Julsko veče (Kasijina strana priče)
Pred praznom stranicom, uvek pomislim na priču koja se još nije rodila i čeka da joj udahnem život. Mnoge nisu bile te sreće, odbačene su kao oštećeni fetusi, zbrisane s lica Zemlje pre nego što su ga ugledale.
Ali neke traže da se rode, neke se jače kuvaju iznutra, probude me, grebu, vrište ispod kože. Valjda su vredne.
Pa tako i priča o tebi, mala.
Zvaću te mala. Ne ide mi tvoje ime uz tebe, iako je lepo. Ne idem uz tebe ni ja, a lepo mi je.
U prednosti si kako god okreneš. Manje sa mnom, a malo više bez mene. Ali mi se može da te ne dam. I ovog trećeg dana, ne puštam te.
„Ah Kasi, ti ćeš nas opisati bolje, ali piši u kom god rodu hoćeš, to bar umeš!“, dala si mi krila, a ja ih odsekla, jer volim kad ti piskaraš. Volim da čitam i kad ne valja. Valjaš mi ti.
„Jesi li svršavala od mojih priča, priznaj, koliko, kada i na koju??“, spopala sam te kada smo se upoznale.
„Poneka me je podgrejala, pa sam... malo, ali.. kasnije. Mislim, nisam drkala. Ne radim to dok čitam. Sačekam da...“, porumenela si, češkaš se po glavi.
„Da te onako fino inspiriše, pa kad trenutak dune, ode ručica sama u gaćice!“, ovo mi nije trebalo, okrenula si glavu. Navikavaš se na moj živi glas, pokrete. Ja na tvoje ludorije.
„Ne mogu o tome! To je samo moje.“
„I moje je, ako su to moje reči izazvale!“, gurnula sam te ramenom, pa zagrlila prvi put. Tesno, jako, da prestaneš da dišeš.
Poludela si. Od mene i mašte. Zamišljala me potpuno drugačije. Ali to ti je što ti je. Videla sam kako ti se muti zbunjenost u očima kao mali mikser od iskrica. I kako me gledaš i krišom proučavaš, konačno pronalazeći na mom telu one delove koji nisu mogli da prođu kroz telefonsku žicu.
Odjednom pred tobom ovaploćenje. Preda mnom euforija. I tvoja prva misao šta bi napisala o nama, jer nas nije spojio ni ton ni fotografija, već pisana slova.
Tvoja želja da živimo u istom gradu, kad već živimo u istom svetu. Moja književnica u usponu i njena glatka ramena. Njena stidljivost koja je predstavlja gore nego ime. Njene sise bre! Kao nijedne.
Eh te sise, ljudi! Ludački proporcionalne. Teške koliko treba, tvrde kako treba, zanosne kako mi ne treba. I odmah znam- živim da mi pod nozdrvama zamirišu kao zrele kruške u zoru, gole, u sopstvenoj rosi, opojne.
„Šta ću sa Zoranom?“, upitala si me. „Opet me je zvao, dok nas je Avram vozio.“
„Pozovi ga u trojku, jebiga.“
„Zezaš me?“
„Tvoj je čovek, reci mu šta hoćeš.“
„E sad baš hoću. Pod uslovom da ti zoveš tvog Cvrleta!“
„U četvorku?“
„Da!“, besna si.
„Najmanji problem“, uzimam telefon i jedan klik- Cvrle mi je među poslednjim pozivanim. „Cvrki, kad možeš doći? A? Pa hoće moja devojka da se jebe s tobom, a doći će i njen dečko!“
Čula si kako se Cvrle cereka, otela mi telefon i bacila se na besno golicanje, znajući da imam strah od umiranja golicanjem.
„Budalo...“, ljubila si me svuda, grizla. Mahnita ženka. Moja, dok me gleda, kad skrene pogled- ko zna čija.
Tako je u prirodi, a često prirodu poštujem više nego društvo. Tok energije i ništa više. Sputani smo po rođenju da idemo protiv nje. Ja te ne ograničavam, ne vezujem, a to te ljuti, jer hoćeš neki šablon. Predivna si dok se ljutiš.
Predivne tvoje odmerene obline. Vajali su te za mene i moje divljenje. Samo jedan opis tebe, ne milion. Sažeto će biti dovoljno.
Tvoje noge stvorene za ruke da ih miluju, a ja ih nosim oko vrata, teram da me jako stegnu.
„Znaš kako kaže Alan Watts...“, progovaram isprekidano dok me golicaš.
„Joj opet njeni filozofi...“
„Treba prepustiti stvari svemiru i pustiti sve u pičku materinu, neka bude... da i svemir nešto radi, ne samo mi, da ne atrofira, znaš. Pa tako pusti i Zorana da...“
„Hajde prestani! Ja bih da tebi sada nešto uradim... a da ti to ne kažem..“
„Ne može! Moram znati.“
„Onda neću.“
„Hajde. Jebi se..“, smejem se, umirem pod tim prstima.
A znam šta je. Ono što ne volim. S tobom će biti najlepše. Puštam da me skineš, samo da me više ne golicaš.
„Kad sam ja gore, jača sam od tebe. Pa vidi, ne možeš da mi se otmeš!“, a ni ne pokušavam, samo ti to ne znaš. Zarobila si me tim nogama, puštam da težinom upravljaš. Ti, moj svemir u groznici.
Da, ta prva dva dana su nezaboravna. A treći će da potraje.
Dala sam ti što si tražila, svršila burno i brzo na tvojim usnama. U očima ti baklje ponosa, moj tvrdi klitoris ispljunut kao preljuta feferona. Gnjavila si ga do vodopada, gorela kao koncert Ramštajna. Tvoje bradavice pod majicom naježeni vrhovi šišarki.
Vratila si mi se. Navukla se. Ja naravno glumim da nisam, slađe je. Kad bolje promislim, ceo moj život je gluma. A nije li svačiji?
Vruće je, izašle smo iz kuće. Maziš moje štence, pa mene, pa opet njih, a ja sam ti omiljena kuja koja te liže bez umora.
Tu si, u belom, pod punim mesecom, kao da te je on odenuo u srebro. Sijaš u noći na glatkoj travi moje bašte. Nigde ni duše, same smo tu, u obasjanom mraku.
Kraj je najtoplijeg meseca. Ti, ja i paganska, grešna proslava. Ljubiš me kao da žuriš, a neću te pustiti do sutra. Baterija ti je iscurela, pa slušamo muziku sa mog telefona, na koju kolutaš očima.
Fina moja mala. Prikrivena perverzija. Svet već drema, štenad je zaspala. A moj jezik se tek budi, klizi po mlečnim brežuljcima tvojih ramena. Da su me plaćali da te skidam, za tri noći bih pošteno zaradila. Moje golicanje nije napadno kao tvoje, ali umreti hoćeš, kad te dovedem do ludila.
Ogrćeš se gola mojom crnom košuljom i sada si još belja. Moje oči su vezane za tvoje bradavice, ne možeš ih otkinuti. I kad navučeš košulju preko njih, moj rendgen ih pronalazi.
„Izgleda mi je brat posumnjao šta radim. Nema me treći dan kući, samo proletim. Nanjušio je na meni nešto što nisu Zoranovi tragovi“, pričaš mi zabrinuto, a ja sam bez brige.
„Ko ga jebe, udaćeš se za mene.“
Opet se spuštaš, prljaš mi košulju, skidam ti je. Opet se gole vrtimo jedna preko druge. Mešamo mirise. I neke slatke, poluisušene tekućine. Ja sam presahla od tebe, samo mi jezik još mrda, traži te.
„Ti voliš eksplozije... Samo čekaš neke jake orgazme, kao neka... Bože.. Koliko smo nebo i zemlja, nije normalno!“, objašnjavam dok ti ližem vrat i pazuhe.
„Je l’ me zajebavaš? Posle svega?!“, uzdigla si se. Odgurnula sam te da padneš nazad. Rukama pridavila.
„Da... Tražiš samo instant zadovoljenje. Možda da ipak pokušaš kod Zorana...“
„Da je tako bila bih sada pod njim, ne pod tobom...“, gušeći se, jedva si govorila, tamna kosa ti rasuta, nadograđena vlatima pod nama.
Umirila sam se. Rešila da ti pokažem zašto si tu. Legla kraj tvog crvenog vrata. Gledaš u mesec, ja u tebe.
Kažiprst mi lupka po tvojoj levoj bradavici. Gledam kako se kruti. Lupkam tek malo, izvijaš se. Lupkam dugo, posmatram te. Usne ti se otvaraju da ujedu mesec. Lupnem je ponekad jače, ali samo jednim prstom. Ne dopuštam ti kretanje.
Pridružila sam i srednji prst. Mazila istu bradavicu vrhom oba, istim pritiskom, izvlačila je i masirala, osećajući kraj sebe kako nervozno izdižeš kolena. Dugmence se sve jače ježilo dok ga mazim, a drugo je gorelo za istim dodirom.
Gledala si me dok to radim, dok pažljivo na mesečini izučavam promene na toj osetljivoj koži. Uštinula sam je jako, i pratila formiranje čvorića. A onda je kažiprst ponovo tukao. Lupkao po tom tvrdom vrhu, dok je on besneo, sve krući.
Ubrzala sam masažu, trljajući ga opet sa dva prsta, sada mnogo jače, i nije me čudilo što iznova gubiš dah. Obarala sam čvorić u jednu pa u drugu stranu kao da ću ga odlomiti, a on se izdizao u sve punijoj tvrdoći.
Obe sise su ti drhtale, od tvog disanja i mojih radnji. Iščupavši bradavicu sasvim, okružila sam je ustima i nastavila sisajući da je izvlačim, masirajući je sada jednako tvrdo usnama. Prsti su odlutali ka drugoj, zanemarenoj bradavici, koja je bila svetlije boje i molila da bude ista. Nju sam samo brzo pljunula a zatim joj raspalila tri kratka šamara. Zadrhtala si, kolena su se sudarala.
Ponovila sam obrnutu radnju, krećući od desne bradavice. Kako su mi ispadale iz usta, krute i vlažne, noćni povetarac ih je dodatno dražio, a tvoje telo se sada neometano savilo nagore i privilo uz moje. Ruka mi je skliznula između kolena samo da proverim. Poplava. Gotovo je.
„Mmmm...mmm..“, čujem te, znam da hoćeš poljupce i jebanje. Ne dajem ti ni jedno, uživam gledajući kako te želja mrvi.
Jašem te lagano, puštam da me dodiruješ, u sedlu mi je prevruće. Hvataš me za struk i simuliraš nabijanje u mene, a onda za vrat, obema rukama kao ja tebe, dok ti pola šake ne završi u mojim ustima i u toj ekstazi mogu da ti odgrizem te lepe prste.
Zgrabila si me i okrenula, kolena su mi uplivala u mekoću travnatog tla. Ispružila me, naguzila sebi, zabila svoja usta u moj čmar, milujući mi mesec na leđima. Kružila i mesila, štipkala ga usnama. Izvila sam se da uplivaš cela, a ti si počela da me šamaraš, da biješ.
„Uh, kako crvene guzići, pucaju ko dinje!“, zasiktala si oduševljena i nastavila.
Bolelo je bez biča. Kakve dlanove mala ima, ala će to pičiti po deci kad ih bude rodila. Za sada mene vaspitava, presavija i dere od batina. Uvijam se, pružam, hoću još, udri do krvi, mala. Kad si me izrešetala, uvukla si lagano dva prsta. Otvor se sam opustio od šibanja i drhtao da uđeš duboko.
Silovala si me. Celu pomerala kroz dupe. Ušla i nisi izlazila. Telom mi se širila sva lepota kazne i orgazmična struja. Nikad dosta, i ti to znaš kad uguraš i treći. Pa izvadiš sve, pljuneš i duneš, ljubiš i ližeš, razapinješ me jezikom iznutra, pa čim na rupici osetim svežinu noćnog vetra, ti mi survaš nazad sve prste. Pa ispočetka. Jebeš me jako, kao prvi put za stolom, sada još jače.
Padam, ne mogu više. Penješ se na mene, pa još malo, još pola takve epizode. Izdišem pod tvojom težinom, tvoje sise su mi padaju oko vrata, tvrde bradavice mi upadaju u uši. Okrećeš me brutalno, sedaš preko glave. Čim ispružim jezik, u tebi je.
Drhtim tvojim drhtajem. Dišem tvojim dahom. Kao pod umorom, polako. Pa sve brže. Ližem te i tucam umereno, pobesnim, pa usporim, treseš se posle ne znam kog puta, slivaš u mene, muljaš mi lice, nos mi je u tebi, dišem te iznutra, otčepljuješ me i smeješ se. Pukneš mi šamar po obrazu kao zahvalnost što si me iskoristila u potpunosti.
Osećam te opet celu uz sebe. Ližeš svoje tragove, brišeš mi jezikom lice.
„Kasi... Silvija... Sebastiane... Basi... Kasija, koliko god vas u tebi ima...“, drhtala si u mojim rukama.
„Uh, ima nas...“, smejem se ali ne šalim.
„..Rasturite me još jednom na delove.. ali tako da ih posle skupljamo svi zajedno..“
Uradiću to dok te gledam. Nije mi to bez eye contacta ništa. Hoću da pratim nove orgazme u zenicama. Uvrćem ti klit poput bradavica, igram se i vlažim ga isteklim sokom iz tvoje pičkice, širiš noge. Pliva u tvojoj vodi dok ga čvrsto pritiskam, rastežem, šamaram čitavim dlanom, pa te samo ponekim prstom iznutra surovo prodrmam.
Vratim se gore, a on je potopljen. Igram se još, povlačim ga celog i drkam prevlažnog, rupica širom otvorena čeka. Sa klita vraćam izneto i unosim u tebe s više prstiju nego što si puta svršila. Propinješ se kolenima, spremna.
Jebem te u ritmu muzike sa telefona, a trenutno je to opaki blastbeat. Ne posustajem za bubnjevima. Strast koju si mi predala u ruke nema nijedan drugi ud žene ni muškarca. Nećeš se ti setiti nikakvog Zorana. Moja si šuma i izvor, u tebi se krijem dok liješ.
Popustim sa melodičnim klavijaturama, probušim svileno, umereno, do povratka bubnjeva. Ponovo žestoko, iskrivljena si u stranu, kao da hoćeš da me izvučeš, a ja samo hoću da te izludim do kraja. Znojim se od udaranja. Mlatim i mlatim, još uvek je nezasićena. Prodirem, vrtim se, gubim snagu, umirem, rađam se u tebi, jačam.
Ulazim preduboko, ostajem unutra, uspevam da bubnjam izunutra. U tebi, da te celu pokrenem, izdrmam, izjebem, nahranim i rasturim. Vrisak. Druga ruka na tvojim ustima. Nisu tako blizu, ali ipak ima komšija.
Kraj pesme i tvoj kraj. Taj tvoj osmeh i nova Nijagara.
Grliš me izmoždena. Sjaj meseca se kupa u tvojim izlučevinama. Poljupci od kose i znoja.
„Kasi... hoće sad svi misliti da smo zajedno?“, natežeš pola flaše vode da ugasiš žar.
„Nek misle.“
„Pa... Je l’ to tačno?“
„Šta ti misliš?“
Uzvrpoljila si se. Žulja te neznanje. Preslatka si tako, sva još mokra.
„Ja mislim... da je svakog gosta za tri dana dosta! Idem“, ustaješ, jedva na nogama.
„Ma gde ćeš sad kad je najbolje?!“
„Ne zajebavaj“, ljubiš me, ogrćeš se mojom košuljom kad vetar zaduva jače.
Tražim da te uslikam na mesečini, da budeš tu i kada odeš. Poziraš mi ukočena, svršila osam puta a i dalje nervozna. Volim te takvu, čupavu i ludu. Uzalud se češljaš prstima, gledam u sise koje si košuljom sabila, sve su bujnije.
„Idem stvarno. Provaliće moji, ne mogu da objašnjavam...“, dečiji izgovori a odavno prešla tri banke.
„Jebiga moraš otići da bi se opet vratila“, namignem, palim cigeretu.
„Tebi ne treba niko! Ti si... Ja ti se vraćam na prvu poruku, a ti... Nemam reči“, podigla si ruku da me udariš, a ja sam je zgrabila i izlizala poljupcima. Isisala te lepe prstiće, povukla te ali si uzmakla. Mahnita ženka, svađalica. Probudila je vikom bar deset pasa.
Tri noći kao tri godine. Šta treba više? Tri dana kao tri meseca. Sve je tu, nisi ni otišla.
Ostala sam da ležim na mekoj travi, sa mesecom i muzikom, da uživam u nedostajanju.
„Months saw me lost to her elegant, decadent ways...“
- Kategorija:
- Lezbo erotske priče
- 30 Jul, 2024
- 2379 pregleda
Jbg...ja, fakat ne znam šta bih rekao na ovo
Mahnita zenka usporava razvojDopelgangera!
U jebo te, vas dvoje/dve niste normalni! Istopio sam se kao da sam bio s vama i da sam samo gledao. Basi pišeš kao zajedničko dete Šekspira i Tolstoja!
Ti brze pises nego što ja citam hshaha,I opet savrsena