Ispovest jednog bisexualca - 122. Panduri

Celu tu noć sam vozio i negde pred zoru ugledah Beograd. Bio sam umoran kao pas. Da li od putovanja noću, ili od one dobre jebačine sa Goranom, ne znam. Samo sam znao da ako nastavim da vozim, srušiću se sa motora. Rešio sam da u Beogradu nadjem neki smeštaj, motel, i da iznajmim sobu za dnevni odmor. Odspavam nekoliko sati, pa da nastavim za Novi Sad. Znam da mi je još malo ostalo do kuće, ali stvarno nisam mogao.
Ugledao sam tablu na kojoj je pisalo sobe i ja se izdvojih sa autoputa. Pratio sam oznake Pansiona i nakon par kilometara ugledah lepu novu zgradu. Parkirao sam motor i ušao unutra. Rece*ioner je spavao za pultom oslonjene glave o sto. Uhvatih ga za rame i on poskoči sav bunovan. Maximalno se je trudio da oda utisak kao da nije spavao. Jok i nije.
- Treba mi soba za dnevni odmor... – rekoh ja ne obraćajući pažnju na njegovo krmenljivo brisanje lica.
- Ne izdajemo sobe za dnevni odmor. Može samo noćenje, jedan dan.
- Ok, dajte mi sobu za jednu noć. – Nisam imao snage da idem dalje i da tražim neki drugi smeštaj. Uzeo sam sobu sa namerom da je napustim kada se istuširam i odmorim. Uostalom imao sam vremena do sutra ujutru u devet.
Tuširanje me je probudilo iz mrtvih. Tretirao sam svoje telo naizmenično hladnom i vrelom vodom i skoro da sam se oporavio od umora. Medjutim, namera mi nije bila da nastavim dalje, iako sam imao osećaj da sada to mogu. Iz navike sam očistio svoje debelo crevo, ispraznio se i za svaki slučaj bio spreman za jebačinu. Nikad se ne zna. Ipak sam rešio da malo odspavam. Nigde nisam žurio, a i platio sam brate sobu.
Stropoštao sam se na krevet. Umor i tuširanje me brzo baciše u san. Spavao sam kao top. To je ono kada ništa ne sanjate i nemate pojma šta se oko vas dešava.
Probudio sam se negde predveče. Bio sam totalno zbunjen. To je ono kada se probudite, a nekoliko minuta ne znate ni gde se nalazite ni koje je doba dana. U stvari, probudila me je neka buka napolju. Prišao sam prozoru i video neku gužvu ispred pansiona. Na parkingu pored mog motora i još nekoliko auta, stajala su dva policijska auta sa upaljenim rotacionim svetlima. Isto tako tu je bilo i jedno vozilo hitne pomoći, kao i jedan omanji vatrogasni kamion. Brzo sam pogledom shvatio da je sa mojim motorom sve u redu. Rešio sam da izadjem da vidim šta se dešava, kao i da pripazim na motor da ga neko u toj gužvi ne bi slučajno oborio.
Ogrnuo sam kožnu jaknu i izašao na parking. Polako sam prilazio motoru i osmatrao da shvatim šta se u stvari dešava. Dok sam prilazio motoru, po pričanju ljudi koji su bili tu, shvatio sam da je policija pohapsila neke dilere droge ili nešto slično.
Prišao sam motoru i krenuo da ga upalim da vidim da li je sve u redu. Tada mi pridje neki čovek u civilu, izvadi iz džepa značku i značajno mi je pokazao. Valjda je očekivao da ću se ja sada kao oduševiti od njegove policijske značke.
- Dobro veče – reče on službeno.
- Dobro veče – rekoh ja i ugasih motor kako bih ga bolje čuo.
- Jel to vaš motor?
- Da.
- Dajte mi vaše isprave...
- Ne vidim razloga zašto...
- Mislim da ne bi trebali da se raspravljamo gospodine. Dajte mi isprave.
- O čemu se radi? – upitah ga vadeći dokumenta iz džepa jakne.
Ćutao je sve vreme i listao moja dokumenta. Pederčina me nije udostojila ni odgovora.
- Otkud vi Dule ovde u ovo doba? – upita me.
- Vraćao sam se sa odmora i bio sam umoran da nastavim put, pa sam rešio da malo odspavam. Eto možete pitati i momka na rece*iji kada sam se prijavio...
- Ništa vi ne brinite. Pitaćemo mi sve koje treba. Čudno da ste stali da se odmorite, a samo ste na sat vremena od kuće.
- Kažem vam... Bio sam jako umoran. Bolje i to nego da negde sletim sa puta...
- Slažem se... Vaša će dokumenta ostati kod mene. Sedite na motor i vozite za mnom. Onaj plavi Pežo. Treba da date iskaz u stanici.
- Molim vas, pa jel može bez toga... Ja sam ceo dogadjaj prespavao u sobi...
- Mi se ovde ne dogovaramo gospodine, vozite za mnom... – reče on hladno i okrenu sa ka svojim kolima.
- Ali stvari su mi još u hotelu... – viknuh za njim, nadajući se da će se predomisliti.
- Stvari će vas čekati... Idemo... – reče on ne okrećući glavu.
Nisam imao drugog izbora nego da vozim za njim. Posle kraće vožnje stigosmo pred jednu staru zgradu, ispred koje je bilo parkirano puno policijskih vozila. Shvatio sam da je to policijska stanica. Inspektor za kojim sam vozio, izadje iz auta, pokaza mi rukom gde da parkiram motor i udje u zgradu. Ostavio sam motor na parkingu i ušao unutra. U hodniku me je čekao inspektor.
- Udjite u ovu kancelariju i sačekajte – reče mi otvarajuću jedna vrata.
Ušao sam unutra i seo za sto. Inspektor zalupi vrata i ode negde. Pošto me nije zaključao, shvatio sam to kao da nije ništa opasno. Nakon desetak minuta u kancelariju udje jedan čovek u uniformi. Po čvarcima na ramenima sam shvatio da je na visokom položaju.
- Dobro veče – reče on sedajući preko puta mene – Ja sam viši inspektor Dedijer.
- Dobro veče.
- Pa da čujem... Kada, kako i zašto ste se zatekli na mestu gde vas je policija privela?
Ja mu ukratko ispričah sve šta i kako je bilo. Nakon mog govora, inspektor mi postavi još nekoliko pitanja na koja sam mu odgovorio.
- Dobro... – reče on na kraju – Ja lično mislim da je sve tako kako ste rekli. Znate, vi motoristi svojim izgledom, a često i ponašanjem izazivate mišljenje mojih kolega da ste izvor nevolja. Medjutim, ja dobro znam da medju vama ima i dobrih i poštenih ljudi. Mislim da ste i vi jedan od njih...
- Hvala...
- Što se mene tiče možete ići... i izvinite na zadržavanju...
- Odlično... samo još da mi date dokumenta...
- Koja dokumenta?
- Pa moja... Bila su kod vašeg kolege koji me je doveo ovde...
- Ah... Srdjan... Sačekajte, sada ću da pogledam...
Izašao je iz kancelarije i ja iskoristih priliku da zapalim cigaretu. Posle svega ovoga, nikotin mi je baš trebao. Ubrzo se je vratio nazad i po izrazu njegovog lica sam shvatio da je nastao problem.
- Vidite... Kolega kod koga su vaša dokumenta je na zadatku... Nije primetio da ih je poneo sa sobom... Sada smo mu javili i čim završi doneće ih ovde u stanicu.
- Za koliko je to vremena...
- Ne znam da vam kažem... Pola sata, sat. Možda i više... Niko to ne zna...
- Pa šta ja sada da radim – već sam bio nervozan.
- Ništa. Moj vam je savet da odete do kraja hodnika tu levo. Tamo je kantina, pa naručite nešto za piće ili jelo. Naravno na naš račun.
- Dobro. – rekoh bespomoćno i izadjoh iz kancelarije. Otišao sam do kantine i seo da nešto pojedem. Bio sam gladan. U kantini naravno hrana za pomije. Pomije su ona stvar koja se daje svinjama... Fuj...
Bližila se ponoć i ja sam ispred ulaza u zgradu pušio ko zna koju po redu cigaretu. Inspektora sa mojim dokumentima još nije bilo. Bacio sam opušak na beton, zgazio ga nogom i ušao unutra da pitam dežurnog šta se dešava. Ovaj mi onako krmenljiv kroz otvor na šalteru reče da ništa ne zna i kada će inspektor doći. Hteo sam da odem nazad u hotel, ali to je značilo da ću sutra iznova morati da jurim inspektora. Rešio sam da je bolje da ga sačekam, makar i celu noć proveo u policijskoj stanici. Krenuo sam desno kroz hodnik ka kantini. Tamo sam danas video par fotelja za koje sam se nadao da ću ih nekako spojiti i malo ispružiti noge. Pretpostavio sam da ovako kasno kantina ne radi i da nema nikoga. Na moju žalost vrata kantine su bila zaključana. Osvrnuo sam se oko sebe i krenuo nazad. Pažnju mi privuče jedna vrata zastakljena sa mutnim staklom. Bila su odškrinuta par centimetara, a unutra se videlo prigušeno svetlo. Rešio sam da vidim da li tu ima mesta malo da se pružim. Gurnuo sam vrata lagano rukom i iskoračio u polumračnu prostoriju. Bila je to velika prostorija, neka vrsta sale za sastanke. Imala je jedan dugačak sto i oko njega puno kožnih fotelja i taburea. Veoma pogodno da se malo odrema. Ušao sam još jedan korak i pogledao iza vrata u drugi deo prostorije.
Iznenadjenje...
Prvo nisam mogao da poverujem u to što vidim, a i nisam bio ni siguran, jer je svetlo u prostoriji bilo prigušeno. Radila je samo jedna lampa, daleko u uglu što je bilo nedovoljno za toliku salu. Oslonjen o sto svojom guzom stajao je pandur u uniformi. Rukama se oslonio o sto, a glava mu je bila zabačena unazad. Kroz raskopčanu košulju sam video da ima snažne i maljave grudi. Dole je imao navučene pantalone sa otvorenim šlicem iz koga je virila nadignuta kurčina. Drugi pandur, obučen skroz u uniformi je čučao ispred njega i slasno mu pušio kurac. Treći je stajao postranice, ledjima okrenut ka meni, ali sam po njegovim pokretima znao da tako obučen kroz otvoren šlic nadrkava svoj kurac.
Parket ispode mene izdajnički zaškripi i sva trojica zastadoše i pogledaše u mom pravcu. Nastala je neprijatna tišina. Nisam znao ni šta da kažem niti šta da uradim. Okrenuo sam se na peti sa namerom da izadjem iz prostorije, kad me zaustavi autoritativni glas onog što je drkao.
- Gde si pošao?
- Nigde... – zamucah – pogrešio sam vrata...
- Dodji ovamo – reče on ponovo zapovednički, onako kako to samo panduri mogu.
- Neka... idem da zapalim jednu napolje...
- Dodji kada ti kažem!
Ćuteći sam prišao toj sexy grupi. Njih trojica su sada stajala ispred mene sa nadignutim kurčinama koja su virila iz šlica. Ta situacija mi je istovremeno bila i smešna, i napaljiva, a i pomalo sam se bojao kako će se sve ovo završiti.
- Pošto jako dobro znam da ti znaš šta se ovde dešava – poče onaj isti pandur kada sam mu prišao – moraćemo nekako da te sprečimo da to nekome kažeš...
- Ja... ne nikada... stvarno me ne interesuje šta vi ovde radite...
- A ne bracane... ne može to tako... Šta ti kažeš Mirko? – obrati se on onom što je do malo pre pušio kurac.
- Mislim da bi trebalo da ga zatvorimo na neko vreme dok ne zaboravi šta je video...
- Nemojte molim vas – zavapih – ionako imam dovoljno problema, a čekaju me obaveze...
- Ćuti i ne seri... – reče prvi pandur – Ja imam bolju ideju...
- Koju? - zapitasmo skoro svi u glas.
- Tebe ćemo brale sada jebati, pa tako nećeš moći da pričaš okolo, jer ćeš i sam biti deo svega ovoga...
- Nije ti loša ta ideja – javi se sada onaj pandur kome su pušili kurac.
- Ne... ne... ne dolazi u obzir – rekoh ja. Nemojte se čuditi. Nisam prestao da obožavam sex, ali tog dana su mi se desile tolike stvari da stvarno ne znam da li sam bio raspoložen za sex.
- Ti se tu ništa ne pitaš – reče Mirko.
Rešio sam da odigram na još jednu kartu da se izvučem iz te situacije, a ako mi ne uspe, pa dobro... Najgore što mi se može desiti je da budem jeban, a i to je bolje nego da me zatvore... Mnogo bolje...
- Uostalom, može. Ja sam ionako gej... Ovde imam tri dobra kurca koja će me zadovoljiti – naivno sam pomislio kako će ih to odvratiti od mene i pustiti me da idem.
- Odlično... tim bolje... – reče Mirko ponovo – olakšao si nam stvar.
- Skidaj se – reče prvi pandur – ja ću prvi da te jebem...
- A ljubljenje? – pokušah da olabavim malo situaciju šalom.
- Ma skidaj bre gaće...
Počeo sam polako da se skidam. Počeo sam da otkopčavam jaknu lagano, ali to izgleda iznervira napaljenog Mirka i on pridje i poče da skida stvari sa mene. Bojao sam se da neću imati šta posle da obučem. Dok sam trepnuo već sam bio go k'o od majke rodjen.
- Hajde Igore... – reče Mirko - Rekao si da ćeš ga ti prvi jebati...
Tada mi pridje onaj grmalj što je nadrkavao kitu kada sam došao. Iz šlica mu je virila dugačka kurčina. Nije imala neku debljinu, ali je bila lepa i prava. Uhvatio me je za nadlaktice i okrenuo me ledjima ka njemu. Gurao me je tako napred dok nismo došli do jednog kožnog taburea. Tada mi Igor nasloni svoju šaku na ledja izmedju plećki i primora me da legnem potrbuške po tabureu. Hladnoća kožnog taburea mi zgrči stomak i moja se guza nesvesno istrti i raširi. Osetio sam kako Igor prislanja glavić svog kurca na moj čmar. Nepogrešivo ga je pogodio. Očekivao sam ubod koji...
- Argghhh... – kriknuo sam.
Bol u guzi je bio nesnosan. Igor mi je sjurio svoju kurčinu bez pardona. S obzirom da smo obojica bili suvi, mislim da me je pocepao. Osetio sam kako njegov kurac prodire duboko u moju guzu i cepa svaki nerv na tom putu. Jedan od ostale dvojice pridje ispred mene i gurnu mi pendrek popreko u usta kako se ne bih drao. Smrad prljave gume u ustima i bol u guzici mi nateraše suze na oči. Igor je počeo da vadi svoj kurac iz mog dupeta. Toliko smo bili suvi da sam imao osećaj da će sa njegovim kurcem da mi izvuče debelo crevo iz čmara.
- Navlaži me Stevane – reče Igor trećem panduru i ovaj pridje, pljunu u šaku i razmaza po Igorovom kurcu. Sledeći Igorov prodor je bio manje bolan. Nabio mi ga je do jaja i onda krenuo da me tuca. Sreća da mu kurac nije bio jako debeo, inače bi me ozbiljno povredio. Kako me je Igor tucao, tako sam se ja sve više opuštao, a i postali smo i vlažniji, tako da je jebanje polako prelazilo u zadovoljstvo. I meni i njemu. Sada me je Igor čvrsto držao za kukove i silovito se nabijao u moju guzu. Za to vreme, Mirko i Stevan su stajali sa strane i nadrkavajući svoje kurčine sve to posmatrali. Osetio sam kako Igor polako ubrzava svoj ritam jebanja, što mi je govorilo da je blizu da svrši. Stegao sam čmar jače i počeo da mu muzem kurac kako bi brže svršio. Još uvek nisam uživao u svemu ovome. Iako obožavam sex, ipak je sve ovo bilo jedno klasično silovanje. Igor tiho kriknu i ja osetih kako mi se prazni u crevu. Zadao mi je još par završnih udaraca kurcem u bulju i ja osetih kako me ispunjava njegova vrela sperma. Igor uz jedno tiho „flop“ izvadi svoj kurac iz mene i pomeri se u stranu.
Sada mi je prišao Mirko. To je onaj koji je pušio kurac svom kolegi. Iz iskustva znam da muškarci koji vole da puše kurac, znaju da budu jako dobri jebači. Pored toga, guza mi je sada bila puna Igorove sperme i dobro podmazana za jebačinu. Rešio sam da se opustim i uživam. Mirko pridje od pozadi, dok je Igor prešao napred i svojim rukama još jače me pritisnuo na tabure. Osetio sam glavić Mirkovog kurca kako se prislanja na moj čmar. Počeo je polako da prodire. Po širenju mog čmara shvatio sam da Mirko ima deblji kurac od Igora. Znatno deblji. Mirko mi rukama uhvati guzove i raširi ih skoro do bola. Sjurio mi je svoju kurčinu do jaja, na šta ja kriknuh od zadovoljstva. Zastao je na tren dajući mi priliku da se priviknem na debljinu njegove kare i krenuo da me jebe. Sada sam već počeo da uživam. Ovo mi je već prijalo. Primetivši zadovoljstvo na mom licu, Stevan pridje ispred i ponudi mi svoju mesnatu kurčinu na pušenje. Pošto mi je Igor držao obe ruke pritisnute uz tabure, ja samo otvorih usta i Stevanov kurac mi skliznu u grlo. Sada sam bio na ražnju. Naboden. Iza mene Mirko je nabijao svoj kolac duboko do mojih creva, dok me je spreda Stevan nabadao na svoju kurčinu razbijajući mi krajnike. Njih dvojica uhvatiše ritam nabijanja i ja počeh zadovoljno da mumlam. Konačno je ona kurvica u meni počela da se zadovoljava. Igor otpusti moje ruke i stade sa strane da nadrkava svoj kurac.
Tada sam više osetio nego što sam čuo ili video da je u prostoriji ušao još neko.
- Oho... pa ovde su prave *ije... A vi momci ništa ne javljate... – začuh dubok glas.
- Udji Milane... – reče Igor – Ovaj bajker nas je prvo iznenadio, ali se ispostavilo da je prava droljica...
- Da... prava drolja – reče Stevan – hajde pridruži nam se...
- Nego šta – reče Milan i ja krajičkom oka videh kako je počeo da se skida. Milan se je namerno skidao tako da mogu da ga vidim. Doduše video sam samo njegove noge i gore do struka, jer mi položaj nije dozvoljavao da vidim višlje. Onda sam shvatio zašto to radi. Hteo je da me impresionira. Milan je imao ogroman kurac. Najveći od svih. Kurčina mu je bila mesnata i moćno visila izmedju butina. Kada se skinuo on ga nadrka i brzo dobi impozantne dimenzije.
Tada osetih kako Mirko svršava u mom dupetu i polako vadi svoj kurac.
- Mesta momci... – reče Milan – mislim da je sada red na mene...
U tom trenutku Stevan poče da svršava u mojim ustima i ja se umalo ne uguših od silne sperme kojom me je punio. On izvadi svoj kurac iz mojih ustiju i ja jedva dodjoh do daha. Taman sam par puta udahnuo vazduh, kada mi ga Milan ponovo izbi iz pluća. Prodro je u mene svojim ogromnim kurcem kao neki konj. Njegova ogromna kurčina izazva ponovo bol u mojoj guzu, ali ne toliki da se nije trpelo. Ovog puta sam imao sreću jer mi je guzica bila podmazana spermom.
- Uhhh... frajeru... doba*i... – reče Milan snažno mi šireći guzove.
Sada je Milan počeo da me jebe. Jebao me je kao pastuv kobilu. Znate ono kada se pastuv propne na kobilu i sjuri joj svoju ogromnu kurčinu. Pastuvu u tom trenutku uopšte nije važno da li kobila uživa ili ne. Njemu je samo važno da je izjebe svojom ogromnom crnom kurčinom i napuni je spermom, naravno pri tom i uživa. Ali pastuv ne primećuje kako se je kobila uprla, natrtila, raširila, i junački prima taj ogromni kurac u sebe. Pri tom tiho rže i njišti, uživajući u prodorima ogromnog kurca koji joj nabija napaljeni pastuv. E ta kobila sam sada bio ja. Da vam ne bih previše opisivao, jednostavno sam UŽIVAO...
Tada mi oporavljeni Igor pridje i smesti mi njegov dugački kurac na pušenje... Rado sam ga prihvatio. Sjurio mi ga je u grlo do jaja i ja osetih njegove bruce kako me golicaju po nosu.
Od tog trenutka je nastala magla. Pomutila mi se svest. Narednih pa*ati, više nisam znao ko me sve tuca u guzu, kome sve pušim kurac i koliko litara muškog semena puni moje dupe i grlo. Uživao sam u tom razvratnom, tako da ga nazovem polusilovanju. Njih četvorica su se neumorno redjala skoro do zore. Jednom rečju, RAZVALILI su me.
Negde pred zoru, počeli su polako da se oblače i doteruju svoje uniforme, a Igor tiho reče:
- E sada se nadam da nikome nećeš reći šta se ovde desilo...
- Neću... pod uslovom da ovo ponovimo još koji put... – rekoh ja sav umazan od sperme.
- Kakva si ti drolja – reče Milan – mislim da bi ti i desetoro nas bilo malo...
- Možda... – rekoh zago*no.
Polako smo se jedan po jedan izvukli iz prostorije. Kada sam izašao u hodnik, nikoga od njih nisam video. Kao da su u zemlju propali. Krenuo sam ka izlazu. Tada sretoh inspektora kod koga su bila moja dokumenta. Upravo je izlazio iz kola i dolazio ka ulazu.
- Vi ste još uvek tu... – zapita on tobože začudjeno.
- Da. Moja su dokumenta još uvek kod vas.
- Znam. Izvinjavam se – reče on i maši se za unutrašnji džep – Evo izvolite.
- Hvala.
- Nadam se da se ne ljutite. Ipak sam ja radio svoj posao.
- U redu je...
- Verujem da vam ova noć u stanici ovde nije tako teško pala...
- Nije...
- Izvinite još jednom na neprijatnosti – reče on.
- Do vidjenja... – rekoh ja odlazeći. „Da me nisu ona četvorica onako dobro izjebala, stvarno bi ovo bila još jedna mučna noć. Ovako...“ pomislih i sedoh na motor.
Krenuo sam nazad ka hotelu sa namerom da se istuširam i odspavam još koji sat. Guza mi je bridela i osećala svaki kamenčić koji je motor na svom putu nagazio...



  • Nema komentara