Veliko, točeno...

U vrijeme korone sam, kao i mnogi, nabacio nekoliko kilograma viška. Pošto mi je posao inače “sjedeći” a dosta vremena provodim i u automobilu, vremenom sam osjetio da mi ti kilogrami smetaju a i leđa počinju zezati.
Obzirom da se inače trudim biti aktivan, planina, plivanje, fudbal, koliko kondicija i obaveze dozvoljavaju, počeo sam razmišljati šta da uradim. Jbg, i godine počinju činiti svoje.
Nikada nisam bio fan teretana, sve mi je to izgledalo kao neko pomodarstvo.
Ja sam nekako old school, više volim outdoor aktivnosti i konkretno trčanje za loptom nego, za mene tada, natezanje po spravama i dizanje tegova uz muziku i fotkanje mobitelom.
Damira poznajem već godinama. Nismo isto društvo, što se kaže ekipa, ali dovoljno se znamo da ponekad popijemo kafu ili neko piće ako se zadesimo zajedno. Živimo u malom gradu, pa smo svi na neki način, raja. Damir je inače, kako se to danas zove, lični trener i trener u jednom sportskom klubu. Pozitivan lik, uvijek nasmijan, pomalo galamdžija. Jedan od onih likova za koje znaš kada ulaze u kafić bez i da pogledaš ko je. Nije od onih napumpanih što nose majice iz osnovne škole, kako bi istakli mišiće. Više bi se reklo običan lik u treningu. Tijelo definisano treninzima i profesijom ali sve u granicama normale. Ukratko, nema višak kilograma ni pivski trbuščić, kao većina nas.
Moja standardna pauza na poslu, kafica u bašti lokalnog kafića i kao što rekoh, smijeh, glasno pozdravljanje i ono “šta ima”, uz udarac po leđima.
- Hajde, sjedaj. Baš nešto razmišljam i doš’o si u pravom trenutku- rekoh mu.
- Ok, jel neki problem ili ti je drago da budeš viđen u elitnom društvu? – uz smijeh, naravno – I ko plaća kafu, ti ili ja?
- Slušaj…i bar pokušaj biti ozbiljan, bar malo… - ispričam mu sve što me zeza, da se ne ponavljam.
- Pa vidi, hajde da ti napravim neki program vježbi, malo leđa, ramena… da prvo to popravimo, pa ćemo onda i ostalo. Znam da ne voliš gužvu ali sutra uveče sam u teretani a radni je dan pa neće biti puno raje. Ja nemam nikoga u programu pa ću doći da sam treniram. Svakako sam i ja pod stresom, znaš da čekamo bebu, žena u bolnici. Treba i meni da se ispušem.
- Znam sve, biće to sve dobro…Ok, znači sutra – dogovorimo vrijeme i ostale detalje…
Spremim se i u dogovoreno vrijeme dođem u teretanu koja je u sklopu jednog sportskog centra sa terenima, bazenom, saunama i ostalim sadržajima koji idu uz to. Vidim da stvarno nema puno svijeta. Osim njega, par likova koji vježbaju i ekipa koja na vanjskom terenu igra mali fudbal.
Odradimo trening, nekih sat vremena, lagano. Ipak se oznojim kao što dugo nisam. Prijaće ovo ipak, kontam. Ako ništa, izbacit ću otrove iz sebe.
- OK, biće dosta za sada. Da ne bi dobio upalu mišića, odradi još ove dvije vježbe opuštanja a ja odoh pod tuš i završavam za danas. Ako hoćeš, možemo na pivo...jest da pivo i trening ne idu zajedno ali nećeš na olimpijadu.
Ostanem i odradim te vježbe, možda nekih 3-4 minute i zaputim se u svlačionicu.
Baš će mi sjesti pivo poslije…već ga vidim ispred sebe. Veliko, točeno.
U svlačionici su četiri tuš kabine, odvojene zastorima.
Čujem vodu, tušira se. Tu je još odjeće i opreme od momaka sa fudbala a oni što su trenirali su već prije otišli.
Skidam se da uđem pod tuš. Po zvuku vode i majici i šorcu na klupi, kontam da je Damir tu, pod tušem.
Krenem prema tuš kabini i …onaj zvuk…šljapkanje…
Jebote, izgleda da on drka!
Ma nije, čini mi se. Čovjek se trlja kupkom, tušira se.
Poslušam opet…uzdiše…šljapkanje. Kako da ne – “garant se tušira”. Znam taj zvuk, drka ga... Nisam jednom.
U prvom momentu sam zbunjen, ne znam šta da radim. Da li da glumim da ne čujem, ne kontam…da li da se istuširam, obučem i odem…možda da odem bez tuširanja. Kud ću, mislim, ovakav oznojen.
U redu, kontam, ne smeta mi. Nek’ radi šta hoće.
Naravno, nisam mogao da ne pogledam u tom pravcu, pokušam pogledati.
Zavjesa između naše dvije tuš kabine nije bila skroz navučena i lijepo sam ga mogao vidjeti kako naslonjen na zid tuš kabine, zatvorenih očiju, drka.
Šta sad, jebote?!
Zastanem, vidim lijepo kako mu se niz tijelo slijeva pjena, oči zatvorene… kurac u ruci, drka ga, navlači.
Kao hipnotisan stojim i gledam..k’o neki retard.
Nisam bio ni svjestan da se i moj kurac počeo buditi od tog prizora. Da napomenem, nikada nisam ni pomislio na neku intimu sa muškarcem, niti poželio nešto slično. Jednostavno, nisam razmišljao u tom pravcu.
Ali, kao što kažu “kurac ima glavu a nema mozak”. On se diže, ne pita.
Tako i moj glupan, sada već potpuno dignut.
Odlučim da bukvalno pobjegnem pod tuš i pravim se da ništa nisam vidio, ali baš u tom momentu Damir otvori oči i pogleda u mom pravcu.
Nadrealan prizor - gledamo se, on drka a ja stojim dignutog kurca i zurim u njega…
Možda sam čak i ruku spustio na kurac, ne znam.
Onako, zbunjen uskačem pod tuš, odvrćem slavinu i puštam vodu da se slijeva niz mene. Pokušavam razmišljati...šta, o čemu. Skoro da me panika hvata, kao da sam ja uhvaćen u drkanju...pogledam dole, kurac i dalje stoji, ne spušta se.
Utrljavam kupku po tijelu i osluškujem. Ne čujem ništa od vode. K’o neki voajer, zavrnem vodu kako bih možda čuo šta se dešava u susjednoj kabini. Samo čujem vodu.
Valjda je i on skontao da sam ga vidio i prestao je drkati.
Onda, u momentu, zaista ne znam šta sam htio time i zašto ali upitah – Kako ide?
Muk, par trenutaka.
- Jebiga drug, malo si me prekinuo ali šta mogu…
- Izvini – pokušavam da opustim situaciju, pogotovo znajući situaciju sa ženom, koja je već nekoliko dana u bolnici čeka porod, pa je možda i zagorio. Pokušavam ga opravdati pred sobom.
Ali, kako opravdati sebe, moj još uvijek dignuti kurac??
- Ma u redu…a vidim da je i tvoj... – zašuti i čujem opet šljapkanje, nastavio je.
Jebote, tip drka na nekih pola metra od mene, dijeli nas samo zavjesa.. a i meni se digao kurac.
- Šta misliš, mogli smo zajedno – čujem ga i vidim kako se zavjesa odmiče. Znam da je inače maksimalno opušten lik i zajebant ali ovo nisam očekivao.
Gledamo se, stojimo jedan naspram drugog dignutih kurčeva. On spušta ruku i nastavlja drkati, pratim ga. Počinjem i ja.
Šutimo i drkamo gledajući jedan drugog. Ljudi moji, dugo nisam bio tako napaljen, dugo mi kurac nije bio tako tvrd. Pomalo me stid, strah ali napaljenost je jača. Šutimo i mazimo kite, drkamo.
Gledam ga. Tačnije, gledam u njegov kurac koji nateže.
Sličan mom, nekih 16-17 cm, obrezan, depiliran…
Glavić crven, skoro pomodrio od napetosti nestaje i pojavljuje se iz njegove šake.
Nisam mogao ni pomisliti da ću za davati ocjenu za nečiji kurac, ali sad mogu reći – lijep.
Gledali smo se tako i drkali..ne znam koliko je to trajalo, kada on reče – Da ukrstimo mačeve?
Nisam više ni mislio na to šta radimo, ni da smo u svlačionici u koju u svakom momentu može neko ući.
Samo sam, zakoračio prema njemu, pod “njegov” tuš i navukao zavjesu do kraja.
Bez riječi smo počeki drkati kurčeve koji su bili nekih desetak centimetara jedan od drugog.
Gledali smo dole, da li zbog toga što nam je bilo neugodno pogledati se u lice ili što nam je bilo interesantnije gledati kurčeve.
Dok smo drkali, kite su nam se par puta dodirnule glavićima. Osjetio sam kao da je struja prošla kroz mene, mislio sam da ću svršiti istog momenta.
Damir je smanjio mlaz vode – da čujemo ako neko uđe. Ja bih se tada mogao samo kroz zavjesu vratiti u svoju kabinu.
Ponovio sam dodir kurčevima ali sada namjerno, tako što sam se još malo približio i počeo dodirivati Damirov kurac svojim.
Sad već skoro potpuno opušteni i posvećeni igri, počeli smo bez stida i ustezanja uzdisati i uživati.
Sav stid, neki tabui i slično, pali su u vodu, nestali. Kao po dogovoru, u istom momentu smo posegnuli za kurčevima, ja za njegovim a on za mojim. Uhvatio sam ga i počeo lagano drkati, kao i on moj. Ubrzavali smo i usporavali.
Trenuci tišine, čini mi se da više nisam čuo ni onaj lagani mlaz vode iz tuša. Samo naše prigušene uzdahe. Stajali smo jedan naspram drugoga i drkali jedan drugom. Više nego napaljujući, sam taj osjećaj da držim u ruci i drkam nečiji kurac, pojačavao je i adrenalin, opasnost da neko uđe u svlačionicu i zatekne nas. Slobodnim rukama smo jedan drugoga držali za kukove. Približio sam se skroz uz njega i uzeo oba kurca u ruku i drkao ih oba zajedno.
Samo je uzdisao i tiho rekao – Uhhh…jebote, kako je ovo dobro.
Nisam odgovorio, nego samo uzdišući, samo nastavio drkati oba kurca. Pomjerali smo kukovima jedan prema drugom, dok sun am kurčevi bili u mojoj ruci i tako se trljali jedan o drugi.
Sklonio mi je ruku i stisnuo se uz mene, tako da su nam kurčevi, sada bili stisnuti između naših tijela. Počeli smo se trljati, uvijati, tijelima drkati kurčeve stisnute između nas. Povremeno sam spuštao ruku i hvatao, čas njegov, čas svoj kurac i drkao ih, pa se ponovo vraćao trljanju tijela i kurčeva.
Poslije ću saznati da se ta igra zove frotting.
Trajalo je to nekih možda desetak minuta, kada sam osjetio da sam blizu svršavanja. Ubrzao sam pokrete, trljao se uz njega kao da se jebemo.
Kada sam osjetio da kreće orgazam, odmaknuo sam se i uzeo svoj kurac u ruku i počeo ga drkati. Odmah je mlaz krenuo iz njega, jedan, drugi, treći… Pokušavao sam prigušiti uzdahe dok su se mlazovi sperme u zraku miješali se sa vodom iz tuša i padali po našim stopalima.
Damir me gledao i smješkajući se nastavljao drkati. Hvatao sam dah, dok su mi noge klecale. Tada je i on ubrzao drkanje, uhvatio me za ruku i privukao sebi. Opet smo bili stisnuti jedan uz drugoga, trljali smo se tijelima. Uskoro sam osjetio mlazove vrele sperme iz nuegovog pulsirajućeg koplja, kako se slijevaju niz moj stomak pa niz nogu. Držao me oko struka, stiskao uz sebe i trljao. Par puta je iz grla pustio glasan uzdah…
Tiše jebote- samo sam uspio reći, dok se sperma slijevala niz moju nogu.
Odmakli smo se jedan od drugog i odmah sam se vratio u svoju kabinu, pod tuš. Skoro pa pobjegao.
Damir je navukao zavjesu i počeli smo se tuširati kao da ništa nije bilo.
U tom momentu u svlačionicu su počeli ulaziti momci sa fudbala.
Tuširao sam se, razmišljajući da li će nešto primjetiti na nama kada izađemo iz kabina. Šta će primjetiti? Pa neče nam na čelu pisati – ova dvojica su upravo izdrkali jedan drugome.
- I kako je bilo? – čuo sam Damira, koji je završio tuširanje i oblačio se, kako kroz smijeh pita.
Ostali u svlačionici, naravno, nisu mogli ni pretpostaviti za šta me pita. Iskreno, nisam ni ja bio siguran da li misli na trening ili igru pod tušem.
- Dobro, nadam se da neće biti upale.
- Dobro, slijedeći put ćemo kardio…
- Pa zar ovo nije bio kardio? Jebemti, skoro sam umro.. Dovikivali smo se.
Momci u svlačionici su se nasmijali mom komentaru..
- Vidi se da si zaribao ali i meni je dobro došlo, baš sam se ispraznio – dobacio je kroz smijeh, oblačeći se u svlačionici.
- Ma super je bilo, ekstra – ponovio sam, misleći i na trening i na ono poslije, pod tušem – ovo mi je sve novo.
Nastavila se naša igra riječi i “čitanje između redova”.
Saprao sam sve sa sebe, omotao peškir oko pasa i izašao iz kabine, kao da se ništa nije desilo. Uobičajeno tuširanje i spremanje nakon treninga…
Spremio sam se, izašao van i zapalio cigaretu pred centrom i ne, nisam mogao razmišljati, mozak na stand by.
Vidim da Damirova toyota nije tu, već je otišao.
Noć je bila već uveliko pala, krenuo sam polako tih nekih kilometar i po prema kući. Topli ljetni povjetarac je baš prijao, baš koliko treba da se ne oznojim kako to obično biva poslije tuširanja i da malo propuše “kroz glavu”.
Pokušavao sam razmišljati a istovremeno i ne razmišljati o tome što se desilo, ne opterećujući se previše time što sam bio pod tušem sa muškarcem, ne samo bio neg oi…ali sam i uživao. Više sam pokušavao misliti kako je zaista bilo dobro, nisam mogao ni pretpostaviti da bi mi se to moglo desiti…znam da toga ima, da je uvijek toga bilo i biće. Samo se ne priča o tome… Ko zna, možda je on ovo već radio. A možda i nije, sigurno jadnik dugo nije imao seks sa ženom pa je zagorio. Mogu to shvatiti i kao dobro djelo, pomogao sam mu. Ustvari, šta ima loše u tome što smo se opustili, uživali i obojica vrhunski svršili…bitno je da niko, osim nas dvojice, ne zna.
Tako sam i došao do kuće, nije mi se još ulazilo. Sjeo sam , zapalio cigaretu i posmatrao šišmiše koji su pod svjetlom ulične rasvjete lovili komarce “…jedan šišmiš za jednu noć može da pojede i do 3.000 insekata, komaraca..”, negdje sam pročitao.
Opet, misli se vrate na Damira, na dešavanje pod tušem. Ne mogu da ne razmišljam šta sada, kako se ponašati sutra kada se sretnemo u kafiću, kako na trening? Pusti sad šišmiše…
Ma opušteno, kontam…desilo se i šta sada. Ni prvi ni zadnji koji su se tako opustili.