Zabranjena ljubav iz šljivika

Pre desetak godina smo porodično otputovali u okolinu Prokuplja na sahranu babinog rođaka. Poluporodično, tačnije, jer je kevi po vrućinama užasno muka u putu pa bi više povraćala nego što bi sedela uspravno, i ćale je rešio da je ovaj put poštedi jer je početkom avgusta bilo četrdeset u hladu. Nismo se baš redovno čuli sa južnjacima, iako je baba bila rodom iz tog sela pored Blaca, ali znao se red-iako se ona preselila na nebo, nikad ne bi oprostila ćaletu da se ne pojavimo dole, i da je trebalo preko okeana da se leti i pliva, samo da se bude uz rodbinu i kad se lumpuje i kad se plače, a ovo je obećavalo baš tu ludačku kombinaciju. Nedostajala mi je ta bliskost sela, nisam tu davno bila, iako me ovaj povod i ti obredi užasavaju i samo gledam kuda da pobegnem dok se sve po tradiciji ne ispoštuje i okonča. Svaki put u tim krajevima upijala sam tamošnji govor od prvog trena i celo iskustvo bi mi još od detinjstva bilo interesantno, totalno nešto različito od rodnog kraja.

Kad smo stigli u kasno popodne njih se već sjatilo hiljadu iako je sahrana sutradan. Šetaju se, piju, žderu, teturaju se, izjavljuju saučešće skrhanoj rođaki Radi koja uzdiše kao da samo čeka da odu. Odmah su me saletele sve moguće babe koje me se sećaju i koje ne, pitajući matorog umesto mene kad planiram da se udajem. Komentarisali su kako je lepo što Nebojša ima dete iako se razveo, a meni je pripala muka. Zavidela sam kevi što odmara van ove ludnice, a i bratu koji se skontao s par likova za flašom šljivovice. Sedela je s njima i devojka raščupane smeđe kose čiji lik sam prepoznala iz davnina. Mala Mira?! Pa ona je baš stasala! Kao da je juče bosa trčala po prašini i sa Nebojšom se kvasila u plićaku kraj šljivika, a sada joj lepo oblikovane čvrste devojačke sise odskaču u uskoj majici svaki put kad se preko stola maši rakijske čašice. Pije kao muško, ne zaostaje, a ja se čudim kako im od rakije nije još toplije. Ali šljiva se ovde ne odbija i bukvalno je obavezna. U tom kraju samo što se voda i vazduh ne prave od nje, znači džemovi, pite i kolači, preparati, alkoholna pića od kojih je rakija bog i batina.

Tetka Rada nam zarobila ćaleta, stišće ga pod ruku i prepričava mu kako je i koliko dugo čika Mita bolovao i koje su mu bile zadnje reči, kako je nju pomenuo a ona zaplakala, dok ovaj moj kulturno klima glavom bez prestanka tako da će mu se ukočiti na par dana. Drugom rukom Rada se hladi nekom šarenom kineskom lepezom jako smešnom naspram odevene crnine. Opet me je saletetela neka stara rođaka s velikim nosem i kreštavog glasa, kada sam se ljubazno izmakla i pridružila Nebojši. On mi je izmakao stolicu da se smestim pored njega. Mira me je par puta pogledala onako kao ja nju, bez javljanja, kao da se znamo odnekle, a znamo se tako dugo da je skroz normalno da tako odjednom tu sedimo i pijemo. Par mojih čašica ispio je moj brat, išlo mi je u početku teško, zalivala sam kiselom. Pored Mire sedeo je sladak mladić njenih godina, možda malo stariji. Učinilo mi se da se nešto pipkaju ispod stola, kada nam je prišao ogroman čovek preplanulog tena stavivši novu flašu na sred stola. Samo sine, nemoj da te opet ja vučem kući!nasmejao se roditeljski toplo i namignuo svima što ga odaje, a onaj slatki se zastideo. A jako ste daleko odavde!umešala se Mira, kad se veliki čovek okrenuo i pridružio Radi.

Saznala sam da je taj visoki i krupan čovek čika Pera, koga se jako slabo sećam, da sa sinom Pregradom, tim slatkišem, živi odmah do njih, i da jedni drugima pomažu, a komšija ti je najbliži rod, što kažu, u tim sredinama se to još poštuje, kod nas gore to je sve ređe. Nisam mogla da provalim da li su Mira i Peđa zajedno, a polako mi se i mutilo od jake šljive. Htela sam da prošetam okolo, uzmem malo vazduha i podsetim se nekih predela koji su mi već bledeli u sećanju, ali mi je Nebojša rekao da ćemo to posle zajedno i da je glupo da se sama izdvajam. Striktno se poštovalo da kad god si u gostima uzimaš sve što ti se nudi, ako nešto ne možeš onda makar probaš i zahvališ se, nikako ne smeš da odbiješ.

Primetila sam da su Pera i Rada dosta bliski, poneki pogled bi mi odvukla Perina ruka na ramenu udovice, dok se ona blago opirala i smešila onako kako se smeši neko ko u takvom trenutku to ne sme. Jasno je koliko ima sati, pomislila sam, jadan Mita još se nije ni ohladio,a oni se muvaju. Mala Mira bivala je sve pričljivija i nekih raskalašnih pokreta da su je momci smirivali, Nebojša i ja smo samo oćutali neke njene neumesne opaske, a ovaj pored nje, fin neki dečko, samo se stidljivo smešio, a pogledom je prekorevao. Ako ti nećeš ići ću sama!dreknula je odjednom,kada su svi prisutni zaćutali, a Peđa se skroz zacrveneo. Eto kako Mira može da prošeta, a meni moj brat brani!rešila sam da prekinem neprijatnost, a Mira se kiselo nasmejala. Ostali su nastavili svoje priče. Onda je Mira pričala o tata Miti kako je sam sebi ubrzao smrt a njima ostavio neke brojne dugove. Peđa i dvojica rođaka podsećali su je tiho da ne priča loše o pokojniku.

Mala nije prestajala sa sličnim temama, čak je počela i Nebojšu da provocira, na šta je moj bata kao i obično ostao hladan, a Peđa ju je već molio da se u svojoj sobi odmori dok se ne otrezni. Rada kao da nije marila šta joj ćerka radi ni šta govori, a sve manje je delovala utučeno u Perinom društvu. Posmatrala sam ga. Prava grdosija, nežni džin. Toliki je da ga se uplašiš, a s takvim osmehom te otopi da bi svako poželeo biti njegovo čedo. Svaka kretnja mu je upadljivo graciozna naspram tog ogromnog tela kao nekog uveličanog mede dobrića. Pokreti rukom su mu nežni kao da dobro zna šta radi. Zna da joj se uvuče, izgleda, a možda prosto dele uslugu za uslugu, još sada kad Mite više nema, ne bi me čudilo da započnu i zajednički život.

Uzalud mi je Nebojša obećao šetnju, jedva je ustao i već se raspitao gde može da prilegne. Ostala dvojica su isparila svojim putem, Rada je sada klimala u razgovoru s meni nepoznatima, Pera se negde izgubio, bio je zadužen za organizaciju sutrašnje sahrane, Mira nam je rekla da će konačno poslušati savet da odspava, a ostali smo za stolom Peđa i ja sa nedovršenom flašom. Sipao nam je po još jednu, žaleći se na Miru, da je voli i hteo bi da je oženi, a ona ga odbija, uvek mu nalazi mane, priča kako je mlak i nikakav, kako neće s njom među ljude za seosku slavu, samo se nećka i nije ni za šta, za svaki posao mu treba tri dana što drugi završe za sat vremena. Menjala sam boje slušajući ovu iznenadnu ispovest, valjda je dečko i tražio nekoga sa strane da mu se izjada. Od šljivovice ga više nisam dobro ni čula ni razumela, blago mi se mantalo a glava je sama po naredbi klimala kao da sam se pretvorila u sopstvenog ćaleta.

Čekala sam dugo da mladić ode,a onda sam sama ustala, prekinuvši ga u detaljnoj priči kako Mira i seks sa njim redovno eskivira. Mlatio je rukama kada sam primetila da su mu sasvim odgrickani nokti do panja i učinilo mi se da ću povratiti. Ponudio se da me prati,pomislila sam da možda mogu nešto da mu olakšam, i dalje mi je simpatičan ali mi se od tog jadikovanja smučio,sem toga zna da sam Mirina rođaka i ne brine se da joj prenesem te reči, pa nisam ja poštar za njihove ljubavne razmirice. Jebe mi se, odlazim sama, Rada opet plače, zagrli me i kaže da ima mesta u sobi gde je legao ćale, ali meni se ne spava. Puna mi je glava gluposti i treba mi samo šetnja u tišini. Ne ide mi se samoj jer je već mrak, ali ne planiram daleko, samo da malo gledam u reku i pročistim glavu.

Razmišljam da taman prođem i kroz šljivik, ceo taj kraj sada mi budi lepe uspomene, tek poneko svetlo iz daljine, ali je mirno, malo selo spava dok ja nervozna građanka bauljam da nađem neko smirenje. Krenula sam lagano i hrabro kada je zalajao komšijski pas,a ja se odmah vratila pet koraka u nazad.Ako se otrgne s nekog lanca ima da me raznese pa će sutra biti dupla sahrana. Uplašila sam se gustog mraka i pomisli na onu prostoriju u koju nisam kročila, u kojoj leži čika Mita. Požurila sam opet brzim koracima,što dalje od kuće. Odmakla sam daleko kroz voćnjak kada se utišalo urlanje psa. Našla sam se pod gustim granama sa kojih su mi šljive lupkale po glavi, a mrak je presecao po koji zrak svetla sa drugog kraja voćnjaka,tamo je već drugi plac i komšijska kuća, umalo sam se izgubila.

Napravila sam krug oko voćnjaka,hodajući mirno dok mi je srce lupalo,smirivao me je miran i topao noćni vazduh i miris onog voćnog meda sa stabala. Pomislila sam koliko je daleko Srem i šta li keva kući radi sama. I kako nisam dugo videla čika Mitu, predugo, a neću nikada više. Neki me umor i neka žalost savladala,tek sad nasamo sam dublje shvatala čitav taj dan. Upala sam odjednom u srž tuđih života,a nisam ih tako dobro ni poznavala. Sve mi je čudno i samo gledam kako da ništa ne zabrljam.Ne bi trebalo da remetim njihov mir dok se odmaraju,umorni od svakodnevnih poslova i cele ove trgedije. A kako da se vratim da izbegnem da pas opet ne zalaje. Probaću da ga zaobiđem,planiram i krećem skroz okolo uz neku trošnu ogradu, sagnuću se i samo protrčati tiho da me ne skonta.

Opijena sam mirisom spolja i ukusom iznutra, šljiva u stomaku mi stvara nelagodu. Čučnem da se polako ispiškim,držim se za stabilniji deo ograde. Da me vidi čika Mita kako zalivam voćnjak ustao bi jadan sa svog odra da me opsuje. Smeškam se u sebi koji sam degenerik,kad začujem neko nerazgovetno mumlanje. Setim se nekog horora i navučem gaćice zaboravljajući da se obrišem maramicom iz džepa. Šta ću sad, ovo je komšija sigurno budan i misliće da neko krade šljive. Čula sam da ima kradljivaca na veliko,šta ako ima pušku? Saplela sam se u nekom rovu pokušavajući uzaludan trk i zamalo pala. Ostala sam na mestu,da ponovo čučim,osluškujući. Glas je roptao kao da ima stoke u nekoj od štala pa su noću žedni ili nemirni. Čula sam samo svoje srce kako udara,ostalo je zamuklo i krenula sam sa svojim planom.

Samo da se provučem bezbolno i otrčim u kuću. Prišla sam polako,u mraku su se nazirale zaista štale,nekoliko manjih pomoćnih prostorija i jezivo nakrivljen prazan ambar. Šćućurila sam se manja od makovog zrna i sa svakim korakom zastajala da oslušnem. Bolje da sam išla ulicom da šetam, jebo me šljivik. Nažuljala sam stopala u kratkim potpeticama saplićući se o odložene grane i buse. Odjednom kao da sam se ukopala. Pa to je ljudski glas. Čovek se čuje iz štale, grca nešto, kao da nešto teško vuče i nateže, ili drka bože me oprosti, nije žena da se porađa, ali su takvi zvuci kao da se u nekom očaju muči. Ako nešto radi namerno,svestan je da ga tu niko ne može čuti. Sem lude Tanje koja zaluta gde najmanje treba. Ako me vidi izaći će i namlatiće me, ko zna, silovaće me, ne znam ni ko je. Samo da ne povređuje nekoga,neku životinju kolje, to će mi prisesti,onesvestiću se ako to vidim.

Dahtanje i mučenje se uporno nastavlja,čini mi se da je sve glasniji. A glasnije je jer sam ja sve bliže,već me i zanima da vidim, a i kako ću drugačije da prođem. Umor mi je zamenio strah i adrenalin da se čitava izvučem. Noge su mi ojačale i prišla sam skroz štali. Primetila sam da ima par pukotina,dosta visoko, kroz koje dopire neko svetlo iznutra. Ovo neko drka unutra,postaje mi jasno da nije umešano nijedan drugi stvor. Komšija verovatno nasamo dok porodica spava guli svoju bananu gde može da glasno simulira da jebe ko zna koju. Pa ovo treba da je Predragova i Perina kuća, skontam okrećući se rodbinskoj kući. Nemam želju da gledam kako Peđa šamara svoju kitu, videla sam dovoljno kakve su mu ruke, a kad neko ima ružne ruke takav mu je i kurac, iz mog nekog iskustva. Ako se može govoriti o lepoti kurca jebiga.

Ne mogu da vidim,jedna veća pukotina mi je tačno iznad glave. Gledam oko sebe i pipam u mraku, a sve što dohvatim su grane koje šuškaju i lako će me odati. Kud su ih tu navukli,valjda su odsečene kao višak sa drveća da ne ometaju rast šljiva. Ništa,naguraću njih par pa se popeti ako ne puknu podamnom. Bauljam tiho i slažem, u tom trenutku dahtanje prestaje. Ahhhhhh-začuje se ženski glas! Kotrljam brzo,moram da provirim ko je. Ako je moguće da se udovica jebe sa Perom u ovakvom času, ili još gore-sa malim,nikada više neću putovati stotine kilometara da obiđem ludu rodbinu!

Napipala sam nešto što je ličilo na panj.Tanko je ali sam ga naslonila uza zid štale i popela se.Šuštalo je,palo, nameštaj ponovo, okrznulo me i ogulilo mi deo lista,ali šta je tu je. Penjem se i gledam. Gledam sa strane da ne pogledaju u pukotinu ako išta začuju. Svetlo je jako slabo,ali obasjava šta treba.Vidim da je štala prazna i zapuštena. Vidim čika Perino lice, onu facu koja mi je postala draga sa svojim izrazom topline. Sada je to izraz divljačke požude,sasvim mu je iskrivilo facu, i pomera ogromna ramena kao da pumpa nešto ispod sebe,dahće sve burnije, bez košulje,široke maljave grudi su mu skroz oznojene. Propinjem se da vidim šta ova radi ispod njega,ali pre ću pasti nego videti.Srećom ona ustaje.

Vidim smeđu,raščupanu kosu i devojku bez majice.Prepoznajem Mirine kratke letnje pantalonice. Ona i Pera?! Nemoguće! Mala Mira...doduše stasala je. Ali ipak mi nije jasno, nekako mi je gori poraz nego da sam tetku udovicu zatekla,bar bih razumela treba joj uteha Perina, olakšanje od tuge,ali ovo... Kakvo je ovo iživljavanje. Pored živog Peđe njenih godina koji je voli. Šta ga zavlači i pipka ispod stola kad ga ne želi. Želi ovog matorog medveda,pa može otac da joj bude! Stariji od nje bar trideset. Besna sam,kiptim,i dalje vidim samo pola scene. Nju više ne vidim kao da je čula moje misli i povukla se. Ali sam se prevarila. Pera se spustio, gde mogu leći u toj prljavoj prostoriji?! i kako ih nije sramota,progovara neki puritanac-voajer u meni. Ma tek ja nisam normalna,treba čovek noću lepo da spava ne da šeta jer ovako naiđe na svašta što ne treba da sazna.A mislila sam malo pitomo seoce,svi su tako divni.kako sam glupava.

Mrzim ih,a donekle varim šta mi se dešava.Ne znam ih mnogo,ko zna kako su se spetljali. Seksaju se šta sad,u ovom trenutku jebe se hiljade ljudi,ko meni kriv što se ne jebem nego razgledam po štalama. Penjem se višlje,ne marim ni da se razbijem, za divno čudo uspevam da se propnem samo što moram da se držim za jednu kuku kraj vrata,tu su valjda nešto kačili,a sad ću se ja tu obesiti iz očaja. Sad imam prelep vidik.I dalje ne verujem šta vidim. Mala Mira ispod Pere. Pera je dere kao jarca,ubada je od pozadi. Oboje se uvijaju,Mira vriska,urla,bori se dok prima ono što još nisam videla. Koliki je Pera mora da mu je veliki. Pitam se kad su ovo započeli i koliko traje,deluju mi uvežbani. Perina ogromna leđa zaklanjaju mi dobar deo Mirinog tela i deluje mi još sićušnija pod njim kao da ju je pravi medved zaposeo i konačno joj daje ono što je uzalud tražila s mladićima. Kakva kurvetina,rekla bi tetka Rada. Ili možda ne bi,možda ni ona nije bolja. A ko sam ja da sudim,i ja sam žena,pa kad se jebem onda sam i ja kurva,a muškarac je gospodin jebač,mačo,švaler,sve najbolje. Neka mala uživa,uživam i ja dok je gledam,više ne znam da li mi se ona mokraća šetucka između nogu ili sam pošteno ovlažila. Stidim se pomalo,neugodno mi je,ali čemu, dokle sebe sputavati. Čika Perino trpanje mi odzvanja u ušima i prži vene.

Trese mi se ruka obešena o kuku,izdaje me snaga da se držim,pre nego što otpadnem moram da siđem i odmorim. Dahćem kao ovi unutra,od napinjanja da izdržim u tom položaju propeta i nakačena. Osećam sad da mi se trese celo telo,od straha i uzbuđenja. Oni se rokaju,čini mi se sve brže,intenzivnije. Penjem se opet s poslednjom snagom,da vidim kakav je taj kurac kad mala tako vrišti kao da je navijaju. Baš tad ga je išćupao iz nje,pa se okrenuo kao da mi ga pokazuje. Vidim njenu pičku željnu,razjapljenu, a otvara se lagano i moja i pulsira kao srce unutra,od pogleda na kitu kojom mlati Pera nervozno kao da ga otresa. Nešto joj kaže i legne,vidim pod njim neko prljavo platno,kao da je bitno,jebačina se nastavlja. A o lepoti kurca...bolji nisam videla. Velik,da, teško je bilo pogrešiti. Ali obim kao valjak,sav okruglast, natečen i jednak u svim delovima,jedva mu se glavić izdvaja sem što je rumeniji i tamniji. Prava pravcata kurčina kao sa davnih slika starih erotskih majstora. Tako valjkast i nabrekao,čeka da ga poklopi mokra mlada pička. Sa Mire se cedi tečnost, znoj valjda,već je sva oblepljena kao pod kišom.

Začas seda na njega,strpa ga tako ogromnog u sebe kao da ga je progutala u jednom zalogaju. Gladna. A već dosta traje,kao da se ovako krišom i retko viđaju pa da nadoknade. Mala Mira jaše. Ne napred i nazad, nego skače po kurcu, u galopu. Jebe ga, izjebava ga, vozi ga i lomi ga. Pera opet grči facu,nigde naznaka one slatke komšijske uslužnosti, ovo mu je pravo lice okorelog jebača, ovo je pravi Pera, noćno sedlo i jahač, a danju brižna nežnost na lebac da ga mažeš. Valjda i ne može drugačije. Svako ima tu mračnu stranu koju daleko od tuđih očiju podmiruje (a moje oči nikad bliže), tu stranu tanatosa,destruktivnu, željnu samo posedovanja i pražnjenja, pa čak i dobri čika Pera zna itekako tog demona da izventilira. Nije nikog zaklao, kao što sam videla, ne deluje kao ubica ljudi ni životinja, nije lopov, ima zemlje, voćnjaka, nije zao, pomaže svom rodu komšijama. Pa kome je onda kriv?! Čovek kara i uživa. Kara ovu što mu skače na kiti jer ona tako hoće. Možda se čika Pera nećkao, možda joj rekao pa nemoj kćeri,nije lepo, pa gde baš mene eto ti Peđa. Moguće da je do kraja bio kulturan dok kurac nije progovorio. Garantujem da ga je mala uspaljenica dobro promesila gledajući velikog Peru pravo u zenice i zauvek ga prostrelila,a strela mu se iz gaća samo izdigla da je proburazi. Ona je to želela.

Gledajući ih svako bi poželeo da uživa. Slušajući zvuke kako se taj izvajan i očuvan kurac starijeg čoveka umače u natopljenu Mirinu pičkicu,obliva te neki osećaj da je baš sve kako treba, da nije baš tako i baš sada mnoge bi stvari bile drugačije,a ko zna kome bi takve valjale. Peđa je lep,bar mu je lepa glava. Ali smotan je, nezainteresovan. Pera izgleda u svojoj snazi i spretnosti obrće pola sela,kao da mu taj glavni adut, njegov bogovski i božanski kurac ne samo sve to dopušta i omogućava nego mu je sva snaga upravo u njemu i iz njega se rađa,kao da se najpre kurac rodio,a onda na njemu izrastao ostatak Perinog tela po merama da to kurcu odgovara i da ga tako ogroman taman može dobro nositi i predstaviti svetu u punom sjaju. Zanela sam se,ponovo samo što nisam sletela i pala.Drži me neka đavolja snaga,telo ne osećam sem jednog mesta,koje već boli od vlage i trzaja. Ruka kao da mi je na kuku obešena van tela i leluja drhtavo,a ja taj bol ne osećam.

Čini mi se da sam ja tu stigla na samom početku,da su počeli kao da su mene čekali.A meni kao da je baš ovo trebalo da me na neki čudan način i uzburka i otrezni. Kad bolje razmislim,baš te scene, baš to veče u skrovitoj štali kod čika Pere, stotinama kilometara od grada u kome sam se rodila i odrasla i našla se tu bukvalno među strancima i njihovim vatrenim tajnama, izolovalo mi je i svest u neku dalju tačku od one svakodnevne,neka nova krila mi dalo baš to iskustvo, neku maštu davnašnju pokrenulo u meni,valjda zbog te misterije, samog ambijenta i svega što me je iznenadilo. U meni se te noći pre desetak godina rodila neka druga Tanja, neka nova žena, koja razume pre nego što sudi i koja voli da gleda. Nemam voajerske tripove da špijuniram moguće objekte zadovoljenja,ali se magično dešava da upadnem baš kada treba, sasvim toga nesvesna i čak uplašena gde sam se našla,bilo je nekoliko puta u životu posle toga da sam neopažena prisustvovala dobroj jebačini, i par puta po dogovoru gledala,sa istim efektom, uživala sam baš kao tada.

Kad bi se umorili, Pera i Mira bi opet menjali poze.Ne mogu da vam nabrojim koliko je tu bilo izmena. Ponekad bi se tucali tako žestoko da je mene kao posmatrača bilo stid da gledam,misleći da i nisu ni za gde drugde nego u štalu zatvoriti dok se ne ižive. Nekad pak bi bili mirniji,Pera bi ublažio ritam i razvaljivao nežnijim tempom ravnomerno, donoseći mladoj pici talase neslućenog i zasluženog zadovoljstva. Često mi je kroz glavu prošlo ono Eee sad vam je i dosta,ja bih već crkla i od jebanja i od kurca,kada bi se Mira okrenula ili veselo poskočila pa Peru nanovo uzjahala ili mu se samo naguzila na prašnjavoj prostirci da je opet uzme i još jednom oplodi. Šta bi bilo da rodi njegovo dete,bože me sakloni...Valjda se nekako štiti iako je to zabačeno selo nadam se da zna i da se čuva. A opet,treba li joj dete poput Peđe?Poput ovih današnjih nesnađenih mladića? Bolje roditi malog Peru da bude glava porodice,dobar komšija i još bolji jebač. Ne znam ni sama,izgubljena sam u mislima koje mi probadaju umornu glavu dok visim na ivici nestabilnog panja,a radije bih da me kao Miru probada ovako dobar i posvećen kurac koji se ne umara.

Podmirio bi on i Radu da joj suze osuši,kako sam videla. I ko zna koju,možda i mene, svaku koja mu pruži šansu. Pitam se sa kakvom li je sina izrodio,sigurna sam da nije bila ovako strastvena ni u mladim danima. Ovakva jahačica se retko rađa ili sam je bar ja retko upoznala. Našli su se, već sam sada ubeđena, prepoznali tu kondiciju u pogledima, verovatno je čekao čika Pera godinama da Mira stasa i da mu se prepusti na obradu kao trnovita ruža, da joj on podkreše krila dok ona jeca od sreće i orgazmira, da joj pokaže šta je muškarac, nije svako sreće ni da takvog upozna, i da te divlje energije spoje jer bi odvojene bukvalno istrulile u njima, u nekim lošim mlakim brakovima ili usputnim neuspešnim aferama i pokušajima.

Predamnom su u finalu u krupnom planu još krupnije sise te devojke koju znam od malena,jedva i sada mogu da je prepoznam, posebno u ovoj ulozi kao iz kvalitetnog retro pornića, i kad se lagano ljulja sa Perom u sebi i kada naskače onako bolesno po kurcu iz sve snage,te sise skaču u vazduh i spuštaju se tako brzo i izazovno kao dve zrele lubenice tek uzbrane,jedna se uz drugu gnječe kada Mira spoji ispružene ruke na Perina maljava prsa, zanosne dojke se znojave trljaju tako da izbije jedna pa druga pred moje oči,a bradavice kao panjići da oči izbiju,krute kao čika Perina palija. Gotova sam i smočena,ne jednom. Uspalile su me i sise i kurac,ne znam u šta radije gledam, jedva i vidim,ova vizija me je i otreznila od šljive i iznova opila. Vruće mi je da bih i ja zavrištala. U tihom muku samo obližem žedna usta,pa otvorim još šire pospane oči da ispratim ovaj živi film do kraja.

Levom rukom opipavam svoje sise,stežem ih na gomilu,bradavice mi tvrde kao Mirine, pogledom i dodirom ih poredim. Popnem se do vrata a uz vrat se sliva znoj kao da je kurac bio i u meni. Samo ću od znoja i svrša iskliznuti iz same sebe na tlo i upiće me zemlja kao pod u štali količinu sperme koja je iz Perinog kurca u mlazu izletela a Mirina mala usta nisu stigla sve da popiju. Okrenula se da ga isisa do kraja,po ko zna koji put je klečala pred grdosijom,a njeno dupence sevalo u moje oči sa vidljivom i drugom rupicom u koju ne znam da li ga je primila,dok je bio na njoj skoro pola sata možda joj je i čmar počastio jer je toliko nezasita da bi i meni bila neodoljiva. Spustili su se izmoreni na izgužvanu štalsku postelju nakon svršetka. Mira kao da je tiho jecala ili se smejala. Zalajao je i onaj pas kao da me opominje da sam dosta gledala.

Sišla sam polako sa panja,a on se izvrnuo tresnuvši na tlo. Morala sam da požurim i samo sam potrčala kao vetar,nije me ni pas opazio,niti sam se o bilo šta spotakla,sam me đavo spasio da me niko ne vidi i ne zaustavlja. Pobegla sam u kuću kao da sam počinila zločin,odmah se uvukla u mirisnu posteljinu na krevetu pored ćaletovog i dugo prevrtala i znojila, ne znajući da li je glupo da potražim kupatilo da se osvežim,pomislila sam i na rečicu koju sam zaobišla, sve zarad ovog grešnog i nezaboravnog užitka. Do ranih jutarnjih sati sam se mazila i dodirivala,mogla sam sad to s dve slobodne ruke i nisam ih štedela,vraćajući u glavu svaku kap strasnog znoja sa ona dva tela,do prvih seoskih petlova moj gostinski krevet ispunilo je još tri orgazma da je sve škripalo dok sam se grčila,srećom moj matori spava kao klada.

Ujutru je sunce zapeklo kao besni detektiv koji kasni na posao i hitro odmah kreće da raskrinka sve tajne skrivene pod noćnim plaštom od njega. Rada nam je skuvala kafu i ponudila pitu sa šljivama,a mene je bilo sramota da s muškima cepnem jutarnju rakiju pa je umesto mene to opet ‘morao’ Nebojša. Pojavila se i izjebana nesuđena nevesta, jednako čupava kao da se uopšte ne češlja, ali vedra i čila kao da se preporodila. Žurno je prala čaše i tanjire,s nekim usnulim osmehom dok to radi kao da je i to nešto u čemu krišom uživa.

Bilo je nesnosno obaviti sahranu u avgustu. Lakše je bilo čika Miti Bog da mu dušu prosti nego svima nama zajapurenima u beskrajnoj koloni seljana koja ga je tog dana ispraćala. Nebojša se držao za mene polupijan i ispovraćao u žitu blizu grobnog mesta, a mene izdrmala sunčanica dok razmišljam kako je lepo onima koji nemaju braće ni sestara da ih blamiraju gde god da odu. Zastali smo da pop otpeva svoje pa nazad pre nego što popadamo pod zemlju zajedno sa Mitom. Kada je kolona usporila i formirao se krug oko kovčega, jasno sam videla čika Perino lice pod suncem koje ga miluje kao najmanje grešnog od svih božijih sinova. Skinuo je kapu na krilo u znak poštovanja i poslednjeg pozdrava, a na tamnom licu gorela mu je neodređena tuga za vremenom koje odnosi prijatelje i uspomene.

Kada je podigao pogled uhvativši senku od drveta, plamene oči zakucale su se pravo u moje. Kolena su mi zaklecala kao da ću se sručiti, povući i bratovu ruku i pokositi sve ljude iza nas i pred nama. Srećom, trajalo je pola sekunde. Vrelina više nije bila izdržljiva. Idem da otvorim i ohladim auto,šapnuo je ćale posle ceremonije, setivši se da smo se juče parkirali na sunčanom mestu. Tetka Rada se brinula za Nebojšu više nego za rođenu ćerku, kukajući kako mu je rakija jadničku naškodila.

Za sat vremena smo pičili autoputem. Zatvorila sam čvrsto oči, ubeđena da sam sanjala.