Позлаћена пичка
После ових прича о пичкама, бусању и освајањима, да кренем мало и ја о једној, првој вредној у мом животу која је заслужна за развој и моје сексуалности, необично јер је она отишла управо лево од ње. Није да се она жалила, научила ме доста и обучила, била је поносна када сам почео да гурам даље без ње и примењујем пренешено знање, пратила ме прилично активно и увек притекла у помоћ када треба, па и да сама ужива у својим постигнућима са учеником.
Јесте ли некад бежали од куће? Кад сте били мали и бунтовни? Само да направите хаос или из неког озбиљнијег разлога? Да вас траже по целом месту и коначно схвате да су вас заувек изгубили, а онда вас сретне неки комшија, пријави родитељима где се кријете и пишу вам се гадне батине. Е код мене је баш тако све почело.
Било ми је скоро осамнаест, тачније планирали смо да то пунолетство славим на нашем великом дворишту куће, са базеном, летња идила и журка од три дана и ноћи, све је то добро звучало у теорији, чак и било друго, мирније време и ми смо као клинци били нормалнији, било је бахаћења, али не и разбијања глава о стаклене флаше како то данас малци прослављају.
Ја сам већ тада био неко ко се не уклапа, крши норме, кад му се не свиђа само се окрене и отпутује, није ме ђаво држао на месту, преко лета сам радио за свој џепарац да ме не дркају и нико није смео ништа да ми замери, кева је била мирна кад су оцене у реду, а био сам штребер по потреби и ту последњу средње развалио с одличним само да све скинем с курца и онда на годину нестанем негде и размислим где себе видим даље.
Интернет још није био опција упознавања као данас, били су то сусрети по концертима или нека дописивања клиначка с познаницима са мора, која су се тада и завршавала, почињеш да дркаш по пет пута дневно и рука ти је преморена за пискарање, свуда те има но нигде се не задржаваш, живиш у некој промаји и тражиш се, сви мисле да се зајебаваш, млад си, а теби је најтеже. А лето најгоре, хормони запале ваздух, курац ти се не спушта.
Већ тада знам да много не бирам, ипак има пар ствари које пресуде, па је тада за мене то већином било старије друштво и старије женске, допуштао сам буквално да ме одвлаче и напијају. Невиност сам изгубио са женом старијом бар петнаест година које сам се већ следећег дана слабо сећао јер те ноћи ни сам не знам шта се није попило, прогутало и попушило. Јао што је сладак мали, говориле су, док нису почеле да ме меркају и кеве од пар другара па сам се ту због њих зауставио и све је остало на тим изласцима. Био сам ваљда неки магнет за старије жене са одраслом децом или без деце, да ме удоме и подоје, а и да ме измузу за своје потребе.
Међутим, у једном изласку после неке свирке, другар ме је упознао са Ацом из Панчева, који ми је одмах био пресимпатичан, онако кад те неко одмах отвори и провали, Шоми није могао да верује како сам опуштен са неким потпуно новим, зна ме од основне као повученог, не баш стидљивог али више неког аутсајдера коме све смета и све хејтује. Аца ме је освојио као нико, није био преотворен али имао је неке болесне шале и црни хумор а нико по његовом изгледу не би рекао колико је луд лик, тотално различит од свих око мене, а као да ми је рођени брат. Разменили смо бројеве и договорили да ћемо се дружити још тако заједно, али је био из другог града и то нас је мало успоравало.
Када сам га звао на ту прославу рођендана, објаснио ми је да му је непријатно да одбије али би дошао евентуално са кевом. Ту сам се мало и ја повукао, није прослава осамнаестог баш повод за родитељски састанак. Бар се моја кева не би појавила од блама, али има нас разних, ипак на то му ништа нисам одговорио ваљда да ме он не избламира пред друштвом а и слабо се ипак познајемо. Шоми се најавио и остатак екипе. Све смо смислили, навукли пића, хране што купили што сами справили, била би то наша ноћ, тог младалачког бунта, бар једном да нас маторци оставе на миру да мало издивљамо.
Кева ми је имала само једну ману. После смрти мог ћалета, удала се за будалу. А тај се одмах наложио да мени и сестри буде отац и захтевао да га тако зовемо. Кулирао сам докле год се то могло, игнорисао такве његове побуде и инсистирања, сестра је млађа па му се нешто и увлачила у почетку, намирисала паре са којима се код нас уселио и частио нас свачим да нас приволи. Немам ништа против другог брака родитеља, али као дете те то некада доживотно обележи. Мени је нарочито куповао одећу у којој ме је он видео, неке спортске ствари светлих боја, можда је по тим бојама знао да сам педер и свака част на интуицији (иако моје понашње никад то није до дана данашњег одавало) али од њега ми се све то гадило, био је баш неки одвратан тип пун себе па кад чујем увече како нам скаче по мајци пар пута ми је дошло да га закољем тако на њој.
Контао сам да неће ништа засрати тог дана, али наравно погрешио сам у процени. Нисам поменуо да је непрестано био алкохолисан и одмах се прикључио да пије с мојим вршњацима под изговором да ће он бити задужен за роштиљ за моје пунолетство. Онда су се само однекуд појавили и његови биртијаши које сам подносио горе него њега, и почели да галаме, а мама ништа није реаговала. Сестра је била са другарицама и требала да стигне тек касно увече. Нисам правио сцене, гледао сам да бар мало уживамо иако нас ометају, остали и нису реаговали па ме је то тешило.
Лепо смо се напили до времена честитања, а то су оставили за поноћ иако сам рођен касније, кренули су сви да ме грле и жвалаве кад је откуцало дванаест као да је стигла нова година. Ипак ми тако припитом ништа није сметало, док ми се из загрљаја другарица није само срушила на бетон у дворишту, а од шока сам једва повезао узрок тога. Мој очух и један од његових дебила пуцали су заједно из две пушке да се све заорило, мама је коначно истрчала, а ми смо већ другарицу поливали хладном водом да дође себи и једва је вратили у живот. Тада ми је друг објаснио да Виолета има болест срца и да не сме доживети такве изненадне шокове и убрзо су је одвели кући.
После тога све је кренуло низбрдо, моја екипа као да је због мене наставила да одржава вештачки неко добро расположење, али су се осули и већ многи отишли кућама. Очух и његови су пили без престанка и нису се склањали из дворишта, а пушке су држали налегнуте на столицама крај себе као за сваки случај. Скупио сам муда спреман да се обрачунамо једном заувек. Пришао сам му док нису разговарали и питао због чега је оно урадио. Објаснио ми је да је то обичај кад се нешто слави и да нема ничег лошег у томе, да је мене мајка превише чувала и направила од мене девојчицу којој све смета.
Пришао сам му ближе бесан довољно да му изврнем носину. Устао је кад је видео да сам се наоштрио, пушка је пала поред а он се затетурао. Не може ми ништа, мислим, свиња пијана. Ништа нисам говорио, све ми је ваљда читао из очију. Пришао ми је скроз и унео се у моје лице, уплашило ме је шта ће ми урадити, моји су остали одвојени а они његови од алкохола задремали, кад ме је шчепао доле и ухватио чврсто шаком за курац и тако држао гледајући ме у очи.
Никад нећу заборавити те речи. Требало је у тебе да пуцам, да видимо да ли си мушко или шта си. Говорио је из њега алкохол, али и она изрека да пијан говори што трезан мисли. Укочио сам се мислећи да ће ми силином стиска откинути курац, а он ме је одгурнуо уз подсмех, и на то се један од његових кретенчина гласно насмејао. Био сам шокиран и само се окренуо, вратио се друштву и више нисам реч проговорио, не бих знао како мајци да кажем за то, а један друг је питао да и мене полије водом јер сам блед као леш. Силом сам се насмејао због њих, планирао у глави шта ћу и како даље.
Стигла је и сестра и тада ми је било тешко,јер сам донео одлуку. О одласку, не о бегу. Само где? Смислићу. Кад су се сви разишли и поздравили смо се, са сестром сам распремио циркус, гледајући да ја све покупим а да она само односи у кућу да ја не улазим и да не сретнем ону матору будалу који је вероватно већ хркао на седмом небу. Да сам ушао гарантовано бих пронашао начин да га усмртим и данас лежао на робији сасвим безвредно.
Пожелео сам лаку ноћ сестри, мама је већ спавала. Нико није знао да сам се без пртљага упутио далеко. Најпре сам пошао пешке, ван града, ходао док ме ноге нису издале и алкохол из мене на ноћном ваздуху сав испарио. Сетио сам се Аце и како би ми пријало да је дошао, нисам се више питао с ким је хтео да дође, није могао имати луђу породицу од моје то је сигурно. Било је прекасно да га зовем, нашао сам неки такси на путу али нисам имао пара код себе и било је узалуд, само могу са стопирам. Нико ми није стајао, тада ми је први пут пало на памет да за такве прилике ваља бити женско и ако икада будем у сличној ситуацији носићу мини сукњу на издепилиране ноге па нек ме изјебе ко хоће само да стигнем где треба, далеко од свог пакла.
Стопирао сам на пар километара на путу ка Панчеву, сео бих да одморим али је почињало да ми се спава, та ноћ је била најдужа у мом животу. На крају, скоро пред свитање, један старији господин ми је сам стао, да ме је зачудило, и само рекао хајде мали ускачи. Нисам имао снаге да размишљам да ли ће ме јебати или ми повадити бубреге, само ми је пријало кад су точкови испод мене кренули. Питао ме пар питања а онда почео нешто о себи, што нисам ни чуо ни запамтио, није ништа тражио од мене, рекао је да живи у Панчеву и није проблем да ме тамо избаци. Напоменуо је додуше да живи сам и да могу остати код њега ако немам где.
Рекао сам да идем код друга. Оставио ме је у близини неког парка, како сам тражио, и чим сам изашао сручио сам се на једну клупу и ту коначно заспао. Кад сам се пробудио, поломљен од савијања и неудобности, био је већ дан, црева су крчала, а испод клупе ми је лежао телефон који је испао и чудно да ми га нико није украо, ваљда је остало неко зрно среће и за мене. Позвао сам Ацу да му кажем да сам у његовом граду али да никоме не каже. Био је у почетку сумњичав, па мало уплашен, а онда је рекао да стиже по мене. У том моменту започело је моје спасење, али и многа друга откровења.
Аца се појавио и чврсто ме загрлио на сред града код тог паркића кад су већ људи ужурбано пролазили и било је мало напријатно, али ваљда сам личио на клошара који спава по клупама и сажалио се. Рекао сам да немам пара а да нећу да се враћам кући, лупетао сам у бескрај тако унезверен, изморен, повређен и изгладнео, гледајући њега како се само нежно смешка као да има решење за све моје проблеме. Рекао ми је да живи сам са кевом, да је она јако либерална и да могу код њих да останем колико год хоћу, па било то заувек, само да ипак треба дар мајци да се јавим. Рекао ми је да је пет година старији, и није ме чудило, размишљао је много паметније од мене.
Нисам журио да се икоме јавим, било ми је битно да су остали иза мене и да више не морам да их трпим. Био сам спреман било шта да радим, на то сам навикао као да сам унапред знао шта ме чека, зарадио бих и отишао негде другде, волео сам да путујем више од свега на свету, и не бих им дуго досађивао. И на те моје идеје само се слатко смешио док смо се ближили превозом до њихове куће, или боље рећи виле, у забаченом крају, старе грађевине лепо одржаване, огромне за њих двоје, одмах ме је све занимало откуд да су ту и да је све то њихово.
Када смо ушли и Александра ми се представила, одмах сам скапирао да је сину дала своје име, а она је то потврдила речима да није хтела да живи са мушкарцем већ само да има дете, и да су она и Аца сасвим довољан тандем, један duo fantastico и да ни сам Аца то никада није пожелео променити. И деловали су срећни тако. Вила је била наслеђена од Александриног оца који је био дописник за неки инострани новински лист, а и тај посао је касније она преузела, говорећи да се тиче писања из области алтернативне медицине и здравља, у шта се нисам удубљивао.
Нити сам то могао док сам је гледао. Личили су. Он је имао све што треба имати мушкарац, а она све што чини једну жену, па ипак изгледали су као близанци, и зато што га је родила са тек двадесет и нешто. Често би га помазила по глави и нежно погледала док нешто говори, али није било никаквих инцестуозних назнака које би ме брзо удаљиле из новог дома. Његова коса била је плава и уредно подшишана, а њена плава и дуга, у коврџавим таласима. Црте лица су им биле уске и носеви шпицасти, очи обома плаве и миле, пуне неке топлине. Као да сам се нашао у некој бајци.
Када су ме пустили да се наспавам, у једној од гостинских соба пријатно хладних јер су биле окренуте од сунчане стране, препородио сам се и устао тек у касно поподне. Чекали су ме једнако љубазни, спремивши неке оброке које нисам у животу окусио, Александра је сама сакупљала зачине које сам тек тада чуо да постоје, било их је доста љутих али више необичних, неких необичних врста поврћа и воћа и схватио сам да живи у складу са својом алтернативном професијом, да је то пренела и на Ацу, једино је сва та финоћа и константна радост зачуђивала, док ми није постало јасно да они живе неким мирним и слободним животом, не робују никоме нити су кога поробили, а ја бих и као њихов роб ту уживао у свакој благодети.
Ако ти не будемо одговарали, пронађи посао и настави даље, ма колико те заволели, а већ те осећамо тако блиским, никада те нећемо спутавати. Слушао сам је док ово прича, а Аца је климао главом, као да су у нечему се договорили. Ничему и нисам могао да се опирем када је све изгледало као да сам запао у сам рај. Сутрадан сам се ипак јавио мајци, доста смиренији, рекао да сам на безбедном и да ме не тражи. Плакала је, али то није био први пут.
Поподне су ме одвели у шетњу градом. Гледао сам та два дана Александру у различитим полупровидним, цветним хаљинама неодређених боја браон и зелена, као шумска вила. Била је грађена као девојчица и као жени нико јој не би дао више од тридесет и можда две-три, а имала је тачно четрдесет и четири када смо се упознали. Примећивала је и пратила те моје погледе по свом витком телу као нешто најнормалније и јако сам брзо престао да се снебивам, гледајући у разне тачке да видим да ли ће јој то сметати, али она се само јаче извијала, као да ми открива све више и све то бојила својим нежним осмехом скоро детињим да ме је скроз опила и не знам ко би јој остао равнодушан.
Било ми је јасно зашто је желео да је доведе на мој рођендан. Али је ипак боље што смо се упознали овако, на њиховом терену, где сам и ја постао неко други. Посматрала је сада и она моје тело, говорећи како и тог другог дана носим одећу у којој сам дошао и да је то недопустиво. Нисам стигао ни динара да понесем, а камоли преобуку, шалио сам се, а она је замолила Ацу да се за то побрине и донесе ми нешто своје одеће по мери а да му тренутно не треба. Одмах се бацио на тражење али брзо вратио на терасу где смо седели, подсећајући је да су баш пре неки дан празнили ормаре и све живо је његово одвојила за прање, остало је пар свакодневних крпа које му требају. Ух, и не пере ми се то све, рекла је, видећу има ли шта нормално можда код мене. Отишла је у своју собу у потрази за бар неком летњом неутралном кошуљом и шорцем. Грађа ми је била мршава и могао сам се увући у било шта, а Ацине ствари би висиле на мени, био је крупнији од мене и развијенији.
Није се дуго враћала па смо одлучили да јој помогнемо да нешто нађе. Нема ништа, рекла је, држећи преко руке неколико тамних летњих хаљиница као што су биле оне што је носила. Осим ако не желиш нешто од овога? Насмејала се кикотом а Ацин кикот је то пратио. А што да не, додао сам у неком свом бунилу, а она ми одједном добацила десетак хаљина у наручје и наставила да чепрка по ормару.
Срце ми је чудно залупало, а Аца је само подигао обрве ка мени па погледао у хаљине као да ми поручује да ипак пробам. Прочитао је моју жељу из тог снебивања. Без оклевања, скинуо сам се пред њима у боксерице. Александра ме је са осмехом само летимично погледала, а Аца је помало бестидно пратио шта радим. Стао сам испред великог огледала и навукао брзо прву која ми је била у руци. Трансформација! Моје тело је сада подсећало на тело његове мајке. Витко, женско, слично одевено. Ух, мали, па права си риба! Ускликнула је она срећно када се окренула. А ја сам дуго посматрао себе, чудио се себи откуд ме то лудило ухватило одједном, пред људима које сам тек упознао, да ли је могуће да сам се тако опустио са њима. Гладио сам бокове и пипао празна места на грудима, а Александра је радила исто, смејући се и говорећи да ни њене груди нису много веће.
Вратили смо се на терасу као један мушкарац и две жене. Бар је у мом случају одећа учинила да се осећам потпуно другачије. Нимало непријатна ми није била та промена, чак ме је узбуђивала као нешто невероватно освежавајуће. Аца није скидао поглед са мене док нисам почео да му то узвраћам да би се бар мало постидео и престао да ми отежава док се борим са новим навикама. Потези руке као да су ми постали другачији, не женствени него се мушко у мени усклађивало са том новорођеном женом и кроз мене су водили неки дијалог упознавања од кога ми је треперило цело тело и изненада ми је постало вруће у тој до тада пријатно хладној кући.
Атмосфера и то како су водили разговор у неком другом смеру да не буде ова новина у центру пажње чинили су да осећам стварно оно што кажу да биолошка породица не мора да буде она права којој припадаш, него са блиским људима и истомишљеницима које на свом путу упознаш можеш формирати и много јачу везу од оне коју ти је природа дала и коју си такву прихватио по рођењу. Аца је констатовао како би он желео да нам тог дана спреми вечеру, али пре тога мора јурнути по неколико састојака до града. Мајка му је додала списак још неких ствари које су чекале на куповину.
Када је отишао наступила је помало напријатна тишина међу нама. Али је она то прекинула изненада нечим што ме је доста шокирало. Само је сипало из њених уста: Причао ми је о теби, како вас је Шоми упознао. Сваког дана ми је причао о теби. Можеш ли да верујеш? Мислим да му се баш, баш допадаш. Кажем ти то јер не верујем да ће ти он то икада рећи, није такав, превише би се плашио, а и мораш га разумети у томе. И сада кад те је довео, јасан ми је разлог томе. Веома си леп младић, васпитан, нежан, одувек сам желела таквог за Ацу. Одувек сам знала да га не занимају девојчице. Кажем ти то, у строгом поверењу, знам да ме нећеш одати. Али те тиме не наводим да поступаш по моме, ако привлачност међу вама није узајамна. Нити ће то реметити оно што смо ти рекли, да је наша кућа и твоја, и да би у њој и твоја девојка, ако је имаш или нађеш, једнако била добродошла!
Лађе су ми потонуле. Ни на крај памети такво нешто. Хаљина на мени као да се од очаја угужвала. Нисам је гледао. Допадала ми се она. Нисам размишљао о њеном сину н тај начин ниједног тренутка, без обзира на необјашњиву присност која нас је везала још у Шомијевом присуству. Није ми деловао као хомосексуалац, напротив, више као нихилиста којем није потребан нико и не верује у везе и никаква допадања.
Одједном ми је Александра пришла, померила ми руке са мог крила и опкорачила ме ногама. Има ли мојим шоковима краја? Али знам, да се теби више допадам ја! Шапнула ми је у ухо и затим ме пољубила влажно испод уха. Аутоматски сам је загрлио чврсто обема рукама као сламку спаса. Почела је да меша куковима док се смешка, говорећи како је природу тешко победити и да то никада не треба да радимо. Да се спутавамо? Да, баш то, рекла је, месила ми је већ дигнут курац као да га дрка својом тежином на мени и изгубио сам дах. Полако, рекла је, устајући да би клекнула поред моје столице.
А шта ћемо са Ацом, сад ће се вратити? Упитао сам је, а она се само смешила. Месила је сада руком курац пред својим очима који је добијао на тврдоћи под њеним вештим додирима. Уздисао сам као да ми је последње, гледао мало у њене прелепе очи док ме гутају, мало у врата када ће стићи Аца. Мој син не би замерио, рекла је, чак би се радовао да те ја припремим, за било шта, не мора бити за њега. Све ми је мање било јасно о чему прича, хтео сам само да је лудачки појебем на тој тераси нека види читаво Панчево, и њен син и сви. А она је балансирала, држала ме на узици, заповедао је њен ритам којим током идемо, ја сам само дрхтао и пратио.
Ослободила ми је курац боксерица и хаљине, почињући тек лако да га сиса уснама. Прождирала ме је погледом. Шта год да се деси, рекла ми је, само се немој везати, у емотивном смислу, за мене, за било кога. Исто сам научила и свог сина, једно је уживање а сасвим нешто друго са киме како живот планираш. Ако на планираш све да даш, да се жртвујеш и будеш једнак са неким, да живиш у заједници, небитно да ли је то брак чак и не верујем у брак, онда та страст може емотивно да расте. Без тога и пре тога све је само секс, божански, једна рајска размена међу телима, којом дајеш много тога из себе, али не дајеш себе. Схваташ шта ти говорим зар не? Упитала ме је али није чекала мој одговор, већ је уместо тога дубоко у себе усисала мој курац, потом га извадила да ми каже да је велик и да јој је прелеп, а онда наставила неометано да га дудла док ме није измузла право у грло, а ја се грчио у њеној хаљини на столици терасе где су могли пролазници да нас виде.
Да ли нас је Аца тада видео или није, никада нисам питао. Вратио се радостан набавивши све потребно и са посебним еланом нам приредио незаборавну вечеру коју је допунило и скупо, црно вино. Александра се понашала и даље најпријатније, чак мајчински према мени једнако као према њему. Ма колико пријало у себи сам варио ове необичне ствари како то осамнаестогодишњак може да вари. Збуњивало ме је и питао сам се да ли да допустим курцу да и даље одлучује уместо мене или да пронађем зрно памети и да одем док нешто не крене како не ваља.
Остали смо дуго на тераси нас двојица, док је Александра расклањала и прала суђе одбијајући да јој помогнемо у томе. Поново иста блискост међу нама, у мени мала доза кривице а не знам ни како бих му рекао. Када ме је опила сва збуњеност, ситост и већа количина вина, поздравио сам их и повукао се у свој део виле да одморим, а заправо да мало будем насамо. Сна није било, већ дугих одмеравања шта да чиним , разне мисли о породици, очуху, Александри, нису ми давале мира.
Вртео сам се дуго, устајао и посматрао Панчево кроз прозор на спрату, када је после поноћи гола ушла у моју собу. Мале груди прекривали су јој златни таласи косе. Пришла је и пољубила ме у уста без премишљања, а моје усне су то прихватиле као да су наручиле њене пољупце. Зграбио сам је јер више нисам могао издржати. Сетио сам се како је хвалила мој курац и желео сам да га што пре осети и да ја осетим њу. Напипао сам глатку пичку која се брзо отворила под мојим брзим прстима. Пунио сам је са два прста док ми је у заносу висила око врата.
Помислио сам да је свршила колико сам их јако трпао унутра па напоље, у једном трену је само клонула а ја је прихватио и положио на кревет. Подигла је колена и раширила ноге. Међу њима се указала скроз росна пичка под златним длачицама и ситним коврџицама и видевши је више нисам био нормалан. Легао сам пеко ње, само га убацио у мокру пичку и тргао неколико пута до краја. Вриснула је при последњем, најјачем убоду после којег сам се ту испразнио, изливајући дубоко у њу. Није ме пустила из загрљаја.
Остала је у соби враћајући ми снагу. Поново ми га је сисала уснама, затим дркала грлом такорећи, и опет сам је напунио не знам одакле толике сперме више. Није одустајала и није ме пуштала, незасита, није се одвајала телом од мене. Знала је шта је тело младића свеже пунолетног, можда не исцрпљује баш сваког дана неког попут мене. Када ми је вратила ерекцију четврти пут, наместила се да ме јаше као златна кобила, и јесам је јебао као излудео коњ, сваки пут је трајало све дуже, а курац је више био у њој те ноћи него на ваздуху. Измузла ми га је својом позлаћеном пичком небројено пута у тих неколико сати, избројао сам да је било пет, али није веровати мојој математици лудог коња. Једва да нам је то било доста.
Помислио сам да Аца све зна, како је и сугерисао њен говор и на шта је упућивао. Свака породица изгледа има свој начин васпитавања и увођења у живот, а њихов метод ми је ипак дражи од оних мојих код куће. Морао нас је њен син и чути, мени се чинило да се цео спрат виле тресао од нас и да смо били прилично гласни. Следећег јутра уа доручком била је нешто хладнија према мени, просто се исцрпела. Но није недостајало оне почетне топлине у опхођењу и није смело ништа да ми фали, као да сам још увек гост у кући коју су ми понудили на неодређено. Не бих то никад користио нити неког новог доводио и већ следећег дана прошетао сам да пронађем некакав посао.
Запослио сам се као конобар у кафићу у првој улици којом почиње цивилизација одвојена од старе виле. Пролазили су дани када сам Ацу слабо виђао, одлазио је у Београд где је завршавао студије физике, а ретких вечери када је кдо куће свратио би на кафу у кафић. Није пуно говорио, а све би рекао тај осмех наслеђен од мајке. Ухватио бих како ме кришом посматра као када гледаш некога кога никад нећеш имати и нисам баш знао како да се носим с тим сем да му останем пријатељ захвалан за све што је учинио за мене и буквално ме спасио са улице.
Иако сам кући долазио уморан радећи и по две смене да бих полако скупљао новац да се осамосталим, Александра није за то марила и по читаве ноћи би ме јахала без штедње и када је знала да морам устати рано, није завршавала пре три по поноћи. Био је то период мог живота када сам се надобијао пичке колико просечан стрејт мушкарац може пожелети у току једног шездесетогодишњег века. Навукао сам се и није ме мрзело ни да спавам по сат времена пре почетка смене само да је не изневерим и да досегне ону квоту оргазама коју је замислила. Неки су били кратки, учестали, а неки серијски, када се тресла подамном дуго као у делиријуму да ме је чак забринуло шта јој је, али би само настављала и ни на филму нисам видео такву упорну незаситост жене нит икада касније у животу упознао иједну по томе сличну.
Трајало је тако још пол године, када је за Ацин рођендан дошао један његов колега са факултета. Приметио сам одмах да јој се допао, имала је исте моменте почетне еуфорије као са мном, мазила би једну голу ногу уз другу и увијала се док седи као да га позива да је узме, понесе и изјебе. Како је почео чешће да долази, носила је све дубље деколтее на својим хаљинама, иако је било хладније време а није имала буквално ништа у тој сфери да покаже. Али успела је. Горан, како се звао Ацин сад већ друг, почињао је да долази и без најаве, а онда једног дана и без Ациног присуства.
Слушао сам их док стењу у њеној соби на спрату поред моје, препознавао исту матрицу уздаха и бурних свршетака. Замишљао сам да ли му је већи и лепши од мог и којим речима је њему то рекла. Рекла је да се не везујем, бар ме је упозорила. Мада сам се неизбежно упитао јесу ли све такве, а неке те макар упозоре. Пре тога нисам спавао због њеног јахања мене, сада због јахања по другом. Аца је све то трпео без поговора, можда се и није питао о томе, читајући своје завршне скрипте у малој соби у приземљу.
Једног дана пред зиму је дошао у кафић и рекао како му је доста. Само смо се погледали, није објашњавао. Позвао ме је на камповање са још два друга, није звао Шомија да се ја не враћам на оно старо што је иза мене. Било је већ хладно за преноћити у некој планини, али узео сам тај викенд слободно јер је и мени све већ досадило. Град ми је био и даље непознат, нисам био неко ко се брзо отвара и сем њих двоје никога нисам упознао за тих скоро годину дана, осуђен да слобода коју сам тражио буде и оно што ће ме заробити. Скупио сам чак доста новца да одем, од своје плате ништа нисам морао да плаћам, на томе је Александра инсистирала, па ипак више нисам ни знао где бих.
Када смо нас двојица тог јутра кренули на пут ка југу, требало је да нас на перону сачекају остали. Аца је говорио како касне, нервозно палећи цигарету. Питао сам га да ли им је јавио исправно време, потврдио је не гледајући ми очи. Чекали смо још пола сата док није преломио. Не чекамо никога, рекао је и погледао ме, слагао сам те само да би кренуо са мном, нико други није позван, планирао сам ово, овако подмукло, ако не желиш да пођеш сам са мном, разумећу. А ти би ипак кренуо даље сам? Питао сам. Није одговорио. Какви чудни људи, била ми је мисао, а мислио сам да је чудан мој однос са пређашњим укућанима. Па добро, слагао си јер си се плашио да нећу поћи, ето видећеш да хоћу, па ћеш превазићи страх! Насмејао се кад се пробило и тихо зимско сунце.
Нисам знао шта са њим. Ипак, ишло ми се да мало променимо место. У возу је заспао наслоњене главе на моје раме и када је схватио јако се тргнуо, извинио и померио, а мени је било мало смешно. Када смо стигли, ипак је разгрнуо два шатора, што је било океј да нас је стварно било четворо. Дај немој зезати, кажем му, па стаћемо у један, нисмо толики! Нећу да помислиш нешто што не треба, одговара он. Гледам га кад ме не гледа, као читам нешто што ми не каже. Мајка му је много причљивија, а можда је баш то родило ту тишину у њему.
Младост је лудост, кажу. У ранцу сам из зајебанције носио спаковану једну од Александриних хаљина. Дрхтао сам од зиме када сам је обукао на голу кожу у свом шатору и изашао ка Ацином. У његовом као да је било топлије, или га је правилније затворио или је био топлокрвнији од мене. Тргнуо се из сна када сам му рекао у мраку да ми је јако хладно и ако могу остати код њега. Подигао ми је своје ћебе да се подвучем, а ја сам се прилепио уз њега и загрлио га, да се боље угрејем. Мировао је, ваљда као да спава, боље него да ишта покушава. А само му се нуди. Повремено бих га пољубио овлаш у чело у својој дрхатавици која се појачавала што се више грејем. Тек на трећи такав пољубац подигао је главу и узвратио загрљај око мог струка.
Јеботе шта је ово на теби, викнуо је у чуду. Смејао сам се а он палио батеријску лампу да скенира цветове на маминој хаљини. Остао је у чуду и уздахнуо, скинуо руке са мене. Хоћу да будем твој... Твоја... Да пробам. Сипале речи из мене. Блага светлост је остала да нам обасјава лица. Гледао ме је тужно и пустио ме да причам док није поверовао да заиста то желим. Лупао сам свашта само да га одобровољим. Нешто се опет ново пробудило у мени.
Кренуо сам скроз полако ка њему, да му масирам курац онако како је Александра месила мени. Већ је био сасвим истегнут, мањег обима него код мене, али довољно да легне широм длана и да га целим дланом затежем. Не знам да ли је ово добро, шапнуо је, волиш ли је? Ма не, рекла је да се не везујемо, да је не заволим. Да, то су њене речи, само не знам зашто код мене нису упалиле, ја сам заволео тебе! Ни са том изјавом нисам знао куда бих, остало ми је само да га све брже месим, на уста ми је ишла вода од узбуђености иако курац још пробао нисам, пожелео сам из све снаге да му га издудлам за памћење, нек та једна ноћ буде наша заједничка, он је то већ желео од раније а ја ћу тада знати да ли ме то привлачи.
Није ми пустио избор и зграбио ме сам и преврнуо, завлачећи се под хаљину да он мени пуши. Пореметио ми је план, али чим је курац осетио меке и влажне усне на себи, само сам се препустио. Он је то очигледно радио много пута до сада, цуцлао је курац другог мушкарца као да то није ништа ново, као лизалица. Гледао сам како му потонем у грло, а он је гледао у мене. Онда је ногом случајно шутнуо лампу и остали смо опет у мраку. Чинило ми се да ми гута цело тело а не само курац, буквално устима ме је целог вукао ка себи и враћао на тло, у мислима поредио сам како је ипак боље и снажније ово мушко пушење него што ми је то радила Александра. Исцедио ме је два пута заредом. Ти си хтео мени прво? Питао ме је смејући се с мојом спермом како му цури око браде. Подигао сам лампу. Нећу више, хоћу да ме туцаш, Александре.
Ту му није било свеједно и скроз се поруменео као да смо се малочас упознали. Није ми битно ако ће и да боли, ништа ме више не брине! Викао сам и објашњавао, а он је ћутећи ме окретао ка себи, милујући цветове на мојим боковима, испружајући тврди курац ка мени. Провукао сам се да га дркам и да му гњечим јаја, а он је све брже уздисао. Сагнуо се над мојим дупетом и санео с њега хаљину, спустио главу да га добро обради. Пљувао је, лизао је и гурао језик у моју невину рупицу, а све ме је тако дражило да сам врискао, на то би се он смејао и загрцнуо па ме прстима ширио. Осећао сам да ми је у анусу накупљено пљувачке да ако се померим исцуреће.
Тада ме је зачепио главићем. Пружио сам се ка њему свом снагом да ми уђе. Гурао је и он али сам био претесан. Само тај први пут, јебено непрокрчен. Забио се свом снагом да је буквално легао на мене и коначно је кренула да улази у унутрашњост једна неман,чинило ми се, да је сада много огромнији од мог и да нећу преживети. Мазио ми је уши, косу, љубио врат да ме опусти а и сам је био нервозан и задихан. Боли ли те? Боли ли? Стално је запиткивао како год још мало уђе. Дрмао сам боковима да већ једном уђе. Ушао је скроз, кад смо већ спорије гурали, ваљда је постало унутра клизавије. Почео је да ме јебе, а са тим осећајем у хаљини сконтао сам да ми много прија и да је можда ово то што сам чекао и тражио.
Болуцкало је и све пецкало изнутра док пробија, а и кад је пробио бол се није повлачио, физички је први пут доста напоран и не може без бола, осим можда сане знам каквим лубикантима, али је мени у глави било тако моћно да није било важно шта на том путу пецне и боли. Осећај поседованости ми је био тако необичан као нешто што сам веровао да не постоји и да мушко не може искусити. Курац ми је балавио по стоти пут док ме Аца јебе,али сам хтео да само на то мислим,осећам његове ударе и будем његов и његова, како он то жели.
Испуњавала ме је једна нова димензија секса,и можда зато што је све баш било овако лудо испало и све десило апсолутно без плана да је било оволико узбудљиво. Никад касније нисам за кратко време свршио толико пута толико бурно. Аца је био веома издржљив а и добар учитељ, увек је питао да ли је ова и она поза добра, како се осећам, причали смо док се јебемо и тако смо и наставили касније па нас је то опустило да можемо бити отворени и некад допустити и неке прљаве речи један другом да нас напале. Очигледно га нисам добро познавао пре тог нашег првог секса,каква је фина особа а каква добра звер у кревету.
Лизао сам му сперму са курца који је ми је растурио гузу, а он ме гледао као да сам луд. Хтео је да пређе он у други шатор, да ме остави да саберем утиске шта од те две ствари ја више желим. Нисам га пустио да изађе јер не бих то поднео. И нисам га пустио до јутра кад смо изашли заједно. Постојала је девојка са којом сам излазио, чак смо заједно отишли и у Београд код мојих да покупим неке ствари и обиђем сестру и мајку. Аца је лети имао нека своја дешавања, добио је посао у фирми с којом доста путује у том периоду и имају неке стручне конференције. Завидео сам му што је видео Лондон, Праг и Москву много година пре мене. За наше камповање остављао је зиму још дуги низ година.
Ето то је била моја исповест, мало еротска а мало животна. Нисам је кориговао па је таква каква је. Преопширна је јер је све спаковано у једно, не волим да парчам, више туђе читам и то вам је за сада то од мене. Ко је уживао читајући драго ми је, ко није јебига, читајте о неким другим пичкама онда. : ) Свако добро!
- Kategorija:
- Bisex erotske priče
- 2 Sep, 2024
- 4122 pregleda
Odlična priča, uopšte nije preopširna i baš zanimljivo za čitati. Prva koju sam stigao da pročitam od dolaska na ovo mesto i nije baš moj fah, ali odlično napisana i drži pažnju.
Dobra i interesantna priča, baš dobra
Prica je neverovatna,osecam kao da sam gledala film... jedino sto fali,nisi napisao/la kakva je Aleksandrina reakcija bila kada je saznala za vas.
Jedno veliko BRAVO - odlično iskustvo - svaka čast na iskrenosti - takve priče volim - veoma iskreno i lepo sročeno i spakovano - uživaj u svaom trenutku - sex je pravo opuštanje - muški sex ili ženski - ne bitno - trojke - važno je da ga ima....
Svaka čast kako je napisano!
Ispalo je baš dobro. Jebeni život. Svaka čast.
Pravo osveženje i lek za dušu.
Oxoxo Džuli, pozamašno!
Lepo je ovo! Bravo!
Bravo, kakav potencijal.