Damjanova ratna klekovača
Godinama sam odlazila kod iste frizerke, po preporuci jedne rođake, i pokazala se od prvog dana kao sposoban ukrotitelj moje neobuzdane grive. Pre Goce su me gnjavile razne amaterke, stanjivale, ravnale, spaljivale, debelo sam ih plaćala da bi mi napravile gnezdo od glave, dok ih sa početnim Gocinim uspesima nisam sve batalila. Nije me mrzelo i da često prepešačim pola grada do nje kad god treba nešto hitno da se “operiše”. Nije mlada, zato i jeste profi, mlade su bile nekako zjakaste i smotane, a i od jednog muškog sam brzo digla ruke jer mu se par puta vidljivo ukrutio u mojoj blizini pa mu baš i nisam verovala s makazama u ruci.
Jedino što ih vezuje, bar mi se tako čini, jeste taj univerzalni tračaraj bez kojeg kao da ne može proći ni obično šišanje. Čim sednem u salon, saznam ko se razveo, gde je izbio požar prošle nedelje, ko je sahranjen o trošku opštine, čije dete je upisano u prvi razred kasnije nego vršnjaci, s kojim komšijom se čija tetka jebe. Nekad se i slatko nasmejem, platim i odem, a nekad se to razvuče na čitav roman i ispere ti mozak da ne znaš jesi došo il si pošo. S godinama je uposlila Goca i mlađu koleginicu kao povremenu ispomoć, ipak joj je već pedeset, a uvela je i solarijum i kojekakve zajebancije da joj ne opadne rejting. A ja sam dolazila redovno i čudno počinjala da se u tom salonu osećam kao kod kuće, ostavljajući brige i probleme, odlazeći sa “novom glavom” osveženom katkad i nekim zanimljivostima i prijatnim druženjem.
U istoj zgradi u stanu iznad salona Goca je živela svih tih godina sa svojim sinom Damjanom, a njegov otac ih je napustio pre nego što se Goca porodila. Uvek je kukala kako radi samo za njega, da ga iškoluje, ne zna kako će on bez nje kad je ne bude, a meni se učinilo da od njega sistematski pravi nesposobnog debila, kuva mu i sprema kao klincu, po njenoj priči baš mu titra jajca, a čovek već napunio dvadeset i pet godina. Odustao je bio od nekih studija, a i za to je krivila sebe, navikla ga da je mama uvek tu, pa kako će on sam u nekom tuđem gradu. Istu teoriju je prodala i koleginici, i često bi kroz razne priče ona ili Laura pomenule kako jadničak nikog nema (a koga i da ima kad mu je mama najbolji ortak), kako neće ni devojku naći i najveća muka majčina-nikad se neće oženiti.
Damjan nije delovao kao neko koga opterećuju ta Gocina kukanja. Nisam primećivala da boluje od ikakvog hendikepa ni brige. Ponekad bi u žurbi protutnjao salonom i izleteo na ulicu pa se za nepunih deset minuta vratio, i u tih desetak godina srela bih ga jednom godišnje, najviše kada sam išla na farbanje duge kose ili neki trajniji zahvat, dovoljno da zaključim da sam u pravu i da mu ne fali ni noga ni ruka, da je radno sposoban i u punoj snazi, samo mu prija da parazitira kad mu se već ta opcija nudi. Jadna Goca tako nesvesna vuče ga na grbači-ostalo je u mojoj glavi.
Pre dve godine sam čak primetila da se prolepšao, stasao u mladog čoveka sasvim prijatnog izgleda i skladnog, pomalo mršavog ali snažnog tela, nimalo se ne razlikuje od nekoga koga bih mogla sresti u izlasku pa možda i poželela, opran je i čist da salon zamiriše kada prođe, pravi frajerčić. Upamtila sam karakterističan pokret kojim sa očiju mlatne duge tamne šiške kad mu pokoja zakloni pogled. Uvek me privuče taj neki nadrkan i nemaran stav muškarca, pojma nemam zašto, valjda mi odiše samopouzdanjem, a znamo koliko to može biti debela maska. Od Gocinih to jest naših para, svih naših feniranja i potamnjivanja, imao je da sebi priušti fine markirane krpe i umeo da ih nosi, samo jedno me je čudilo-kako je tako izvajan i mišićav kad niti šta radi niti negde izlazi tipa u neku teretanu, jedino ako ne diže danonoćno tegove gore u svojoj sobi.
Imao je doduše nešto ludo u pogledu kao svi samotnjaci, pa me je to odbilo od dublje analize uprkos njegovom sve boljem izgledu. Uvek sam ga doživljavala kao nekog pomalo zastrašujućeg zanesenjaka, zamišljajući tu njegovu sobu kao kod onih fanatičnih klinaca što oblepe zidove horor posterima i nakrcaju svaki ćošak jezivim rekvizitima nepoznate svrhe i porekla. Teško da će ijednu i naći, takvi uglavnom tripuju da su iznad prosečnih riba, pre će neku na Gocine oči sprovesti gore da je secira za neki svoj umobolni eksperiment! Jednom me je pozvala gore da je sačekam da mi nađe recept za neki kolač, ali sam ostala u salonu baš iz straha da ne zateknem nešto što ne bi trebalo da vidim.
Početkom juna su naši slavili godišnjicu braka, brat je ovog puta rešio da se isprsi za poklon i poštedeo me organizacije ceremonije u restoranu, i ja brže bolje kontaktiram Gocu za tu priliku, javim joj se dan ranije i da mi popravi pramenove. Ona u nekoj gužvi, kaže završava sve do podneva i ide kod njenih u Čačak na par dana, majka joj je nešto bolesna, ali da ipak proverim ako ostane termina ubaciće me. Jebeš to što sam stara mušterija, mislim u sebi, radi ona po svome. Navalile sigurno neke klinke da se friziraju jedna za drugom za mature i slična sezonska zbivanja.
Prošetam popodne da pokupim za matorog neki valjak u farbari gde on tvrdi da je “najjeftinije u gradu”, a Goca dve ulice odatle, pa se setim da banem i podsetim da mi je ipak bitno. Često smo ona, Laura i ja popile po kafu kad posle mene ne bude više mušterija. Zgotivila me i zezala.
-E da si malo mlađa bila bi ti Gocina snajka!, na šta sam ja besnela. Nisam ni smela da joj kažem da volim mlađe, od onog njenog sa sprata su me i dalje prolazili čudni žmarci.
Pokušam da uđem u salon, ali je zaključano. Neobično, Goca bar do osam frizira, ili Laura završava, ponekad ostane i kad već padne mrak. Ne vidi se ni svetlo unutra. U neverici stojim i gledam u vrata, mlatim onim valjkom u kesi i razmišljam šta da radim. Nazvaću je ujutru kako mi je i rekla. Okrećem se, a neko otključava. Samo mi ti trebaš, prođe mi kroz glavu, kad ugledam visoku mušku figuru.
-Tanja!-viknuo je jer sam već odmakla. Damjan.
Stoji u razdrljenoj crvenoj karo košulji i beloj majici ispod nje. Kosa mu baš porasla, malo je neočešljana, ali cela pojava odiše onom svežinom koju uvek ima i koja me užasava kao kod opsesivno-kompulsivnih, imam osećaj da se sapunja čitav dan. Lice mu blista lepše nego moje, ili negovano nekim kremama ili je tako uglađen na oca, jer mi je Goca oduvek delovala apa-trapa, obučena kao prosečna radnica koja više doteruje tuđe glave nego svoju.
Odlučim da se vratim samo korak unazad.
-Kako ti znaš kako se zovem?!pitam ga, onako nagonski se nasmešim.
-Rekla je Goca da ćeš možda svratiti.
Kako ti je rekla, mislim, kad ni ona nije znala, trebalo je sutra da joj se javim.
-Otputovala je pre dva sata jebiga, baki je loše pa je otišla ranijim busom.
Tu se malo snuždio, one šiške sada više nisu šiške nego je čitava kosa dužine do ramena, sjajne čokoladne boje kao da je majka i njega ofarbala. Primetio je da je zagledam pa prstima prošao kroz celu grivu, a ja nisam prestajala da ga gledam.
-A ni Laura ne radi?Izvini što tebe ispitujem, hitno mi je bilo, moraću večeras onda drugu frizerku angažovati…
-Pustila je i Lauru ranije, ma bila je van sebe, već su dve devojke bile pre tebe pa sam morao da otključavam i objasnim.
-A ti sa sprata silaziš da objašnjavaš devojkama?!pogledam ga malo bezobrazno, još se malo približim da se ne dovikujemo na ulici.
-Pa rekla mi je Goca da se javim…nisam ja tako loš sin kako vi svi mislite, samo gledam svoja posla, nisam neki šetač riba kako se to danas zove…
-A je li…danas?!a iz kog si ti veka Damjane?
-Opa, pa i ti znaš moje ime!začudi se on samo da bi mi vratio.
Pomišljam kako je njemu zapravo dosadno, a ja već kasnim kući.
-I, koju ćeš sad zvati?Jebiga žao mi je. Ideš na neku proslavu? Da umem ja bih ti napravio frizuru, lepa ti je kosa, i ja ću pustiti do te dužine,baš sam nešto…
-Ti?!Pa bićeš prava cura lepša od mene!kriknula sam bez veze mladiću koga praktično ne poznajem.
Kako sam mu se bližila, zaista mi je bivao sve lepši, nije mi onako pun sebe kao na prvi pogled, ima tu i nekog unutrašnjeg šarma, pa stojim već na vratima salona da ispitam šta je to ispod površine.
-A šta ti radiš tako sam,osim što dočekuješ i ispraćaš ispaljene mušterije? Pitam,naslonjena sam u ugao vrata,a on se malo odmakao unutra da ne bude napadan.
-Nisam sam…to jest,nisam stalno, čekao sam druga, mislio sam da je on kad si ti pokucala,zato sam sjurio tako brzo.
-Aha, kad ono samo ja…
-Ma,nije to nego…Obećao je doći danas.
-Pa doći će sutra, šta se sekiraš, ti bar nećeš ostati bez frizure! Uostalom nazoveš ga pa vidiš gde je.
-Ma sad i neću…Nisi ni ti zvala nego došla,možda treba tako direktno!
-Kakve to sad veze ima?! Ja sam sasvim slučajno…
-Zato, Tanja, što imam jako dobru rakiju ovde koju ću večeras morati da pijem sasvim sam.
Pogledao me je kao odbačeno dete, i znala sam šta me čeka. Klasična muška navlakuša, garant je isto rekao i onim dvema pre mene. Nije šetač riba nego mu one same dolaze na kućni prag, sve je jasno. Pri tom je sad i sam, pa može da jebe do jutra, a i deluje mi da je u takvoj kondiciji. Neće Tanja ovaj put nasesti na lepotu i šarm, dosta mi je tih sranja, ima mozak sad da mu zavrtim.
-Je l’ tako?! Pa pićeš sutra, neće ti flaša pobeći! besnim zaglavljena u vrata,svašta bih mu rekla ali se suzdržavam, ne znam ga, a i dolaziću još sto puta u salon kod njegove majke.
-Danas mi je rođendan.
Ovo me je preseklo. Ali i dalje sumnjam da je deo nekog plana. Pristajem na jednu, sedam za stolić gde kafenišem s frizerkama, odmah palim kući čim srknem jednu brzu što bi rekli s nogu jer je navalio da bar probam. Jedna zdravica i ćao.
Odskakutao je gore u stan i doleteo sa dve prepunjene čašice. Kucnuli smo ih dok se gledamo u oči, i popili naiskap.
-Uh, dobra ti je. Malo jaka ali...
-Lekovita! Kleka je vrh. Hoćemo po još jednu? ubrzano se okretao oko sebe,mašući rukama nervozno.
-Može. A kad si već gore dobaci mi i ličnu kartu.
-Molim?! pogledao me je preneraženo i brzo se sabrao sklonivši kosu sa oka. Ne piješ sa maloletnicima? nasmejao se po prvi put široko da sam videla uredne biser-bele zube koji su taj osmeh učinili čarobnim. Ode Tanjin plan u kurac, osvojio me. Ali hoću da vidim da li me navlači.
Donosi flašu i nešto mnogo veće od lične karte.
-Nisam je našao!
Bacio mi je pasoš u krilo i žurno nasuo još dve čašice.
Okrećem list. Jeste rođen osmog juna, jebo majku. Oprosti Goco. Pa nije me navukao. Stvarno je željan društva. Puni dvadeset i osam. Ja skoro trideset sedam. Nije nešto strašno, ili možda jeste, kako za koga. Poražena sam, sviđa mi se sve više. Još uvek planiram da uskoro odem, kesu iz farbare sam stisnula u krilu od žurbe i treme.
-Malo ti je prazna ova putna isprava…,razgledam stranice da ne moram stalno gledati u njega. Hipnotisaće me pogled ako nastavim da pijem ovom brzinom.
-Šta da ti kažem, nisam još sreo onu koja bi sa mnom obišla ceo svet…
Pogledala sam ga,a on se sklupčao na fotelji s druge strane stolića iskren u izgovorenim rečima.
-A ni to ne kontam,iskrena da budem…Mislim…ne izgledaš loše, ne mucaš, nisi neki kreten, ne znam šta bi to neku odbilo,bar koliko te znam, ovih pola sata…
-Možda me ipak premalo znaš, haha. Ajde još jednu, a?
Drmnuli još jednu. Počelo je da me hvata. Vrelina. Vrelina sa tako dobrom audio-vizuelnom pozadinom-njegovim glasom i stasom. A kad se opustim odmah krenem da lupetam kao da mi je sedamnaest.
-Mislila sam…sve ove godine dok se Goca žalila…
-Na mene?! Za šta?
-Ma žalila se kako si sam i nećeš naći devojku.
-Ma to je vama prosipala priče. Vidiš da pijem s devojkama! A šta si to mislila?
-Da si gej, otkud znam.
-Ju, što baš to?!
-Pa ne znam. Valjda mi se tako dopalo u glavi.
-Pali te da sam peder? Ovo još nisam čuo!
-Pa malo…Ne zameri.
-Na pogrešnom si mestu ako je tako!,viknuo je a onda pogledao u moje noge.
Menjao je boje gledajući kako gubim kontrolu sva zatreskana i pogubljena, klekovača me omamila, sedim malo raskrečeno, a kako je valjak iz kese krenuo da propada kroz krilo samo sam ga zgrabila i na svoje i Damjanovo zaprepašćenje počela da ga mazim čitavom dužinom kao mi je kurac izrastao, a nije bio ni mali. Ćale je tražio da kupim veći za krečenje neke sobe koja čeka na dobar valjak od prethodnog leta.
-A jebote šta radiš… smejao se i rumeneo.
-A šta radim, zar svi to ne radite?! Ponosim se svojom veličinom!
Smejali smo se i uskoro popeli na sprat da mi konačno pokaže svoju jazbinu. Stepenice su se blago lelujale kao da vode kroz plafon. U sobi me je prvo začudila muzika koja je svirala sa njegovog računara, a kada sam ušla ništa nije bilo onako kako sam zamišljala.
-Jebote deset godina zamišljam koga držiš vezanog ovde! bacila sam se na njegov krevet. Posteljina je bila mlečno bela i zategnuta kao da na njoj spava vojnik ili sveštenik. Zidovi isto beli, nema ni slike niti jedne mrlje, ništa sem velikog prozora sasvim spuštenih roletni. Ostatak sobe ispunjavaju različite sprave za vežbanje, jedini deo na koji sam pomišljala da ga može tu biti,jer je u tako top formi.
-Šta ovo slušaš čoveče?! zbunili su me tonovi nalik jurišnoj pešadiji.
-Neke ratne melodije. Marševi. Oduševljavaju me… Taj intenzitet, ta snaga, instrumenti! Slušaj samo! Kako je ponekad nežno, skroz nežno, pa nekad grubo, čak potresno! legao je pored mene iako je prostor bio uzak, morali smo se skroz sabiti. Gledao je u plafon slušajući zvuke dalekih topova i naredbi rekla bih nemačkih komandira.
-Baš za relaksaciju… Odlična ti je muzička podloga.
-Ma šta hoćeš?! Skroz je meditativna… Sem toga, ima stvari za koje je i dobra…
Pogledao me je sada izbliza krupnim crnim očima.
-Hm…kao na primer?!zatresla sam se od iznenadne blizine.
-Pa za vežbe razne, ujutru na primer, razgibavanja!
Opet smo se oboje nasmejali, kad više nisam izdržala. Moj valjak je ostao u salonu, i htela sam da odmerim njegov. Ubiće me moji što se nisam vratila i ko zna kada ću. Umesto sređene frizure doći ću ko da me voz pregazio od ove rakije i ovog ludaka. Ako ovde bude seksa to će biti za pamćenje. Nek ide sve u pičku materinu, ne propušta mi se!
Istegla sam se kao da ću ga zbaciti sa kreveta,a kad se on savio da vidi šta radim i prineo ruku kao da će me zagolicati po vratu, samo sam spustila dlan na pravo mesto ne gledajući. Gledala sam u njegove pomalo zbunjene sjajne oči i kretala lagano da mesim čvornatu tvorevinu od njegovog kurca i jaja, zbijenu i zarobljenu u preuskim farmerkama.
Ovo ga je verovatno i dražilo i žuljalo tako da je nad mojim licem pravio najlepše i najjezivije grimase, a ja sam uživala da ih pratim i da ga mesim sve jače, dok mi se pod dlanom izdizao novi valjak u svojoj tvrdoći, skoro veličine onog mog u prizemlju, a njegov izraz lica postajao snen i rastočen, spreman da se prepusti i pokaže mi sve što krije.
Podigao se da legne između mojih nogu koje su se same raširile, a lice mi je prekrila njegova kosa. Gledao me je, a onda-jako neobično, usne spustio na moje kapke. U pozadini se sada čuo neki ruski hor, Crvene armije kako mi je rekao kasnije. Svemu je dalo neki svečan i nostalgičan prizvuk, do tada nisam seks mešala sa muzikom niti mi je prijalo. I nije me privlačilo nikada kasnije, kao sa Damjanom.
Pred očima mi sva ta belina njegove sobe prekinuta samo crvenom tačkom sa malog stola-vaze sa nekim nabujalim cvećem nalik božurima. Znam da ih voli mama Goca. Samo na trenutke sam svesna da ja ležim ispod Gocinog sina dok me on polako ljubi po celom licu. Pomišljam kako mu nisam ni rođendan čestitala. Ali poklon će verovatno dobiti kako me je pritisnuo i omamio. Pomislim kako je dobro što sam se istuširala i obrijala sat pre polaska do farbare,više zbog vrućine nego ikakvog planiranog jebanja. Lice mi prekriva osmeh i njegovi poljupci, lagani, pa onda sve nemirniji. Udobno me žulja veliki čvor među nogama,razmičem ih sve šire.
-Možda ćeš zapamtiti ovaj rođendan po ovoj slučajnosti-nasmešila sam se kad su me njegove usne već golicale.
-Nikad ga neću zaboraviti! odgovorio mi je kao iz puške, a ja nepoverljiva,uverena da tako svakoj kaže.
A možda nema svake,nema druge,šta ako sam tu samo ja u toj crnoj glavici? Odlučujem da poverujem i prepuštam se,neka mi radi šta hoće, opojniji je od svoje klekovače. Usne su mu po meri za moje,lepe i glatke,mesnato ružičaste.Kao lek i droga,nikad mi ih dosta.
Ljubio me je i skidao paralelno kao da me skida poljupcima. Nije bilo nešto mnogo odeće na meni,a on je učinio da to traje čitavu rasplinutu večnost kao neki dugo čekani striptiz u kojem mi asistira. Kad mi je nežno povukao haljinu i ugledao mladež na sisi, navalio je samo na njega da ga dugo ljubi, spuštajući se ka bradavici dok je prstima otkrivao i drugu, još pod haljinom, sve me je to palilo usporeno po njegovom ritmu, onako kako je on hteo, niko pre ni posle nije učinio da se ovoliko prepustim vođstvu, to je za mene retka pojava, činilo mi se od početka da zna šta radi i sada sam samo čekala tako željno da budem predmet njegove strasti.
Samo sam zažmurila, a on je odradio ostalo. Rešio nas odeće kao leptir da nisam ni osetila ništa sem talase kože koja naleže na moju, i u moju vlažnost kao u bunar uplivava nešto glatko, tvrdo i vrelo poput zmije skinute sa vatre. Ušao je u mene polako i grubo,zakucao se na dno i tu ostao. Ispunio me obimom i teretom svog živog valjka. Kada sam uzdahnula izmešao nam je uzdah novim poljupcem,pa mi lagano ukrutio obe bradavice mazeći ih prstima kao da ih uvrće tako da su se istegle i izdužile,a ja ih pogledala ne verujući šta mi radi.Opleo je jezikom oko njih, izbalavio ih pljuvačkom onako tvrde,terajući me da se izvijam od miline još više pod njim da u mene sve lakše i dublje uranja.
Jebao me je kao iz snova. Dao mi sve odjednom onako kako sam samo sanjala. Treperila sam i vibrirala kao da me odvaja od tla, kao da lebdim visoko iznad kreveta,a ipak sam usidrena debelim panjem na kojem uživam i svršim svako malo čim se pomerim. Nežan je i težak, a tako mi prija svaki njegov pokret, svaki deo tog kurca u meni. Njegovo telo me je obuhvatilo celu,držalo bez daha. Stiskao me je rukama i milovao gde je stigao, masirajući me iznutra da sam izgubila pojam o vremenu i činilo mi se da traje satima,a kao da sam mogla još čitavu noć i tri noći ovako pod njim dok me slatko buši i razara,miluje i slama,dok prodire i izdiže me s kreveta razmišljam gde je to naučio ovako majstorski,ko je ovaj čovek i zašto mu tako odjednom potpuno pripadam.
Ostao je u meni i unutra rasuo svoje seme. A onda smo posle par minuta krenuli iz početka,još luđe, iskusnije kao da smo to već deset puta uradili do sada.U još pet poza,bez prestanka i daljih pauza. Bez umora. Okretao me je i nameštao,prodirao i sipao,mesio me i masirao,častio tim svojim balvanom kako god sam poželela, a ništa sama nisam radila, sve je bilo do njega, obuzeo me je kao potonuće u vir, kad sam se osvestila sedela sam na njemu u njegovim rukama, bio je sav oznojen i nasmejan,uzdizao me i spuštao polako da mu padam na jaja dok kurcem i dalje istražuje moju unutrašnjost bez prekida,rovari i glavićem mi ljubi već svaku iziritiranu izorgazmiranu tačku koju vagina sadrži.
-Gde si bila do sada. otelo mu se s kratkim uzdahom pre nego što se još jednom izlio u mene.
-Tu dole sve vreme,celu deceniju u vašem salonu…
Smeh i zagrljaji.Jedva da se koža od kože odvajala. Suze mi neke krenule od zaljubljenosti, ludila i izjebanosti. Želja mi je bila analno sa njim,ali se istim smehom završilo jer sam preuska za takav valjak i treba se pripremiti,podmazati i vežbati.A žurilo nam se da samo uživamo. Nasrtao je nezasit i samo smo nastavljali. Šta si mi stavio u one čašice,zezala sam ga jer mi je taj maraton davao sve više snage umesto da konačno klonem i odspavam pre nego što krenem kući,čeka me predug dan.
Ali nije prestajao. Razvaljivao me kao prvi put, svaki put sve bolje,drugačije, topovi i pešadija su se od nas utišali, božuri sa stola uzdigli kao da rastu od naših uzdaha. Uživala sam da ga sisam, iako mi je u usta stajao samo glavić veličine loptice za usta, a pička ga je čekala kao specijalan kalup izvijenih usmina da opet utone tamo gde treba. Divlja mašinerija! Razliveni pakao u glavi i parče raja tu predamnom, u njegovim rukama. Kad on zažmuri i mirno prati melodiju iznenadnih truba,znam da se sprema nova oluja koja će me proždrati i učiniti njegovom da neću više nikada moći da se otmem.
Koža mi je ostala naježena, od životinjski jakih orgazama i beskonačnih poljubaca. Prosto sam poželela da svaka žena može biti sa njim i osetiti sve ovo kao ja! Ali ga u srcu i mislima ne bih nijednoj dala.
Kad je svanulo dovršili smo kleku, uz otrežnjenje pojačanom muzikom po njegovom blesavom ukusu. U rano jutro sam se žurno vratila kući, preporođena, sećam se da sam samo zastala kao ukopana na sred jedne ulice kao ludača i pogledala u vatreno nebo. Bio je to poseban izlazak sunca koji znaš da ćeš pamtiti ostatak života.
-Gde si se ti jebavala celu noć pitam se?namignuo mi je brat.
-Ćero valja li taj valjak?oglasio se i ćale iz druge sobe.Na sekund sam pocvenela,pa se setila da sam kesu zaboravila kod Damjana. Razlog da mu se vratim.
Vezala sam opranu kosu u rep i neispavana jedva preživela slavlje naših roditelja. Gledajući ih nakon toliko godina braka, poželela sam nešto slično, prvi i poslednji put tog dana. Poželela tako s Damjanom, zanesena,opčinjena.
Viđali smo se svakodnevno narednih pet meseci s vrlo kratkim pauzama. Uvek kod njega, često sa marševima, ponekad uz kleku. Goca je bila presrećna, moja frizura uvek sveža. Upoznala sam njegovog onomad najavljenog druga, a kasnije i drugaricu, primećujući iz priče da samo oni dolaze kod njega,a on njih ako je uopšte nekada posetio. Zezali smo se i vežbali na njegovim spravama, svo to vreme nikada mi sa njim nije bilo dosadno i samoj sebi sam se čudila. Dane smo provodili kao deca u igri,beskrajno se smejali, pomagali Goci oko ručka i nekih dezerta, otpadali sa Laurom kad je na pauzi,a ni samima nam nijedan tren nije bio monoton i ozbiljno sam se plašila da se tragično ne zaljubim.Noću je postajao moj omiljeni divljak,nabijajući mi sve rupice na svoj prelepi kurac, i ako ne van toga,tada sam svaki put dok svršavam znala samo da ne želim da prestane.
Odbacivala bih naglo i brutalno kada krene bilo ko da smara,ali nešto u njemu me je zauvek vezalo, slušala sam ga dok mi čita odlomke iz nekih omiljenih knjiga,gledala sa njim filmove,učaurila se tako kao nikada i sve mi je bilo predivno,pretvorila sam se u neku drugu ženu. Doduše niko nije bio tako pažljiv i ranjiv,spreman da mi kaže i kada ga žulja i kada mu je hladno,naša komunikacija postala je kao da se sto godina znamo. Ipak nešto kao da je prećutkivao da me ne povredi,imala sam čudan osećaj da se nešto mučno sprema, da ne može sve baš biti ovoliko savršeno.
Dok mi jednog dana nije rekao pravi razlog zbog kog ne može sa mnom da izlazi, da odemo u biskop,na koncert, da mi upozna moje i bratanicu, da šetamo parkovima. Skoro pola godine kako sam odlazila kod njega kad god bih se vratila kući tripovala sam da on ne postoji,nema ga više kraj mene,on postoji samo tamo, u onoj sobi i nigde više, nemoguće mi je da ga bilo gde drugo pronađem,držim za ruku, da udišemo neki drugi vazduh.
Oklevao je i bila sam ubeđena da je ipak problem ta razlika u godinama i da neće da mi to prizna,iako sam povezala da ne izlazi često, do čekanja odgovora skenjala sam se bez povratka. Onda me je jedno veče nazvao.
-Tanja…Mislim da sam se zaljubio.
-A je l’?! Baš lepo. Bez ikakvog objašnjenja... Nisam ni očekivala bolje. Ko je srećnica?!
-Ti, budalo...
-Ja?! Dobro jesi li ti normalan?
-Nisam, Tanja.
Ispričao mi je zašto odbija naše izlaske zbog čega sam bila toliko razočarana. Kad nekog tako zavoliš, želiš celom svetu da ga pokažeš, da se ljubite na glavnom trgu do besvesti, da tu ljubav širiš dok svi gledaju i želiš da svi baš tako budu srećni, da svako ima nekog svog Damjana onako kako sam ga ja zavolela-naravno nikada mu to nisam rekla.
-Tanja, izašao sam iz kuće tri puta u proteklih sedam godina.
Dramska pauza, pa polako nastavlja. Slušam i ćutim. Osećam ono NIKAD VIŠE kako mi već odzvanja. Nije do mene, kaže. Klasika. Onda pominje neke lekove. Jedva ga slušam,zbunjena sam opet, kontam da hoće da me se reši na finjaka.
-Ranije sam izlazio češće. Ali tada, pre par godina su mi se desile neke neobjašnjive stvari.
Naveo je niz epizoda kada je dobio napad straha od boravka na ulici. Strah od otvorenog prostora, pa zatim strah od ljudi i strah da neće nikada uspeti da se vrati kući. Zar je od svih baš ovaj morao biti nenormalan?! Apstraktno mi je, ali mi objašnjava te iracionalne fobije u sitna crevca. Doveka bismo boravili samo u njegovoj sobi. Lepo je, ali doveka? Doveka s božurima i marševima, van sveta pa ma kakav on bio? Njemu takav smeta.
A da li bih ja mogla? Da nikada onako ne obiđemo svet,da i moj pasoš do smrti ostane prazan? Ili da krenemo, sa koferom lekova koje kada dobije napad moram znati kada koji kako da mu dam i za koju vrstu panike,i da rizikujem unapred da ću pogrešiti,da će se ugušiti i da ću ga svojom nepažnjom izgubiti. Da li bih mogla, zarad svega-tih sjajnih očiju, tog seksa, te pažnje, svega po čemu je poseban i najlepši? Pita i on, između redova, uvijeno, da li ću moći.
-Ne znam.
Bile su to moje poslednje reči. Kad god ih izgovorim setim se njega, baš kao mirisa kleke i poneke melodije Crvene armije. Svakog osmog juna. Večite borbe. Zbunjenosti i neodređenosti. Nedostajala mi je šetnja u tom pravcu, Goca, naše kafe. Nije me podsećao, molio ni pitao. Nikada me više nije nazvao, niti ja njega. Otišla sam svojim putem, putem ljudi i buke grada koja je bila deo mog bića. Promenila sam i frizerku, rekli bi pala sa konja na magarca. Zašto? Ne znam i nisam znala tada. Možda nisam pokušala dovoljno. Nisam se vraćala, i nisam saznala nikada.
Posle samovanja od par meseci,kraj pijace nabasam na Lauru. Čudno,jer sam počela i sama ređe da izlazim,pretrljala sam onim tatinim valjkom sve zidove kuće do poslednje snage,samo da što pre krepam i zaboravim. Pomenula mi je između ostalog da Damjan ima neki posao preko interneta,I neku onlajn devojku. Nisam to želela da čujem. Oduvek je ta mala bila previše lajava.Okrenula sam se kao oprljena, brzo odmakla i samo zaplakala. Ne od tuge. Od besa što nisam bila jača. I neznanja da li sam to trebala biti.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 3 Jul, 2024
- 4043 pregleda
Najbolje price su bez hepi enda.
jbt, ovo je prica...predobro...
Moram priznati da sve bolje i bolje pišeš
@verbal volim te
Naizgled sitni i, grubom oku, nebitni filigranski detalji crtaju punokrvne i životne slike u oku čitaoca, dižu pritisak na pravim mestima i vaskrsavaju staru mantru da Strast obitava... Na čudnim mestima i u još čudnijim ljudima...
Tanjine priče treba uvrstiti u neko Uputstvo za kompatibilnost partnera. Ako te čitanje ovih dragulja ne prokrvi - produži, molim te...
Kao po običaju, izuzetna priča, oduševljen sam
Nemoguće
A kleka iz kog je kraja, znali se sta? Pitam za drugaricu
Postajem pomalo opsednut vašim pričama mlada damo
FANTASTICNO!