Kada zbog ljubavi nisi sam svoj

Bio je to period koji vam ne mogu tako lako opisati. Bio sam oprhvan tugom za Mikijem. U stanu me je sve podsećalo na njega, na njegov blistav osmeh i tužne crne oči koje su dva meseca bile samo moje. Zaljubljen do ušiju u mladića dečačkog lica, skladnog, vitkog stasa, koji  je rastanak najavio sms porukama uz kratko obrazloženje da želi da prekine sa svim što ga vezuje za svet muške ljubavi, da mu je bilo lepo ali... Besno sam bacio čašu o zid. Tresak se verovatno čuo u celoj zgradi. I sam sam bio iznenađen mojom reakcijom. Dok sam prikupljao krhotine stakla, bacio sam pogled na sat. Ponoć. Znao sam da neću moći zaspati. Tuga i bes u meni su se smenjivali. Dok sam u jednom trenutku zamišljao da vezan i bespomoćan vrišti i moli da prestanem nemilosrdno da zakivam napeti alat u njega, u drugom trenutku sam zamišljao krupne suze i optužujući pogled od koga mi se steže grlo i gubim dah. Dograbivši jaknu izjurio sam iz stana, strčao niz stepenice, a oštar hladan vazduh me udari u lice. Na dobro osvetljenim ulicama retki prolaznici. Ne znam ni sam zašto, hodao sam brzo. Ubrzo sam stigao do reke. Stajao sam i gledao kako voda snažno i uz zvuk sličan grmljavini protiče. Odraz meseca u vodi koji se pojavio iza oblaka kao da se rugao mojoj tuzi. Bilo je užasno hladno! Počelo je da mi se priviđa Mikijevo lice na površini. Kao da me doziva da mu se pridružim. Krenuo sam prema njemu, potpuno nesvestan šta radim. Želeo sam samo da bol koji osećam prestane. Osetio sam dve snažne ruke koje me sa ivice vuku nazad. Tek tada postajem svestan. Neki mladić me unezvereno gleda i viče gde gledam, zar hoću da upadnem u ledenu reku. Nešto sam samo promrmljao kao izvinjenje. Bio sam bled kao krpa. Ponudio mi se da me poveze kući, kola su mu bila u blizini. Samo sam klimnuo glavom. Ubrzo sam bio u stanu, a mladić koji me je sumnjičavo odmeravao se nećkao ali je prihvatio da popije čaj. Zvuči nadrealno, sa potpunim neznancem u dva ujutro  sedim u toploj sobi. Prvi put  ga bolje zagledam. Visok i lep mladić atletske građe. Uzane plave farmerke, i pleteni džemper bele boje. Oštre crte lica. Postajem svestan da je lep i zgodan. Zabrinuto lice. Verovatno misli da nisam normalan. Zove se Nemanja. Objašnjava da se vraćao iz grada i stao da se prošeta pokraj reke. Pita me šta sam ja tamo radio, nije valjda da sam hteo da se bacim u mutnu vodu. Samo sam odmahnuo glavom. Osmeh mu zaigra na licu i samo je sa nekom sigurnošću konstatovao da se radi o ljubavnim problemima. Trgao sam se. Pogledao sam u ta dva plava oka dok mi se niz obraz počele kotrljati krupne tople suze. Brzo je reagovao zagrlivši me i prošaptao da se slobodno isplačem. Brišući oči, samo sam ga upitao da li zaista  to želi. Sa osmehom je rekao da je gej i da  voli starije muškarce posebno one koji umeju da pokažu emocije, da ne žuri nigde. Pitao sam ga odakle zna da volim muškarce, a on sa osmehom reče da sam ga pozvao u stan u dva ujutru, a inače sam mu se i dopao. Bio je  toliko otvoren da me je kupio u trenu. Ispričao sam mu sve o Mikiju, o ljubavi, o strastvenom seksu, o rastanku i tuzi. Gledao  me je u oči. Šapnuo je da noćas mora neko biti samnom. Klimnuo sam glavom. Uskoro smo obučeni ali zagrljeni ležali na krevetu. Tako smo zaspali. Prvi put posle rastanka sa Mikijem sam osetio neku sigurnost i toplinu. Znao sam da se pojavio neko sa kim ću prebroditi sve. Ujutru me probudio miris pečenih jaja. Zvonak smeh. Napravio je doručak. Napolju je napadao sneg, unutra je bilo toplo.  Nisam bio gladan. Samo sam ga privukao sebi i zagrlio. Počeli smo divljački da se ljubimo. Odeća je letela na sve strane. Uleteli smo u ogromno kupatilo gde smo pod tušem nastavili ljubavnu igru, kao leptiri iz reke Tise u Junu mesecu u predvečerje kada sunce polako tone u liniju horizonta. Sledećih dva meseca bili smo nerazdvojni. Pomogao mi je da prebolim Mikija. Ne znam da li sam uspeo da opišem stanje svesti kada te ostavi neko u koga si zaljubljen ali vam savetujem da se ne predate u teškim trenucima.

Kategorija:
Gay erotske priče 


  • Nema komentara