Renata II
Prošlo je tri meseca kada sam ponovo zakucao na vrata njenog stana. Čekajući da mi otvori, prisećao sam se svih poljubaca onog jutra kada smo se jedva razdvojili.
Nije mi se odazvala i odustao sam. Očajan, upitao sam Leu da li njoj je pomenula ikakvo preseljenje, ali nije mi dala nijednu svežu informaciju. Moja Reni je nestala.
Nisam hteo da je zovem, morao sam da je vidim. Vraćao sam se još nekoliko puta naredne nedelje, poželevši da ponovimo onu noć strasti, zamišljajući je u poznatoj muškoj košulji koja leprša oko njenog skladnog tela i otkriva deo po deo nežnih, zavodljivih oblina.
Stajao bih dugo ispred stana, i naslonjen na stub stepeništa u glavi premotavao scene našeg ludila kakvo nismo ni znali da imamo u sebi do tada.
Nije se znalo ko je u čijim rukama a ko vodi igru, dok smo produbljivali nesanjane dubine jedno u drugom, u tom ambijentu koji mi je čitav nedostajao i često sam mu se u mislima vraćao, osećajući ukus svake kapi piva koju smo usnama podelili, miris njene kože, svaki ton muzike u njenoj haotičnoj radnoj sobi.
„Čule smo se pre nekih mesec dana...“, rekla mi je Lea jedne večeri, pomazivši moju kosu kada je uvidela da sam totalno skenjan. „Nije te pomenula, ali... Nemoj da to udari na taj tvoj sumanuti ego sada- možda prosto ne želi da vidi nikoga.“
Sklonio sam sestrinu ruku sa glave, ne odustajući od plana. Šta ona zna o našoj posebnoj konekciji, niko to ne može razumeti. Ne bi svako ni poverovao u ono što smo podelili Renata i ja. Ja nisam imao utisak da me je prezrela i da me izbegava.
Pitao sam se da li je i ona bar na tren pomislila na mene za svo to vreme. Devet puta u toku dve nedelje sam stajao ispred njenih vrata, kao da mi je prijalo da mučim samog sebe. Ni jedanput mi ih nije otvorila, niti se desilo da iko drugi zakuca, i da konačno poverujem da zaista nije kod kuće.
Znao sam da je tvrdoglava, to sam primetio i iz onih nekoliko sati provedenih sa njom, ali je ova situacija polako počinjala i da me čudi i užasava.
A onda sam u njenom odsustvu počeo da se preispitujem.
Šta ako sam preterao? Probudio u njoj one noći nešto što ipak nije trebalo? Ipak je žena, nežna, lepa... Ne zaslužuje kretena, naročito ne ovako izgubljenog poput mene.
Šta ako joj je bilo previše, a nije htela da mi kaže, dopao sam joj se, i u njoj je oživela neka zver slična mojoj, sa njom se podudarila i poludeli smo bez kočnice, a sve to nije bio nimalo bezazlen čin. Neuobičajen način na koji smo nas dvoje vodili ljubav mogao bi možda nekome ostaviti trajne posledice.
Treće nedelje sam odustao. Vratio se starom dangubljenju, kao pre nje, kao posle nje. Nasamo sam razmišljao kako me niko odavno nije tako zaintrigirao, pitao se šta me je to vezalo za nju.
Plašila me je verovatno koliko i nju pomisao da nastavimo ono što smo započeli. Nakon nje sam se ubrzo vratio rutini i onom poznatom svakodnevnom životarenju, koje volimo više od svega nepoznatog- nekako nam je blisko, naše je.
Ali sam je tražio. Čekao da se pojavi u nekome drugom. A trebala mi je ona, takva kakva jeste. Trebala mi je da isprobamo sve što još nismo radili, mislio sam, i ona sve voli kao mali majmun poput mene, svašta bi probala.
Usne mi vlaže a kurac poskoči pri sećanju na njene igračke. Opet ću otići u njenu zgradu, i obiti ta vrata, čini mi se.
Shvatam da mi je trebala i bez naših eskperimenata. Nešto me je vuklo njenim rukama, onom zagrljaju u kom smo plesali na početku noći.
Šta se desi kada ljudi nestanu? Krenu iz početka, postanu novi? Ne ostave ni trag, samo odlepršaju i pitaš se da li su bili samo san, ili si ti bio njihova noćna mora? Ostave ti jedno veliko ništa, ili samo nekoliko reči bez prava da na njih odgovoriš.
Jer potrebno je vreme. Ponekad je u pitanju preteška stvar, i tadašnji razgovor je bespotreban, vodio bi se u krug.
„Zašto uopšte misliš da je do tebe?“, pita me sestra. „Misliš da si mnogo važan, zar ne? I da si bilo šta pokrenuo u njenim mislima! Te misli su njene, i prestani da je proganjaš i loviš duhove!“
Bila je u pravu, i poslušao sam je. Obustavio potragu. Pomišljao da bi bilo bolje da Lei nikada nisam pomenuo noć sa Renatom.
Jednog popodneva nakon mesec dana, Lea je bila u istom kraju u kome sam posetio druga, i kada smo se čuli predložila je da zajedno prošetamo do kuće. Usput se setila da treba da zaviri u neku radnju jer uvek prati sniženja a tamo su trenutno neke akcije. Unapred sam se smorio, rekao joj da požuri i da je čekam ispred.
Zapalio sam cigaretu, kada je kraj mene prošla figura koja me je neodoljivo podsetila na Renatu. Sasvim drugačija, a tako slična. Odalo ju je nešto u hodu.
„Ren...“, oglasio sam se za njom skroz utišano, siguran da sam pogrešio. Ona se osvrnula.
„Hej...“, njen osmeh, a skoro ništa drugo nije njeno.
Crne kovrdže su mnogo sitnije. Kosa sasvim kratka. Pomišljam da pitam zbog čega ju je uništila, bila je prelepa. Ali ne znam odakle bih krenuo.
Na njoj je laki kožni mantil, crn poput pantalona, potpetice prolećnih čizama malo više, tako da joj je nos sada u ravni sa mojim. Lice kao da nije videlo trunku maskare mesecima. Bleda je, a nekako puna života.
Pod mantilom je svilena bela košulja, i ovako neobično elegantna izgleda mi kao neki stidljiv momčić koji je pošao na svoj prvi viktorijanski bal. U staklu crnog oka ogleda se ona ista Renatina vatra.
„Pa šta učini?!“, samo mi se otelo i nasmejao sam se.
„Haha, eto... Zvao si me svojim dečkićem... ako se sećaš..“
„Sećam se, Renata... Tražio sam te nedeljama ali...“
„Da, rekla mi je Dragana.“
„Ko?!“
„Drugarica, iz stana pored. Rekla je da neki plavi stoji satima ispred mojih vrata!“
„A je li?.. I ti ništa?!“
„Nisam bila u zemlji. Juče sam sletela. Imam rodbinu u inostranstvu, sestru od tetke, tačnije. Sa krojenjem sam prestala...“
„Otkud to?! Pa zašto?“
„Stvarno te zanima?...“, osvrće se okolo kao da će nas videti neko ko ne treba, a ja se setim da će mi sestra u svakom momentu izaći iz radnje i zateći me sa svojom drugaricom koja je obučena kao muško.
„Zanima me... i previše!“, šapnem joj prilazeći, a sav sam iskrivljen ka njoj kao da ću je poljubiti.
„Hajde navrati večeras, šta ću s tobom... Biću u stanu. Oko osam, može?“, već mi je namignula i okrenula se ne sačekavši odgovor.
Znala je da ću doći. I onomad sam joj to nekako prećutno i obećao.
Za njom se vijorila duga, tamna, tirkizna ešarpa koja je možda jedina i bila obeležje ženstvenosti na njoj. Pitao sam se šta li joj se desilo da baš ovako preseče. Nije moglo biti do mene i mojih nekoliko reči pre skoro pola godine.
Lea mi se uskoro pridružila. Odavno nije bilo laži među nama, a znajući da ću joj reći kad-tad, ispričao sam joj odmah sve o čudnom susretu. Znala je gde ću biti, da me ovaj put ne uznemirava pozivima u sred noći.
Pojavio sam se u dogovoreno vreme i tek čujno pokucao na vrata. Ponovo ona ista tišina. Probam da otvorim- otključano. Ušunjam se, pozovem je polušapatom, ali je još nema. Okačim jaknu kraj njenog mantila i krenem ka dobro poznatoj sobi.
Nije ni tamo. A soba je sasvim drugačija, uredna, i nekako prazna. Nije više ispunjena onim šarenilom boja raznih materijala, fotelje nisu prekrivene odevnim predmetima, a šivaća mašina stoji na istom mestu, zaklopljena i zaboravljena.
Na podu primećujem senku figure koja je nečujno ušla.
Podižem pogled, a preda mnom je dečko u maskirnoj uniformi, zakopčan do vrata, sa sve kapom i čizmama. Vitak struk mu steže debeli vojni kaiš, a sjajna crna kosa mu je zalizana. Zaledio sam se od prvog pogleda, pomislivši da je to Renatin brat koga mi je jednom pomenula.
„A, jesam li te prevarila?“, sa usana mladića začuo se njen glas.
„Renata!...“, ustajem i prilazim joj u šoku.
Tek sada prepoznajem njen plamen u očima. Njene pune usne su nekim čudnim efektom umanjene, obrazi kao upali posebnom metodom senčenja. Šminka je čudo. Uzimam u šake njena ženska ramena da malo prodrmam ovog slatkog vojnika.
„Jebote... Nisam ovo ni na televiziji video... Ma na filmu... Ne! Svaka čast! Sjajna si...“
„Ili sjajan?!“, pogleda me vrckavo i otme se iz pokušanog zagrljaja. „Je l’ pijemo isto?“
„Koje isto?! Kada sam bio prvi put, pili smo šest vrsta alkohola...“
Smeje se i nešto u kuhinji zvecka i naliva.
„Ovo je za posebne prilike...“, donosi nam dve čaše nekog jakog, mirisnog vina. Naspram njene uniforme samom sebi izgledam kao žena. „Čekaj, ti kriviš alkohol za sve ono, ako sam dobro razumela?!“
„Pa... Nije mi baš svejedno, Reni... Možda smo preterali.“
„Nismo preterali, već stali na pola, i ti to znaš... I mislila sam da ćeš doći, bar još jednom, posle toga..“, spustila je pogled ka čaši a ja motrio kao hipnotisan u guste trepavice ovog čudnog mladića. „Znam gde živi Lea, ali nisam želela da te ja prva tražim... Iako sam te čekala.“
„Pa kako sam mogao da znam da-“
„Tražila sam one noći da mi obećaš da-“
Pogledali smo se odjednom, zbunjeni i nedorečeni. Ali sve je bilo jasno. Nasmejali smo se i dovršili čašu vina, gledajući se u tišini.
„Kako je došlo do ovoga?“, upitao sam je promatrajući kako su njene lepe grudi čvrsto upakovane i skoro neprimetne pod gornjim delom uske uniforme.
„Nešto je prelomilo... a ti znaš i šta.. Ali oduvek je nekako postojalo u meni, tiho gorelo. Neka neostvarena, pomalo nedozvoljena želja. Da budem drugačija... da budem upravo ovo.“
„Muško? Pa ja sam video da umeš i bez toga! Šalim se, Ren... Bitno mi je da se ti dobro osećaš.“
„Da ti je bilo bitno, ne bi se vratio tek za četiri meseca i to nakon slučajnog susreta!“
Ustala je, pokupila obe čaše sa stolića kraj nas i nekud otrčala kao vojnik koji kasni na izvršenje zadatka.
Pošao sam za njom i pratio je, a ona se unervozila i vratila. Oponašao sam joj svaki korak, i u njemu je zaista sada bilo nečeg što nije pripadalo ženi.
Vrtela se po sobi kao da treba da odem posle jednog pića.
„Stani!“, pokušavao sam da je uhvatim oko struka dok mi je uzmicala. „Renata!“, konačno sam je uhvatio i odmah bacio preko kreveta.
Neobičan dodir grube uniforme po rukama. Još neobičniji osećaj njenih grudi pod dlanovima. Ubrzan dah mi šara njenim licem a ona skreće pogled da me ne gleda. Okrećem joj rukom bradu da je poljubim, ali mi se uporno otima.
„Pa šta hoćeš?! Zašto si se sada ovako obukla? Da nećeš da me jebeš u toj uniformi?!“
„Da, baš to sam pomislila...“, uzdahne nervozno i pogleda me.
Ne znam da li mi govori istinu, ali neki plan je definitivno imala.
„Malo ti je usko u ovome, da te otkopčam...“, zaronim prste među dugmad na njenoj maskirnoj košulji, a ona mi zgrabi ruku.
„Ne diraj! Večeras ništa ne diraš prvi... Samo me slušaš. Da mi se iskupiš za ovo čekanje...“
Umesto njene krenem da otkopčam svoju običnu crnu košulju, ali ona ustaje, poravnava slojeve blago izgužvane uniforme. Uspem da je poljubim samo u obraz, a deluje mi kao da joj čak ni to prija. Sada sam kao ona prvi put- ja navaljujem dok se ona nećka.
Postala je nekako tvrda, neprobojna. Ona moja Renata jeste bila žilava, ali i nežna, vanredno umilna i slatka, ovo je neka nova i ko zna šta mi sprema.
„A što ne šiješ više, pobogu? Mislim da ti je baš dobro išlo... A jesi li uniformu sama skrojila?“, ispitujem da je zaustavim, da mi ponovo ne ode.
„Haha, nisam... Dragana je. Ni radim više ništa ono od pre... Nisam više ona od pre!“, pogleda me značajno kao da sam ja kriv za to.
Izašla je iz sobe a onda se za korak vratila i dobacila mi. „Daj mi samo dva minuta, molim te!“
Zaista, za nepunih pet, vratila se. Odnosno, vratilo se nešto što me je začudilo, uplašilo i napalilo. Znala je šta radi i šta mi treba, kao da me je poznavala deset godina.
Na vratima je stajalo ljudsko biće od glave do pete prekriveno srebrno-sivom veštačkom kožom koja se u prevojima zlokobno svetlucala, ističući obrise tela. Videle su mu se samo oči kroz dva mala otvora i samo sam po tome znao da je to Renata.
Njene grudi više nisu bile nimalo vidljive kao da ih je nekim čudom uklonila. Ovo jedva identifikovano biće koje je postala bližilo mi se usporeno, a među poluraširenim nogama klatio mu se lepo oblikovan kurac prekriven istom sivom kožom. Pretpostavio sam da je on ušiveni deo kostima, jer sam mogao jasno da vidim da je uzdignut i čvrst. Nije mi ličio na običan dildo, a šta je zapravo bio nisam mogao da dočekam da opipam.
Voda mi je krenula na usta kada i znoj niz ramena. Znao sam da je luda, ali je svako moje znanje i očekivanje nadmašila. Kleknula je jednim kolenom na krevet pored mene, uhvativši me kožnom šakom za vrat. U sledećem trenutku bio sam joj okrenut, kada mi je snažnom rukom pritisnula i naglo spustila gornji deo tela.
Skinula mi je pantalone nešto iznad kolena, a onda počela bez ijedne reči da me manijački tuče svojim kurcem po guzovima. Osećao sam da je tvrd i da mi ostavlja neke lepljive tragove po koži, a koža kao da je pucala pod ovim grubim naletima, praveći mi niz već bolnih tačaka koje je potom znalački izbegavala pa se vraćala da mi baš na njima obnovi doživljen bol.
Izvijao sam se pod udarcima, a ona me ničim sem te kurčine nije dodirivala. Bila je okrutna. Kao da je htela da me kazni. Zaslužio sam, vikao sam negde u svojoj dubini, i jedva čekao da me raspolovi, ali me je još dugo udarala i potom mazila, razmazivajući veliku količinu lubrikanta između mojih guzova kao da ga je sam taj penis izlučivao. Još jednom me je izudarala tako da sam bio siguran da mi je čitavo dupe pocrvenelo i samo sam zadrhtao.
Znala je da sam spreman.
Zaskočila me je i ubacila mi kitu duboko. Utišao sam se brzo ugušivši nagli vrisak. Protrljala mi je toplim kožnim dlanovima guzove, zatim ih grubo štipnula sa dva prsta i počela da me jebe.
Kurac je bio vruć kao da ga prava unutrašnja krv greje. Probijao se u mene svojom osetljivošću gnječeći mi udobno svaku tačku da ga uopšte nisam mogao razlikovati od pravog. Uvukla mi ga je do kraja i ispunio me je ceo kao da mi je izrađivan po meri.
Pomerala ga je lagano masirajući i gnječeći me dok se moj kurac krutio i izdizao zverski napaljen, i mlatarao po vazduhu kao da je i njega ovo čudo raspametilo koliko i mene.
Zahuktavala se kada me je već otopila, i osetio sam kako iz veštačkog glavića u moju unutrašnjost nešto štrca kao da svršava. A onda je krenula da ubrzava, valjajući ga u meni svom dužinom kao da pliva u svojoj tečnosti, a ponešto mi se prelilo i po jajima.
Krišom sam opipao prstom vlažno mesto i prineo nozdrvama, a tečnost je bila prijatna i sa nežnim mirisom nekog egzotičnog voća. Primetila je šta radim i htela da potpuno uživam. Zarobila mi je obe ruke i presavila ih na moja leđa, držeći ih jednom šakom dok me je drugom držala za vrat.
Davila me je prodirući u mene, bespomoćnog pod njenom snagom i kurčinom koja se u meni talasa i leluja a istovremeno me uporno tuca čvrsto i ujednačeno, sa pažnjom muškarca koji polako usmerava jebanje ka svom potpunom zadovoljenju. Bila je neverovatna.
Znala je kako volim i znala koliko mi treba. Znala je tačno u minut kada i kako da me kara i presavija, kada šta da dodirne. Uhvatila me je kao kurvu oko struka i navalila da se zabija žestoko u moju rupu kao da jebe muškarca ovakvim tempom svakog dana. Podivljao sam, sasvim raširio noge i uspravio se da me izjebe kao niko pre toga.
Zgrčila se kao da zaista svršava i upitao sam se šta se dešava, čmar mi je već drhtao od ovako brzih prodora. Kao da me je razlagala na delove da ih posle nje konačno ispravno sastavim.
A onda se odjednom uspravila, stisnula mi struk da ne mrdam i spustila mi ga do kraja, još jednom ubrzala i protresla ga u meni tako da me je celog nafilovala tečnost kojoj nisam znao poreklo a koja me je izbacila iz mozga i samo sam pogledao u svoj kurac kako para vazduh dugim oštrim kapljicama koje pucaju iz glavića.
Jebala me je još malo, zarivala se i blago masirala, sada već bez grubosti, samo da ostane u meni i da me još malo ljulja u ovom transu bez kraja.
Kada ga je izvukla iz mene, imao sam osećaj da je kalup te čudne kurčine zauvek isklesao moju unutrašnost.
„Šta mi uradi, Renata...“, uspeo sam da izustim, i pao sa laktova.
„Tako prođe ko me ostavi i pola godine se ne javlja“, izgovorila je grubim glasom kroz masku a zatim se nasmejala.
Izdišem, dokrajčen sam, sasvim me je izmuzla. Primećujem da ispuštam zvuke kao na samrti.
„Uhh... Mislim da me je čula i tvoja komšinica!“
„Haha, komšinica je zapravo komšija. A ako te je čuo, verovatno drka.“
„Ko... Dragana?!“
„Da, Dragan. On je ta moja devojka i stilistkinja! Upoznaćeš ga.“
Za ovaj put bilo mi je i previše. Gledam je i čekam da skine taj kostim i legne kraj mene, a ona opipava i otkopčava neki sloj sa dupeta. Okrene se i pokaže mi tek malu razgrnutu rupicu u blizini svog anusa.
„Ren, umorila si me... Kako ću sada..“, predomišljam se a sočna rupica me gleda.
„Pa dobro, hoćeš li jednom biti muškarčina?“
„Ako to znači da ću imati tu slatku guzu, onda hoću...“, pristajem a erekcija se jedva vraća.
Naguzila se kraj moje glave poturivši mi svoj čmarić pod nos. Bocnuo sam ga a onda joj privukao dupe da je oližem kao manijak. Ugurao sam ceo jezik u njenu rupicu dok je stajala kraj kreveta i izdizala se na nožne prste od blaženstva.
„Je li, odakle ti takvi kostimi i te lude ideje? Baš si napredovala...“, konstatujem u pauzi od lizanja, zapljunem šaku i bušim je prstima, a njoj već butine drhte dok mi se otvara.
„Ah... Nisu samo moje ideje.. ali eto vidiš, sada sam moderna. Jesam li dobra bila?“
Bliži mi guzu kao da će mi sesti na glavu, glas joj treperi. Dva prsta su mi već duboko u njoj.
„Najbolja si od svih dečaka!..“
„A ti moja omiljena kurva!!“
Na ove reči reagovao sam već upotpunjenom tvrdoćom. Zgrabio sam je i noseći je preko kreveta namestio u najzgodniju pozu u kojoj ću joj pokazati kako je kada je jebu kao muškarca. Dočekala se na kolena, a ja sam vlažan glavić odmah uperio u procep na njenom kostimu. Okolni kožni materijal me je peckao i mamio da prodrem što dublje.
Uglavio sam joj ceo kurac u čmar, primećujući da je malo razrađenija nego onog prvog puta. I neobično podmazana, tako da sam samo ukliznuo bez problema. Povukao sam je sebi za kukove a ona je kriknula kao životinja, odjednom nasađena na moja jaja. Ne sećam se ovakve drhtavice ni sa kim ranije, kurac u njoj mi je pulsirao kao da će joj anus svake sekunde biti oplođen i prepunjen.
Cijukala je i hvatala se za glavu, a ja sam zabadao sirovo kao što je ona u mene. Naša viđenja su retka ali činilo mi se da ćemo se ove večeri izjebati za naredne tri godine. Što sam je više širio, njena rupica kao da se sužavala, zatežući mi svaku poru dok mi se kurac borio da omogući prostor za dublje prodore.
Onda mi se opustila, isturila onako kao ja njoj kada se guza već navikla i apetit je porastao. Dopustila je da je jebem kako god mi odgovara. Čudilo me je da sada ne puštam ni glasa, iako sam osećao da sam napaljen toliko da ću se ugušiti.
Ona je dahtala kao u ropcu pod maskom, primajući me u sebe, i sama se pomerala i naletala na kurac sve grublje, mesila mi ga je svojim sočnim čmarom sve dok u njemu nisam eksplodirao, i dalje u tišini, nemajući ni reči ni uzdaha, a celo telo mi je gorelo kao da me je prožela njena unutrašnja vatra.
Otresao sam ostatke sperme uz izvijenu ivicu materijala koji je okruživao njen otvor, a on se, naboran i rumen, još dugo otvarao i zatvarao kao da i sam dolazi do vazduha posle ove jebačine.
I opet mi je kroz glavu prošlo još stotinu stvari koje bih radio sa njom. I opet onaj dupli dildo iz sna. I moram priznati, priželjkivao sam da možda jednog dana zajedno popušimo njenoj kuratoj drugarici.
„Oh, Reni, kako se zaljubljujem u tebe...“, privio sam je u naručje i malo zagolicao, grickajući veštačku kožu u potrazi za njenim bradavicama.
„To može da sačeka! Javiću Dragani da dolazimo na kafu..“, pružila je ruku ka svom telefonu na stočiću.
„Mislio sam da si sama...“, glumio sam da mi nije pročitala misli.
„Uh, a ti si baš samovao bez mene!“, ljutito je frknula.
Trgnuo sam kopču oko njenog vrata, povukao joj masku preko glave i konačno je poljubio u usta.
- Kategorija:
- Bisex erotske priče
- 13 Jan, 2024
- 1070 pregleda
Daaa premocno,steta sto nema takvih dama u Novom Sadu...
Premocno, neopisivo ...