146. Ispovest jednog bisexualca - Boris (Gospodin Politički)

Događaj iz ove priče se je dogodio nekoliko godina ranije. Boris je tada bio mlad privrednik i političar u usponu. U međuvremenu je postao još veći privrednik i političar. Inače, Boris je osvedočeni homosexualac. Kasnije sam saznao da su za to znali mnogi, ali da je to bila javna tajna. Mnogi koji budu čitali ovu priču, ili već znaju za njegove sklonosti ili bar nagađaju, a i oni koji nemaju pojma shvatiće da su do sada njegovo ponašanje i život ukazivali na tako nešto, samo što to oni nisu primećivali. Inače Boris je svoje sklonosti i ponašanje uspešno prikrivao pre svega svojim položajem, porodi* kao i ponašanjem. Bio je jedan od najokorelijih protivnika održavanja prve gej parade u Beogradu.
Naravno, ime, nazivi mesta i ostali događaji su izmenjeni radi diskrecije samih učesnika.
Tih dana sam bio zauzet pripremanjem velikog događaja koji se je trebao održati u Sava Centru u Beogradu. Pozvao me je vlasnik jedne privatne firme za obezbeđenje da mu odradim poslove logistike i *anizacije. Usko sam sarađivao sa Bogdanom, njegovim radnikom koji se je brinuo za radnike obezbeđenja, dok je moj posao bio oko elaborata i logistike.
Posla je bilo preko glave, jer je to bio zaista veliki događaj. Bilo je preko 1000 gostiju iz cele Srbije i moralo se voditi računa o svemu. Još veći problem je bio što je među zvanicama bio krem srpske privrede i političke scene, pa čak i poznate osobe iz kulture i sporta.
Nervozno sam cupkao u uglu sale i jedva čekao da se završi ova komedija. Naime, većina gostiju je bila paranoična i zahtevala posebne uslove obezbeđenja, kao da neko samo njih čeka da ih povredi. U stvari, njima je bilo samo do dokazivanja, jer što se je više pažnje obraćalo njihovom obezbeđenju, to su više dobijali na važnosti u javnosti i među ostalima. Ja sam sa sigurnošću znao, je*am obavio detaljne analize, da niko od njih u tom trenutku nije bio bezbedonosno ugrožen. Ali, para je para, plaćali su, pa smo morali da glumatamo kako brinemo o njima na najvišem nivou.
Konačno se je sve završilo i gosti su polako počeli da napuštaju salu. Tada mi priđe Bogdan, stade pored mene i tiho mi se obrati:
- Uhhh, baš su bili naporni...
- Jesu, jedva čekam da se završi pa da idem kući...
- Kako kući? Pa nije još gotovo...
- Kako to misliš? – začudih se ja.
- Sada počinje neki prijem. U stvari oni to zovu prijem, ali to je obična pijanka. Večera za VIP goste. Uzeo sam pet čoveka, ali i ti i ja moramo biti tamo. Gazda je tako rekao.
- E jebi ga... Gde će biti taj prijem?
- Ovde u Sava Centru.
- Ok...
Baš sam bio popizdeo. Nisam znao da će moje angažovanje biti produženo za taj prijem, ali nisam imao kuda. Uostalom znam da te terevenke nisu neki posao i da ću i ja moći malo da se opustim uz koje piće. Jedini problem je bio što sam znao da se to može odužiti do jutarnjih sati.
Prijem. Jebo te, kakav prijem. To je u stvari bila jedna obična vašarska atmosfera, samo što se nije održavala ispod šatora, već u elitnoj sali restorana u Sava Centru. Naravno za pevanje i zabavu su se pobrinule dve veoma popularne zvezde naše estrade. Prvih pa*ati, predstavnici naše privredne i političke elite su glumili glamur i nobles dok nisu sasuli dovoljnu količinu pića u sebi. Ta količina pića je bila dovoljna da počnu da se ponašaju raskalašno, bahato i ne znam kako još to da nazovem. Oni su se pravdali time što su govorili da su oni iz naroda i da se tako ponašaju. „E moj druže, narod uopšte nije takav...“ pomislio sam, dok sam gledao poznatog privrednika u uglu restorana kako se mrtav pijan upišao u gaće.
Tada mi je prišao On. Poznati privrednik i političar u usponu. Svojim stavom i ponašanjem je pokazivao da misli da se nalazi daleko iznad svih.
- Zdravo. Jesi li ti Dule? – upita me sa drskim tonom.
- Da. Izvolite. – Iako je on pružio ruku na pozdrav ja sam i dalje bio hladan, sa rukama iza leđa i pogledom kružio po sali iznad njegove glave.
- Pa mislio sam da je red da se upoznamo. Meni je Milan rekao o vama puno dobrih stvari.
Milan je inače bio vlasnik agencije za koju sam radio taj posao i sigurno mu je napričao moje iksustvo i znanje iz oblasti bezbednosti. Sada sam obratio više pažnje na njega, je*am pomislio kako bi mi svojom pozicijom mogao omogućiti neki dobar posao u struci.
- Drago mi je – rekao sam i rukovao se sa njim.
- Kako to da se mi ranije nismo sreli? – upita me.
- Pa, u prošlosti sam se bavio drugim poslovima, a i dosta sam bio preko.
- Aha... Možda bi mogli da porazgovaramo o poslu. Meni uvek trebaju sposobni ljudi, naročito u obezbeđenju.
- Može, odgovara mi...
- Hajdemo negde gde je mirnije da popričamo. Ovde je muzika preglasna.
- Može... – Glavom sam dao znak Bogdanu da ću biti odsutan, na šta on samo klimnu u znak odobravanja i ja pođoh za Borisom.
Boris je išao korak ispred mene hodnicima koji su bili polumračni. Odmah sam shvatio da jako dobro poznaje raspored prostorija u Sava Centru. Nakon par minuta on otvori jedna vrata i propusti me da uđem. Ušli smo u neku manju salu sa velikim stolom i mnoštvo stolica. Verovatno namenjenoj za neke sastanke za više ljudi.
- Uđi frajeru... – reče on sa smeškom na licu.
Tada sam već posumnjao koje su njegove namere. Naročito što nije upalio svetlo u sali. Sama prostorija je bila poluostveljena jer je sa ulice dopiralo ulično osvetljenje. Boris se nasloni guzom na sto i raskopča svoj sako. Zatim je olabavio kravatu i izvadio iz džepa cigarete. Ponudio me je i pripalio nam. Sve vreme me je kao značajno gledao u oči. Sada sam bio siguran u njegove namere. Brzo su mi kroz glavu prolazile misli. Prvo, što se tiče sexa nije mi smetalo. Na kraju krajeva Boris i ne izgleda tako loše, šta više. Drugo, sex sa njim bi mi mogao otvoriti vrata za posao, ali... To „ali“ što nam sreću kvari je bilo što je on bio jako poznat i što je moglo da mi se obije o glavu, a i u slučaju da nešto krene naopako, bio je dovoljno moćan da mi naudi. U bilo kom smislu te reči. „Ma nek ide život...“ pomislih i reših da nastavim ovu igru da vidim dokle će ići.
- Pa... kako je u svetu obezbeđenja? – upita on ispuštajući dim cigarete iz pluća.
- Ja stvarno ne znam šta hoćeš? – rekao sam drsko, na šta sam primetio da je začuđen takvim mojim ponašanjem, ali je to vešto skrivao kao neki pokeraš. Valjda ga je politika tome naučila.
- Na znam šta da ti pričam – nastavio sam – ti uopšte nisi u tom svetu i ne znam šta bi te interesovalo...
- Ohooo... Pa naravno. Samo dominantan muškarac može opstati u tom svetu. Vidim da si ti takav – reče on verovatno da bi sebi samo dao vremena da razmisli. Međutim, time mi je otkrio totalno svoje namere. Zato sam rešio da ga na dvosmislen način primoran da se razotkrije.
- Nego, pominjao si neki posao. Pre svega interesuje me koliko je dobar i kako se plaća i šta bih trebao da uradim da bih ga dobio?
- Posao je iz tvoje struke i plaća se dobro. A sad, šta bi trebalo da uradiš da bi ga zaslužio... – tu je napravio pauzu kao da razmišlja šta da kaže.
- Da. Šta treba? – upitao sam ponovo.
- Pa pre svega, treba da radiš ono što ti ja kažem i posao će biti tvoj.
- OK, a šta je to?
Tada je i on shvatio da ovaj razgovor prolazi kod mene i ohrabren time krenuo u akciju.
- Pre svega da budeš dobar prema meni... – govoreći to prišao je tik uz mene i spustio svoju ruku na moj šlic. Ja se nisam pomerao, ali je moj kurac počeo izdajnički da se diže.
- Koliko dobar? – nastavio sam sa igrom.
- Koliko ti ja kažem, a osećam u ruci da ćemo se ti i ja lepo zabaviti...
I dok levom rukom nije ispuštao moj nabrekli kurac preko pantalona, drugom je ugasio cigaretu u pepeljari na stolu. Onda je bestidno kleknuo ispred mene i moj mu šlic dođe u visini lica. Ja sam malo raskrečio noge i nastavio da pušim moju cigaretu. On rukama otkopča moj šlic i zavuče ruku u gaće. Uhvatio me je za kurac i polako ga izvukao napolje. Ovaj iskoči kao iz praćke pravo pred njegovo oduševljeno lice. Obuhvatio ga je obema rukama i lagano nadrkavao gore-dole oblizujući svoje usne. Ja sam i dalje bezobrazno kao neki alfa-mužjak stajao mirno i pušio cigaretu. Mislim da je uživao u tom podređenom položaju u odnosu na mene i podari mi jedan dugačak liz od muda do glavića.
- Šta čekaš? – upitao sam bezobrazno. – Ili puši ili da idemo. Postaćemo sumnjivi ako se ubrzo ne vratimo na prijem...
- Hoću... – tiho je rekao i stavio moj glavić sebi u usta.
Kakva je pušačica bio taj Boris. Dugo mi niko nije tako dobro ispušio kurac kao on. Imao je savršeno tehniku. Prvo bi se sladio mojim glavićem, nekim čudnim kružnim pokretima koji su izazivali trnce u mojim nožnim palčevima. Zatim bi ga halapljivo gutao do kraja u grlo. I taman kada bih pomislio da ću da svršim, on bi expresno vadio moj kurac iz svog grla i prelazio na moja jaja. Muda mi je studiozno grickao, lizao i povremeno usisavao u usta, da bi se zatim ponovo vraćao na obradu mog kurca.
Dudlao mi je Boris tako kurac dobrih pola sata. Nisam mogao da se otmem utisku da mu je to fetiš i da jako uživa u svemu tome. Tada mi je krenulo. Grubo sam ga uhvatio za uši, nabio mu kurac do jaja u grlo i počeo da ga tucam. Da jebao sam ga u grlo, duboko, grubo i drsko. On je samo mumlao od zadovoljstva i bučno disao kroz nos boreći se za vazduh. Pukao sam... Moja sperma krenu iz kurca da se sliva u njegovo grlo. Boris se malo zagrcnu i ispljunu moj kurac napolje. Baš u tom trenutku moj kurac izbaci još jednu salvu semena i poprska ga po licu. On ponovo zgrabi moj kurac sebi u usta i nastavi da ga sisa. Popio je svaku kap.
I dalje je klečao ispred mene. Rukom obrisa tragove moje sperme sa svog lica i prstom ih stavi sebi u usta i u slast proguta. Zatim ponovo priđe mom kurcu i jezikom obrisa par kapi sperme sa njega.
Ustao je, okrenuo mi leđa i iz džepa izvadio maramicu. Obrisao je lice i ruke i okrenuo se ka meni, ponovo me nudeći cigaretom. Zapalio sam i zakopčao šlic.
- Mislim da ne treba da ti pričam o diskreciji ovoga što se sada dogodilo...
- Pobogu, pa ja radim u obezbeđenju. Dobro znam šta je tajna, a i stalo mi je do posla...
- O tome ćemo videti. Rešićemo nešto.
Sredili smo se i vratili u salu gde je terevenka bila na vrhuncu. Niko nije ni primetio da smo bili odsutni je*u svi bili pijani i veseli.
...
Naravno od posla nije bilo ništa. Tešio sam sebe da sam bar dobio dobro pušenje. Naročito mi je bilo krivo, jer kada sam ga jednom nazvao telefonom da ga potsetim na naš dogovor on mi je hladno odgovorio:
- Dule? Koji Dule iz obezbeđenja... Izvinite, ali se ja vas ne sećam... – i spustio mi slušalicu.
Boris je ispao prava pederčina.



  • Nema komentara