U noći punog meseca

Veče je bilo ispunjeno uobičajenim razvratom, ali za njega umalo poslednje. Ovog puta je preterao. Jedva dišući, dok se srce borilo na ivici, zatvorio je oči pred komentarima svojih ortaka. King, kako su ga od mladosti zvali, imao je ozbiljan problem sa porocima, a neki od njih su mu sad već zapretili životom.

„Sve te kurve će te pred sam grob doterati, a onda će te viski pokopati!“, vikao je stariji bajker njegovih godina, umivajući ga hladnom vodom iz flaše.

Više nije bio mlad, samo je živeo onim istim životom od pre dvadeset godina iako mu se bližila pedeseta. Bančio, lutao, jebavao. Bez umerenosti u bilo čemu, naročito piću. Noćima je jurio na motoru sa dosta mlađima, uvek željan avanture, glasnog rokenrola i dobrog društva.

Da se ikad oženio, ta bi se od njega sutradan razvela. Ali nije ga to nikad privlačilo. Nije se zarobio, kako je govorio. I mislio da je i dalje u top formi, iako se riđa kosa pomalo proređivala, a srce bivalo sve slabije. Mišići su se još držali, fino oblikovani, i voleo je da veruje ponekoj kada mu kaže da mu ne bi dala ni trideset. Iznad svega je voleo slobodu i dobru mladu pičku. Za nju bi prokockao svu imovinu, a bilo bi to dosta para.

Nikada ni za čim žalio nije. Sem da je malo visočiji, za nekih pola glave. A što je falilo u visini nadomeštala je kita koju je svaka hvalila kao da je na prodaju. Little King, tako ga je zvao, a nije bio nimalo mali. Imao je čvrst i efikasan kurac, obrastao sitnim riđim dlakama, lako popaljiv ali dosta izdržljiv, i ponosio se na taj svoj tool of trade više nego što bi neko na brojna životna postignuća.

Pojebao je Little King pola grada, i zasluživao neki orden za to, bar neko odlikovanje, smatrao je njegov razuzdani vlasnik. Znao je da treba da se smiri, da bar nešto sitno promeni, da makar sitnim koracima vežba neku umerenost. Ali mu je isto tako bilo jasno da je otišlo predaleko i da sam neće uspeti da se obuzda. Pitao se šta mu to treba da ga opameti, ali nije nalazio odgovor. Sve do dana kada mu je Pip, jedan od tih mlađih drugova, predložio nešto naizgled čudno, što je ovaj naravno odmah odbio.

„Razmisli, molim te. Možda ti treba baš takva promena sredine, a mesto je mirno, znam da ćeš reći da je to varijanta za penzose, ali makar probaj, pa me posle okrivi ako ideja propadne, samo otiđi na dva dana i vidi!“, bio je uporan Pip.

I sam je kuburio sa zavisnošću, a poznanik mu je pre nekoliko godina predložio odlazak u Lantiju, gradić na istoku zemlje, smešten u podnožju planine i sasvim miran, izolovan, poznat po tom lečilištu u koje su mnogi odlazili i turistički i iz zdravstvenih razloga.

„Niko sem osoblja neće znati zbog čega si tamo. Uostalom, tamo ideš da malo odmoriš od ovakvog tempa, da razmisliš o svemu.“

Pristao je jer više nije bilo druge opcije. Možda će taj vazduh prijati srcu, a i taj libido čija silina bi ga uskoro usmrtila ili ga, kako mu se činilo, nadživela, više mu je donosio štete nego koristi. Odlučio je, makar drkao pet puta dnevno u nekom toaletu banjskog smeštaja- nema više jurenja pički, alkohola ni kap!

Znao je da će možda prekršiti nešto od toga, ali mu je Pipovo rešenje, dok je nasamo razmatrao mogućnost ozbiljne bolesti i umiranja u samoći svoje sobe, delovalo kao prvi korak ka boljitku.

Već prvog dana se pokajao zbog ovog putovanja. Na taj retki vazduh se jedva navikavao. Mesto jeste lepo, okruženo zelenilom, ali nije tako mirno kako je sebi u glavi unapred predstavio. Srećom pa je leto i često sedi sam, izdvojen od mnogobrojnih posetilaca Lantije, ispijajući bljutav i hladan lekoviti čaj na terasi svoje sobe.

Uživa u povremenoj tišini, često prekidanoj dečijom vriskom ili povicima turista u punoj snazi, onih koji su tu došli da bi im dupe videlo puta. Nisu bolesni kao on, treba im akcija i zabava. A njemu samo odmor i od tog i onog sveta.

Uhvatila ga je panika od ovog shvatanja, a onda je drugog dana sasvim potonuo. Sklanjao se na mesta gde su boravili upravo stariji parovi, sa jednim dekicom na lečenju se čak i zbližio, iako mu se činilo da je taj i u sedamdesetoj vitalniji od njega. Međutim, poslednje što je očekivao od starog čoveka bio je pomen bordela u Lantiji, na šta mu je odmah poskočio kurac. Rešio je da se udalji i više s pomenutim gospodinom ne prozbori.

„Ako te žene ne zanimaju, čuo sam da ima ovde i grupa dečkića, da su lepi kao labudovi!“, još dugo je odzvanjao hrapav starčev glas praćen smehom u Kingovim umornim ušima.

Ovome baš nema leka, pomislio je, tešeći se skromnijim dimenzijama sopstvenog očaja. Išao bi rano na spavanje, i jedino na šta se nije žalio bila je dobra, kvalitetna kuvana hrana kakvu kod kuće nije konzumirao godinama.

Obećao je Pipu da će izdržati dva dana, tako da je kasno te noći već pakovao kofer za povratak. Naspavao se i najeo, nema tu više šta da traži, jasno mu je da mora posetiti kardiologa. Ovde su uglavnom fizioterapeuti, kojekakvi magovi za jogu i instruktori plivanja.

Izašao je na zajedničku terasu sa druge strane prostranog objekta, ne nadajući se da će ikoga zateći u dva sata po ponoći. Hteo je još malo da se nadiše drugačijeg vazduha koji je iznenada počeo da mu prija, i možda izdrka, jer kurac nije dotakao već danima.

Na maloj klupi sedela je žena u šezdesetim, zagledana u pun mesec otkriven između gustih krošnji drveća. Javio joj se i naslonio na ogradu terase, gledajući i sam u mesec kao da se na nebu odigrava neka predstava na koju kasni pa se odmah uključuje da bi ispalo da prati.

„Šta kažete, kako vam je ovde? Vi ste novi? Ja sam tu već dve nedelje, imam problem s kostima, s kičmom tačnije, jedan pršljen kao da mi je iskočio, ovaj ovde vidite...“, pokazivala je prstom na bolnu tačku iza leđa, a King se samo ljubazno nasmešio.

Dok je nastavljala sa opisom oboljenja, vratio je pogled na mesec koji je odjednom nestao iza oblaka. Učinilo mu se da ga ne vidi od grana i pomerio se u stranu ka bakici, zaustavljajući pogled na čudnom ružičastom svetlu u daljini.

„Pa to tamo ima još jedna zgrada?! Šta se nalazi tamo?“, upitao je začuđen dok se ona još uvek onim prstom masirala kao da će nekim čudom baš tada vratiti pršljen na mesto.

„Ne znam, čula sam... Ali to nije lečilište, o ne, bar ne kao ovo! Niti se hrane isto kao mi ovde, jedan mladić mi je pričao da oni... u tom mestu u koje gledate, praktikuju neke rituale, znate, ja mislim da je to opasno, i baš sam se setila dok mi je pričao o tome, kako mi je ćerka jedamput pričala o drugarici jednoj koju su vrbovali, neka sekta, i baš sam mu pričala da je ona zbog njih otišla od kuće, a posle se ispostavilo da je sve to bilo lažno, da su samo tako uzimali nevine devojke i iskorišćavali, ju ju... Gospode sačuvaj nas takvog zla, pomislim ja i kažem tom mladiću...“

„A kako je on znao šta se dešava preko puta?“, prekinuo je King.

„Bio je tamo, pretpostavljam, video, ili je bio neko ko mu je u detalje ispričao... Danju se ništa ne dešava, sve zaključano, kaže, navučene zavese.“

„Kakve detalje?“

„Joj sine... Opet me boli, hajdemo polako, kasno je već, a ja ujutru moram na te proklete vežbe. I taj mladić je bio tako fin, baš kao ti, i smejali smo se kad je pomenuo neki eliksir dugovečnosti, kažem mu ja pa gde si ranije bio sa tim, sad je za mene isuviše kasno...“, smejala se bolno, podižući oštećenu kičmu sa udobne klupice.

King ju je odveo do sobe pomažući joj pri nespretnim koracima nakon dugog sedenja. Vratio se da zapali cigaretu sada kada je potpuno sam, iako mu je taj ukus budio želju za viskijem. Kopkalo ga je ono ružičasto svetlo u daljini. Pomislio je da je bakica znala mnogo više nego što mu je rekla.

Rešio je da prošeta i sam izvidi. Ništa ne gubi, a ima i vremena. Već je skoro tri, kofer je spakovan, i čim svane otići će prvim autobusom iz Lantije. Silazi niz stepenice i kroči među drveće.

Nekoliko redova stabala odvajaju dve zgrade, iako mu kada je izašao na čistinu, one nisu nimalo ličile. Ovo je neki privatan posed, čini mu se, i mora biti oprezan ako postoje kamere. Spašava ga tama noći, iako se onaj mesec odozgo smeši u zloslutnom sjaju, preteći da pred svima ismeje neplaniranog, zbunjenog posetioca.

Razgleda belu fasadu visoke, uske kuće. Ni traga onoj čudnoj svetlosti. Ako se išta dešavalo, ili je prestalo ili su zaspali, a i kasno je za bilo šta, svaka lumperajka u to doba se završava, prisećao se King svojih donedavnih ludovanja. Prošetao je okolo, zagledajući visoku limenu kapiju.

Primetio je uzak otvor između kapije i vrata, približivši se da baci pogled unutra. Ugledao je prostrano betonsko dvorište bez osvetljenja, a na samoj sredini stajao je stub poput bandere, sa vrhom u obliku nekog čudnog cveta. Zagledao se bolje i ličio mu je na suncokret. Ogroman, ali veštački, shvatio je, jer mu ni boja nije prirodna, koliko je mogao da razazna, već je zelenkasto-plava.

Povukao se korak unazad, razvukavši usne u nerazumevanju viđenog, kada je za sekund zastao. Spustivši pogled na mesto pred sobom, ugledao je sa unutrašnje strane čudno lelujanje tamno-crvene tkanine, kao da je nekome bila sa leđa odletela, ili ju je ko zakačio blizu kapije da bi uplašila slučajne prolaznike.

Ali tkaninu nije pomerao vazduh. Ispod je bilo nekoga. Mogao je sa te blizine da čuje disanje. Osetljivo srce mu se zatreslo. Sada je, hteo-ne hteo, nastavio da gleda. Kako su se razrogačene oči navikle na mrak, razaznao je da je sličnom tkaninom prekriveno još nekoliko tela, postavljenih u krug naspram ogromnog cveta. U pravu je bila bakica, ovde nisu čista posla!

Pomišlja da se samo polako povuče i ode. Pomišlja da je zbog kojekakvih lekova i promene sredine samo usnio čudan san. Pomišlja kako će ispričati Pipu šta sve ludo niče u njegovoj hvaljenoj Lantiji i kako će se tome nasmejati. Ali stoji ukopan. U jednom trenu, vidi kako se tkanine podižu. Vidi da su to zapravo svileni ogrtači boje tamnog vina.

Vidi ono što ne bi slutio ni u jednom snu. Tela su ispod ovih ogrtača sasvim naga. Pripadaju mladićima koji su se iz poze mirovanja na kolenima svi u isto vreme uzdigli na noge. Svi liče jedan na drugog, valjda zbog te odore i identičnog ponašanja tokom ove čudne zajedničke molitve u zoru. „Neka sekta...“, začuje bakicine reči. „Lepi su kao labudovi!“, odzvanja mu opet onaj hrapav glas koji se zlokobno smeje.

Krug se stesnio kada su se svi kao jedan približili sredini. Napeto Kingovo oko uspelo je sada da ih prebroji. Bilo ih je desetorica, a jedan je lakim koracima stupio u sredinu kruga. Ostali su jednim pokretom zbacili svoje ogrtače. Pod njihovim bosim stopalima, sjajna tkanina načinila je krvavu reku pod mesečevim zracima.

King gleda. Gleda kao da sanja, čeka. Šta li ovi rade, ko su oni? Kakva je svrha ovog rituala, i šta će biti sa mladićem u sredini kruga? Gleda i samom sebi ne veruje da se tu zadržao i uporno posmatra gola muška tela. Ali mu ništa nije jasno i zbog toga ostaje. Na trenutak se uplašio mogućeg ubistva, svašta mu je u strahu prolazilo kroz glavu. Okrenuo se i razmišljao da li da se vrati u svoju mirnu sobu.

Naredna scena ga je sravnila. Začuo je blage, nestrpljive uzdahe. Oči su sevale prateći dešavanje. Obnaženi mladići su sa svojih dvadeset belih ruku milovali telo onog u sredini. Koža čitavih tela na mesečini bila im je bela i glatka kao koža onih belih zmija, i jednako svetlucava, u suludom kontrastu sa crnokosim glavicama. Ako je ovo noćna mora, kada ću se probuditi, pita se. Upravo je svedok nečemu što mu baš nije trebalo- homoseksualnoj orgiji!

Nije imao ništa protiv takvih, upitao se jedino čemu na baš ovakav način. Mučilo ga je zašto se nalaze na dvorištu sred hladnjikave letnje noći. I čemu im služi ona motka na koju su nabili taj cvet. Ako krenu i jedan drugog da nabijaju, ode King na spavanje, smišljao je, koliko god mu nedostajao seks, ovo je bilo kao da posmatra parenje vanzemaljaca uživo. Da su bar žene, pa još i nekako.

Gledao je kako ruke miluju i lica se jedno drugom bliže, kako se tela uvijaju kao jedno, a ono u sredini izvija ka dodirima, preplavljeno prstima i usnama. Građeni su poput bogova, gleda i zavidi im na godinama. Premlado i izgledaju, dosta čudno. Prisetio se onih reči o eliksiru dugovečnosti, zatreptao povezujući naizgled nepovezivo.

Setio se dokumentarca o nekim ekstremnim monasima, koji je jednom gledao kod druga i tražio da promeni kanal. Izgladnjivali su se umrtvljujući telesnu volju i prehranjivali travama i korom drveta da na telu ne bi zadržali nikakvo masno tkivo, u pripremama za samomumifikaciju. Piju kišu kada pada, inače samo poneku kap vode dnevno. Osetio je King mučninu, i kao da su mu od bola zakrčala creva.

Glava mu je pognuta i više nema snage da je podigne. Više mu nije ni svejedno, razmišlja da povikne i sve ovo prekine. Ponovo viri, i sada vidi deset mladih belih kurčeva u poodmakloj erekciji. A gde je onaj jedanaesti? Ugleda ga ispod cveta, sa rukama i nogama pričvršćenim u gvozdene kalupe koje do tada nije primetio ispod stuba.

Okrenut je leđima i guzica mu seva, uska i malena poput dve bele jabuke. Migolji se levo-desno u iščekivanju ekstaze, a i njegov kurac verovatno je već tvrd kao i kod njegovih drugara. Ili kolega? Kako se već međusobno oslovljavaju pripadnici klana, muči se King sa svojim mislima. Pip neće ni verovati u ovo čak i da mu ispriča.

Primećuje čudan znoj po slepoočnicama. Od šoka, objašnjava sebi, umiruje srce koje već lupa. Od straha. Od neizvesnosti da li će ovoga da jebu ili zakolju i prinesu kao žrtvu onom božanstvu plavog suncokreta! Kingu se muti razum dok gleda kako prvi mladić prilazi stubu i jednim potezom uranja kurac među bele jabuke onog ukalupljenog mučenika.

Čuje njegov vrisak. I požudan uzdah jebača. Gleda kako ga jebe kao navežbana mašina. Prate Kingove zenice svaki prodor kurca u tu ispalu tamnu rupicu u sredini belog jastučića od malih guzova. I Little King je budan. Propinjanjem o tome obaveštava. King je očajan. A već mu je u ruci, već je raskopčan. Kao da je nesvesno. Ipak je san, misli, navlači kurac, zateže ga. Prati jebačinu, tako nežnu a tako žestoku.

Ulazi i drugi u onoga. Treći. Svaki zabada po nekoliko uboda. Sada je već u njemu deseti, pa ispočetka. Razvaljuju ga dok on ječi a sve im više svoj tur izbacuje i nudi. King drhti, gleda i drka. I ko ne bi, razmišlja. Ko ne bi bio uzbuđen ovom scenom mladih tela, ovolike snage i međusobnog zanosa? Ovim oblim, tvrdim jajima kako pumpaju ovog jadnička poput željne nevine devojke?

Odavno nije gledao, nije voleo da gleda. Gledanje je za one koji nemaju nikakvu akciju, a samo akcija ga je zanimala. Zanima ga i sada, ali može samo da gleda. Pa gledaju ljudi svašta, šta sad, ne znači da bi u tome učestvovali, zar ne?

Predomišlja se, ne zna više ko je. Ne zna šta bi. Ili zna. Kako bi samo zavukao kurčinu i on tako, baš tom malom, tako naguženom, dok cvili i moli za još kurca. Dok se tako uvija iz svojih kalupa a ne može dalje, ne može sam da se nabija. Kako bi mu pomogao i nabio mu ga do srca. Uh, srce lupa, opominje. King je obnevideo, ali vidi kao soko. Skenira, snima, prati devetog, pa osmog, pa trećeg jebača. Pa opet prvog. Gleda u svoj natekao kurac koji čeka izlivanje. Riđe dlake oko njega se nakostrešile. Stišava sve glasnije disanje.

Gleda kako svršavaju. U tu guzu belu, sada još belju od sperme koja sija kao izliveno srebro pod mesecom. Noć ispunjena uzdasima, kricima, ponekim šuškanjem grane. Valjda ga neće primetiti, osetiti. Valjda neće namirisati još jedan kurac, pod naponom strasti, baš tu, s druge strane limene kapije, dok se klati kao prezreo klip pred otpadanje u Kingovoj onemoćaloj šaci. Skuplja snagu iz očiju, iz pogleda na njih. Iz pehara postavljenog ispod bele guze kako bi svo seme iz nje uteklo u posudu.

Ječi u sebi, gleda dok ponovo jebu. Ponovo drkaju. Pune pehar, a izjebani mladić okreće glavu ka njima. Lice mu je u osmehu, a oči mu neprirodno svetle. I to je do meseca, mesec je za sve kriv. I jebeni Pip i njegov predlog. Jebena Lantija i lečilište. Kako je moguće da drkam bez pičke u radijusu od kilometra, pita se. I ne samo bez nje u blizini, nego i bez nje u mislima. Od ovih pogleda. Od toga kako mali ispija pehar do dna.

Dok on guta, King puca. Seme se sliva sa sredine lima do betona. Obmotava nemirno srce poput leka. Iznemogao je, blažen. Nema više osećaj u desnoj ruci. Levom se nesvesno osloni na kapiju. A ona zalupa.

Odjednom se King uspravio. Pogledao. Video jedanaest pogleda, sada usmerenih ka kapiji. Ka njemu. Povratio snagu ranjene zveri, onu koju nema, našao je to jedino zrno koje mu je trebalo. Poskočio u mestu, izgubljen, dok mu je kurac još kroz vazduh mlatio. Nezakopčan, jurnuo je. Kroz ona stabla. Koliko su ga ukočene noge nosile. Nije smeo da se osvrne, da vidi da li ga neki od njih prati. Ne sme da pogleda. Neće gledati, obećava sebi. Nikada više!