Kraj detinjstva
O sebi neću previše, osim onoga što je bitno za događaje o kojima pišem. Ja sam tatin sin. To mi je sada lakše da napišem i priznam jer se bližim tridesetoj. Kao tinejdžer, to nisam zapravo kapirao. Sad mi skoro neverovatno, ali tako je. Naravno da sam bio svestan da imam mnogo skupe patike, da za moj računar neki drugi roditelji rade godinu dana i slično. Valjda zbog toga što se nisam razmetao i kurčio previše, nemam pojma. Nikad sebe nisam doživljavao drugačijim od ekipe koja je bila oko mene, iako sam sigurno bio u mnogo boljoj situaciji od drugih. Nisam u tim klinačkim danima ni razmišljao kako me ti drugi doživljavaju niti mi je ikad palo na pamet da mi neke stvari padaju u ruke samo zato što sam nečiji sin.
Osim što sam bio baš mršav kao klinac, rekao bih da ne izgledam loše. Visok sam, od devojaka sam uvek dobijao komplimente za svoj duboki, skoro promukli glas. Često bi znale da kažu imam baš opasan pogled, iako sad, kad vratim film, nisam siguran da me nisu folirale samo zbog toga ko sam i čiji sam.
Možda sad dolazimo i do razloga što me neko čudo tera da pišem ovo. U drugom srednje, smuvao sam se sa Bojanom. Godinu dana mlađa od mene, Bojana je jedna od najlepših devojaka koje sam upoznao u životu. Ako ću baš iskreno, u tom našem muvanju ja sam bio skoro statista. Njen brat od tetke je moj školski i ona se povremeno muvala u našem društvu. Kad kažu za ribu da je avion, Bojana sigurno može u tu kategoriju i to na sam vrh. Gde god da pogledaš, ne znaš šta je slađe. Dok je bila baš klinka furala je dugu smeđu kosu, a kad je upisala srednju, skratila je do ramena i ofarbala u plavo. Krupne plave oči i sočne usne. Lice oblo, a skoro mršavo, pa joj crte lica toliko dolaze do izražaja da ne možeš da je se nagledaš. Iako se nikad nije oblačila previše provokativno, tako ju je priroda podarila da nije mogla da sakrije, čak i da je htela. Kad hoda, hoda kao da je na pisti. Možda najlepše sise koje sam okusio u životu. Krupne i raskošne. Pod njima sve ravno, utegnuto i tanko. A kad prođe pored tebe, čik se ne okreni da ne baciš pogled. Guzica savršena. Jaka i obla. Ljulja ti se mozak zajedno s njom. Nije trebalo dugo da me Bojana propisno zaludi i da se ludo i potpuno, kako to samo klinac i može, zaljubim u nju.
U to vreme Zlatibor nije bio ovo u šta su ga danas pretvorili, ali su imućniji ljudi polako počeli da ulažu u nekretnine tamo. Tako i moji kupe neku vikendicu, ništa specijalno, ali lepo sređenu i baš u tom planinskom stilu, sa malim dvorištem. Ponekad bi vikendom Bojana i ja, zajedno sa mojima, odlazili gore i uvek bi bilo super.
Bio je sam kraj 2013. Po prvi put, ja sa društvom slavim novogodišnje veče u toj vikendici. Nisam imao još uvek dozvolu, kao i većina mog društva. Jedan drugar je svojim autom vozio deo ekipe, a Bojana, jedna drugarica i ja smo išli sa mojim ćaletom. 30. decembar, ćale se malko okrepio i odmorio, pa seo za volan i krenuo nazad, uz dogovor da nas pokupi kad mu javimo.
Sad, znate svi kako to ide. Klinci, prazna kuća, cuganje, muzika do daske, zezanje i ludnica. To veče je bio plan da ne idemo nigde, a sutra za novogodišnju noć da negde izludujemo. Kao pušteni s lanca, drugari i ja cugamo, prosipamo fore, devojke nam malo prave društvo, a malo za sebe ćaskaju o ženskim temama, gledaju TV, pokazuju šta će koja da obuče za doček i sve to.
Nije se još ni smrklo skroz, a nas četvorica već poprilično pijani. Ja sam mešao sve i svašta od pića, glumio budalu i cirkuzanta sve vreme, a alkohol i ovako nisam nešto sjajno podnosio. Sećam se, devojke nam tamo u kuhinji spremale špagete, a ja već nisam mogao ni da ustanem sa troseda u dnevnoj. Svest mi se muti, muka kreće, pomažu mi drugari da se odgegam nekako do kupatila, prekid filma.
U potkrovlju vikendice je jedna spavaća soba i toalet. Stave me oni gore u tu sobu, da me sklone od galame i puste me da se otreznim, a oni nastave zezanje u prizemlju. Bojana me povremeno obilazila, pitala treba li mi išta, zezala me što sam se prvi našljokao i ceo taj fazon. Ja čas spavam, čas mi haos po stomaku izaziva želju da crknem odmah i prekratim muke. Povremeno popusti, pa onako sav sjeban ležim i slušam šta rade oni dole. I dalje muzika, galama, smeh, sve kako treba. Prolaze sati, ja sam možda jednom uspeo da ustanem i u tom malom veceu obavim šta treba. U neko doba, jedan od drugara, Džoni, popeo se gore da vidi kako sam. Kaže da su promenili plan i da će ići malo do trga da vide šta ima. Ja onako u polusnu mu nekako mahnem i poručim da se opusti i ne brine za mene, pa ćemo sutra u pravo zezanje.
Kad sam se ponovo probudio, osećao sam se mnogo bolje. Valjda što sam par sati uspeo da spojim, a da me ništa ne budi i ne cima. Žedan kao nikad, sprženo i suvo mi grlo, opipavam po podu i tražim flašu koju mi je Bojana ostavila. Prazna. Pridignem se i krenem iz sobe, a kako sam izašao u mali hodnik na potkrovlju, kao da me neko kopljem probio kroz stomak. Verovatno je neko doživeo i zna, iz čistog mira onaj pomeren i uvrnut nagoveštaj da nešto nije kako treba.
Iz tog malog hodnika drvene stepenice vode pravo u dnevnu sobu, vidi se delimično i kuhinja. Dole svuda mrak, jedino što kroz prozore dopire malko svetla. Tišina skroz. Ja, kao ukopan, stojim pred prvim stepenikom i ne mogu da maknem.
- Super ti je tako - čujem kako šapuće neko dole, čujem kako se smeška dok izgovara. Džoni. Najstariji iz ekipe, lik koji je dovezao drugi auto. Sad mogu da pametujem i da pričam kako sam uvek u vezi njega imao neki čudan osećaj, ali stvarno je tako. Iako deo našeg društva, nikada mi nije bio blizak kao par drugih. Možda sad preterujem i umišljam jer sam ga toliko dugo mrzeo, činilo mi se da me uvek gleda sa nekom dozom prezira. Ali, nije mi on ništa kriv. Pružam korak konačno, misleći da šapuće sa svojom devojkom i da su oni ostali budni u dnevnoj posle izlaska.
- Ej...nemoj - tu, na prvom stepeniku, zamalo nisam umro. Moja Bojana. Stoji do samog zida dnevne sobe. U crnoj haljini koju je ponela za doček. Ovaj se naslonio do nje, skoro da joj se navalio na dupe i rukom je hvata oko struka.
I sad se osetim kao najveći slepac i pička što nisam strčao niz one jebene stepenice. Tražim sebi izgovor i opravdanje. Tešim se da je šok bio preveliki za jednog mamurnog i izmučenog klinca. Da nije bilo šanse da uradim bilo šta, osim da se opet okamenim i osetim kako mi tutnji u grudima.
Trlja joj Džoni dlanom uz haljinu, po boku. Ona se otima, ali ne beži od njega, već mu nešto šapuće i ubeđuje. A ta haljina...išli zajedno kad ju je kupovala, tesna i dugačka, oko vrata neki sitni srebrni vez. Sise utegle i napinju, a Bojana opet nešto s njim, ubrzano i nerazgovetno. Ovaj ne skida ruku s nje, samo se nagao ka njoj i kao spustio malo glavu da je bolje čuje.
Samo ju je okrenuo. Kao da je stvar. Kao da nema svoju volju i svoje telo. U sred šaputanja, dograbio je sa obe ruke oko struka i koraknuo tačno iza nje. Kad se nije oglasila, kad nije ni pokušala da mu zaustavi ruke koje su od pozadi krenule na sise, u meni se nešto stisnulo i puklo.
I sad opet vraćam film, iako sam verovatno gledao prizor od koga mi puca srce, iako sam kao debil skoro čučao na prvom stepeniku da bih video šta se dešava dole, nešto me je sprečavalo da makar pustim glas.
Bez reči, gnjavili su se i hvatali uz zid dnevne sobe. Mesio joj je sise obema rukama, gurao napred u njeno dupe, pa je spustio ruku i počeo da joj povrće haljinu uz butine. Tek tad je njena ruka krenula nazad u pokušaju da ga zaustavi, a već joj je guzica do pola otkrivena. Crne tange. Moje omiljene. Jedva da ih vidš od sočnih guzova koje je Džoni skoro skroz otkrio, zadiže joj haljinu jednom, a drugom i dalje grabi napred po sisama.
Jedva su se zaustavili. Možda i ne bi, da Bojana u tom otimanju nije glavom čuknula o zid. Prestaju na trenutak, ona se okreće ka njemu i gura ga od sebe, a on joj se kao izvinjava, pa je ljubi u kosu. Umirem. Želudac mi kuva, i ovako izmučen i pun kojekavog otrova od popodnevnog šikanja.
Kad sam ukapirao da se zaputila ka stepenicama, na vrhovima prstiju pravim par koraka nazad u sobu i ležem u krevet.
Ležao sam na stomaku, pravio se da spavam kad je ušla. Nagnuta nad mene, sigurno nije imala pojma da plačem. Kroz stisnute kapke su mi bežale suze. Trenutak ili dva je osluškivala, pa sam čuo kako svlači haljinu. Kako tiho odšnirava torbu. Lomio sam se da se pomerim, okrenem na stranu i kao probudim na čas. Možda i bih, da se vrata nisu tiho otvorila.
- Ej, bre...
- Spava?
- Ššššš...spava.
- Još si bolja tako, bez haljine.
Čujem kako Bojana ustaje i izgurava ga iz sobe. Čujem kako se kikoću. Crkavam. Umirem nepomičan, kao neki bespomoćni crv.
- Sad ja ne mogu da zaspim....
- Budalo...
- Gle šta si mi napravila...
Vrata se tiho zatvaraju. Bojanin uzdah. Pa kvaka ponovo kreće dole.
- Pomeri se odatle, debilu...idi dole, spavaj...provaliće Tamara.
- Daj mi malo samo sisu da ti vidim...
- Idi dole, bre...nisi normalan.
Čujem je kako cokće. Zatvara vrata, najpažljivije što može. Nehotice, sam od sebe, povlačim isprekidano vazduh i skoro da ceo drhtim. Brecnula se. Uplašio sam je, a čak mi nije bila namera. Valjda sam se toliko napeo i zgrčio da je u jednom trenutku telo moralo da popusti i da sebi olakšanje. Stružem nogom po dušeku, kao nameštam se udobnije, a oči i lice i dalje krijem od nje. Srce tuče kao ludo.
Da ne opisujem minute koji su sledili. U potpunoj tišini, sve mi je prolazilo kroz glavu. Bukvalno kao neko dete, molio sam se da sanjam i da ništa od ovog nije stvarnost. Mrzeo sebe što nisam odmah potrčao niz stepenice. Mrzeo nju i njega, skoro isto toliko. A morao da budem miran i da ne odam Bojani da sam budan. Ne znam koliko sam proveo u toj muci i kidanju. Prvo što je prekinulo tišinu u sobi je bio zvuk poruke njenog telefona. Uspaničeno se pridigla iz kreveta i čujem kako pipa po tepihu. Možda minut ili dva kasnije. Možda i pet sekundi, stvarno nisam registrovao vreme niti bio sposoban da procenim, Bojana diže guzicu iz kreveta, najpažljvije što može. Kvaka radi ponovo. A meni srce ponovo kreće da divlja i ludi.
Kao da više nisam bio ja. Kao da se dešavalo nekom drugom. U mraku hodnika, potpuno sluđen, slomljen i izgubljen, gledao sam moju Bojanu u kuhinji. Skoro u potpunom mraku, sedi na trpezarijskoj stolici. Ispred nje, visok i krakat, Džoni. U atlet majici i gaćama. Bojana zagleda gore ka njemu, a on joj uzeo desnu šaku u svoju, pa polako zajedno prelaze preko izbočine na boksericama. Jedva do mene da stiže njihov šapat, ali ne razaznajem ništa. Džoni povremeno baca pogled onamo ka hodniku, gde su dve sobe u kojima spava ostatak ekipe. Pa okreće glavu ponovo ka mojoj Bojani, slobodnom rukom joj mazi i šara po obrazu. Noge kao da nemam. Lebdim kao neka utvara iznad njih i ne mogu ni da trepnem. Mislio sam da je ono što sam doživeo kad sam ih video u dnevnoj šok. Ako jeste bio, ovo stanje i ovaj osećaj koji me obuzima sad, je nešto mnogo dublje i jače. Sve teže i pliće povlačim vazduh dok njegovi prsti povlače lastiš gaća nizbrdo. Kao da je usporen snimak, malo po malo dignute kurčine dolazi slobodno na tik od Bojaninog lica. Ne uzmiče. Gleda pravo u karu. Samo na sekund i ona okreće pogled onamo ka sobama, pa pomaže Džoniju da svuče gaće još niže i glavić mu poskakuje pred njenim licem. Ovo nije moguće. Ovo se ne dešava. Nemoj, Bojana. Nemoj, jebote!
Iako mi je Džoni okrenut leđima i skoro u potpunom mraku, vidi se da drhti dok mu Bojana polako obavija prste oko kurca. Spusta desnicu tamo u stranu i oslanja se na kuhinjsku ploču. Steže dupetom i dodatno se izvija preponama ka Bojani, nudi joj kurac još bliže usnama.
Moja Bojana divno puši. Kako smo sticali iskustvo oboje, naučila je i uvežbala kako da me izludi svojim prelepim usnama i jezikom. Volela je da oseti kako joj kurac raste u ustima, isto kao što je i zavolela da joj prskam sve što imam u jajima duboko niz grlo. Ja, naivni i zaljubljeni klinac, nikada nisam ni pomislio da će neki drugi kurac stići na njene usne. A kamoli da ću tome biti svedok.
Povila je glavu. Kosa joj pala niz rame, a usnama dolazi pod Džonijev glavić. Nišani i namešta ga, još uvek joj desna ruka na njegovom mesu. Možda bi bilo bolje da je još crnji ovaj mrak. Možda da je sela negde drugde. Uzalud sad. Taman dovoljno fali mraka da mogu da vidim kako širi usne i spušta ih na vrh Džonijeve kare. Pišem i lete mi scene kroz glavu. Pišem i skoro da mi se vraća sve ono što mi je gorelo u stomaku dok sam nemo posmatrao kako joj usta klize i uzimaju još.
Opet me spopada klinačka nada da ću svakog trena da se probudim. Da nisu toliko ludi da urade ovo. Da moja Bojana nikada da ne bi. A neki drugi glas u glavi sikće i peni, govori kako su namazano našli jedino mesto u kući gde bi mogli ovo da probaju. Čak i da neko izađe iz sobe, mogu da kažu da su skoknuli do kuhinje po vodu ili da su bili u veceu. Lude mi dva klinca u mozgu. Jedan slomljen i očajan, drugi poludeo i željan osvete.
A njih dvoje, kao da su sami na ovom svetu. On uvija glavom lagano u krug, zagleda nizbrdo, pa se sladi prizorom moje Bojane koja dobija balavu kurčinu po jeziku. Uvija dupetom i kara mu se klati preko njenih otvorenih usta. Lovi ga i traži usnama, pa kad ga sustigne, ponovo ga uvlači unutra. Sad već čujem kako Džoni diše. Kako kroz nozdrve huči dok sve češće Bojanu levicom namešta da mu što bolje guta karu. Zatičem sebe kako žmirim i pokušavam da procenim je li mu veći od mog. Sve više mi ova vatra po stomaku stiže nizbrdo, pod pupak. Znam koliko moćno ume da rad jezikom dok sisa glavić i upravo gledam kako se i Džoni upoznaje sa tim nebeskim osećajem. Sa Bojaninom šakom na jajima i vrhom kurca koji mu ova upravo obrađuje, Džoni samo što se ne preturi ovamo na desno. Opet kreće levicom, stiže mu šaka na vrh Bojanine glave, osladilo mu se pa bi da joj dublje strpa kurac.
Verovatno mi je skratilo život kad su obe Džonijeve ruke stigle i zavukle se u plave pramenove. Kad je, povijena ka njegovim preponama, dobila karu duboko u usta. Skoro celu. U potezu od kojeg se skoro trgla i zbog kojeg je zaškripala stolica pod njom. Širom otvorenih usta i pogleda uperenog gore ka Džoniju, skoro da me je primetila krajičkom oka. Ili mi se samo učinilo, ovako ludom i izbezumljenom. Srećom, moj drugar Džoni je postao lud i izbezumljen, možda i više od mene. Taj sekund otvorenih usta je sve što je dobila pre nego što se još primakao i ponovo joj stavio do znanja šta joj je činiti. Sada malo sporije, kurčina je ponovo klizila u njeno grlo. Poremećen i izgubljen, vrebam kao neki lešinar s visine, da vidim koliko njegovog može da stane u ta mila usta. Gledam kako joj pod obrazom pumpa i napinje dok Džoni opet ubrzava. Sad je već jebe u usta. Dlanovima se brani Bojana, gura po dlakavim butinama da bi ga malo usporila. Obuzdava se kreten, mazi je sad po kosi i uvetu, a Bojana mu se zahvaljuje lizanjem batine nizbrdo do jaja. Jednom. Pa ponovo. Gleda gore ka njemu. Ponovo šapuću. Skida Bojana usne sa njega, pa zagledana gore ponovo, počinje da mu drka. Opet joj škripi stolica. Nervozno oboje zastaju, pa bacaju pogled ka hodniku. Hvata je Džoni desnicom za sisu. Hvata je i grabi preko moje majice koju je obukla da spava u njoj. Šapuću sve brže, on se savio ka njoj pa se nešto domunđavaju. Nagurava se dupetom gore ka njenom licu, ona mu i dalje drka, ali se izmiče od kurca koji joj se opet primiče. Bojana nešto odmahuje glavom. Opet se on spušta, pa joj nešto šapuće na uvo, a ne prestaje da joj gnječi sisetine. Hvata je pod pazuh, pridiže je sa stolice. Vraća joj ruku na kurac, zavlači se desnicom pod majicu pa skoro skroz ovamo u mraku, počinje da vršlja po guzi devojke u koju sam do pre samo par sati gledao kao u anđela. Gledam kako mu liže po vratu dok se namešta bolje da njegova ruka stigne gde treba. Jebem li ti majku, Bojana!
Sad je dočepao za bokove. Stisli se jedno uz drugo. Jedva da vidim. Jedva da čujem novi talas šapata. Hoće Džoni da je okrene. Hoće da je naguzi moj drugar Džoni. Vrpolji se Bojana i skida mu šake sa bokova, a on skoro da joj u potezu svlači gaćice dok mu prsti klizaju nizbrdo ka butinama. Bojana ih vraća gore. Spusta mu dlan na grudi. Opet nešto ćućore jedno drugom u facu. Džoni povlači dubok uzdah. Vrti glavom razočarano, ali samo na tren. Opet mu šake stižu na njeno dupe, stežu ga svom silinom. Ova mu nabila lice u grudi, hukće sad već u njih. Gube kontrolu polako oboje. Stisnuti jedno uz drugo, trljaju i uvijaju skoro u samom ćošku kuhinje.
Ponovo se Džoni nadvio nad njeno uvo i nešto šapuće. Bojanine ruke se vraćaju među njegove butine. Tresu se oboje dok kreće da mu ponovo drka, jače i žustrije nego pre. Ovaj i dalje nadvijen na nju, priča joj nešto, lica zabijenog u njenu kosu. Jedna ruka mu stiže gore i skuplja joj kosu sa lica. Šaka puna kose se steže na njenom potiljku, a pogled joj ide dole, gde njene ruke rade sve brže. Podiže glavu moja Bojana, gledaju se sad pravo oči u oči. Džoni joj zateže kosu. Skuplja šaku jače. Ruka mu vuče njen potiljak nizbrdo.
Bez i jedne misli u glavi. Bez treptaja i bez vazduha, gledam kako joj kolena kreću ka pločicama. Još neodlučna. Valjda se nada da će Džoni svršiti pre nego što mu klekne pred kurac. Bojana, nesrećo. Vidi šta si sebi dozvolila. Vidi šta ti radi!
Iako usporeno i tiho, skoro da je obaljuje na pod. Istog časa glavićem pronalazi Bojanina usta. Zaklanju mi sad pogled njegova leđa i sve što vidim je kako mu guzica ponovo počinje sa naletima. Sad već jasno čujem kako mljackaju usne. Kako Bojana stenje kroz nos dok Džoni navaljuje kurcem. Diše i zaleće jače, samo što ne sikće kroz zube od miline koju mu pružaju Bojanina usta.
Duboko. Pa još jednom. Skoro da se propinje na prste. Skoro da jeca, a jedva da ispusta glas. Tresu mu se plećke dok joj puni usta. Ruke mu usporavaju. Najzad skida šake sa Bojanine glave i naslanja se desnim ramenom o zid. Ponovo mi u vidiku Bojana, koja se pridržava za njegove butine i zadihana balavi nad i dalje nabreklim kurcem. Uz par dubokih uzdaha, kao da tek dolazi sebi. Kreće da se pridigne sa pločica, a ovaj džukac joj trlja popušenu kurčinu po obrazima. Tapka glavićem po njenoj koži, čujem kao ono kad kreće kišica po simsu. Umesto da mu zameri ili se odmakne, moja Bojana pruža jezikom ka glaviću i glanca ga u krug. Bojana, fukso! Ovaj napinje karu, nateže je i cedi kao da je upravo nije istresao ta divna usta. Još momenat ili dva se tu u ćošku uvijaju i maze, pa se Bojana konačno pridiže i spušta dupe nazad na stolicu. Ovaj debil otvara frižider, žuto svetlo preseca po praku i napinje mi oči, kao da im nije dovoljno sve ovo što se odigralo pred njima.
Gledaj ih, pička im materina. Gledaj ih. Uzeli piju sok. Gutljaj ona, gutljaj on. Tek kad ih je frižider osvetlio vidim kako se zarumenela i raščupala. Smejulje se, mater im jebem. Ona mu kažiprstom prelazi preko bokserica, po ko zna koji put se nešto domunđavaju i šapuću.
Ne pitajte kako sam zaspao i kad. Ni šta mi je sve prolazilo kroz glavu. Možda bi me bilo sramota i da priznam i da pišem. Možda je bolje i da neke stvari prećutim. Samo mi nekako lakše kad sam vam makar ovo napisao. Onaj klinac, tatin sin, možda večeras konačno zaspi mirno.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 4 Sep, 2024
- 6068 pregleda
Hvala još jednom na komentarima i porukama, pošto sam nov član, malko sam ograničen sa mogućnošću da odgovorim svima. Drago mi je da vam je zanimljiva priča, biće ih još vrlo uskoro, jer uvek pišem ponešto, onako za svoju dušu. Pozdrav i nek mi ne zamere članovi kojima ne odgovorim ili kasnim sa odgovorom.
Lepo je ovo!
Dobra priča. Šteta što je završena tako da ne može biti nastavak.
Dzoni siso i Bojana fukso
Priča ti je tužna u pm, a pisati umeš i to baš. Napisana je skoro savršeno.
Novajlija sam ovde, hvala svima koji su pročitali i ostavili komentar. Da razjasnim samo, ovo je priča, a ne moje lično iskustvo. Nekada sam postavljao svoje istinite priče na jednom drugom mestu, nije korektno da ih postavljam i ovde. Biće sigurno još priča s moje strane, a neke će biti autentično, 100% lično iskustvo. Drago mi je da i ova deluje tako, iako je uglavnom plod mašte. Hvala još jednom i pozdrav svima.
Ne razumem. Kako si blizu tridesete, a na profilu stoje 44 godine? Nejasno sve. U pocetku govoris koliko si zaljubljen, imam utisak da si je hteo, a onda opisujes kako ti je vise puta pusila. Zato su cd sissy kurvice bolje od pravih devojaka. Sissy zeli vise kurceva i tu ne bude prevara. Inace, mogao si skociti na njih i udariti ga. To bi skoro svaki momak uradio.
Česta pojava!
Deo sazrevanje i spoznaje života ...