Bela vatra II

Posle kraćeg izležavanja, dogovorili smo se da ostatak noći provedemo u gradu. Sjajna je prilika da obiđem nekoliko mesta jer sam retko u prestonici, a Siniša poznaje još mnogo toga novog što je tu niklo u mom odsustvu. Penetracija njegovog medenog cvetića odložena je do trenutka kada će nas samo poneti, jer iako je rano određivati naš status, ono što sigurno jesmo je taj spontan spoj van tokova i pravila.

Što više ga posmatram, slušam, ljubim, sve sam svesniji da sam baš na njega čekao. Nekoga ko svojom pojavom, životnim stilom, načinom razmišljanja, navikama i interesovanjima prkosi svemu očekivanom i ustaljenom. Naprasno sam ga pustio ravno u svoje srce kao da se u njega pušta tek tako, ali nije mi bilo žao, očarao me je svojom unikatnom harizmom nenametljive prodornosti.

Spavaća soba mu je bila prostrana, možda i veća od dnevne u tom stanu, a prvo što sam primetio kada smo se sa onog dvoseda premestili na udobnost velikog kreveta, bile su neobične, uramljene fotografije džinovskih formata, od kojih su dve sa jedne, a jedna sa druge strane skoro prekrivale čitavu površinu zida.

Na dvema do prozora fotografisana su dva različita trenutka, možda i jedan za drugim, u poigravanju vetra sa tankim stablima trske, a ovako spojene u velikom formatu i jedna kraj druge, odavale su utisak kao da posmatračevo budno oko pretražuje ovakav prostor očekujući u svakoj sekundi da će uloviti nešto iza te trske, nešto što ga vreba ili što treba da otkrije.

Ni ona ogromna fotografija sa druge strane kreveta nije bila manje tajanstvena i uznemirujuća. Njeno nepregledno sivilo mi je bilo zagonetno, dok se nisam odmakao i bolje je pogledao. Bio je to uveličan sam otvor vulkanskog kratera, izmenjen efektima stvaraoca, a iz njega se izlivala srebrna lava, ostavljajući mlečne tragove i nestajući u svetlosnim česticama ka glatkijim površinama.

Bilo mi je jasno da je na ovaj način bio predstavljen ljudski anus, i čak mi se dopalo, a Siniša je sa osmehom uzbuđenja pratio moje poglede po njegovim zidovima.

Nakon tuširanja i lagane večere, izrazio je želju da se obučemo po njegovom izboru, odnosno da odene mene u svoju odeću. Nisam se bunio da osetim još više njega na sebi tako pokriven njegovim krpicama. Tanke braon jakne otkrivale su belu košulju na meni, crnu na njemu, i bele pantalone koje je nosio dok sam ja bio u njegovim crnim. Naprskao me je svojim parfemom, a onda nam vezao kose u repove.

Poljubio me je sočno pred prvi zajednički izlazak.

Čim smo iskoračili iz stana, zatekli smo nekoliko pogleda na sebi, ne toliko zbog boja koliko verujem da smo bili upadljivi zbog slične građe i duže kose. Dok je hodao kraj mene, ponekad mi protrljavši nadlanicu svojom, nije mi više smetalo što je malo viši od mene, čak mi je prijalo kada me izbliza pogleda sa visine a ja se kao poslušan rob istopim u njegovim ljubičastim očima.

U glavnom gradu petkom uveče je gužva i šetnja kroz masu nije nešto što bih odabrao za idealan provod, ali ga slepo pratim. On počinje da se smeje i prilazi kiosku sa kokicama postavljenom na sred trga. Saginje se i na prozorčić kioska objašnjava radnici šta želi. Uskoro se okreće i pruža mi veliko pakovanje kokica i limunadu u visokoj plastičnoj čaši.

„Hajde, da vidimo šta se pušta večeras“, grickajući kreće u pravcu bioskopa, a meni je preslatko kako dok sve to radi ni o jednom sledećem koraku me ne obaveštava niti pita želim li to. Zna da želim i da bih ga pratio u ambis.

Uhvatili smo kasnu projekciju nekog animiranog filma. Nije nam bilo bitno šta se prikazuje na platnu, važno je da se dešava nešto u šta mnoge oči pomno gledaju dok nas dvojica češće u potpunom mraku pogledamo jedan drugome u oči, osvetljeni samo blagim zrakom svetla u jednom od poslednjih redova sa manje gužve.

Stavio je obe jakne preko naših nogu i uzeo moju ruku da je zavuče pod njih. Onda je i svoju zavukao na moj već opet natekao kurac i mazio ga dugo, insistirajući da pratim film dok on gleda u mene, jer ću kasnije morati da mu prepričam radnju.

A mazio sam i ja njegov kurčić, polako i nežno, činilo mi se da je to malo čudo dvadeset i četiri časa tvrdo i da samo traži dodir, podlogu ili predmet za trljanje, i izluđivalo me je to koliko može da izdrži, kao da ne razmišlja o tome, dok se ja topim i curim od par njegovih stisaka.

Nije odustajao i ovom upornom masažom u mraku ispunjenom nepoznatim ljudima naterao me je da obilno svršim dvaput u svoje gaće kao neiživljeni tinejdžer. Nisam smeo glavu da skinem sa platna da ne bih zatekao ni jedan pogled ljudi oko sebe jer sam se osećao kao upišan tako istopljen, kao da je sva nakupljena sperma od jučerašnjeg dana odjednom lagano a tako proračunato bila izmužena iz mene.

„I, o čemu je film?“, pitao me je ozbiljno kada smo izašli iz bioskopske sale. Mrak je sakrio tragove po meni.

„O drkanju!“, nasmejao sam se i poljubio ga u obraz pred nekoliko ljudi koji su u isto vreme napuštali bioskop.

Uzvratio mi je osmeh, ali je poljupce sačuvao za bolje prilike.

Sećao sam se samo da su se u filmu pojavljivali konji, a naše aktivnosti su me zbog toga podsetile na dva mužjaka koja jedan drugom timare rep, gladeći ga dugo dok se skroz ne izdigne da svojom čvrstinom prkosi svakoj nedaći i najokrutnijem vetru.

„Vodi me na svoje omiljeno mesto“, predložio sam mu, a on me uzeo za ruku. „A posle ću ja tebe odvesti na jednu svoju dragu tačku, može?“

Složio se i krenuli smo. Poznavao je prečice kojima smo ubrzo stigli do kluba koji je zapravo bio baš mesto na koje sam ja hteo da odvedem njega. Pred ulazom me je odvukao u stranu, u mrak, zagrlio me i gurnuo mi svoj dugi jezik skoro do grla, ližući moj i ljubeći me strastveno nekoliko sekundi da sam mislio da ću izgubiti preostale trunke razuma.

Tada mi se prvi put učinilo da se ozbiljno zaljubljujem u njega.

Klub je bio izmenjen od onog kakvog sam ga pamtio, ali je zadržao istu atmosferu mračnog kabarea. Bilo je to mesto gde su dolazili ljudi različitog opredeljenja, naročito oni koji su bili primorani da danju hodaju pod nekom nametnutom maskom i kriju svoju pravu prirodu, a ovde su postajali sasvim oslobođeni tog tereta pretvaranja i mogli da budu šta god požele.

Jedva da smo se mogli sporazumeti od elektronske muzike visokih, melanholičnih tonova iz koje bih razaznao nekoliko nemačkih reči otpevanih dubokim glasovima. Par transvestita i tri žene za koje nisam mogao da odredim jesu li zapravo žene, zaplesali su oko nas u veštičjem kolu potpunog zanosa ovim ludačkim melodijama od kojih mi se ježila koža, ali je Siniša gledao samo u mene, kao da ga ništa sa te druge strane maskiranja i preoblačenja više nije zanimalo.

Pustio me je da malo plešem sa njima dok nam on ne donese pića. Ubrzo je stigao sa čašama neobičnog zelenog koktela čiji ukus je bio još čudniji, ali sam i to prihvatio kao normalan segment u nizu događaja smetnutih sa putanje pameti.

Pijuckao sam a shvatao da je to nešto za mene prejako, samo sam hteo da ga ne razočaram i ispio još jednu čašu koju mi je doneo. Primetio sam da je njemu to sasvim normalno i da ovo piće guta kao vodu, što me je dodatno uplašilo i unelo mučninu koja mi je u jednom času zapalila želudac.

Sagnuo sam se u bolu držeći se za stomak, a žene pod raznobojnim perikama su mi prišle i oko mene se stvorila gomila od koje sam jedva uspevao da udahnem. Neko mi je doneo čašu vode i osetio sam snažne ruke koje su me odvele ka šanku da sednem. Pogledao sam u njegovo lice, ali to nije bio Siniša i uplašio sam se gde li je nestao.

Okretao sam se oko sebe u bolu, a onda skupio snage da ustanem sa barske stolice i potražim ga. Uzalud sam govorio njegovo ime ljudima, kao da ga niko nije znao, ili ga možda nisu znali pod tim imenom. Odlučio sam da na tren izađem na vazduh, a dok sam prolazio pokraj toaleta odlučio sam da ipak zavirim da nije tu.

Na moj užas, kroz poluotvorena vrata prve kabine toaleta, video sam Sinišinu ruku oslonjenu na zid, dok se čitavim telom pomera napred-nazad, dahćući preglasno. Približio sam se a onda video njegove spuštene bele pantalone i crnu košulju skroz podignutu na grudi za koje su ga držale velike, dlakave šape nekog muškarca koji ga je jebao kao zver.

Prišao sam sasvim blizu, i video da Siniša gleda u mene dok se nabija na nepoznat kurac, a od njegovog pogleda i onoga što vidim, i meni se digao i nisam znao šta da radim u ovoj mešavini ludila, besa i ljubomore.

Želeo sam da vidim lice tog njegovog jebača, kome je rešio da pokloni svoju nevinost umesto meni. Ali je to lice bilo bezoblično, napola zaronjeno u podignutu košulju na Sinišinim leđima. Ni kurac nisam uspeo da mu vidim, jer ga nije vadio, samo ga je neumorno zabadao u čmar mog voljenog, jačinom i naletom kao da će ga razneti.

Odjednom je počeo da urla i da se grči, i ubrzava ovo divlje jebanje tako da je Sinišina glava samo klonula i prestao je da me gleda, a ovaj ga je iznutra filovao, spuštajući šape na njegove guzove, i poslednje što sam video bili su masni i prljavi ogromni prsti čije nokte zariva u njegovo meso dok istresa svoju kurčinu unutar njega.

Izgubio sam svest. Osetio sam kako me je zapljusnula voda. Otvorio sam oči i bio u tom istom toaletu. Maskirana žena širokog dekoltea bez grudi u ruci prepunoj prstenja držala je praznu čašu kojom me je očigledno bila polila da bih došao sebi.

„Ljubavi, jesi li dobro?!“, prodrmala me je poznata ruka po ramenu. Siniša. Pogledao sam ga prekorno, a čitava glava me je zabolela.

„Ko ti je onaj... Zašto si mu dao da te...“, buncao sam, a žena je predložila da pozove taksi. Siniša se složio.

Kada smo stigli u stan, cerekao se još sat vremena mojoj priči o tome kako ga je na moje oči razdevičio neki medved, a on uživao u tome.

„Prljave fantazije imaš! Možda neke i ostvarimo...“

Zamolio sam ga da ostvarujemo šta god mu padne na pamet, samo ne epizodu koju sam upravo doživeo u nekoj dimenziji svesti u koju ne treba često svraćati.

Valjda je to bio neki moj strah. Privio sam se uz njega, premoren.

Subota je osvanula neočekivano sunčana i sve do popodneva smo šetali gradom, obilazeći mesta koja sam davno voleo, dok mi je on pričao o mnogim svojim dogodovštinama pre i posle našeg kratkog poznanstva. Primećivao sam da se u emotivnu sferu prošlosti ređe vraća, ili samo nije predstavljala neko ispunjeno polje o kome bi imao šta reći.

U nekoliko navrata sam poželeo da ga na sred grada oborim i ljubim svud po telu, ali sam morao da se strpim. Jedva sam čekao da se vratimo u stan, kada se već smrkavalo, potajno sam se radovao onom obećanom razdevičenju, ne pominjući mu ništa i ne insistirajući ni na koji način.

Doneli smo nešto hrane iz grada i dok nam je servirao na tanjire, primetio sam da su zavese na prozoru spavaće sobe ostale širom razvučene a kako su ulična svetla bila baš jaka, čitava prostorija je bila osvetljena. Rešio sam da malo navučem zavese, ali mi je Siniša iz kuhinje doviknuo da ih ne pomeram.

„Daj jebote, ljudi iz susedne zgrade te gledaju dok spavaš!“, nasmejao sam se, prišavši mu s leđa i zagrlivši ga oko struka.

„Ne dok spavam... Ima onih koji me gledaju budnog“, pogledao me je vragolasto, a onda mi u usta ubacio zalogaj pripremljene hrane.

Umalo sam se zagrcnuo od zalogaja i njegove izjave.

Istina, na terasi jednog stana naspram Sinišinog, dvoje ljudi nekih desetak-petnaest godina stariji od nas su sedeli za stolićem i učinilo mi se da su gledali pravo u mene dok sam namicao zavese.

„Sad ćeš da vidiš na šta sam mislio...“, rekao je nestrpljivo odmah nakon večere.

Ustao je i zakoračio u spavaću sobu, gledajući u mene dok sedim u kuhinji. Zatim je pogledao u onaj susedni prozor.

Započeo je lagani ples, skidajući majicu, pa potom pantalone. Pokazao mi je rukom da se približim i provirim. I stvarno, ono dvoje su gledali tačno u naš prozor. Pratili su Sinišin striptiz, po ko zna koji put.

„Pa ti imaš čitavu tačku... Koliko naplaćuješ?“, začikavao sam ga dok se klati i plesnim koracima prođe kraj moje stolice pa nazad u spavaću.

„Ah, ništa, zadovoljstvo mi je. Vidiš da im je dosadno, čim po sat vremena posmatraju budalu poput mene!“

„Što se ne upoznate? Možda bi to bilo...“

„Hej! Prekini“, viknuo je, a zatim mi se skoro go bacio u krilo tako naglo da sam ga jedva pridržao da ne padne sa mene. „Ti si neki ljubomoran tip, a? A znaš li da baš takvi najčešće varaju? Zato i sumnjaju u druge, jer polaze od sebe samih!“

Ponovo se cerekao mojoj ćutnji kao onomad mom čudnom tripu iz kluba. Plesao je, isturao zadnjicu ka onom prozoru, a jezik ka meni, simulirajući kako će mi ga lizati. Voleo je da muči. Da se čeka na njega, a mogao je i da čeka dugo, mahnito izdržljiv u toj svojoj tvrdoglavoj ludosti koja mi ga je činila tako simpatičnim.

Ne trudim se da ga uhvatim u tim plesnim koracima, ponekad su mi i prebrzi, ostao je u zategnutim gaćama, raspustio kosu iz repa i vrti se nagužen na pragu vrata kao da da se kreće oko šipke. Bližim se i pogledam, a ono dvoje zapalili cigarete u polumraku svoju terase i zure u ovaj bioskop.

„Kako završavaš tačku, ako mogu nekako da pomognem?“, ponudim se.

„Ma gotova je. Ništa, samo ples, za sada!“

“A priznaj da si drkao nekad sa tim likom, tako, na daljinu?“

„Nisam, zaista... Ali eto ideje. Ti i ja ćemo zajedno.“

Odmahnuo sam glavom, ne znajući da li da mu verujem. A možda treba samo da se opustim i ne razmišljam preširoko.

„Eno, otišli su na spavanje“, pogledao je ka susednoj zgradi. „Izgleda sam im bio dosadan večeras..“

„To je zato što imaš društvo. Svaka umetnost cveta u samoći!“

„Ne seri! Ne radim to tako često...“, povukao me je za ruku i odveo u sobu.

Upalio je svetlo i konačno zavesama prekrio tu zloslutnu zgradu. Konačno smo bili ‘sami’.

“Pali te ideja da te s nekim delim, a mali?”, navukao sam ga preko sebe i udarao po guzi kako voli, a on se izvio u transu kao prve večeri.

Odlučio sam da ga ipak kaznim blažim dodirima i laganim masiranjem guze. Iznenada je poskočio iz te poze i pogledao ka fotelji u uglu sobe.

Stao je ispred mene i krenuo da polako skida bokserice. Moja omiljena tvrda pečurka izazvala mi je vodu na usta. Stresao sam se od jeze i miline, a srce mi je zalupalo ubrzano u želji da ga odmah ližem.

Pročitao mi je želju i samo brzo odmahnuo dugim kažiprstom, kao kad se bezobraznom detetu zapreti kada navali na poslasticu koja će mu pokvariti zubiće. Zatim mi se uneo u lice, a oči boje posivelih šljiva su zasevale.

„Hoću da gledaš ovo što sledi... Tu, sa kreveta, nemoj da si mrdnuo! Možeš se dodirivati koliko želiš, ali mene ne smeš. Kada budeš pri kraju, spremićeš jedan dobar i vruć mlaz za moje grlo, okej?“

Potvrdio sam, nemajući pojma šta ću to gledati.

Siniša se spustio na fotelju kolenima i tu ostao klečeći, isturivši guzu u mom pravcu. Klatio se gore-dole u poluplesu, a napola oponašajući taj srećan trenutak kada ću ga konačno uzeti.

Ali to vreme činilo se sve daljim. Gledao me je iz poluprofila, kada je razmaknuo prste desne ruke i protresao ih u vazduhu, a zatim lagano jedan po jedan uvukao u svoja usta, ližući ih pa vadeći, pa svaki put ubacujući ih dublje, do trenutka kada je već natopljen kažiprst, srednji i domali prst zajedno sisao i uvlačio pohotno kao nekakav kurac, i mislio sam da ću eksplodirati od toga.

Gledao me je fiksiranog mutnog pogleda u ekstazi koja mu se bliži i koju priprema za mene. Isturio je guzu još uvis, raširivši noge i odmeravajući da li mu ruka bez poteškoća doseže do anusa. Bila je duga i po meri. Dno šake mu je dosezalo tačno na ulaz.

Primetivši da nije dovoljno vlažno, vratio je prste u usta i još malo ih dudlao zatvorenih očiju, a ja sam se pitao čiju kitu zamišlja. Na tu misao ih je izvukao, hitro otvorivši oči. Vratio je ruku na anus i krenuo kažiprstom da kroči put u sebe.

Više nijednom nije ispuštao moj pogled. Gledao sam kako se sopstvenim prstom tuca umesto da moj izmučen kurac počasti tako slatkom rupicom koja je, očigledno, bila bušena makar ovakvim kućnim čarolijama.

Polagano je uvukao i srednji prst, a onda malo siknuo kao da mu je previše. Pomislio sam da to radi zbog mene. Bušio je i bušio, uvrtao prstiće da bi ušli što dublje, gledajući me molećivim pogledom kurve, a sa malo prkosa znajući šta mi je zabranio.

Onda je zamahnuo svojom kosicom, još malo raširio noge i počeo da se jebe sa ta svoja dva duga prsta kao da mu to neko sa strane radi, pod pravim uglom i neverovatno vešto, ubacivao ih je i vadio brutalno kao da je hiljaditi put, pokazivao mi je jasno šta bi i kako voleo da mu radim. Ja sam goreo i gutao vazduh, gubio dah i gušio se, još uvek nisam ni pipnuo kitu jer sam znao da ću svršiti za sekund.

A hteo sam da gledam. Nema svako takvu priliku da vidi jedno prelepo telo kako sebe na možda jedan manje običan način zadovoljava. Ali taj prizor i to njegovo mučenje da svoje prste učini kurcem i podmiri potrebu svog gladnog čmara bila je zaista nesvakidašnja zabava koja mi je držala knedlu u grlu.

Odlučio sam da se i ja skinem, ne bi li me možda pozvao da mu se pridružim. Ali me nije gledao dok to radim, već je izvukao one svoje prste, da ih zapljune. Gledao sam hipnotisano kako se obilje pljuvačke otkida iz njegovih usta i sleće na dva prsta koji će je odneti nazad u čmarić da ga još bolje podmažu.

Nastavio je da se kara, ludački, sasvim presavijen stomakom preko fotelje, videle su mu se samo butine i stopala, a u krupnom planu raširen anus zlostavljan neumornim prstima.

Nisam više izdržao, osećao sam da on može ovako da se jebe još satima. Pogledao me je i oblizao se, dajući mi znak spremnosti da me poliže. Začudo, moj kurac kao da je pregoreo, srce u grudima kao da je zastalo, od tolikog uzbuđenja telo mi je zablokiralo.

Ostavio je svoju razjebanu guzu na miru i prišao mi, spustivši se ponovo na kolena. Pritekao mi je u pomoć. Mazio sam ga po smeđoj kosici a on mi nežno sisao tvrdu kitu, vraćajući je u život. Umesto suvih prstiju, bilo mu je mnogo slađe sada sisati živ, pulsirajuć organ koji više od njegovih lepih usana želi možda ipak samo taj njegov divan cvetić anusa.

Gutao mi je kurac sa krajnjim obožavanjem da sam morao da skrećem pogled i misli da bi potrajalo koji minut duže. Pokušavao sam da ne mislim na činjenicu da mi niko to još nije ovako radio.

Radio je to kao da moj kurac zajedno sa njegovim grlom čini jednu paklenu, dobro naštimanu mašinu koja kada se pusti u pogon ne ume da se zaustavi. Kada bi šta mlela, samlela bi sve pred sobom. Da ubija, ne bi bilo preživelih.

Činilo mi se da ne zatvara usta ni na tren već su ostala otvorena na onom početnom stepenu, širom, i samo se spuštaju do mojih jaja, dok mi glavić titra u dubini njegovog grla, unutra do kraja, dokle god je mogao da ga proguta, a onda ga isto tako vešto i podmazano vadi do glavića, pa ponovo uvlači.

Stalno je isti, izbezumljujuć ritam, i stalno fiksirane oči na moje, sada mu već suze ali se ne predaje. Zaustavljam ga rukom.

Pritisnem samo par puta i zaprskam. Ta njegova širom otvorena usta. Smeši se sa par kapi na nepcetu. Onda mu zgrabim glavu i nabijem je nazad do jaja, da mu sav ostatak ispalim na ono dno grla gde mi je bilo tako udobno. Čuo sam samo sekund gušenja, a onda je prošlo. Da malo i on bude poslušna kučka.

Nije smeo da se pomeri glavom, pa je to učinio telom, slegnuvši čitavim leđima u neprijatnosti kao da ga je polila hladna voda.

Dugo sam mu zadržao zabijen kurac u grlu, sada već splasnuo kada je i poslednji metak ispaljen gde treba. Izvukao sam mu ga iz usta i zahvalio mu se bezobrazno. Nasmejao se i obrisao suze iz oka.

Naš san je bio ispražnjen od sanjanja jer smo u njega ulazili izmuženi i istrošene poslednje snage. Upravo tako sam najviše voleo da zaspim. Bez noćnih mora, samo dubok crveni beskraj i umrtvljujuć postorgazmični spokoj.

Ujutru sam ga našao u kuhinji kako sprema nekakav omlet razbarušene kosice i u crvenkastoj, ženskoj kecelji na golom telu. Odmah sam naskočio na njega, kada me je opomenuo da ga mnogo ne drmam jer će prevrnuti tiganj.

„Ma briga me... Mogu bez hrane, ali bez tebe ne. I svakako su mi draža tvoja jaja...“, zavukao sam prste odmah pod njegovu keceljicu, i pritisnuo mu topla jajca tako da se izdigao na prste a ja dočekao njegov izvrnut vrat da ga izljubim.

„Kada ćemo da vodimo ljubav? Ja ovo ne mogu više da izdržim... Još kad me ovako mamiš...“

„Kako te mamim?! Uvek ovako pravim doručak!“, odvratio je začuđeno.

„Dobro, ako ti to ne želiš...“, povukao sam se i skroz skenjao.

Pridružio mi se tek sa serviranim doručkom. Pogledao je nasmejan u moje tužne oči.

„E moj mali iz provincije... Znaš da sam stariji da tebe tri godine?! Da, pa eto, ne znaš ni to, a vodio bi ljubav! Mislim da nema potrebe za takvim rečima i prosto ne moraš srati, niti ulepšavati stvari, poštedi nas toga.“

U nekoliko kratkih rečenica mi je na dvesta načina izvređao suštinu bića tako da sam ostao bez teksta. Definitivno sam naleteo na nekog luđeg od sebe ko je spreman i mentalno da me izvrće i prži.

„Ne treba da se čuješ sa Elenom?“, rešio sam da promenim temu. „Učinilo mi se da ste i dalje veoma bliski.“

„Treba da se čujem sa Elenom. Najbliskiji smo prijatelji. Ali sam sada samo tvoj. I od tebe očekujem stabilnu reč i jasan plan!“

„Jebi se...“, nasmejao sam se, nemoćan. Odjednom sam nosio titulu bezosećajnog muškarca koji ne može da dočeka stavljanje u rupicu. Verovatno je hteo da takvog u meni ubije. Ali saznaću zbog čega je to baš tako, ne predajem se.

„Moram da krenem kući uskoro“, pogledao sam u sat pa u njega.

„Dobro. Hoćeš da te pratim do stanice, taksija, gde treba, ili ne?“

„Pa to se ne pita, LJUBAVI, to se valjda samo uradi!“

„Okej, onda ne mrdam nigde!“, zakikotao se, i držeći cigaretu između dva prsta, nadlakćen na stolu sasvim go u samo toj keceljici, imao je nešto čime je mogao mnome da upravlja, i kako god se ja otimao opet bi se završilo po njegovom. No ipak, nisam mogao da se rešim neke tuge.

„Što ne jedeš? Šalio sam se da uvek pravim doručak, često i ne doručkujem... Ovo je zbog tebe..“

„Ne mogu, želja za tobom mi ubija apetit za hranom. Oprosti.“

Sledio je smeh za smehom. Smeh prkosa, smeh moje pobede, smeh njegovog otimanja, i tako u nedogled. Bolje smeh nego suze. Iako je naša komunikacija smehom često iznosila i naš bes i frustracije, a tek ponekad zadovoljstvo koje smo više izražavali na intimnije načine.

Ostatak vremena do mog odlaska ostavili smo za maženje i izležavanje. Na trenutke sam osećao potrebu da samo odem što pre, da se ne zalepim skroz za tu vrelu kožu, da me te oči zauvek ne upiju i prisvoje. Ali nije bilo realne pomisli o tome. Deo mozga je takvu odluku priželjkivao, ali duša i moje telo ne.

Uživao sam da ga dugo ljubim i držim u naručju dok mi priča o događajima iz života, poznanicima, poslu kojim se bavi. Sve je bilo tako različito od mojih sfera, od grada u kom sam ostao da živim. Čak mi je kroz pamet prošla ideja o zajedničkom životu, u njegovom stanu, i shvatio sam da sam konačno sasvim poludeo.

Kada smo ustali iz slepljenog zagrljaja, razmotao je zavese na prozoru, naglo zastavši.

„Šta je, opet komšiluk?“

„Ma samo onaj tip... Smeška se. Hajde da mu izvedemo nešto!“

„Zašto imaš potrebu da ga fasciniraš?“

„Ma ne radi se o njemu... Vidiš da mene loži. Jebiga“, oborio je pogled.

„Onda to radi sam. Ja ću odspavati.“

„Nećeš! Ustaćeš i doći ovamo ili me više nikada nećeš videti!“, dreknuo je, a tamne oči su se ispunile suzama.

Ustao sam i prišao mu, pogledavši u onog koji je sedeo sam na terasi.

Poljubili smo se gledajući ga, a on se uzvrpoljio na svojoj stolici.

Siniša je brzo doneo jednu stolicu iz kuhinje i rekao mi da kleknem na nju, a zatim mi svukao gaće. Moje golo dupe sada je mogao da vidi nepoznat čovek preko puta. Uzdrhtao sam, ali sam mu se isturio onako kako je on meni. Slušao sam naredbe, nisam smeo da rizukujem da ga više ne vidim.

Odšetao je do police kraj kreveta i izvukao dve duge, bele satenske rukavice. Pretpostavio sam da su deo onog njegovog kompleta u kome sam ga u petak prvi put video.

„Ove on voli... Kad se mazim u njima“, objasnio mi je gledajući u čoveka koji se smešio.

„Šta će biti sa mnom?“, jauknuo sam iako me još ništa nije bolelo.

„Sada kada si ti tu ne moram više samo sa sobom da se igram... Mogu sa tobom“.

Počeo je da mi snažno mazi guzu, izvijajući je sve više spoljašnjem pogledu. Zgradu je od zgrade razdvajala samo širina ceste i pomišljao sam da se i stvari poput moje rupice prilično jasno naziru sa te udaljenosti.

Gledajući u suseda, Siniša je uvukao jedan satenski prst u mene, pa još jedan, tek na otvor, a zatim ih pogurao dublje.

„Uh, jebote, kako me pali ovo“, šapnuo je i zagrizao mi uvo.

Mene je palilo što je on napaljen. Sve bih mu dao.

Jebao me je kao prošle večeri sebe, samo što je kraj otvorenog prozora u mene ulazio hladan vazduh kad god bi svoje vrele prste izvadio iz mog čmara. I taj dodir satena bio je vreo poput njegove kože. I klizao bez podmazivanja. Ceo sam drhtao oznojen i zapaljen.

Primetio sam da me je na tren zanemario, a tada je svukao i svoje bokserice. Promahao je svojom pečurkom ka onom muškarcu sigurno petnaest ili možda dvadeset godina starijem od sebe.

Odjednom sam osetio da mi je na anus naslonio svoj glavić. Ovo me je malo trgnulo jer nisam očekivao. I malo porazilo što je spreman na penetraciju pred drugima, a ne nasamo sa mnom. Ali je bilo kasno da se pitam o tome. Ugurao mi ga je svom debljinom da sam samo zacvileo. Krajičkom oka sam video da je i muškarac preko puta nas ostao spuštenih pantalona, i, zaklonjen u ulaz svoje sobe, počinjao da drka.

Siniša me je opkoračio na stolici kao kurvu i jebao snagom kao da je imao najveći kurac na svetu. Rasporio me je svojom magičnom pečurkom. Navlačio me je na kurčić naglim pokretima, dohvativši vrhovima prstiju moje bradvice koje je nemilosrdno čupkao gledajući suseda.

Gledao sam ga sada i ja, a čovek je besno mrcvario svoju dugačku kitu usmeravajući je čas ka nama a čas je pritiskajući na dole kao da pokušava da i sam što pre privede kraju ovaj sulud čin, a da zadovoljstvo ne izostane ni na jednoj strani.

Nisam ovako zamišljao njegov prvi put u meni, ali više nije ni bilo bitno. Cepao me je neumorno kao robot istom snagom i tempom dok ga odjednom nije iščupao i još tvrdog dugo cedio usporenim kapima na moje hladne guzove. Sused je već svršio i nestao bez pozdrava. Siniša je vratio kurčić u mene i još malo ga klatio da očvrsne.

A onda me opalio još jednom, zagrnuvši zavese. Izjebao me je kao da je vozio neko trkačko vozilo, brzinom zeca a strašću zveri. I opet ono otegnuto svršavanje koje kod njega volim. Prilazi s moje druge strane da ga ustima izmuzem. Volim kako mi ceo staje u usta. I volim u ustima da ga dugo gnjavim jezikom, dok se njegove oči prevrću u svojim dupljama.

Pada mi na jezik duga kap po kap teške sperme kakva mu je inače, nema je puno ali je pregusta. Preukusna.

„Ipak nećeš otići gladan od mene“, potapšao me je satenskim dlanom po obrazu.

Kada je otišao na tuširanje, ostao sam u istoj pozi da klečim na stolici, kao da mi se nekim čudom baš tako dopadalo. Vrteo sam po glavi sve što se upravo desilo, mazeći svoj još uvek prepun i natečen kurac, zagrnuvši zavesu da vidim da se onaj nije vratio na terasu.

Nije ga bilo. Zatvorio sam oči kao da je tamo, i zamislio da me gleda dok kurcem ulazim u Sinišu vezanog za ovu istu stolicu, dok ga tucam i razvaljujem isto kao što je on mene, a desiće se i to, živim za to, i zamišljam jasno sliku kako se praznim u njegovoj dubini u isto vreme kada se prazni i pečurka u njegovoj ruci a naš poznanik prska svojim mlazom uvis prema nama.

Svršio sam po stolici koju sam žurio da obrišem dok se Siniša nije vratio, a zatim i ja požurio pod tuš.

Kako mi se vraćao razum, tako sam osećao rastuću zbunjenost nad svim dešavanjima između nas. Na momente mi je delovalo neverovatno u kojoj meri baš ništa nije išlo nijednim očekivanim tokom, što me je dosta i plašilo.

Nije da smo klinci, da smo neodlučni, zauzeti sa neke druge strane, a imali smo i vremena na pretek i da eskperimentišemo i da budemo nežni. Izgleda da smo se prosto našli dovoljno poremećeni da nam je bilo savršeno i što je sve teklo ovako uvrnutim redosledom.

Gospodar je našao roba koji uživa u ropstvu. Rob se zaljubio, a i dalje to vešto prikrivao od samog sebe i potiskivao sa površine da ne iskoči i sve pokvari dok još nije ni počelo. A svaki rob ima i onu drugu stranu.

Pred odlazak me je obukao u moju, brižljivo opranu i složenu odeću. Čvrsto me je zagrlio.

„Kada mi se vraćaš? Petak?...“, upitao je žalostivo.

„O da. Dobro se pripremi... Sledećeg vikenda ti ispunjavaš moje želje!“