Neka te prate stotine tambura
Zvala sam ga čika Mirko tada, jer sam imala nepunih dvadeset, a on prešao četrdesetu. Takav je valjda bio red, te već davne 2004., kada sam upisala faks i ređe boravila u svom gradu pa mi je možda i zato bio još draži. Bila je to mala sredina, poput seoske, deo grada u kome su se odgajale krave, svaka kuća imala prostrano dvorište i par lepih konja, svi skupa delili plodove žetve sa svojih njiva, a kad je kakvo veselje pravio jedan, čitavo malo gradsko selo i samo bi se pozvalo na terevenku do jutarnjih sati.
Odselili smo se kasnije i promenili još nekoliko lokacija do današnje, ali su mi ta sećanja ostala nekako nostalgična. Kao kad te pitaju u koje doba života bi se vratio, ja bih odabrala taj period početka 2000-ih. Čini mi se da su to godine do kojih su neke vrednosti trajale, a posle kojih su nestale. Ljudi su se međusobno poštovali, bar u našem kraju, radost je bila iskrena, a ljubav nedvosmislena. Ili sam samo ja još bila premlada. Ali kao da je nakon toga kod ljudi popustila vera u ono jedino na šta su mogli da se oslone-sopstvenu zajednicu, komšiluk, porodicu, brak, sve ono stvoreno i čuvano da se na to osloniš kao sigurnu luku i ako treba, slamku spasa. Kukoldi, bulovi, cis-kurve, cd-drolje i slične živuljke nisu bile aktuelne. Retko se ko zajebavao sa pojmom izdaje, bar ne javno i kroz zabavni karakter predstave.
Čika Mirko je živeo nekoliko kuća preko puta naše, u malenoj uličici gde su moji živeli tada. Nije se nikada ženio, a moja majka se uvek zezala da mi je neki rod, jer imam slične stavove kao on, sve preispitujem i ne volim vezivanja. Ćale ni to, a ni samog Mirka nikada nije komentarisao. Bilo mu je žao što je izgubio brata i snaju, poginuli su bili na putu ka moru jednog leta, a u životu je ostala Dijana, o kojoj su brinuli Mirko i njegova majka, Dijanina baka. Nju sam srela nekoliko puta jer se zabavljala sa par mojih mlađih drugara, i sama je bila nekih pet godina mlađa od mene. Baka Bogdanka i Mirko dugo su držali sopstveni bostan, a kako je uvek bilo viška, nekad bi majka dobila lubenicu od Bogdanke na kafi,a nekad bi Mirko kolicima dogurao nekoliko većih. Jednom mu je ostala na dnju jedna manja, a ja sam viknula da mi je baci da je uhvatim. Ta idi mala-rekao je-da ti glavu razbijem pa još da te nosim na duši! Sve tako smrknut i ozbiljan,a ja se smejala kao da mi je to bio vrhunski smisao za humor.
Kad sam se vratila jednog vikenda iz Beograda, društvo me je odvuklo u grad iako sam bila preumorna, ali koji umor mladost ne može da savlada i napravi žurku od njega. Moj tada najbolji drug, zvaćemo ga prezimenom kao što su ga svi zvali-Lončar, često se nudio da me iz grada prati kući iako je živeo u suprotnom smeru, i kad malo popije redovno bi prosipao maštanja kako će me jednom zaprositi i kako će se doseliti u moj kraj jer je mnogo mirnije, kao na selu. Nije bio naporan i uglavnom bismo se na kraju svemu slatko nasmejali, i praktikovali smo da pošto je njemu tad bio stvarno dugačak povratak kući, ja uđem unutra i iznesem neki sok iz kuće ili nešto hrane i napravimo mini-gozbu na klupi ispred moje kuće da se tako lakše oprostimo, a često je s nama bila i još jedna drugarica, Nada.
Te noći Lončar i ja smo bili sami, majka je vrisnula u kući kad sam upala govoreći da je tri sata noću i šta to sad radim,pa sam samo zgrabila neku flašu s pola belog vina koju smo zajedno dokrajčili i ispušili par cigara. On je morao ujutru da rano ustane i zezao me da ću tu noć ja njega morati da pratim kući, što mi nije padalo na pamet. Ako nećeš, govorio je, ima jedna prazna kuća preko puta gde je živela neka moja baba-tetka, očuvana je, ostavila je kuću sinu ali on je u inostranstvu-taman bi se tamo mogli skriti-ne smetamo tvojima,a nismo na ulici! Neka tebe,mislila sam, neka hvala! Gledala sam kako se udaljuje moj drug i verni udvarač, skoro da je svitalo a meni se nije ulazilo u kuću ni spavalo. Bila je prijatna noć ispunjena jačim letnjim vetrom koji mi je podizao haljinu sa klupe dok je vince pravilo dobru atmosferu u glavi.
Predamnom se već ljuljao red kuća sa suprotne strane, nisam ih posebno ni gledala, više sam pazila da mene neko ne vidi i ne čuje dok poluglasno pevušim neku melodiju iz izlaska. Začula se jedna kapija, učinilo mi se da je Mirkova. Srećom mi je klupicu iz njegovog pravca zaklanjala stara višnja. Nije me mogao videti ni da hoće, ipak je još dovoljno mračno. A nije me ni gledao. Prvi put u životu sam čula da se kikoće, uglavnom je bio preozbiljan da sam verovala da i ne ume da se smeje. Ipak, nisam mogla da ga vidim, već sam videla samo leđa nekoga ko nije bio on, i malo sam bolje čkiljila iza višnje da razaznam. Videla sam leđa mladića dosta nižeg i mlađeg od čika Mirka, možda mlađeg i od mene, kako se prislonio uz otvorenu kapiju i kako se ona otvara, sve mi je vidljiviji deo Mirkovog lica iznad njegove glavice,i Mirkove krupne šake koje kao da povlače dečka ka sebi,ka unutrašnjosti dvorišta, ali se ovaj ni ne otima. Raširila sam skroz oči kao da ne verujem šta vidim. A dobro sam videla i shvatila da odnekle znam tog mladića samo trenutno ne mogu da se setim.
Dok sam razmišljala, Mirkove šake su mešale tu zadnjicu i mesile, izdizale je ka sebi da mora da se mladić ispinjao na prste da bi ga dohvatio u zagrljaju, a onda je samo pukao zvuk koji je u trenu mogao da probudi čitavu uličicu. Ali su svi spavali. Poljubac. Pukao sočan u četiri sata ujutru između dve muške osobe, jednog znam, drugog verovatno znam, i šta će mi to saznanje. Ne volim da vidim ni dvoje kad se tako žvale i razvlače da drugi vide. Ali ovo nije bila predstava. Delovalo je kao da su ukrali neki kasni čas, kada niko nije mogao znati, i dati jedan drugom ono što danju sigurno nisu smeli.
I mladić se zakikotao brzo sedavši na bicikl. Gledala sam sasvim pognuta pod višnjom kako prolazi. Na licu mu je bio širok,šmekerski osmeh, a gusta plava kosa kao četka tek se malo pomerala na vetru. Pa ovo je Stefan, sigurna sam! Sutra ću pitati Lončara. On ga bolje zna, i setiće se da smo ga jednom videle i sa... Dijanom... Pa zbog nje onda i dolazi... Ili je to neka maska. Sve u svemu, ostala sam na klupici do svitanja. Pitala se svašta o nekim neobičnim ljubavima. Taj poljubac koji sam jasno videla, tako filmski i neočekivan, ostao mi je dugo u glavi. Strast između njih, ona koja ima granicu skrivanja i kad se izlije ona samo sve poplavi... Neću ništa da pitam Lončara. Ne zanima me ni Dijana. Čuvaću tajnu, to je najpametnije što mogu.
Kako se bližio kraj prve godine faksa, dolazila sam sve češće kući i redovno izlazila sa starim društvom, na ono novo u velikom gradu nisam se još navikla. Lončar bi bio presrećan, kao i naša Nada, i nas troje smo uvek zajedno ludovali, kada bi se Nada nekud izdvojila sa dečkom, a nama bilo suđeno da ostanemo sami. Tad bi me ispitivao kako je u Beogradu, on nije želeo studije i bavio se poljoprivredom sa svojim ocem. Uvek bi me zezao da ću tamo naći nekog ufuranog i zaboraviti na njega, sve vreme nasamo ponašao se kao da smo u vezi i to mi je bilo simpatično, ali nikada nije prelazio granicu, kao da je i njemu ipak samo šala. Jedne zore opet na mojoj klupi, kad me je dopratio, zatekli smo Stefana i Dijanu kako su stigli na motoru i kako ulaze u Mirkovu kuću.
-A i ova se usrećila-prokomentarisao je Lončar.
-Što? Šta joj fali, lep je dečko, i koliko vidim baš često dolazi, boravi tu, smeju se, vataju...
-A ti to posmatraš kroz prozor ili?
-Ma ne,slučajno vidim evo ovako dok tu sedim. Zar se ti ne družiš sa njim?
-Ma buraz se više druži s tim klincima! Ma kažem jer mi je oduvek nešto pederast, šta znam.
-Pa ne znam zašto suditi tako prema izgledu...
-Kakvom izg...?Ma nije to, mislim nije samo to,ima, istina, malo to držanje takvo... Ali bre videli smo ga Mikac i ja sa tipom,starijim dosta, tu iz grada čini mi se, još mi poznat bio. Nešto kasno bilo kad smo obilazili njive a njih dvojica u kolima od tog tipa...maze se!
-Haha, stvarno si to video? Mora da si se prestravio!
-Ma jebo im ja...
-A dvoje da se maze to može?
-Može!ali ona neće...-gleda me i namigne.
-Ja mislim da je mali ok, i komšinica Dijana je izrasla u pravu gospođicu, uvek nam se lepo javi i lepo su je vaspitali, iako je tako rano izgubila roditelje, baka Bogdanka se baš trudila, pa i čika Mirko...
-Mirko?! Jao Bože... – odjednom udara samog sebe pesnicom u glavu.
-Šta?!
-Ništa... Zaboravi. Samo sam nešto bez veze...Ma, nebitno.
-Ma ne znam, kad ti pričaš tebi niko ne valja, jesi primetio da su ti svi za nešto krivi?!
-Ti mi nisi kriva, a ti me nećeš.
-Daj ne zajebavaj.
Rastali smo se tu na dobrih par nedelja. Ja sam davala još par ispita pre nego što ću doći na duže. Kada sam došla, čuli smo se, ali sam se dvaput videla samo sa Nadom. Jednog jutra posle grada, Lončar me je zvao sav zadihan, govoreći da mora da me vidi, a ja sam se celo veče čudila gde je i zašto se ne javlja. Bilo je pet ujutru kad je dojurio burazovim motorom, a ja iznela ovaj put celu flašu vina. U početku je bio tih, žvakao neke mamine kiflice i pio kao lud, a potom me je zezao što se viđam s Nadom a njega sve ređe zovem prva.
-Ma znaš da te volim, kao Nadu. Isti ste mi!
-E jebiga!
Začas smo se oboje smejali i činilo se da je sve po starom.
-E sad da ti ispričam o tvojim procenama ljudi. Što svima veruješ osim meni!
-Šta ti je Lončar bre, jesi ti došao pijan?!
-Nisam toliko koliko sam mogao...Posle svega što sam video.
-Šta si video, gde pobogu?
-Tamo. –pokazuje na kuću pored Mirkove,a meni ne može biti manje jasno. –Znaš da sam ti pominjao onu baba-tetku.Da odemo ti i ja da se vatamo u toj praznoj kući. Otišao sam tamo sam, noćas...
-A to je ta kuća...Nisam povezala...Nisi mi ni rekao- zbunila sam se nagađajući šta je saznao.
-Rekla si kako je ok mali, i kako je divna komšinica, sve to za nju stoji, ali on...
-Pa šta mene briga šta oni rade, i šta tebe treba da zanima?! Ako sam rekla da je ok,neću je ja ženiti niti se za njega udati!
-Ali ona hoće. Čuo sam da će se udati za Stefana.
-I? Ti ćeš to da sprečiš? Da obelodaniš kako mali ipak nije ok? Kome se jebe šta ti misliš uopšte?!
-Tanja jebote...Ništa ne kontaš....
-Kontam sve, da je tebi jezivo što je mali bio sa tipom i što ste to videli Mikac i ti-
-Nije samo bio, još uvek je s njim...
-E to ne znam šta se tebe tiče?
-Tiče se da... sam hteo da mi veruješ. Da znaš da sam od reči i da kad kažem da neko ne valja, stojim iza toga i imam argumente što nešto tvrdim a ne da misliš e onaj Lončar samo prosipa nešto u prazno...
-Pa verujem ti, eto nikada nijednu moju tajnu nisi odao, što da ti ne verujem?! I da je odaš nekome, i dalje bi bio moj prijatelj, jer je prijateljstvo veće od svake jebene tajne...
-E u tome je i problem!
-U čemu?
-U prijateljstvu... Ja bih s tobom mnogo više.
-I zato mi se dokazuješ? Špijuniraš ljude da meni dokažeš nešto što ti o njima misliš? Daj, D.... nema smisla!!! –imenom sam ga zvala samo kad me sasvim razočara. –I šta si koji kurac radio tamo?!video šta???
-E video sam ono što zovu muška ljubav,Tanja, parenje dva muška! I bilo im je jebeno dobro kako nikad nećemo ti i ja...
-Pa pričaj, kako je počelo. Ako hoćeš mislim, da podeliš tu traumu...
-Ma gledao sam tako bez veze, nenamerno, da vidim šta će biti. Sakrio se ja u babin čardak koji gleda u njihovo dvorište. Čučim tu i vidim Bogdanka ode na spavanje. Vidim sede Mirko i Stefan, nema nigde Dijane. Valjda se viđaju tu kad znaju da ona nije kući, možda je kod drugarice.
-Pa možda, izlašle smo i ja i Nada par puta s njom i još dve.
-A kad je mala kući onda se vozaju, Mirko vozi pa kao ovog slučajno sretne, i eto... Šta da ti sad pričam,ti meni ništa nit veruješ nit ti je bitno šta ja mislim...
-Kako mi nije bitno,vidiš da te slušam, nastavi.
-Pa ništa,gledam ja tako,ugasili su tad svetlo i u mraku sam i ja,a pored babinog čardaka je njihova štala i muče krava ispod mene,konji Mirkovi se propinje u staji, znao sam da je Mirko taj, onda kad si ga ti prvi put pomenula...Morao sam da se uverim. I pređu oni u neki prazan ambar preko puta, pa su mi još bliži. Tad me je mučnina uhvatila,kad su se oni dohvatili. Zamisli,dok baba Bogdanka mirno spava, a Dijana može svakog trenutka da...
-I šta je dalje bilo?Šta si video?
-Ma... Evo ti. –vadi iz džepa neku staru Nokiu. Napravio sam snimak,da imam dokaz, jer mi ne bi možda verovala da je mali peder.
-Pa ja sam od početka znala.
-Znala si da su...zajedno?
Dok je bio zbunjen otela sam mu telefon.
-Da, i šta, trebalo je da pričam po selu?
-Pa ne nego...oženiće se...tvojom komšinicom, a ti znaš šta je on i da...
-Da šta?
-Kako ćeš živeti s tim?
-Ja kako ću živeti? Pa nisam ih ja spanđala, ni Stefana i Dijanu, ni Mirka i Stefana! To su njihova posla, možda Dijana i zna, otkud ti znaš? Bolje da si nju pratio, možda ima devojku, ili još tri jebača?! Pošto se u sve mešaš moraš da istražiš sve strane da bi ti dokazi bili validni!
-Ma idi dođavola!-umalo mi je srušio flašu,ustavši sa klupe i pošao dugim putem do kuće,bez okretanja da mi još koji put mahne jer zna da gledam.
Nikad više, pomislila sam, eto šta ti je prijateljstvo, i zbog čega... samo je sitnica bila dovoljna.
Pokupila sam stvari sa klupe, tiho ušla u kuću dok moji i brat spavaju, i zaključala se u sobu. Pokrenula sam Lončarev stari telefon,jedva pronašavši neki stari punjač da ga oživim.
Uspela sam da prebacim snimak na računar, i da ga izbrišem sa telefona jer brat uvek čačka telefone i naići će na šta ne treba.
Pustila sam snimak. U početku se video samo mrak pa zaslepljujuće svetlo, i par puta tako, kao da se Lončareva ruka tresla ili nije mogao da precizno nacilja ono što je hteo. U sledećem kadru bio je poljubac sličan onom sa kapije. Samo mnogo dublji i duži. Mirko je držao Stefanove obraze u rukama, a mali je kao pomalo postiđen jedva podizao glavu da ga gleda, smešio se kao one prve noći na biciklu, ali se nije opirao ovim krupnim dlanovima na sebi koji ga privlače sve bliže Mirkovim usnama.
Ljubili su se dugo, kada je Mirko spustio ruke oko Stefanovog struka, a Stefan ga zagrlio oko vrata. Plašila sam se da će snimak biti prekratak s obzirom koliko bi Lončara ova scena iznervirala. Ali začudo snimljeno je dalje, srce mi je lupalo kao da uživo gledam nešto što ne smem, nečiju živu intimu ovekovečenu za glupe porive da neki kreten nekom nešto dokaže. Pa ipak taj mini-film sa starog telefona ostao je zaključan na mom računaru dugi niz godina kao jedan od najlepših bisera amaterske kinematografije i spoja romantike i erotike koji bi da je mogao negde biti plasiran sigurno osvojio nagrade za najstrastveniji lgbt film ikada, kažem u toj kategoriji jer definitivno su te scene između istopolnih parova uvek nežnije i kontakt nekako bliskiji, bar se meni čini. Naravno nikome ga nikada nisam ni pokazala.
Gledala sam svaki sekund kao da prvi put u životu gledam neku ljubavnu scenu. Grejala me je toplina razmenjenih osećanja među njima, poželela sam da sam deo jedne takve veze, makar i tajne samo da je nabijena strašću. Nije me još tada privlačilo na način da sam se napalila, više je za mene bilo neko otkriće o ljudima koje poznajem i saznanje koje treba skriti jer je toliko intimno da bi možda moglo upropastiti njihove živote koje ipak nisam toliko poznavala, i nedajbože nosila bih komšiju na duši kao što je mogao on mene zbog one lubenice. Plašila sam se da bi pre Lončar širio nešto o Stefanu, ali nije se pročulo bar koliko sam ja znala ili me je Nada obaveštavala.
Dugo su mi ostale u glavi Mirkove duge, tamne ruke kako se povijaju oko Stefanovog belog tela, a ono mu se u potpunosti predaje, bivajući onim nečim što sa Dijanom ne može, nije tome Dijana kriva, zato je i pažljiv prema njoj, toliko divan da takvu ljubav, kako je govorila baka Bogdanka, Bog retko daje, na kraju krajeva od iste su krvi Dijana i Mirko, ko zna kakve različite slapove iste vode ovaj mladić na sebi oseća u tim milovanjima drugačije vrste i stepena i intenziteta. Nisam ga puno zagledala kakav je sa Dijanom, nisam ih videla u krevetu niti bi me posebno zanimalo da ih gledam, imala sam priliku da na ovom snimku gledam deo onoga što je zapravo Stefan, možda je on samo to, a možda je sasvim iskreno i ovo drugo, postoje ljudi koji imaju više srdaca, ili više delova srca, možda je moguće, ko to zna, i ko sme da sudi.
Bili su ispruženi na podlozi koju nisam mogla da definišem na snimku, nalik strunjači formiranoj od polupraznih džakova u ambaru. Svaka bi njima podloga bila udobna. A Lončar je deo ovoga snimao u potpunom mraku, očigledno ne znajući da snima kako treba ili je mislio da zna. Videla sam samo kako su se iz onih poljubaca i zagrljaja zajedno spustili, a onda je sliku zamenio zvuk mljackanja i dubokih, napaljenih uzdaha kao pred svršavanje burnih i užurbanih, a na momente se čulo kao da se nešto kida ili se oko nečega otimaju.
Kada se teren osvetlio na snimku, videla sam da to najlon šušti ispod Stefanovih ruku dok jeca i guta duboko Mirkov kurac, pri tome leži na Mirku koji mu njegov kurac isto tako sisa, pa se rotiraju i valjaju svom dužinom tog jezivog madraca koji tako osvetljen deluje prljav i iščupan,a njima kao najnežnija ljubavna postelja. Stefan je u ovoj epizodi bio bučniji, bukvalno je urlao i glasno cmoktao vadeći Mirkov kurac iz svog grla i gledajući ga u svojoj šaci, oblizivajući ga dugo pre nego što ga opet proguta, prvi je pokretao bacanje Mirka pod sebe, kada bi iz Mirkovih usta njegov kurac ispadao i ponovo u njih upadao kada se namesti nova poza, ili bi se Mirko sam nasađivao na mladi kurac svog dečka, a Stefan uživao u sisanju ove pozamašne i zanemarene, sasvim lepe starije kurčine.
Što sam više tonula u “radnju” filma sve mi je manje neprirodno delovala razmena njihovih strasti i čitava igra koju su napravili od vođenja ljubavi, češće bi kasnije Mirko uzimao vodeću ulogu opirući kurac od Stefana da mu ga ne uhvati i nameštajući ga tako da samo on njega može zadovoljiti, da upravlja njegovim uživanjem. Sve do tada sam glupo mislila da se u istopolnoj vezi uvek zna neka uloga svačija, a tada sam shvatila koliko to nema veze i da je tako lepo kako priroda sama dodire ponese.
Dijana se zaista dugo nije vraćala. Dugo koliko je trajao snimak, a to je dobrih pola sata. Ta sigurnost užitka koju su sebi obezbedili, sa možda malim tračkom rizika da ipak budu uhvaćeni, mora da je dodavala optimalnu količinu ulja na ovu divlju vatru. Začulo se par reči, ali je za njihovo dešifrovanje Lončarev prastari telefon bio nemoguće sredstvo. Videla sam da su razmenili nekoliko osmeha, sedeći nakon ove seanse pušenja mirno jedan kraj drugog deleći cigaretu nalik džointu. U međuvremenu Stefan bi se sneno protrljao uz Mirkovo rame i kad bi im se osvetlela lica bila je jasna velika razlika u godinama, a ipak tako bezvredna, jer je Mirko od kada ga znam atletske građe, zategnut i preplanuo, s uvek dužom čupavom kosom u šareno-sedim pramenovima, a njegov izabranik je imao koji gramčić viška koji ga sasvim elegantno popunjava, i pored visokog Mirka ponekad mu stoji kao idealna devojka,doduše pomalo komičan sa tom četkom od kratke i preguste plave kose.
Malo iza sredine Lončarevog snimka, Stefan je poželeo da ga Mirko pojebe. Tada sam osetila stid što su snimljeni i još više što ih gledam. Raširio je guzove ka njegovim rukama i usnama,a Mirko je kao omamljen prionuo na posao lizanja i pripremanja. Delovao je u početku nevoljno kao da se u ovoj ulozi ne nalazi tako redovno. Ugao snimka pokazivao je Stefanovo pomeranje napred-nazad dok Mirkovi dugi prsti zapadaju duboko u njegov anus i razrađuju ga, a veliki kurac, taman kao da je i on preplanuo u bostanu, naslanja se uz nemirne i bele Stefanove guzove. Sve jače mu kurac na guz prijanja i sve mu se više bliži dok Stefan ječi i prigušuje rukom sopstveni jecaj od bušenja prstima.
Na tren kao da je Mirko pogledao u kameru,ali je ubrzo spušten pogled govorio da je više skoncentrisan na dalja zbivanja odnosno kako da smesti svoj krupan alat u rupicu svog dragog budućeg zeta. Definitivno ovo rade prvi put ili posle duže pauze. Napinjem se ja dok gledam kako mu ga gura, pomalo zacvili Stefan, a onda i ja zasikćem kao da meni ulazi u dupe. Dupence se rastavlja kao zrela dinja, moli mali da mu napokon uđe, luda želja ga podmazuje bolje od pljuvačke koju Mirko iz usta naliva ka rupi. Onda ga brzo surva da mali jaukne. Potom brzo zamesi da zaboravi na jauk. A onda ga teše, jako, krupnim potezima se gubi ogromna kita u dupencetu, Stefan sve više izvija dupence poput žene, meša kukovima da Mirku olakša ciljanje i pruži svu udobnost muške pičke, Mirko gubi dah, širi noge pa ih skuplja, uspinje se i propinje pa se spusti, udara odozdo pa podigne kolena da zakuca koji sa visine, sve do poslednjeg zrna snage i drhtanja anusa pod naletom topa koji se u njega prazni, stravično bučno, i svojom lepljivom sadržinom ga puni do kraja.
Do ponovnih zagrljaja i poljubaca, koje je Lončar prekinuo kao nebitni deo završne epizode. Zaustavljeno je kada je Stefanova glava klonula i polagano liže Mirkova izmoždena jaja, a on leži na najlonu sa sve četiri razbacane. Sigurno je bilo još seansi posle ovoga. Možda ih je reditelj pratio ne snimajući, a možda je i napustio baba-tetkin čardak, nikad nećemo znati šta se tačno vrzmalo te noći u toj ludoj glavi.
Ponekad su nam Stefan i Dijana zajedno dovlačili lubenice, ponekad smo Nebojša i ja odlazili do njih i sedeli sa Mirkom i Bogdankom, ili bi ostajala s njima samo naša majka. Bilo kako bilo, odselili smo se iz kraja kada sam već završila faks, uveliko radila u drugom gradu i opet putovala. Ćale je tada konačno kupio neki plac, blizu Lončara. Ostali smo u kontaktu, najviše majka sa tim svojim drugaricama i bakicama. Par meseci pre naše selidbe, desila se i dugo dogovarana svadba. Bilo je vruće leto, baš kao ono kada sam mnoge besane zore ispraćala na klupi.
Dijana je bila prelepa mlada. Bila je devojka kojoj nije trebala šminka da bi blistala, a ona kao da je to savršeno znala. Bila je vitka, a jedra, snažna, rumena, smeđa, prezavodljiva. Nevesta iz snova. Visine kao Stefan, čak na štiklama viša. U beloj venčanici i sivom odelu izgledali su kao dvoje golubova. Čekali smo kod Bogdanke da njegovi stignu po nju. Krili je u kući da je pre vremena ne vidi. Sve se izmenilo ali poštovali su se ti neki blesavi stari običaji. Na Mirkovom licu strašna sena, kad ga pogledamo nasmeši se kao na dugme.
Stefan je stigao sa konjima i tamburašima. Pucale su flaše, parali nebo urlici sreće, uvek se neka leva rodbina nađe da preuzme kolo, oni najmanje bitni kao da su bili najluđi i najradosniji, pa time zarazili i mladence i nas komšije. Ždralo se i popilo i previše na tom suncu podneva, đipanje u znoju iscrpelo je svatove. Iskukali su mladu koju je pod ruku kroz dvorište izveo stric. I predao u ruke svom voljenom, gledajući ga svojim preozbiljnim pogledom, kao da mu poverava deo sebe. Ostao je naslonjen na zid svoje kuće, pokraj stare majke, isprativši ih, surovo zgodan sa skoro pedeset, i nekako osušen u sjajnom crnom odelu, kao precvao suncokret.
Par večeri za tim, Lončar mi se javio posle dugog ćutanja. Odlučio je da je vreme da stvarno budemo prijatelji, prešao je preko svega, kako kaže-video da u onom drugom smislu nismo jedno za drugo. Nije mi nikada više pominjao svoje rediteljske porive, a prijateljstvo smo zadržali do danas.
Pojurila sam u neke nove zore, izbrisavši snimak iz bezbednosnih razloga.
- Kategorija:
- Gay erotske priče
- 30 Avg, 2024
- 5125 pregleda
Očekivano.
Prvo petica pa onda čitanje
Odlicno napisana prica, zavidim ti na bravuri koju si dokazala opisujuci detalje!!!!
A meni u glavi neka sirova romansa u Sabirnom centru featuring Davitelj protiv davitelja - Lončar pada sa čardaka, reanimiraju ga ali i dalje ne voli karanfile pa debelo najebe zbog toga
Jooj prelepa prica,ne mogu da se nadivim...Hvala ti na ovome.
Kako samo Tanja strast opiše... Miris tamjana kao da je sreo Jesen stiže dunjo moja na putu i nastalo je nešto novo, naopako obrnuto za 36o stepeni skroz ludo i neponovljivo. Bravissimo!
Haha Srki, pa meni su govorili da je vise glava pametnije od jedne!
@Itsrenoo nisam ih toliko gledala, neke bas volim, malo njih doduse. ali pogledaj i Go West, ako nisi, Ahmeda Imamovica, moguce da mi je bio podsvesna inspiracija,iako je to sad malko drugacija tematika
Au jbt! Sta vas dvoje petljate ili ste jedna dusa ti i Basi,postali ili od startasamo jedan mozak muski sve ovo pise, i da znam nije ni vazno,ova me je prica bas izula, cija god je svaka cast
Citam pricu, a kao da film gledam. Kako su mi ludi ti tvoji opisi sredine, predgradja, tako nekako idilicni, cak nostalgicni kao da sam i sam zivio tako. A nidje veze. I plus erotski element. Volim srpske filmove, pogotovo stare, i bas kao da sam odgledao takav jedan.
Uvek najbolja!