Crni bič i šarena jaja
Probudio sam se na hladnoj slami kao iz noćne more, začuvši lupanje vrata. Znam da je ona i znam šta me čeka. Otvaram, a vazduh miriše na praznik, sveže mleko i radost koja je meni zabranjena.
Gospodarica se sagnula i pogledala me ravno u oči. Očekivao sam da će me po običaju snažno udariti po glavi ili uhvatiti pod mišku i mlatiti me o pod kako je često činila. U njenim rukama bio sam kao miš, a ona kao planina u odnosu na mene.
„Sebastiane, moraš da mi pomogneš“, rekla je mirno, što me je skoro uplašilo. „Patuljci su opet bili nevaljali, primenjujem uobičajeno kažnjavanje, ali sve manje se povinuju mojoj volji. A ne slušati Gospodaricu je ravno propasti, zar ne?! Ti to dobro znaš...“, dopirao je u moje uši njen glas sa visine kao da mi se gromovi obraćaju.
„Naravno, Gospodarice... Učiniću sve što treba da..“
„Polazi za mnom!“, kriknula je.
„Ali ja... tek što sam..“
„Odmah!!!“
Vukao sam se za njom poluzatvorenih očiju od sna. Njeni guzovi u uskoj crnoj haljini lelujali su se pred mojom glavom, a svaki je od moje glave triput veći. Kada pri uzvišenju na putu zakorači uvis, ponekad joj vidim veliki, vlažni, rumeni otvor između nogu.
Koliki kurac mora biti da bi ovo popunio, pomišljam i smeškam se da mi bude lakše u mukama, ali brzo prekidam kad se okrene da pogleda da li je pratim.
Jednom mi je nabila celu glavu unutra i to ne mogu da zaboravim. Zavrtela me i dugo gurala u sebe da sam ostao bez daha. Koristila je moje slabašno telo kao svoju igračku, napokon me iščupavši iz svoje drhtave utrobe, sasvim mokrog od njenih lepljivih sokova kao kad me majka rodila.
Nisam smeo ni popreko da je pogledam. Od nje mi je zavisio život, i neka moja mala sloboda, odavno ograničena. Čim sam stasao otac me je dao na težak rad pri kome se moje krhko telo umaralo do bolesti i nisam izdržao.
A kako je Gospodarica Snežana tražila sluge, otac je mislio da će mi na njenom imanju biti bolje pa me je odmah doveo, da me se reši, i nikada više nisam video ni njega ni svoju braću.
Navikao sam se na ovakav život i na njena zlostavljanja. Znala je za moje siromašno poreklo, gubitak doma i oboljenja koja sam dobio od poslova koji su me iscrpeli kao da sam prerano ostario.
Znala je za moj „problemčić“, kako ga je zvala, da je moj kurac uvek poludignut i da se ne spušta, što nije nimalo ugodno stanje i čuo sam da ima i leka, ali mi ona nije dopuštala da posetim lekara.
„Dok si na nogama i od koristi ovde, neću te oterati! Ništa ti ne fali, imaš svoju šupicu, uvek ti ostavim ponešto od ručka i da te nisam čula da se buniš, jasno??“, mlatila bi pred mojim licem kažiprstom dugim kao pola moje ruke. Jednim prstom je mogla da me zdrobi.
Ali me nije ubila. Par puta sam pomislio da hoće. Više me je koristila za zabavu, pored pomoći koja joj je trebala oko velike kuće. Terala me je da izvodim razne tačke pred njom i patuljcima dok su još bili svi na broju. Poslagali bi se jedan do drugog i kreveljili dok ja plešem ili pevam neku naručenu melodiju kao lutak na koncima.
Nakon moje predstave, ako bi bila zadovoljna, nastavljala bi svoju igru sa mnom, postavljajući mi noge oko svog vrata, i dugo bi sisala moj kurac koji je u njenim ustima bio kao mala lizalica, i skupljala bi svoje velike usne oko njega u čvrst pupoljak kako bi ga snažnije usisavala.
Po tri ili četiri puta bi me tako izmuzla u nizu, srčući moj vreli beli fil i oblizujući se, dok mi se telom već širio oštar bol a ona me je sa vrhom prsta zavaljenim u mom čmaru pridržavala da joj ne padnem sa vrata. Vadeći prst iz mene i njega bi oblizala, odbacujući me od sebe kada bi me tako iskoristila.
Drugih večeri, kada je bila loše volje, pričala bi najgore stvari o meni, kako ne valjam i nisam vredan, kako će me premazati uljem i živog zapaliti da me takvog gledaju umesto predstave. Patuljci su kolačili očima a neki su se i grohotom smejali, radujući se mojoj nesreći. Kada bih zaplakao, šamarala bi me i terala nazad u hladnu šupu.
Nije mi bilo prijatno kada me tako omalovažava pred njima, naročito kada pomene kako za nju kurčić poput mog nema nikakvu svrhu, da su takvi kurčići dobri samo da se od njih skuva ukusna prolećna supa i da se u njoj ne bi razlikovali od najsitnijih šargarepa.
Dva najmanja patuljka su joj ubrzo nakon te godine odbegla. A dvojice najvećih je morala sama da se reši, nikad mi ne rekavši kako. Bili su je jako iznervirali neposlušnošću. Sa njom su sada ostala samo tri srednja, izgledom i veličinom slična muškarčića, nešto niža od mene, godina od trideset do šezdeset koje nikada nisam mogao da odgonetnem.
Približavajući se kući, setio sam se uvek istog trenutka. Kako sam sa ocem i braćom jednom isto oko Uskrsa prolazio pokraj njenih prozora, a kroz velika stakla smo mogli videti kako se ona i patuljci služe prazničnim đakonijama, umaču prstiće u čokoladne filove medenih kolača i piju neke slatke napitke u raznim bojama kojih sam zauvek ostao željan.
U našoj kući, jedva bi mi pored starije braće samo ponekad ostao tvrdi okrajak sirotinjske štrudle dok je majka bila živa. Crvene jabuke kakve smo kod Snežane videli, mogli smo samo da sanjamo ili krademo. A često sam ih sanjao.
Otvorila je ogromna vrata i zakoračila svojom cipelom da je pod odzvonio. Uvukao sam se tiho za njom, nagađajući kako li je planirala da me iskoristi za kažnjavanje ona tri bezobraznika. Kuća je mirisala na cveće i kolače tako da sam oblizao usne, kada me je mrko pogledala.
„Slušaj me dobro sada! Činićeš sve onako kako ti budem rekla“, nije vikala ali mi je njen ton zaledio srce. Nadnela se nad mene kao crni oblak.
„Ukoliko se budeš i malo opirao, tebe čeka mnogo gora kazna! Uh, ne želiš ni da znaš kakva... Ali ću ti ipak reći, da bi znao šta radiš i da upamtiš moju naredbu. Ako ne ispuniš sve kako treba danas, odseći ću ti ono parče mesa koje ti beskorisno visi među tim tankim nožicama!“
Noge su mi zadrhtale, a šakama sam instinktivno pokrio svoj kurac.
„I onda, dok krvariš, samleću te na jako sitne deliće i tako usitnjenog iskoristiću te kao nadev za sutrašnje kiflice!!!“
Počela je da viče i da se bučno smeje od ove svoje zamisli, a ja sam se tresao, ne smejući da zaplačem.
„Razumem, Gospodarice. Molim Vas da mi to ne učinite... Drag mi je život, želim da živim, tu sa Vama i dalje, da Vam služim“, reči su same ispadale iz mene u preklinjanju. „Ispuniću sve što zahtevate, kao što sam i uvek...“
„To volim da čujem! Hajde sad, ulazi u sobu!“, naredila mi je zlobno se osmehnuvši, a u njenoj ruci se odjednom našao veliki, sjajni bič, nalik onima za konje, i kada je njime udarila o pod dohvativši moja stopala njegovim crnim resama, odskočio sam na vrata koja su se pod mojim padom naglo otvorila.
Glava mi je pulsirala od jakog udarca i ništa u sobi nisam video jasno kao da su mi se izmešale boje. Samo je njuh prepoznao one opojne i slatke mirise.
Na malom stolu su bile baš one đakonije za kojima žudim godinama. Sveži kolači sa medom, poređani hrskavi fišeci ispunjeni mlečnim i čokoladnim filom od kojih mi je krenula voda na usta, i korpa sa gomilom prelepih, crvenih jabuka koje su mi probistrile vid.
„Mogu li... samo jednu da griznem?“, upitala je neobuzdana želja iz mene.
„Prođi do kreveta!“, prasnuo je bič po mojim leđima i umalo sam ponovo pao.
Kriknuo sam od bola duž kičme i laganim koracima zaobišao mirišljavi sto, ne smejući više da ga gledam.
Za tren su mi noge same krenule unazad od šoka. Snežana je ponovo zveknula bičem po podu, pa po mojim nogama. Rese su mi zaličile na pramenove njene crne kose. Morao sam da se približim.
Za gvozdene šipke oko kreveta bila su privezana sva trojica njenih podanika. Prvo što sam video bila su njihova isturena, gola dupeta. Skinutih pantalona do pola, i oni su ciktali u neodređenom bolu na svaki zvuk biča. Opirali su se bespomoćno, uzdižući uzalud glave da nas pogledaju, pa ih vraćali preda se, u strahu da će zbog tih znatiželjnih pogleda proći još gore.
Pogledao sam u bič u njenoj ruci čije rese su me sada mazile po glavi. Verovao sam da je planirala da ga prepusti meni, kako bi posmatrala dok ih malo ja kažnjavam umesto nje. Čak mi se dopadala ideja da im vratim za sve ono što su me ismevali. Pružio sam ruku nagore, otvarajući dlan da bi na njega spustila svoje okrutno oružje, ali sam dobio samo udarac koji mi je pocepao kožu. Urliknuo sam.
„Pa zašto... Gospodarice!“
„Kretenu! Mislio si da ćeš ti da preuzmeš moju ulogu?! Baš ničega nema sem prašine u toj tvojoj maloj glupoj glavi!“
Gledao sam je u bolu, skrhan još više u svojoj poniznosti.
„Skidaj se. Kaznićeš ih malo drugačije!“
Skinuo sam svoju košuljicu i pantalone, još uvek ne shvatajući šta to zahteva od mene.
„Nisu oni dobili ono što im treba... A to ćeš im ti dati!“, povikala je kao da će glasom srušiti tavanicu na naše glavice. „Hoću da im zavališ u te guzice svoj kurčić, da ih dobro izjebeš, a ti ćeš to moći da uradiš za pamćenje, kod tebe će potrajati.. Ja ionako nemam koristi od tebe, a oni će imati, oni će te zapamtiti...“
Slušao sam ne verujući da čujem ove reči. Nikada nije koristila ovakve izraze. Ali mi je sada nešto u njenom vulgarnom tonu izazivalo potpunu erekciju. Gledala je kako mi se kurčić diže, a zatim sama onim vrhom svog kažiprsta povukla moje gaće.
„Odlično, spreman je! Znala sam da će se i tebi ovo dopasti. Hajde, kreni“, puknula je bičem ka meni, a ja sam opet pokrio svoje međunožje.
Prišao sam im, a oni su tiho drhtali, znajući šta im predstoji. Manji su od mene i boleće ih, pretpostavio sam, gledajući u njihove isturene svetlo-crvenkaste otvore koji kao da su već bili korišćeni. Pulsirali su kao da i sami ubrzano dišu pred dolazećim činom.
„Ja sam ih čačkala, da ih malo otvorim, ipak je za njih ta tvoja šargarepica prevelika!“, tresla se od grohota, zauzimajući udobnu pozu u svojoj kožnoj fotelji nadomak kreveta.
Nije mi preostajalo ništa drugo nego da počnem. Stao sam uz prvog osuđenika, pomazivši njegove hladne guzove, a on je ustreptao i promeškoljio se u nelagodi.
„Ne mazi ga nego jebi“, mirno je naredila, kada sam začuo i tiho šuškanje njene haljine kao da je povlači nagore, a nisam smeo da se okrenem i vidim.
Kružio sam glavićem po prvom otvoru, mereći kako da ga ubacim što pre a da ipak ne bude iznenadno. Osetio sam kako se otvor pod mojim glavićem opušta i širi. Ubrzo je ceo moj kurac ispunio unutrašnjost prvog od patuljaka, a njegov hrapav glas se prelamao kroz burne uzdahe kao da mu ulazi nešto još veće što pokušava da izgura iz sebe.
Ostala dvojica su me gledala bez treptaja kada sam krenuo da ga jebem. Uskoro se utišao a ja sam ubrzao. Jebao sam ga dugo jednoličnim pokretima, kada mi je Gospodarica izdala naredbu da pređem na drugog. Učinio sam to bez pogovora i samo preselio svoju alatku u guzu pored. U nju je ušla lakše, valjda je bio uzbuđeniji. Gledao sam pod sobom kako ulazim i izlazim iz ružičastog otvora koji se cedi od soka neočekivane radosti, kao da ovo nije kazna nego uživanje za mog sapatnika.
To me je nagnalo da krenem mnogo jače, divlje. Kad već ovo moram da radim, zašto da mi bude mučno.
„Tako, mali, razvali ga“, čuo sam reči iza sebe, a rese ogromnog biča prelazile su mi po naježenom dupetu, leđima i vratu, terajući me da ubrzavam kao sumanut.
„I treća guza, hajde!“, zveknula me je malo jače po ramenu dvema resama.
Prešao sam u trećeg, a on je zacvileo. Sada sam mogao da vidim kako preostala dvojica u tišini drkaju svoje kurčiće, mnogo manje od mog, jedva primetnim pokretima da se ne bi odali. Oči su im čudno sijale od mešavine stida i požude.
Treći je dahtao sa mojim kurcem u sebi kao da ništa ne može da skrije.
„Ovome se baš dopada, izjebi ga pošteno Sebastiane. Hoću da sve iscediš u njega, jasno??“, divljala je.
Na sekund sam se okrenuo i video kako je skoro sve prste pogurala u svoju lepljivu pičketinu i kako je rasklimava kao da je ušlo deset prstiju a ne četiri. Raširila je duge noge preko naslona fotelje, lice joj je buktalo u razdraženom uzbuđenju, a velike grudi umalo ispadale nabrekle iz uske haljine.
Vratio sam se poslu, dodatno nadražen. Jebao kao da mi je poslednje, a možda i jeste. Ko zna kada ću se istresti, trebalo mi je puno. Valjda će prekinuti igru kada ona svrši, nadao sam se, zabadajući sve tvrđi kurac u sve mekše i podatnije, svileno tkivo treće rupice. Naše žrtve su dahtale kao u ropcu, dvojica do nas kao da su zapadali u trans a njihovi glasni uzdasi su mi parali uši do tada nepoznatom milinom.
Osetio sam kako se rupica pomera oko mog kurca i naleže mi na jaja. I treći je drkao svoj kurčić koji nisam mogao da vidim, nego sam gledao u usne ovog do mene kako jedna drugu pohotno miluju dok gleda šta radi ovaj kojeg jebem.
Isturio se još više ka meni, izbacio noge da me što bolje približi u sebe, i dok sam se zarivao duboko u njega čuli smo samo jak krik iza svojih leđa. Gospodaricu je obuzeo tako snažan orgazam da je cipelama lupila o pod a zatim snažnim udarcima biča prešla po našim telima, obmotavši rese oko mog vrata kao da će me udaviti.
Prigušen ovako, konačno sam dostigao vrhunac, kao da mi je baš to davljenje trebalo. Prosuo sam sve u dubinu, trzajući u rupici kao zaglavljen, a onda se polako izvukao, dok su ona dvojica još uvek dahtali njišući se napred-nazad kao da i njih još uvek jebem.
Zavrtelo mi se u glavi kao da ću bez ikakvog udarca pasti.
„Hoćeš sada malo nešto slatko? Zaslužio si...“, namignula mi je Gospodarica, nogu ponovo raščerečenih preko fotelje, tako da se njena razvaljena, ogromna crvena pička sijala sva umazana i još uvek vlažna.
„O da, molim Vas, preklinjem... Samo malo fila onog..“
„Fila?! Pored onakvih kolača on bi fil! Daću ti ja fil...“, ustala je i žurno otišla do stola. Haljina je šuštala, cipele zveketale, a naših osam malih očiju ju je napeto pratilo.
Donela je tri fišeka sa raznobojnim filovima, spuštajući ih u moje ruke. Zatim je besno uzdigla kažiprst.
„Ne!! Da nisi liznuo...“
Odvezala je svoje podanike sa gvozdene šipke i naredila im da se okrenu i opruže po krevetu. Zatim je brzo uzela fišeke iz mojih ruku, nabijajući svakom po jedan u međunožje kako bi tu razmuljala čitav sadržaj.
Gledao sam kako se krem od vanile, maline i neki plavičast fil slivaju po malim kurčevima i nešto većim jajima koja kao da se nisu upravo ispraznila. Onda sam pogledao u nju, a njene crne oči veličine jabuka su se perverzno caklile dok utrljava svaki fišek do dna.
„Sad možeš da ližeš fil koliko hoćeš! I da si polizao sve, jesi čuo?!“
Klimnuo sam glavom, nevoljno prilazeći krevetu. Oči patuljaka su sevale od zadovoljstva. Podigli su se na laktove da svi gledaju kako ližem. Uzdahnuo sam i krenuo opet od onog prvog. Krem mi je bio ukusan i to je olakšavalo što moram da ližem i njihove male kite koje su se propinjale, pronalazeći svoj put do mojih usta pod naslagom fila.
Lizao sam neumorno, jednog, pa drugog, pa trećeg po naredbi. Gospodarica je mlatila bičem malo po nama, a malo po svojim leđima i nogama. Pod svakim udarcem u vazduh je prskao znoj sa naših tela. Uživala je da nas ovako gleda, a ja sam malo-malo osećao u ustima nešto mnogo toplije od fila.
Izlivali su se u moje grlo jedan po jedan, više puta. A fila kao da je bilo sve više što sam više lizao, iako se dosta slilo na posteljinu sa njihovih umuljanih jaja jer nisam uvek sve stigao da pokupim jezikom.
„Nemoj da si ispljunuo nešto... Seti se ulja i vatre!“, smejala se naša lepa mučiteljka, pokazujući nam svoj klitoris u punom sjaju, drkajući ga kroz duge prste i ne štedeći, a on je izgledao kao uvećana duguljasta iznutrica nekog čudnog organizma, i lep i jeziv u isto vreme.
Konačno sam polizao sve, a patuljci su zavaljenih glava umirali od slasti ne gledajući me više. Skrenuo sam pogled ka iscrpljenom klitorisu koji se migoljio pod velikim prstima, dok je bič odložen ležao na podu sa razbacanim resama.
„Ovaj put si ispunio svoju obavezu kako dolikuje. Uzmi onu korpu sa jabukama, pomoći će ti oni... Odnesi je u svoju šupu i najedi se, i da mi neko vreme nisi izlazio na oči!“, dreknula je kao da baš nikakvo zadovoljstvo nije osećala u satima pre toga.
„Da, Gospodarice...“, snuždeno sam navukao košuljicu i pantalone, i izašao iz kuće ispunjene mirisima malina i sperme.
- Kategorija:
- Bisex erotske priče
- 30 Mar, 2024
- 2073 pregleda
Zahvaljujem.. @SilvijaT ima pravih vec.. samo se treba vratiti malo u nazad
Hahahaha ala sam se nasmejala sa ovom pricom, svaka ti cast na masti i na zanimljivim pricama, pogotovo ovakvim bajkama hahaha
PS. nadam se da ces jednom smisliti pravu bdsm pricu
Bravo Grimme! : ) Da su ovakve bile sve bajke ne bi me nijedna zaobisla
Super,
Basi, ti imaš puno prelepih priča i lepo pišeš. Meni ne leže ovakve priče, ali tvoj stil i izražavanje je na vrhunskom nivou kao i uvek.
Budalo happy easter