Zvezdan

Cigara za cigarom, prostorija se pretvorila u pušnicu, a tela se dime kao šunke. Ubio me bog ako ja znam ko su svi ovi ljudi.

Oko njih sjajne disko kugle, šareni letnji šorcevi i majice se vrte sve brže, ruke iznad glava hitro proređuju maglu. Muzika me je ogluvela za samo par minuta.

Dima sve više, slep sam, guši me, pritiska. Nikotin, peta votka, treći bensedin, deseta kafa. Ne znam ja ni gde sam ni kako sam završio ovde.

Oni mlate, skaču, kao da ih je sve više. Kao da ih znam od ranije. Neki me gurkaju, neki nazovu poznatim imenom, mora da sam to ja, meni se obraćaju.

Može, može, odgovaram na neke koktele. Guraju mi po dve čaše u ruke. Ili to duplo vidim. Imam više ruku, a vazduha sve manje. Imam neko bledo sećanje koje sam došao da ubijem.

A kao da je počelo baš ovde. Svest negira, a pod se zatrese kada se setim. Jedva balansiram na nogama.

I dalje đipaju, vrište, kao da im je poslednje. Muka mi je od te euforije. Okrećem se, lelujam, nazirem samo konture.

Izlazim, ne znam kuda, ušao sam sa suprotne strane. Samo malo da udahnem pre nego što se onesvestim. Neka riba me pridržava, izvodi napolje.

Progledao sam, a ispred mene se lik smeška. Crn i nenormalno visok, ili sam se ja smanjio i presavio pred povraćanje. Pomislim kako ne volim crne. Da sam malo trezniji legao bi mi neki smeđi, ma bar malo svetliji.

Šta ti je, čujem reči na repeat, ne znam da li ih je ponovio ili samo meni odzvanjaju. Žmurim dok me odvodi ka ogradi. Naslanjam se na nešto, čvrsto držim, vidim da je stao pored mene.

„Lepo je i ove godine, a? Baš mi je drago da se ovo dešava i da...“, čujem ga ali mi je isprekidan. Klimam glavom, samo da me ostavi. Ako mi krene, ispeglaću i njega i pola grada ispod sebe.

Čujem ga iza, seo je negde. Okrećem se, vidim ga u više primeraka, a on ne zaklapa.

„Znaš, poznavao sam ga. Ne poznavao, znali smo se... baš dobro sam ga znao. Isto kao ti...“

Ne, ne, odlazi, ne mogu ja ovo da slušam! Vičem, ali reči ne izlaze. Ustaje. Lik me je zagrlio.

Mučnina mi se povlači dok skupljam snagu da ga odgurnem. Glas mu se gubi, osećam kako mi pomera odeću i kako me ljubi. Ko za kurac niko ne izlazi ovamo, a ja ne mogu da se odbranim.

Puštam ga, ionako jedva bilo šta osećam. Ispralo me je. Treća godina zaredom i sve mi je gore. I da me baci sa tog sprata, i da me jebe ili ubije, svejedno mi je.

A izgleda mi da će prvo da me jebe. Nadam se kasnije i ubije. Skida me i okreće. Baš nikog drugog nije našao, koliko je unutra dobrih riba u dopičnjacima. Ili sam onu jednu duplirao u glavi. Svejedno, mogao je da izdrka, a ne da mene ovako pijanog siluje.

Pokušavam da se setim ko je, ali sam siguran da ga srećem prvi put. I sigurno poslednji.

Namešta me otpozadi, šuška, valjda stavlja kondom, mogao bi bar to da mi učini, da se ne kotrljam po krovu s njegovim izlučevinama u dupetu.

Podesio je sve, bez da sam mrdnuo, i osećam kako gura. Jednom rukom me snažno vuče oko struka da ga dobro primim. Ušao je brzo tom silinom, razglavio me. Ne želim ni da vidim koliki je.

Poželim da sam još pijaniji. Čujem kako dahće, pomešano sa onim decibelima koji pomeraju tlo. Na betonu ispod nas prelivaju se šarene svetlosne senke. Nije mi baš tako loše, dobro me jebe, nije ni toliko okrutan koliko je prevelik za mene. Zna to valjda, pa je usporio tempo i ne zakucava kao na početku.

Pogurao je dublje kad sam podigao glavu. Opet me trese i odvaljuje, a nada mnom pusto, crno nebo i zvezde. Razbacane, usamljene. Gledam ih dok žmirkaju, a pogledaju i one mene. Gledaju kako me ovaj opet manijački tuca.

Poznavao ga je, kaže. Isto kao ja? Laže ker, jer je to nemoguće. Niko ga nije poznavao kao ja. Sve dok me nije ostavio i došao u ovaj grad. Morao je.

I gle, eto i mene tu, svakog leta, ali me sada neko drugi razvlači, kida, grebe.

I ovo je sve što može, neka jebe, i mene i koga još hoće. Nek se jebu svi, meni ostaje ono moje. Moj Zvezdan i sećanje.

Zatvaram oči i stidim se. Trpim taj kurac u sebi, na trenutak mi opet prija, dogovaram se sa sopstvenim čmarom da li nam je ovo prihvatljivo ili ne. Moja rupa kaže da, može, može, pa i ja rešim da se opustim, šta bude. Nije mi prvi put, samo da one zvezde zažmire, nagledale su se svega pre ovog dana.

Kao da je osetio moju odluku, zanjihao me je za ruke, navukao na sebe, kao da me je na kolac nabio. I krenuo da ubada žestoko, da boli. Isturio sam se i sam, neka više svrši. Potražio je moj kurac nervoznom rukom, ali sam je sklonio, ne može sad i to. To ću ja, u svom ritmu, a ti jebi i završavaj.

Sve je tvrđi, kuca li kuca, udara, stiska mi guzove pa ih razdvaja, udaljio se, osećam samo kurac i kad nalete tvrda jaja, čujem zvuk sudaranja i nemilosrdnog karanja. Drkam, vidim Zvezdana, bio je manji, ali toliko ga želim da je i sada u meni on, a ne ovaj usputni.

„Uhh, dobar si...dobar“, ometa mi misli svojim zadihanim komentarima, brži je i brži, svud su mi po telu ogromni vrući dlanovi, a u glavi kao zamagljena bajka, odmotava se film i vidim sve.

On i ja, moj mladi dečkić, nas dvojica isti, neiskusni, sve zajedno naučili. Prvo drkanje, pa prvi poljupci. Njegova sestra kad nas uhvatila jednog na drugom a taman smo počeli. Mislio sam da će ćutati i možda razumeti, devojka je, a ona sve otkucala matorima, sjebala nas.

Od tad smo se sastajali krišom, uvek na brzinu, uvek je žurio, uvek gledao oko sebe kao da će mu otac iz nekog žbuna ispasti da ga prebije zbog mene. I nije bilo kao pre, ali svaki ukraden trenutak blizu njega me je lečio, bio sam spreman da čekam hiljadu godina da bude kraj mene.

Voleo me je, moje telo, moje reči. Moju maštu koja mi i sada pomaže. Vidim ga jasno kao onog dana kad sam mu prvi put zalio snene oči, a posle toga on svršio kao grom u mojim ustima. Kao i ovaj što će se ispucati u mene za koji sekund, vidim sve, i Zvezdan je tako, u onoj šumi pored puta, dok smo se krili. Davno beše, ali najslađe.

Može, može, sve. Jer sam iznad, pobeđuje sećanje. Pobeđuje u meni, osvaja me, težina kurca koja se diže i spušta, trza i skače kao srce u grudima, pred raspadanje, pući će, sad, još malo, a i ja ću, evo ga... Stranac i ja, u isto vreme. Zvezdan i ja, zauvek.

Izvadio je kondom i prosuo ga, pomešao nam potoke. Baš kao on nekad. Svetlosne trake su obojile tragove sperme duginim spektrom, a moja svest na tren ponovo gasnula. Jer jedno parče sećanja ne smem. Ono koje razara, od kojeg bežim.

„I to ti kažem, baš mi je drago što ovako obeležavate njegov rođendan svakog leta“, govori mi crni gorostas nakon što me je izjebao. Sedi na praznoj gajbi piva i duva mi dim cigarete u lice.

„Bio bi srećan da zna da mislite na njega. I možda i jeste, tamo gore.“

Kategorija:: Gay erotske priče

1 Apr, 2024
Basi
30 glasova
3280 pregleda

11 komentara

Sons

5 Apr, 2024 u 17:04

Pises odlicno!Da li si razmisljao da pises ,,malo vise" recimo neki roman ili tako nesto?Ozbiljno.Moje misljenje je (smatram i kod drugih isto) da bi uspeo.Garant.Price su vrh.Samo tako nastavi i razmisli i o toj opciji.Puno uspeha ti zelim

Basi

3 Apr, 2024 u 8:57

Hvala hvala

JuliaN444

3 Apr, 2024 u 0:08

Izuzetno ti dobro ide da razoruzas, Izazoves tenziju kod citaoca i onda resenje kad ne ocekujem, da odusevis nas na kraju. Uvek nas obrdujes,kako kazu ostali nemam komentara koliko su lepe i pune price, saosecam sa likoima i kad su oni losi,malo zli. i u ranijim pricama. A treba znati to postici i takvu radnje i efekat napraviti. Hvala ti za sto to delis sa nama.