samog pogleda osetio sam njegovu slast kao da mi je prizor aktivirao arhivu ukusa u mozgu. Znao sam da ne smem da mrdnem u njegovom pravcu, a on se napaljen i čvrst presijavao tako da mi izbija oči.


Obuhvatio ga je šakom dok mi je zelenim očima streljao zenice. Povukao ga je sočno od glavića do korena, burno uzdahnuvši. Pogledao je u kurac, pa u mene, i zagrizao donju usnu  u zadovoljstvu što mi je zabranio svaki dodir.


Mislio sam da ću izgubiti svest, a on se sladio da me gleda u mukama i usput mazi i zateže organ moje sreće.


Retko sam ga video da drka. Uglavnom sam mu to radio ja a trajalo bi kratko, kada bismo prelazili na glavni deo. Ponekad bi ga prodrkao držeći ga u mojim ustima pre nego što mi ga spusti u grlo. Sada sam mogao da se pozdravim sa tom opcijom i bio primoran da gledam ovaj ’one man show’, i da lagano umirem dok on uživa.


Iritirala ga je ljubičasta koža suknje koja je spadala sa struka na kurac, pa bi je samo besno mlatnuo nagore i ponovo se dohvatio kurca, grabeći ga svaki put sve snažnije. Ja sam osećao promenu boje svojih obraza i rastuću temperaturu koja me je razarala.


Seo sam na svoje dlanove kao neposlušan dečak, da samom sebi onemogućim dodirivanje jer je um to teško mogao da kontroliše.


A Boris je drkao svoju kurčinu kako nisam u životu video da može izgledati jedno obično drkanje. Nisam znao kakva umetnost može da se napravi od toga. I sama pomisao na njegovo samozadovoljavanje bi me obezumila, a ovo što sam gledao teralo me je da uzdišem, gutam knedle i sam se izvijam na rukama pod dupetom kao da ću svršiti pre njega, ne dotaknuvši ni delić njega ni sebe.


Propinjao se na stolici gladeći kurac kao neki neobičan stub, a on je ukrućen bivao sve veći od tog snažnog istezanja. Primećivao sam da ni prema sebi večeras nije nežan, jer sam pratio svaki pokret kojim ga je svom silinom pomerao gore pa dole, i to usporeno, da sebi oduži orgazam a meni maksimalno pojača patnju. Na trenutak bi se od sopstvenog jakog izvlačenja izdignuo sa stolice kao da neka druga sila upravlja njegovom rukom.


Ubrzao je, zabacivši crnu grivu na svoja leđa i raširivši još više glatke noge, kada mi je jezik već ispadao iz vilice i pljuvačka mi se sama izlivala kao Pavlovljevom psu prilikom klasičnog uslovljavanja. Lučio sam obilne sokove od samog posmatranja svoje poslastice.


Skočio je sa stolice i izašao iz sobe. Pomislio sam da sada mogu da se makar dodirnem, da se samo jednim pokretom dovršim i olakšam ovu agoniju, ali sam se samo klatio u mestu kao lobotomiran i čekao njegov sledeći korak.


Vratio se sa širokim osmehom, spuštene suknje. Razdvojene usne pokazivale su biserne zubiće, dajući njegovom licu nevin izraz dečaka koji je bio sve sem nevinog.


„Popij“, pružio mi je čašicu malo veću od rakijske, ispunjenu belom tečnošću. „Ostatak je od juče, kada si mi potvrdio da ćeš doći. Ne brini, stajala je na ledu. Odozgo imaš vreo preliv od malopre“.


Čekao je da ispijem spermu iz čašice. Seo je ispred mene na svoju stolicu i posmatrao me radosno, skupivši ramena i spustivši glavu poput devojčice u stidljivom iščekivanju.


Izvrnuo sam čašicu u grlo i progutao sve odjednom. Osetio sam prelaz gornjeg toplog mlaza ka onom tek otapajućem. Poznat ukus u sada neuobičajenoj ambalaži. Moj osmeh je trebalo da mu kaže da je sasvim poludeo, ali ne verujem da je to tako shvatio niti to želeo.


Kao čudom transupstancijacije, čarobni napitak me je malo smirio. Podsetio me je na bar delić onoga što smo delili u običnim okolnostima.


„Ustani i ukloni svu odeću sa sebe“, naredio mi je.


Okrenuo se ka stočiću uzevši jednu jabuku, dok je drugom rukom iz svoje čizme izvukao dugački nož.


Dok sam se usporeno skidao u neizvesnosti, isekao je jabuku na tanke kriške i brzo ih sve iscedio u čašicu iz koje sam popio njegovu tečnost.


Naredio mi je da se ispružim preko kreveta i krenuo da ivicom noža po meni razmazuje ovaj drugi sok, mirisan i sladak. U početku me je golicalo, a moj um kao da je odbijao da veruje da svakog trena može i mene da pretvori u kriške.


Plovio je celom ivicom sečiva niz moje ruke, prsa i noge, a zatim se zaustavio na mom licu.


Osećao sam kako mi na obraze kapne poneki usitnjen deo jabuke. Znao je koliko volim taj miris i da često spavam mirišući raspolovljenu jabuku kada on nije pored mene.


Davao mi je deo po deo sebe, ali kroz svoje tragove, tako da mi je ovo nesvakidašnje spajanje sa njim pomeralo mozak i srce u neku svežu dimenziju u kojoj nisam znao kako ću se snaći, samo sam znao da mi je kurac usijan kao to sečivo a da ne sme da se izlije pre dozvole.


Pazio je da me telom ne dotakne. Naredio je da se okrenem na leđa kako bi me i sa druge strane obložio lepljivim sokom koji mi je sada prekrivao celo telo. Dok je klizio nožem po mojim guzovima, anus mi je drhtao od čežnje za dodirom i prodorom, bilo kojim oruđem i alatom, više nisam mario.


Ali je maknuo nož i rekao mi da se sednem. Primetio je kako mi je ruka sama odletela na međunožje i na tren omađijano zagledao moj uspravljen kurac, a onda me pogledao u oči sa istim besom kojim me je udario na kauču. Odmah sam pomakao ruku.


„Znaš, jednom sam slikao zatvorenih očiju“, počeo je, gledajući u stranu, zaustavljen kao dželat ispred mene. „Mnogo više se truda uloži, daleko više preciznosti. A prisutna je ona stalna moć mraka nad vidom i osećaj poraza te ne napušta... I gledaš da ga prevaziđeš. Jer te to i pokreće. Kada se sam sebi diviš pri svakom potezu četkice, jasno pratiš svoj napredak i ponekad može da te zanese. A ovako ne. Viziju prenosiš samo umom iz srca tame, iz ništavila stvaraš čudo. To želim da za mene uradiš, kučko.“


Znao je kako volim da me zove. Ali je to bilo u trenucima dok se jebemo, a ne dok mi izdaje nejasne komande.


„Da to uradim? Pa kako misliš kad ja nisam...“


„Ne mislim na slikanje, imaš ti svoje talente!“


Odjednom je krenuo da skida kožnu suknju sa sebe, zatim je uzeo u obe ruke kao da joj meri dužinu. Gledao sam kao opijen u njegovu ponovnu erekciju koja je moju lansirala da bi poparala oblake.


Njegove gole noge u teškim crnim čizmama izgledale su zavodljivije od svega što sam mogao i da vidim i da na slepo zamislim.


Pokazao mi je da ustanem, a onda mi od suknje napravio povez i prekrio oči. Zavezao mi je grub čvor na potiljku koji me je žuljao kao i ostatak veštačke kože.


Ali mi je nozdrve ispunio miris njegove kite koja je dugo ispuštala svoje kapljice na taj materijal i u njega su se već utopile, izmešane sa aromom blagog znoja sa njegovih nogu i guze, i dobro poznatim mirisom kože.


Vrlo brzo mi je postalo udobno iako mi je očima oduzet vid, na natečena usta mi je padao meki deo materijala kao da me ljube Borisove usne.


Za nekoliko trenutaka mi se približio i rekao da se okrenem na kolena. Jedan dlan je položio na moja leđa kao da me njime spušta i istura mi guzicu ka sebi, a u meni je izgarala poslednja nada da će me dobro izjebati kao nekada.


Začuo sam da nešto mljacka i pomislio na jabuku, dok nisam na svom čmaru osetio grub pritisak nečeg čvrstog a natopljenog verovatno njegovom pljuvačkom. Bila je to naša omiljena igračka, ovaj put zlokobno prodirući u mene kao da je mnogo veća iako je bila glatka i navlažena.


Osetio sam kako joj uglavljuje zaobljeno telo u mene, sve dok me nije začepio njenim ravnim dnom, a onda me udario onim istim dlanom po leđima kako bih se prodrmao a ona u meni bolje namestila. Izvio sam se dok nije sasvim ušla, i preplavila me je divna ispunjenost, iako sam mnogo više želeo da je osetim vrućim obimom njegovog kurca.


Čizme su zazvonile i otišao je iz sobe, a ja se neko vreme okretao oko sebe, shvatio da sam izgubio orijentaciju čim sam ustao, i jedva napipao krevet. Kapi njegove pljuvačke kretale su se zarobljene u mom anusu kao da su se u njemu umnožile.  


Vratio se i začuo sam samo da je nešto teško bacio na sto sa desne strane.


„Ti ćeš mi opisati nastavak ove priče sa tačke na kojoj smo sada. A to što napišeš se može desiti jedino ako taj zadatak uspešno obaviš.“


Povukao me je za lakat do stola i rekao da sednem. Opipao sam stolicu i smestio se, a gumeni vrh analnog čepa mi se zabio do prostate. Obnažen i slep, napipao sam predmet nalik svesci ogromnog formata, i kraj nje duguljaste konture penkala.


„Lampu ću ugasiti, neće ti trebati svetlost. Znam da ti neće pasti na pamet da pomeriš povez, prepoznao bih to u rukopisu. I ne dodiruj se! Vidimo se ujutru.“


Ostavio me je samog. Vrata su se zalupila. Zaboravio sam da pogledam vreme na zidnom satu, i ostala mi je samo nada o što kraćoj noći.


Nisam bio vezan, a nisam želeo da ustajem niti da se ponovo dezorijentišem. Ostao sam dugo da sedim zamišljen, pomalo usamljen a nesvesno oduševljen ovom zamišlju. Pri svakom pokretu po sedištu, čitavim telom mi se širila jeza neobične ustreptalosti.


Otkrio sam rukom prvi list, prstima odmerivši gornju i donju ivicu papira. Bolje je da počnem što pre, pa kako bude, kasnije će me telo samo izdati od umora i nezasite požude.


Pretpostavljam da je veliki format lista i predviđen za što krupnija slova i što manje pogreške. Pokušavam da započnem većim ‘fontom’, ali mi je rukopis prirodno sitniji i pomišljam da mi već početne rečenice ne liče ni na šta i skroz su nečitke.


Pauziram, treba mi cigareta, treba mi poljubac, a nema ničega sem mraka. Iz ništavila stvoriti čudo... Nastavljam, promeškoljim se na stolici a čepić me blago masira i taj osećaj mi je jedini spas.


Jedan po jedan list, ima ih već desetak. Poneki sam možda i preskočio a više ne znam da li je ispisan ili prazan. Čak i ne želim da vidim jer ću se samo razočarati. Nisam uspeo da popamtim gde je misao stala niti mogao da pročitam napisano.


To silno čekanje od tri nedelje, krunisano ovom kaznom u njegovoj neposrednoj blizini, sa kapima mog i njegovog znoja koje mi se sa poveza cede na kapke, opilo me je i iz mene izvuklo misli koje samo isposnik ili ludak može prizvati.


Premorilo me je, ogladneo sam i ožedneo, ništa ne vidim i hladno mi je. U grlu su mi još uvek ostaci sperme, oči mi prekrivaju tragovi znoja, celu kožu miris jabuke a dubina anusa upila je Borisovu pljuvačku.


Poludeo sam i završio pisanje. Nakon toga samo sam pao na Borisov krevet, potpuno obeznanjen dok mi je kurac u svojoj ponovnoj tvrdoći još dugo prkosio svakoj pomisli o snu.


„Ohh, kučkice, pa ti si nepismen!...“, kriknuo je sablažnjen u rani jutarnji čas, dok sam se ja jedva podizao sa kreveta, ukočenog dupeta i oslepljen. Primakao se i besno mi trgnuo povez. „Na šta ovo liči?! Kao da je trogodišnje dete nogom pisalo!“, bacio je moje spise pred mene.


Meni ipak nije delovalo tako loše, potrudio sam se iz petnih žila i ispalo je prilično čitljivo. Nadao sam se da će se odobrovoljiti.


Na njemu su sada bile samo čizme, crne i sjajne poput njegove kose. Zapitao sam se da li mi je ponovo napunio onu čašicu do vrha.


Pokazao mi je da kleknem na krevetu. Prišao je mojim guzovima i blagim pokretom ušao rukom između njih. Umirio sam se da mi bezbolno izvadi čep. Izvukao ga je nežno, a zatim spustio glavu da pogleda rezultat.


„Mmm, nešto mi se brzo sužavaš, kučkice, je li to od straha ili hladnoće?! Moja slatka rupica je uska kao da je nikada nisam probijao...“, prstom me je zagolicao po vapećem otvoru i udaljio se, a ja se sagnuo na laktove ne bih li ga već jednom prizvao na sebe.


Posmatrao me je sa par koraka, zadivljen.


“Kako je samo zanosna moja kučketina, moja kurva... Hajde da te malo protresemo i izbijemo iz te glavice neke stvari...“


Konačno mi je prišao i naslonio se svom težinom na moje guzove. Prodrkao je naglo prstima omiljenu pičku svoje kuje, zatim ih izvadio iz mene i povukao me rukom na sebe.


Uzdahnuo je kao u bolu a onda mi lagano smestio svoju kurčinu ispunjavajući me celog. Najsitniji nerv u zidovima mog kanala oživeo je ovim prodorom i osećao svu toplu debljinu organa koji ga pritiska.


Nije oklevao i krenuo je da me tuca divljački onom željom koja nas je već skoro iscrpela. Na ivici, gladni ovog spajanja, jebali smo se kao svemirski zečevi. Osećao sam kurac koji mi se zabijao do creva kao da me seče, a ekstaza je bila toliko moćna da sam ga želeo baš tako jako, nabijao sam se i sam na njega da ga slučajno ne ispustim.


Coktao je usnama kraj mog uveta jašući me željno i neiscrpno, a to mi je oduzimalo dah. Cepao me je na delove bez ikakvog osećaja bola, uživao sam u svojoj zasluženoj nagradi. Zgrabio je otpozadi moje usne i raširio ih, zatim mi uvukao svoje prste u usta igrajući se sa mojim jezikom i ukrštajući ga kao makazama dok se otimao ližući ih pohotnije nego ikada.


Stavio sam ruku na svoj nabrekao kurac, okrenuvši se ka njemu dok me ljulja i zabada.


„Smem li.... sada?“


„Ne. Ja ću se pobrnuti za to.“


Provukao je ruku do mog porumenelog kurca koji je već skoro pucao a i dalje se njihao poput oslabljenog koplja. Nije ga drkao već samo milovao, dok mi čmar rastura upornim okrutnim jebanjem, i samo sam mu napunio dlan semenom, a on je nastavio da me miluje, razvlačeći mi moju spermu duž kurca koji je drthao u njegovoj šaci, izmožden i izmučen.


„Ta pasja vernost će te upropastiti, ponekad želim da je iskorenim!”, kriknuo je, ostavio moj kurac da sam iskapi ostatak, a onda krenuo da ore po meni kao da prokopava, opako pa iznenada nežno i usitnjeno, držeći me čvrsto oko struka.


Bio sam širom otvoren, vlažan i vreo, i to ga je u mene samo uvlačilo dok ga nije sasvim izludelo. Zgrabio mi je kosu i izvio glavu kao da će mi slomiti vrat, znao sam da svršava u meni.


On, moj dobri gospodar, zariva se duboko u moju školjku i u nju sipa svoje bisere. Otpušta mi glavu i bezobrazno štipa i uvrće moje ukrućene bradavice. Puni me snažno i obilno kao da nam je ovo poslednje.


Istrešen, samo me zbaci sa sebe i naglo ustane.


“Odlična si kurva. Ne možeš bez mene.”


Ne stižem ništa da odgovorim, samo uzdišem i preznojen sam, od znoja mi se pokrivač sa kreveta sam lepi za stomak i noge.


Seo je na svoju stolicu, a mokra crna kosa je na krajevima dobila uvojke.


“Dođi”, šapnuo je.


Seo sam na njegovu nogu, a on me nervozno cupkao na njoj. Zagrlio sam ga, a iz mene su potekle dve suze, da isuše i poslednju kap iz organizma. Pale su na njegovo čelo, a on me je upitno pogledao. Na trenutak kao da sam zaboravio da govorim i jedva sam sastavio reči.


“Jebote… toliko sam čeznuo za tobom... Tebi ja nisam nedostajao ove tri nedelje?!”


“Naravno da jesi. Nije mi trebala pauza od tebe. Smislio sam sve da bih te pripremio za ovo, da me želiš mnogo više”, olizao mi je sa ramena skoreni trag svoje jabuke.


“Uh… sad mi je lakše. A znaš koliko te volim, nije ni moralo sve baš ovako…“, pokušavam da ga obavijem u u ruke, a on uzvikne.


“Moralo je! A sada se obuci i odlazi! Javiću ti kada da mi se vratiš.”


Odvukao sam se kući kao pseto, i dalje podignutog repa, verujući da tako treba, da je razdvajanje logično usledilo prateći osmišljenu šemu.


Isceđen i hipnotisan, ležem u svoj krevet, i gaseći telefon vidim upravo pristiglu poruku.


“I ja tebe.”


Sanjam preporođen, kao da je svaki šraf u mom telu podmazan i uglavljen u pripadajuće ležište.





--

U priči je opisano moje prvo BDSM iskustvo (drugo je sadržano u priči Kako sam dresirao zver), a ono je generalno za svaku osobu drugačije, u zavisnosti od individualnih preferencija i cilja koji se želi postići učešćem u njemu. Zbog loše informisanosti o čitavoj potkulturi, različiti elementi ove prakse se i dalje shvataju površno i o njoj izvode neosnovani zaključci koji rezultiraju daljim pogrešnim poimanjem i čak strahom od nje, pa je u slučaju interesovanja za istu preporučljivo prethodno se pozabaviti podrobnim proučavanjem proverenih dostupnih izvora na ovu temu.

Hvala na čitanju!

Kategorija:
Gay erotske priče 


Korisnik

Ti slikaš rečima, gledao ili žmurio to delo ostavlja bez daha. Heart

Korisnik

Iako nisam u tom bdsm fazonu, priča je nabijena erotikom, samo što ne eksplodira. Ti si Basi ozbiljan pisac. Ima na ovom sajtu još osoba koji imaju ozbiljne i lepe priče ali ovo tvoje spada u red književnosti.