Sličan pa ni nalik

Jeste li primetili da blizanci ili trojke nisu uvek baš neki lep svet? A tako duplirani ili utrostručeni. Šteta. Ili grešim, izvinjavam se potencijalnim twin lepotanima! Uglavnom devojke bliznakinje budu lepe. Razmišljala sam jedno vreme dosta o tome, pa onda periodično tokom godina poznavanja moje Staše i njenog muža koji ima identičnog brata. Pre nego što je nju oženio, Jovica je napadao sve žene pa i mene, a ja sam ga u to doba baš brutalno odjebala i kasnije je svaku priliku koristio da me pecne gde boli i postao mi još odbojniji pa sam mu sve više uzvraćala istom merom i na svim događajima, proslavama stalno smo se prepucavali u nedogled. A morala sam da ga trpim zbog najbolje drugarice. Staša je oduvek maštala da bude slikarka i amaterski slika otkad je pamtim. Povremeno tu padne neka izložbica, kada joj vreme dopusti pored posla kojim se bavi, jer normalno od tog hobija nema puno leba. Ume ona baš lepo, uradi par divnih portreta i izloži otprilike jednom godišnje. Imaju već i dvoje velike dece i primećujem da je u njoj sve manje snage da tera ono svoje iz mladosti, onaj njen hipi bunt koji mi je bio tako drag. Malo se opustila i udebljala, s obzirom da smo obe niske odmah je svaki višak primetan, i nervira se zbog toga, a ovaj njen kao da se odjednom povampirio, ponovo opipava teren, zagleda suknje i nabacuje se kad god je prilika. Muška posla. A mogla bi mi dati, Tanja, samo malo!zeza me povremeno, a ja pitam koliko je to malo. A tek malo,kaze on, pokazuje umanjeno prstima, koliko to iznosi, 5 grama pičke, milimetar da uđe unutra, šta?! Naravno da mu ništa ne bi bilo dosta. Ali jedna stvar je fascinantna. Njegov rodjeni brat blizanac Boško mu je skroz suprotan. Osim identičnog izgleda nemaju ništa zajedničko i to dugo ne mogu da shvatim. Valjda što se toliko razlikuju a Jovica bi pojebao sve sto ima rupu, ovog drugog je društvo od početka obeležilo kao drugačijeg, zezali ga da je peder i pitali se kako ih je priroda tako zajebala da je svu snagu libida povukao Jovica, one kojima je pokazao svoju kitu bukvalno su bežale od njega, valjda misleći da to ne mogu da prime, a ovaj jadničak večito sam, tih i izdvojen, beži i od samog sebe. Da ne zvuče isto kada progovore, nikad niko ne bi znao Boškov glas. Majstorisao je od malena sam za sebe, povučen u dedinoj i očevoj radionici, ni u šta se nije mešao i gledao je neka svoja posla. Pitala sam se da li ga uopšte pogađa to poređenje s bratom ili je i na to sasvim ravnodušan. Kad bi mu sve dosadilo, izlazio je, ali nikad s društvom, valjda nikog i nema, nego bi uzjahao svoj motor i odvezao se ko zna gde. Uvek bi me pre privukao takav tip, neki solitary psycho, ali od njega nikad ni znaka muvanja, kao da nisam postojala, baš kao da se od žena skriva ili su mu stvarno odbojne. Fizički nikad nisam mogla da ih razlikujem, a Boška smo retko i viđali. S druge strane Jovica i njegova smaranja, čak nije vredelo ni Staši se požaliti, sve je ona to znala i više ga i nije doživljavala kao seksualnog partnera, to je ono kad s nekim srasteš, razmnožiš se i deliš s njim taj takozvani život jer ne znaš šta bi i gde drugde. Malo mi je bilo žao svega toga, ali moja drugarica tome ne pridaje značaj, bar to ne pokazuje. Sve češće odlazi na putovanja s kolektivom, vidim da je slobodnija po pitanju dužih odsustava otkako su deca narasla, pa ajde bar joj se nešto dešava. I da ga prevari ne bi bilo šteta, samo da je Staša takva, da zna sebi još bolje da ugodi. Skupili smo se da joj u martu prošle godine pomognemo oko izložbe. Najviše se istakao Jovica sav predan odnošenju ramova do galerije, pa kad je odvezao nju, dolazio je po nas nekoliko u par navrata, govoreći da posle nema auto i da se snađemo jer službeni mora vratiti , a njegov je na popravkama kod neke lenčuge od majstora već danima. Srećom mi se kasnije izgubio iz vida jer sam rešila da ga baš spustim ako ponovo nešto pokuša. Upoznala sam neke nove Stašine prijatelje, veče je prolazilo fino uz pićence, razgledanje slika i bučne razgovore, bilo je tu i nekih likova iz naše mladosti kad smo pravile gluposti i kad vidim sva ta lica obuzme me neka golicava nostalgija za tim najluđim periodom. Ma nismo još za bacanje!dobaci mi Staša pa me zagrli pripita. Kaže da će ostati duže sa ostalima jer je uzela slobodan dan, ali će zamoliti Jovicu da se vrati po mene i još dvoje prijatelja. Ali nema kako,rekao je! -setim se. Ma ne zanima me,snaći će se taj, Tanja, on ti je kao bubašvaba, nema za njega zime taj se uvek snađe, ako nema pozajmiće,ukrašće . A daj mi reci,pitam je već i ja polupijana, je l tačno da su neke bežale od njega?! Misliš zbog..., pokaže mi rukama veličinu kurca. Prilično je odaljila dlanove dok pokazuje. Hm, da... Pa jel... ima? Pa ima baš veliki, nije ni meni uvek prijatno-odgovara mi ona. Ja crvenim,kud sam takvo nešto pitala moju Stašu jebote. Samo,ne propuštaš mnogo, dodala je,a ja je pogledala u čudu. Jebe kao da meri vreme, brzo svršava, i monotono je da ti pravo kažem, uvek isto već dvadeset godina! Ma ne razmišljam ja da li propuštam Jovicu, čoveče Staša, znaš me bolje od toga. Tu se ismejemo i popijemo po još jednu. Nikad nije bila tako otvorena. A ja od njega bežim jedino zato što smara i nervira. I ne bih ga probala pa da mu je od zlata, mislim se tako odlučno,a jedva se držim na nogama i oslanjam se na neki gelender iza leđa,a i on kao da mi se ljulja. Nije više piće za nas,kažem mojoj drugi, a ona dobaci da treba da govorim samo u svoje ime. U to nam prilazi poznanica koja živi baš daleko i pita Stašu za prevoz, da li neko ide ili da zove taksi. Sad ću videti sa Jovicom da li se vraća,objašnjava ova. Zove Jovicu,već je kasno, ne javlja se. Kaže poznanici da uzme taksi ako nije problem, Jovica očigledno spava. nudi da joj plati, ali ova samo mahne i nestane sa svojim dečkom ka vratima. Skoro je ponoć i masa se prepolovila. Neki još piju,galame, ne doživljavaju tu malu izložbu slika ništa različito od kafane. Odjednom je žamor prekinuo zvuk motora. Šta će ovaj ovde?!upitala sam videvši Boška kako staje ispred zgrade. Ma nije Boško nego Jovica nekad uzme njegov motor.eto ti prevoza! Ma neću s Jovicom nigde,šta ti je, vičem ja. A znam da se sad plašiš tog kurca, neće ti moj muž ništa mala, znaš kako kažu ko laje ne ujeda- idi spavaj dosta si popila, čujemo se sutra! Izlazim a Jovica se blago nasmeje,izgleda se smirio i odustao od mene,došao samo da me pokupi da se Staša ne naljuti. Zauzela sam mesto iza njega i prigrlila ga, a iz kožne jakne dopirao je neki čudan i prijatan miris neobičnog muškog parfema kao sandalovina. Kakav afrodizijak iznenada,mislim onako pijana, da nije takav nenormalan manijak svašta bi mi palo na pamet. Prolećni vetar šiba dok Jovica vozi punim gasom,malo se i plašim, ne pamtim kad sam se vozila na motoru alii sve mi prija, vraća me u neke stare dane kad me je tako gradom vozao dečko kome se više ne sećam imena. Stigli smo mnogo brže nego što sam priželjkivala,želela sam da vožnja ne prestane do nekog dalekog grada. Naglo buđenje iz mašte i sećanja. Jovica me mirno i čudno gleda, a u očima mu neki sjaj kao da je i on pomišljao isto što i ja tokom kratke vožnje. Na licu sam mu videla par kapi kiše. Šta se tebi desilo večeras jebote?!zezam ga. Ma treba još vratiti slike kući,kuka. Pa imate vremena i sutra,hajde na jedno pivce dok ne stane kiša. Kiša je ubrzala,a ja nisam bila svesna šta sam rekla, kada smo već ušli u moju kuću. Samo jedno,naglasio je smešeći se. Kako je Igor,kako Marina? Pitam ga za decu a on nešto promrmlja. Znam kako su je r mi Staša stalno priča , a ne znam šta sa njim da pričam,kao da čekam onaj momenat da me iznervira i da ga nabodem kako umem. Ali on ćuti, pije svoje pivo za stolom nasuprot mene. Kako to da ništa ne pokušava. Počinjem sama da bockam. Je li Jovice, dokle ti misliš tako da bariš sve što nosi suknju,pored žive žene? Kakvu suknju...pa ti je ni ne nosiš!drsko me pogleda. A jebiga nosim ponekad, ne menjaj temu! Ozbiljno bi se uvredila da zna... Pa ništa ti nisam uradio,ti kao da me izazivaš...namršti se pa obori pogled. Nemoj da mi se pretvaraš sad,podsećaš me sad na Boška,glumiš tu nekog finog a zna ceo grad. Ma ne glumim,Tanja,najozbiljnije, znaš kako smo se uzeli Staša i ja. A znam da je bila već trudna. Nema to nikakve veze,Staša je žena za poštovanje i nije mi jasno zašto se tako zajebavaš, da od drugih čuje neku gadost koju napraviš, nije lepo to Jovice. Pokunjio se pa me tek malo pogleda. Nećeš verovati,ali to nije svaka.Nije svaka suknja,kako ti kažeš. Nego ona što je ne nosi, što je nosi samo ponekad... Gleda me sasvim mirno u toj ispovesti,a ja razoružana iznutra besnim bez rešenja. Daj ne seri sad s takvim pričama! Evo popijem ovo i odoh Tanja... prihvata ali mi ne izgleda više uporan ni u čemu,kao da mi stvarno nešto duboko u sitne sate otkriva. Nekako mi se i prolepšao u toj iskrenosti ili sam previše popila. Miris onaj iz jakne je sve jači da poželim da ga celog onjušim. Niko ne bi znao,pa ni Staša. I onako joj nije stalo, odavno nije više bitno šta i s kim radi Jovica. Da isprobam i ja taj kurac od kog su bežale, koji joj ne prija? Da vidim koliko to dosadno jebe,da sama procenim? Gledam ga i razmišljam, završava pivo, a meni se malo zavrtelo. Jovice,ostani. Viknula sam kad je ustao. Bez pogovora je skinuo jaknu,a njegov miris me ubio. Otkad se to tako lepo mirišeš?upitala sam kad mi je prišao. Pa nije svaki dan bitan događaj...govori mi tiho i stoji blizu mene,petlja nešto rukom po džepu kao da ne zna gde će s njom. Krupan je naspram mene, crn, gledam ga i malo i dalje ne verujem da smo sami tu. Mirna sam, pratim njegovu ruku kuda če krenuti,poželim da me pomazi. Nadao sam se da će biti vremena da uđem tamo,nazdravim s vama...ali sve je išlo na frku,i ne volim tu gužvu baš...Draže mi je što ovako pijemo ti i ja... pala je ruka konačno na mene, stoji na mom ramenu. Mazim je. Jovicinu ruku. Ruku muža moje drugarice...nešto me u glavi probode,zaboli. A onda se telo opusti. Ustajem u njegov zagrljaj. Osećam njegove poljupce po vratu, usne su mu vrele a dah od piva koje smo iskapili. Miris kože natopljen tom sandalovinom,šta li je. Zanosan mi je,neću odoleti. Prislanja se skroz na mene,nismo ni stigli do kreveta. Okrećem se da ga ipak odvučem gde je udobnije,više ne moram da se pretvaram. Ne želim te,znaš...i nikad te nisam želela. Nisam od onih koje glume da bi te namamile,oduvek me iritiraš!vriskam dok me on skida,prkosim mu, gledam njegove oči bez one reakcije koju očekujem. Izgleda me više ne mrzi,zavoleli smo se. Prepustili požudi da nas izmiri kad ništa drugo ne može. Legao je preko mene i osetila sam svaki kilogram tog ogromnog tela. Napeta kurčina pritiskala mi je stomak kao da sama ima više od pet kila. Jebaćeš me? pitala sam bez veze kao neka pogubljena tinejdžerka. On se nasmejao, dahtao već jako uzbuđen i ljubio mi vrat manhnito kao da će ga progristi. Ne znam kako je tom brzinom svukao i svoje i moje pantalone,ostali smo u dvema majicama koje se na nama znoje i gužvaju od trenja u toj borbi skidanja i ljubljenja. Grickao me i lizao dugo po vratu,grudima i ramenima kao da ne želi nikud da žuri,a već gorimo kao buktinja, pregorevamo čekajući napaljeni oboje kao da ovo čekamo od njegove ženidbe. Ja u glavi i dalje ne mogu da ga povežem sa svim onim situacijama od ranije, pa biram da ih zaboravim i uživam. Osećam da su mu bokserice skroz smočene kao da već ejakulira, ali kada pipnem glavić ispružen ka sebi,tvrđi je od kamena. Od tog dodira sam poludela,raširila noge da ceo upadne na moje butine. Težak i zadihan, provukao je ruku da nas reši preostalog viška. Trgnuo je moje gaćice,pa svoje bokserice, pobacao ih kao da nam nikad više neće trebati. Pogledao me polusneno miran na jedan trenutak, i ne pipajući prostor gde ulazi,samo usmerio kurac u središte mog tela,a ja sam se propela da ni slučajno ne omaši. Gurnuo ga je odmah skroz do kraja,a kurac je uplivao kao da je u svojoj kući i tu ulazi svaki dan.Obuzela me je sva moguća milina koja se može osetiti. Sasvim me je ispunio i obložio iznutra svojom vrelinom. Ili mi nije bio preveliki ili sam bila podmazana kao nikada ranije. Spustio se preko mene i nastavljajući da me ljubi pomerao je kurac u meni napred nazad nežno pa grublje,pa opet polako,kao da me uspavljuje a ne jebe. To je valjda ono što je Staša pomenula da je monotono. Ali meni je bilo lepo baš tako tada,naš prvi put, Jovicin i moj,verovatno i poslednji,jedini. Predugo se znamo,iz te druge uloge ,predugo se ne podnosimo, a ovo je kao neka mirna luka tek pronađena, kompletno pomirenje, zakopavanje ratnih sekira, a on kao ta sekira u meni kopa i kopa sve dublje,što je dublje sve je veći, što sam vlažnija sve je tvrđi, opijena sam njime i njegovim prodorima i poljupcima i ne sećam se nijednog drugog u životu. Namotao mi je majicu da pronađe moje sise,izvukao ih iz grudnjaka i dugo me sisao, zastajao da ih pogleda, da pogleda moje lice i oči kao da želi celu da me gleda, da me proždere tim pogledom dok ja proždirem njega u svoju dubinu. Od tog pogleda valjda je povileneo i samo je odjednom počeo da me jebe brže, bila sam oduševljena što menja način i tempo, možda to sa Stašom dugo nije radio, možda nije ni sa jednom, laskam sebi, uvijam se i cvilim pod njim,a on ga u sekundi izvadi, pomeri me ogromnom rukom da se okrenem. Pljesnuo me je tako po desnom guzu da sam odskočila do tavanice. Napalila se još jače kao zverčica koju će Jovica da jaše u ubada do jutra,nadala sam se. Zario se u mene svom težinom kao da će me zgromiti,a onda je krenulo zakucavanje koje najviše volim. Nema u ovome ništa monotono,moja Stašo, izgleda je do tebe. Prepuštam se i zaboravljam i Stašu i sebe. Zakucava me odozgo da osetim svu masivnost te divne kurčine dok mi pada na dno, pa se izdiže, dobrim delom izađe iz mene, pa se opet spusti, pa sve brže uleće, izleće, dah nam je oboma brz kao da umiremo,a ne želimo da prestane. Kao da zna sve što volim,gde je bio do sada. Piće je učinilo da iz pameti odagnam ko me to jebe. A to radi tako dobro da svaki prodor vredi osetiti, ceo je u meni i meša me iznutra,pomera mi guzove pa me opet pljesne, okreće, zakiva, odrao me od kurca niko drugi do Jovica i ne znam da li ću propevati ili proplakati od sreće. Telom mi se sliva znoj moj i njegov, sobu je ispunio njegov opojan miris i dah u ropcu kada se poslednji put sručio i navalio da me dugo tuca sitnim ubodima tako tvrdim da sam znala da je blizu i da će me uskoro napuniti. Propela sam se da se bolje nasadim,a on mi zgrabio kosu i tako nepomičnu me držao pod kontrolom dok duboko u sebe primam njegovo seme a čitava vagina mi pulsira od orgazama koji su izglopirali jedan za drugim jer me ni na tren nije pustio. Poželela sam da mu kažem da mi je ovo najbolja jebačina ikada, kada je sve malo popustilo i izvukao je kurčinu iz mene,a ja ga pogledala i vidim Jovicu i pripada mi muka kao u početku. Legao je i pozvao me ponovo u zagrljaj, a meni srce igra od tog ludila i svega što mi se odjednom vratilo u glavu. Sednem pored njega, pička me boli od razaranja, sva sam iskrivljena od onih poza, pljeskanja i bacanja. nasmejem se malo bolno,dohvatim razbacanu odeću. On ne skida pogled sa mene i pitam se šta mu je. Da li će joj reći, d ali će se odati, i kako ću najbolju drugaricu u oči da pogledam. Kada ideš po auto? Sa popravke? Pitam ga,a on skroz zbunjen. A to, pa.. danas, da, treba da ga preuzmem. Gleda me blentavo kao neki zacopani srednjoškolac. A ja više ne mogu njegovu blizinu, jeza me prolazi od one nesloge i kako smo se ranije džapali a sad se kao pravi zbog seksa da smo ok. Ustala sam pod izgovorom da skuvam kafu. Popili smo je u tišini kad je rekao da kreće i neće da me zadržava. Još neko vreme sam se pitala o svemu što me zadesilo, šta sam to uradila. A onda su prsti sami krenuli da ga traže ponovo, da se vrati, da ponovimo. Mazila sam se kako me je on mazio, nije trebalo dugo da svršim još jednom ne toliko od svojih dodira koliko sećanja na njega. Tek tad sm zadremala bezbrižno, u polusnu nekom gde te više prošlost ne zanima,budućnost ne brine,samo razvlačiš taj sadašnji tren u beskonačnost, tu milinu doživljenu sasvim neočekivano. Dugo sam spavala bez pojma o vremenu. Staša mi se javila oko podneva. Pretrnula sam videvši poziv, ali je zvučala raspoloženo baš kao prethodne noći. Hoćeš do mene,jesi ustala? Jesi provalila,a? Šta da li sam provalila Stašo?! Bila si u pravu,kaže mi ona. Nisi pogrešila, Boško je došao po tebe motorom,a onaj moj kao da je zapao u komu od sinoć,nije se do jutros budio!

Kategorija:: Strejt erotske priče

13 Jun, 2024
BlueOrchid
63 glasova
3573 pregleda

10 komentara

deep3purple

17 Jun, 2024 u 11:31

Ma genijalno!!!! BRAVO

SamuraiME

15 Jun, 2024 u 8:40

Stvarno fenomenalno ispričano, uživala sam u svakom detalju, pa i ta psihoza lomljenja u ženi - hoću / neću je lijepo izlivena u želju da čitanjem zadovoljiš agoniju raspleta priče. Samo tako nastavi - slažem se da priče nekad bolje objasne ko je kakav na djelu od nabacivanja i laskanja. Umjetnici uvijek nadahnjuju

Chupavi69

15 Jun, 2024 u 7:13

Odlična priča - doživljaj sjajan - još nešto - blizanci su najbolji u sexu - samo napred i uživaj,,,....

verbal

14 Jun, 2024 u 23:07

Košarkaškim rečnikom rečeno - MVP!
Tanjina putovanja...
Na letećem ćilimu...
Lebdiš... Čitaš... Dišeš... Ne dišeš... Lebdiš...

BlueOrchid

14 Jun, 2024 u 14:50

Zahvaljujem. Mozda se u nekoj narednoj nadju i Bosko i Jovica! Imena i redosled dogadjaja, pa i detalji koji do njih dovedu,cesto su izmenjeni u mojim pricama kao verujem u mnogim . Da nema secanja ili zelje da se ponovi ne bi se ni pisale. Od kada pisem nekih pola godine,privukoa me je taj nacin komuniciranja, videti kako drugi pisu ne samo kako jebu,lako je jebati, nije lako biti umetnik u svakoj oblasti!