Patrola
- Ja...ja stvarno ne znam otkud to tu...
Ko zna koliko sam puta čuo tu rečenicu. Nikad nisu dobre vesti.
- Jeste saglasni da uradimo test na narkotike? Znate da upravljanje vozilom pod dejstvom opijata nije dozvoljeno? Još i ovako kasno sa probnom dozvolom...
Brkić još jednom baterijsku uperio u preplašeno lice devojčice, ruke skupila i nervozno krši prste, pa zagleda u drugaricu, onamo na mestu suvozača.
- Supstanca koja podseća na marihuanu, šefe...imate li još šta u automobilu?
Sve luđe vreme stiže, da ti kažem. Bilo je uvek ovakvih i onakvih, ali ne može noćna da ti prođe, a da se ne zaprepastim. Iako mi ne fali još mnogo do penzije i nagledao sam se svačega. Više izgleda ništa ne može i ne sme da te iznenadi. Deca, bre. Em ušle u kontra smer, em izgleda drogirane. Kukala im majka. Rano su krenule kako ne valja.
- Brki...možeš momenat ovamo, kolega?
Brkić, rmpalija pravi. Kao iz onih viceva što narod priča o nama. Nije mu bog dao ne znam kakvu pamet, ali ozbljan i odgovoran momak. Jurio žandarmeriju godinama, ali evo već dve godine kod nas u stanici jedan od najboljih. I mlad momak, nije mu teško ništa. U dva koraka stiže od ove male do mene.
- Tu sam, šefe...?
- Znaš da ne smemo da ih pretresamo? Uzmi im podatke i ako hoće mala da radi test. A ja ću da zovem da pošalju Draganu na teren, pa će ona ih trkeljiše.
Klima glavom Brki, pa se okreće nazad ka ovoj. Kako se danas oblači omladina, sve ti jebem. Gledaj je, gledaj kako je to izašlo iz kuće. Neki uski crni dopičnjak, skoro dupe da joj je ispalo. Bruka. A lepo dete. Šteta, bre. Vidi kako lepu ravnu kosu ima, skoro do pola leđa. Samo ovako našminkana i nafrakana, kao da se trudi da izgleda starije nego što jeste. Sva nakarminisana i namazana.
- Mi smo bile na rođendanu i...punoletstvo...joj, je li mora taj test?
- Suvozač isto neka napusti vozilo...ako ima torbica neka ili nešto...sve na krov.
Brkić odgovara u dahu, bez mnogo obaziranja na crnokosine molbe. Spusta joj dokumenta na haubu, pa diže pogled ka ovoj drugoj koja bojažljivo otvara vrata.
Au, jebem ti život. Polako, jedva da diže đonove s asfalta, suvozačica obilazi oko haube i staje pored drugarice. Ravna, plava kosa joj pada niz gole ruke. Neki šorcić na njoj, butine se presijavaju pod snopom Brkijeve lampe. Go joj pupak. Sija i cakli neko čudo na njemu. Sad, da čovek pošteno i ljudski stane i pita, čime vas hrane kad ste ovakve, jebao vas lebac, dečurlijo?
- Mi smo tu...blizu - šapuće plavušica - Je li možete da nas pustite...peške ćemo...samo sad, molim vas...
Brkić u čudu, kao i ja. Gleda ovamo ka meni, pa još jednom duže i ozbiljnije zagleda ove dve. Crnokosa leti očima, čas gleda u Brkića i čeka reakciju, čas u plavušicu. Nije sigurna da li je bolje da ućutka drugaricu pre nego što nas naljuti.
- Ubiće me tata...ubiće me, majke mi moje...
Uvrće crnokosa nervozno pramenove, trlja glavom u neverici i priča sebi u bradu. Brkić već krenuo ovamo da iz gepeka iznese torbu sa testovima. Plavušica nervozno cupka pored drugarice. Šta da vam radim, omladino. Namesti se nekad. Jebi ga. I meni bi lakše prošla noć da ne moram da se zamajavam s takvima.
- Marina!
Au, sunce ti žarano. Gde ćeš, jebao te otac ludi?!
- Marina, nemoj...stani!
Nisam ni stigao, ni morao Brkiću da komandujem bilo šta. Munjevito baca torbu nazad u gepek, pa se daje u trk za ovom malom. Crnokosa podvriskuje dok Brki, kao neki lovački ker protrčava pored nje u poteri za plavušom.
- Stani, bre! Stoj, naređujem!!
Hukće Brki dok nestaje onamo iza zgrade, cokule mu odzvanjaju po trotoaru. Crnokosoj se oči raširile, biju jače u mene od ovih farova sa Škode.
- Joj...izvinite...izvinite, molim vas.
Tek sad vidiš, kad je ovako skroz poplašena i zbunjena. Vidiš kroz ovu maskaru i trepavice pogled bespomoćnog deteta.
- Ona je...popila je neku tabletu tamo, nemoj molim vas da je bijete...
E jesi maler, Milivoje. Maler si da ga nema na kugli zemaljskoj. Kud smo ih i zaustavili, sveću ti jebem. Kako je krenulo, moraću i interventnu da zovem zvog ove dve, ima da pukne bruka pod stare dane.
Motorola me trza iz zabrinutih misli.
- Šefe...trebaš mi...prva zgrada desno...podrum.
Zagledamo se crnokosa i ja. Kad bi samo mala znala da ni ja ne znam kud ću i šta bih. Ne trepće. Da l' da joj stavljam lisice, u pičku materinu?
- Zaključaj auto. I pokupi te stvari s krova i ubaci. Jebem li vam...da te ne vezujem, nemoj slučajno da si probala nešto. Jesmo se razumeli?
Brzo klima glavicom, pa nespretno svlači one drangulije sa krova i spušta na sedište. Presijava ce crna tkanina po dupencetu. Nije mi ni do čega, al' samo mrtav čovek ne bi ošacovao dobro. Zgodna, utegnuta kao praćka. Tek sad osećam koliko joj lep i prijatan parfem. Listovi i butine kao da si ih isklesao.
- Korak ispred mene i nemoj da ti nešto pada na pamet.
Zgrada od narandžaste cigle, iz doba one stare Juge. U sličnoj sam ja imao svoj prvi stan. Levo od ulaza stepenice se spuštaju u podrum. Uredno i lepo baš. Duž hodnika poređane saksije, onamo desno dve bicikle zaključane oko gelendera. Trudim se da budem što tiši, ne treba mi još neko od stanara da se probudi i proviri, tek bi onda cirkus bio pravi.
Dole u podrumu mrak. Malo svetla dobacuje sa sijalice iz prizemlja. Dva dugačka hodnika se račvaju, na ulazu u jedan, Brkić. Jednom šakom zgrabio plavušicu za oba zgloba, pa je drži nabijenu uza zid.
- Šta bi?
- Imam je, šefe...nego vidi...
Tek kad sam prišao na korak, shvatam šta mi pokazuje. Sisice, gole i zadihane. Pokušava mala da ih nekako prikrije mišicama, ali ih samo skuplja i stiska da budu još vidljivije. Vrti glavom ne bi li nekako zabacila duge plave pramenove preko njih.
- Samo sam tak'o, šefe...i puče joj majica. I roknuh čelom onamo u vrata, mamu mu jebem...
Tek sad primećujem. Posred Brkijevog čela već pumpa čvoruga, skoro kao ping-pong da si mu zalepio. Nazdravlje.
- Ovo ti je već krivično delo, znaš li, mala? - poturio Brkić lakat plavuši pod bradu pa je prikucao potiljkom za zid. I dalje joj stisnute ruke, jače i čvršće nego da ju je vezao lisicama. Vidim da počinje da gubi nerve polako, a meni kreće po slepoočnicama da pumpa pritisak. Ova jedva da može vazduh da povuče od straha i od pritiska Brkićev lakta na grlu. Mator sam više za ova sranja.
- Joj...Marina...molim vas...možemo li da nešto platimo i nećemo nikad više...kunem se...što si bežala, budalo?
Skoro da sam zaboravio da je crnokosa tu sa nama.
- Platićete, to je sigurno. Platićete još kako. Kako se zavarih ovako posred čela, mamu mu...
Sad već reži Brkić, plašim se onesvestiće se ova plava, nagao se nad nju i jedva se kontroliše da je ne raspali desnom. Znam ga dovoljno i prepoznajem kako grči šaku, pa se nekako obuzdava i nabija facu skroz do preplašene pobegulje.
- Hoćeš da mi platiš, a? Jesi čula drugaricu?
Desnica, do maločas zgrčena i stisnuta, stiže pravo na vrh stisnutih sisica.
- Brkiću...
Ne obazire se, niti me konstatuje. Palcem kotrlja i gnječi pravo po bradavici. Iskezio zube kao da je ker koji je konačno sustigao lovinu. O, sunce te jebalo, šta je ovo noćas?!
- Brkiću, bre... - krećem rukom ka njemu, kako bih mu sklonio desnicu sa plavuše. Hoćeš, kurac. Ne mogu da je maknem. Navalio sivonja, uhvatio ga neki đavo i gledam kako mu sijaju oči dok sklanja lakat sa Marininog grla. Ova jedva dočekala da udahne kako treba i kako joj se traži.
- Obe ovamo...uza zid. Nemoj reč da sam čuo ako vas ne pitam. Odmah.
Kao da sam u nekom filmu. Ili u bioskopu. Taman tako. Kao da su mi samo oči tu, a telo nečije drugo, beskorisno i nepokretno. Bez reči gledam kako se ove dve, zbunjeno i usporeno, nameštaju i slušaju naređenje.
- Licem. Licem se tamo okreni...dlanovi na zid.
Kao da nisam tu i da mu nisam nadređeni, Brkić šeta levo-desno lagano, opipava čvorugu, pa posmatra jesu li se devojčice namestile kako je zamislio. Jedna do druge, plava i crna kosa pale preko leđa. Skoro da ne miču, osim što im kolena klecnu malkice dok u tišini čekaju. Čekam i ja, kao da nisam ubedljivo najstariji ovde. Ovaj ludak me samo na blic pogađa pogledom, pa se opet okreće i prilazi klinkama.
- Vidi, šefe...pa mi reci da nije sve otišlo u kurac...gledaj ti ovo... - kažiprstom hvata rub malog crnog dopičnjaka i polako ga povlači uzbrdo. Opet drhte kolena i jednoj i drugoj. Polako joj zadiže ovu krpicu skroz gore do bokova i pred nama dupe kakvo ne pamtim da sam video u životu. Oblo i raskošno. Koža čista i negovana. Tanana crna tračica joj ide među guzovima pa tek gore oko struka malo deblja, tačno tek gore vidiš da uopšte ima gaće na sebi. Crni Milivoje, u šta si se zablenuo, nesrećo?
- Naguzi mi se malo bolje sad.
Jebote. Trebalo bi da prekidam ovo sranje. Neće da valja. Taman sam nekako otvorio usta da upozorim Brkića da je đavo odneo šalu, crnokosa odmiče stopala malo od zida i povija se blago u leđima. Sunce ti jebem, dupe kao san. Brkić i ja se srećemo pogledima, ovaj put malo duže.
- Ti, mala...i za tebe važi. Vidiš kako drugarica lepo sluša.
Plavušica spusta malko dlanove niz zid, okreće glavu ka crnokosoj pa se i ona namešta u sličnu pozu. Gledaju se njih dve na sekund, pa obe spuštaju glave i ćutke gledaju u pod. Brkić pruža korak ka maloj, pa i njoj kreće da otkriva guzicu. Pretesan šorc jedva savlađuje guzove i Brki obema rukama mora da ga svuče niz plavušine butine. Za razliku od drugarice, pobegulja u lepim, roze gaćicama. Ovako nagužene, ne znaš koje je lepše, samo što je plavušica malko mršavija i koščatija.
- Marina, jebaću ti mater za ovo...jebaću ti...
Kreće iz crnokose, jedva da se oslanja i dalje šakama o zid. Kroz zube jeca i psuje drugaricu. Drhti celim telom dok Brkićev dlan uživa u njenim guzovima.
- Nemoj sad da mi plačeš, srećo...kasno ti je za to...imaš li dečka?
Nema odgovora. Osim što čuješ kako tamo do zida, crnokosa guta knedlu. Milivoje, zaustavljaj ga, jebao te bog ludi! Ovaj ne planira da stane!
- Brkiću...
- Šefe...sve pod kontrolom...tebi ako smeta...možeš gore da nas sačekaš? Imaš li dečka, ti mala? Čuješ šta te pitam?
- Imam. - jedva da čuješ promukli i bespomoćni odgovor.
- Pa da...kako ne bi imala...to znaš, a da se ne drogiraš, to ne znaš.... - šaketina mu sve češće zalazi među guzove. Trljaju mu prsti preko crne tračice, zavlače se pod nju. Opet skoro da mala pušta jauk, ali se nekako obuzdava i ujeda za usnu.
- A ti, pobeguljo? I ti imaš dečka sigurno? Što ne nosiš brus? - sad već potmulo, iz želuca, Brkić reži i propituje ovu nesretnicu. Stao između njih dve, levom stiska dupence u roze gaćicama. Prsti desnice mu već duboko među crnkinim guzovima. Kao neka karakondžula, ovoliki se nadvio nad njih. Gledam kako plavuša povija golim leđima i pokušava da se ne skljoka na beton pod naletima Brkijeve ručerde.
Konačno, popušta me ovo što sam, kao omađijan, stajao i netremice posmatrao Brkićevu igru. Tačno ću ako treba da ga šibnem ovako s leđa pravo u potiljak. Kako bi drugačije i obalio ovoliku strvinu? Prekidaj ovo, Milivoje, dok još imaš duše u grudima!
Bolje da nisam ni koraknuo. Bolje da sam ostao gde sam bio. Sunce ti jebem. Kud pogledah. Sunce ti jebem.
- A, šefe...pa zaslužili smo mi ovo nekad, jebem mu mater...vidi je.
Dva debela prsta, do zglobova zabodeni u roze brazdu. Sjaji po njoj. Cakli i kupa Brkićeve prste. Sve te jebalo, kakva je kao san. Zategnuta. Nabubrela. Nabijena butinama koje se još uvek kao brane od Brkićeve šake, a samo mu olakšavaju posao i nišanjenje. Nad pičkicom punom Brkijevih prstiju, mala rupica treperi i diše svaki put kad Brki stigne prstima do kraja. Diši, Milivoje. Diši, umrećeš, sunce te jebalo.
- Mokra skroz, šefe, svega mi...
Ne laže. Ne laže sivonja, neću da grešim dušu. Iako nema puno svetla, vidim kako mu lije i lepi po prstima. Da li što je drogirana ili šta je, crnokosa čašćava Brkića još jednom turom iz ribice i dodatno mu podmazuje put. Ukočilo mi grlo, ne mogu da progutam ni da beknem.
- Sisaš li mu kurac, a? Sisaš sigurno...čučni dole. Obe čučnite sad.
Izvlači ruke iz njih, a one mučenice nekako opipavaju i pridržavaju se dlanovima o zid.
- Čučni dole, bre...nemoj da vam dva puta pričam.
Dva dupeta, umazana i zarumenela, kreću polako naniže. Kose im dohvataju skoro do guzova sad kad su izvršile naređenje. Brkić se zavlači između njih dve i okreće se, pa se leđima oslanja o zid. Otkopčava oprtač, pa mu ruka i šlic kreću nizbrdo. Polako. Naslađuje se dok im gleda reakciju u očima. Ja tek sad vidim da mu je na čelu narastao pravi hematom. Kao da si grudvu gline zalepio na znojavo čelo.
- Marina, beše...kaži ti Brkiju...voliš da sisaš kurac? - mokrim prstima sad šara po plavušinom obrazu. Kezi joj se u lice jer vidi da mala ne može da prevali preko usta i odgovori.
- Lepo ti stoji kad tako namažeš... - vrhom palca stiže na sjajne usne. Pritiska i rasteže donju, zagleda i sladi se - Ajde da vidim kako pušiš dečku. Slobodno.
Sunce mu jebem ludo. Kao da se čitav život spremao za ovo i planirao. Crnokosa bez reči gleda ovamo desno ka drugarici, tačno joj vidiš da se moli i nada da ova ne napravi neku glupost i odgrize mu prst, daleko bilo.
- Uuuhhh...bravo, slobodno - jebem ti sunce, uzima ga mala. Uzima ga usnama i šeta po vrhu Brkićevog palca. Jezičić joj na sekund kreće napolje, pa ga potura i uvlači palac polako u usta.
- Šefe...vidiš li ovo, sve ti jebem... - plava glavica kreće polako. Usne joj stižu do dlana, a ceo palac nestaje u Marininim ustima - Vidiš kako možemo da budemo drugari, bre...ne da se jurimo po podrumima...kad si pre naučila, mamu ti jebem malu...
I dalje sa oba dlana na zidu, plavuša obrađuje Brkićev palac. On desnicu zavukao u pantalone, pa već pogubljen i popaljen skreće pogled pa crnokosoj.
- Baš ti je fina ova drugarica...vidiš kako sve može lepo... - ova nesretnica čas gleda u plavušu i snima je šta radi, pa gleda gore ka Brkiću. Ujeda se za usnu, ne progovara. Svesna sigurno da i na nju dolazi red. Nervozni prsti grče i pritiskaju po zidu.
- Ajde da proveriš je li veći od dečkovog, šta kažeš...? Baš me zanima sad.
Plavuša sad već dobija srednjak na sisanje, a Brki se bokovima okreće malko ka crnki. Skida joj desnicu sa zida i navodi je na otkopčane pantalone.
- Što si lepo nokte namazala...nemoj da mi ga ogrebeš, je l' nećeš? - skoro da se sad kao umiljava postiđenoj klinki koja gleda pravo pred sebe, u zid. Drhti joj ruka dok zavlači prste. Još jednom čvrsto stisnute usne. Napipala je i našla cilj.
- Izvadi ga, bre. Nemoj da mi se sad stidiš.
Plavuši samo što ne iskočiše oči. U trenu se zaustavila sa sve Brkijevim prstima na jeziku. Au, Brkiću...onaj ko ti je dao to malo pameti, odužio ti se pošteno. I ima neke logike da ovoliko govedo ima ovako nešto među nogama. Crnokosa instiktivno uzmiče glavom u rikverc dok iz pantalona izvlači debelu mesinu, skoro skroz dignutu. Po prvi put, ona prva baca pogled gore ka njemu, valjda ovako sluđena i pogubljena nije sigurna da li je oči varaju.
- A? Slobodno malo rukicom...to...
Još ovako, u njenoj šaci, kao da je buzdovan dohvatila. Povlači se kožica sa glavića, a Brkić zadovoljno naslanja plećke na zid. Opet se setio da sam i ja tu. Sav ponosan me gleda dok dve lepotice čuče pred njim. Hvata plavušu za obraz, pa joj primiče lice ovamo ka drugarici i svojim preponama.
- Sad da odradimo test...bolji nego onaj gore, a? Bolje ovako, kod Brkija da lepo poduvate...
Blebeće ludak, samo sipa iz njega, skoro da više ni ne šapuće. Prava mu kurčina kao strela. Uperena u lice crnokosoj, skoro da joj glavićem dira obraz.
- Ajde...nećemo dečku da kažemo...je l' da? Nećemo da pričamo nikom, a šefe?
Kao gleda ka meni, a namešta vrh kurca maloj na usne. Plavuša kao omađijana gleda hoće li drugarica da popusti i otvori usta.
- Ena...ajde, molim te... - šapuće plavušica, nagla se ovamo, skoro da mu naslonila glavu na kurac.
- Ena...jebote, baš dobro ime za malu pušačicu...pravo kurvinsko... - bunca ovaj, spusta šaku na plavušin potiljak pa joj usne dolaze na sam koren kurca - Možete i zajedno, vidi kako ti je zlatna drugarica.
Narasta i treperi kara čim je osetila usne. Cmače ga plavušica, ljubi mu karu, pa diže pogled gore da vidi je li Brkić zadovoljan kako sarađuje. I drugi par usana konačno shvata da izbora nema. Stidljivo, crnokosa vrhom jezika dodiruje nabrekli glavić.
- Toooo...tooo...obe...tako, lepo...
Ne znam kad sam trepnuo prethodni put. Čas me probada neka glavobolja u uglu čela, čas mi pažnju odvlači tutanj i teskoba u grudima. Uši mi kao žiške, prži mi i gori svuda niz kičmu. Kad ga je mala konačno uhvatila usnama i uvukla glavić, cimnulo me nešto od dupeta uzbrdo.
Primirio se sad i Brki. Naslonio potiljak na zid. Čas žmuri, čas spušta glavu i otvorenih usta gleda kako mu dve balavice ližu kurac. Meni oči lete od glavića na kome se sreću i skoro dodiruju jezicima, pa sve dole nizbrdo do guzova, napetih i stegnutih u čučnju. Milivoje, brate slatki, samo nemoj infarkt da te strefi.
Hvataju ritam klinke. Kao da su i one konačno raskrstile i rešile same sa sobom. Gutaju mu karu. Ližu i mljackaju po njoj. Očima se dogovaraju koja će i šta će. Jednom rukom na zidu, i jedna i druga. Drugom rukom na Brkijevim jajima. Ovaj sad spustio šake, jednu u crnu, drugu u plavu kosu. Navodi i upravlja. Trpa kurčinu dublje u crnkina usta. Čujem dovde kako brekće i hvata vazduh kroz nozdrve dok joj kara širi ustanca koliko god mogu da se rastegnu. Skoro da ga je do pola strpao i sladi se svaki put kad mala zatrokira i zakrklja.
- Vrti mi se...ne mogu... - pravo u glavić tek izvađen iz nje, crnokosa zapomaže. Zadihana, širi stopala da nekako nađe ravnotežu i lakše izdrži. Plavušica je pridržava za rame.
- Mora da se vrti, srećo...mora, kad te Brki jebe u ta mala usta. 'Odi ovamo - opet, kao da uopšte nije iznenađen i kao da mu je ovo stoti put, hvata crnokosu za laktove, pa je ovako pogurenu nabija leđima uza zid. Staje pred nju i čujem kako crnkino grlo vapi za spas dok kurčina klizi duboko unutra. Gledam kako gola kolena popuštaju i stižu na beton, tačno među Brkićeve cokule. Malo za njima, potočić pljuvačke stiže i tapka, sve češće i brže.
Plavušica kao da se pozdravila sa dušom. Spusta i ona gola leđa o zid. Seda dole, dupetom struže o beton. Lepo lice kao da je neko ugasio daljinskim. Taman tako. Ni da trepne. Samo joj blago otvorene usne i dalje sjaje i cakle. Gole sisice jedva da mrdnu kad povuče novi dah. Gleda pravo. Pravo kroz mene. Kao da odmah do njenog ramena njena drugarica ne cvili i ne mumla, boreći se sa Brkijevom kurčinom.
Neću da lažem. Nisam najpošteniji čovek na svetu. Svetac nisam sigurno. Ponekad sam znao da okrenem glavu i ponekad sam znao da pustim da mi ćušnu nešto u džep. Da zažmurim i da se napravim lud. Ali, ovo večeras...ovo ni blizu. Nisam mogao ni da sanjam.
- Dobro je...uh, dobro je... - huči Brkić u zid. Najzad je izvadio kurac i pustio malu da dođe do daha. Niz bradu i vrat joj balava štrafta, juri i sliva se pod dekolte crnog dopičnjaka - Šefe...jesi još tu, izvini što sam ti leđa okrenuo?
Tu sam, Brki. Tu je Milivoje. Još pitaš. Tu sam. Stižem. Samo da otkopčam ovo govno.
Tri pogleda. Ne znaš koji je zbunjeniji i luđi. Sva tri netremice biju u mene, dok raskopčanih pantalona gegam par koraka i stajem pred plavušicu.
- Opa...čika Milivoje rešio...mala, to ti je komandir. Nemoj sad da zeznu stvar, a šefe?
Tačno vidim kako mala zagleda sede dlake i kovrdže svuda oko kare i muda. Izvini, srećo. Nije se nadao čika Milivoje šta ga čeka. Nije mi kurac predugo služio nizašta, sem za pišanje. Odavno ga nisam podšišao i sređivao. Nemam za koga.
- Polako ćemo, dobre su devojčice...dobre skroz.
Skoro da me još sramota dok primičem kurac plavušinom licu. Nije da imam čega da se stidim, ali nisam za poređenje sa Brkijevom batinom koja ponovo traži razrađena crnkina usta. Mala plavuša, valjda ohrabrena mojim rečima i time što je gledam kao da je siroče, primiče usne i dobijam poljubac pravo u vrh.
- Hoću da te jebem sad...moram... - savio se Brkić kao neka orlušina, pa govori crnokosoj pravo u čelo. Ona skreće pogled ovamo u stranu, taman u trenu kad joj drugarica usnama navaljuje i guta moj kurac. Crnokosa. Crne oči. Koliko je samo lepa, jebem ti sve. Čak i ovako izmorena i iznapušavana kurcem. Ne odgovara, niti se miče. Naslonila se nazad na zid i kao stvar, nepomično gleda kako me plavušica obrađuje. Ja već drhtim i trese mi svuda po telu. Valjda posle ovog ludaka, pušenje mog plavuši dođe kao čista romantika.
- A? Šefe? Vidiš li ti, bog te jeb'o...pa svaku noćnu ću od sad ja s tobom, a?
Kao da sam neki balavac, stidljivo spuštam ruku na plavušino teme. Drhti mi dlan dok je mazim, kao da mi je prvi i jedini put. Gura jezikom pod kurac. Osećam kako sisa. Osećam kako mnogo dobro sisa. Milivoje, junačino! Nek ga sisa, ako je neko zaslužio, ti si! Skoro sam joj ceo u ustima. Skoro da mi se muda sudaraju i dotiču njenu zabalavljenu bradu. Svaki put kad povuče i posisa glavić, sve mi manje i ono malo razuma u glavi. Ni sam ne znam...ima deset godina barem kako nisam osetio nečija usta i jezik na kurcu. I onda baš večeras. Baš ovako. Baš ovakva lepotica da mi kupa kurčinu jezikom, dobro će biti ako pretekneš večeras, Milivoje!
Dok se ja gubim, ljuljam nad plavušem i trudim da ne svršim u minuti, Brkić crnku povlači gore za obe ruke. Savio se, pa joj gura jezik u usta. Liže i balavi kao neka zver, dočepao je ručerdama za stručić, a ona uvija i pokušava da podnese napad. Ne znam kud bih pre da pogledam. Ne znam kud bih pre rukom da poletim. Savijam se i štipam malu za sisu, a ona usnama juri moj kurac i nastavlja da ludi jezikom po njemu.
- Kako je krenulo, još ćeš ti maloj da platiš, a? Opasna kurvica, mamu joj jebem... - skoro zadivljeno dobacuje Brkić, gledajući kako mi je mala dohvatila kurac, pa se sama bije po jeziku - Gde li je naučila, kuma joj jebem...
Ne obazire se plavuša. Uhvatila zalet, poludela načisto. Zategla mi karu, pa oblizuje glavić u krug.
- Je li mlađa od tvoje...?
Valjda što je popaljen i pogubljen dok ponovo zadiže dopičnjak maloj, Brkić me preseca pitanjem koje je komotno mogao da prećuti. I pre ove noći znao je da o bivšoj ženi ne pričam, a kamoli o svojoj naslednici. Sam od sebe, pogled mi skreće sa plavušinih usta na Brkijeve zakrvavljene oči. Jedan sekund. Ili možda kraće.
- Mlađa.
U istom dahu u kome sam mu odgovorio, kurac mi ulazi najdublje do sad i po dlakama na jajima me golica njena koža. Puši ga, pičko mala! I jaja ću da ti strpam sad!
Kliberi se sivonja, zabavlja ga što sam izgleda konačno otkačio i prolupao. Hvata crnku za kosu, pa je izvrće u pirueti i ponovo nabija uza zid. Dupe joj ponovo otkriveno i na udaru njegovih ručerdi. Gnječi i širi guzove, a nabrekla kurčina se primiče crnoj tračici između njih. Gotov sam da prsnem, ne mogu da sklonim pogled sa njih dvoje. Obe mi ruke lude i šaraju po kosi i licu plave sisačice.
- Naguzi se još...još... - dok crnka sluša i povija se koliko god može, usnice joj se šire od slasti. Brki ulazi polako u nju, drži je za bokove i gura napred još malkice. Dovoljno da mala opet zajeca i zagrize usnu.
- Ogroman ti je...polako...mol...uuhhh...
- Tesna si, srećo mala...uh, kako si mi tesna...
Vadi ga, Milivoje! Vadi ga da ne završiš priču pre vremena! Ko zna hoće li ti se opet dići, ako ga sad mala iscedi kako je krenula! Još kad ovo dvoje progovore, sve mi teže da ukočim i obuzdam se.
- Marina...Marinice...hoćeš da tebe malo čika Milivoje tuca sad...?
Kradem sekunde i stežem stomak i prepone da savladam lavinu koja samo što ne krene. Odmakao se korak unazad, gledam kitu, kamenu i nabreklu kao što je nisam gledao predugo. Godinama. Još kad mi se na tren učinilo da joj konačno usne kreću u osmeh, po prvi put otkad sam ih ugledao. Pruža mi ruku, traži pomoć da podigne izmučenu guzicu sa betona. Levo od nas, Brkićev kurac razbija i poslednje kočnice u crnkinoj glavi.
- Uuhhh...boli me otpozadi tako...joj...
Šaketina preko usta. Zatvara oči oko kojih je šminka odavno popustila i razmazala se. Huk u Brkićev dlan dok joj pičkicu rasteže nova serija njegovih naleta.
- Šefeee...ludilo...
Nego šta nego je ludilo. Smak sveta. Haos. Nego šta. Dva sočna dupeta, nagužena u polumraku podruma i dva kurca nabijena u dve mlade ribice. Još večeras, Milivoje. Još večeras, pa možeš u penziju. Kako joj je sočna i vruća. Kako me lepi i zaliva dok je navlačim do muda. Ludilo. Haos. Raj.
Pljuje i podmazuje kitu Brkić, izgleda da se njemu konačno probudila milost u povređenoj lobanji. Guzi se mala i namešta, ali čim ovaj malo zalaufa, stižu i suze. Da joj nije preklopio usta, probudila bi celu zgradu. Moja Marina i ja, uživamo kao da nam je hiljaditi put. Čim malo usporim i dam sebi fore, uspori i ona, pa lagano meša dupetom i potura se da ga gnječim i štipkam. Nekako sam prebrodio onaj prvi talas slasti, sad mi već lakše da se kontrolišem i tucam malu u ritmu koji mi odgovara. Njih dve, jedna do druge, oslonjene dlanovima o zid, sve češće se zagledaju i smeše. Dečurlija blesava. Jebem li ih u dupeta nevaljala.
- Izvini, šefe...samo ću malo...da se poslužim - proteže se Brkić ovamo ka nama, pa hvata plavušu za kosu i vuče joj glavu nazad. Izvadio karu iz crnke i namestio je među guzove, pa trlja. Crnka ciči i vrti glavom sve brže, svisnula bi od miline. Skoro da mi plavušica spada s kurca dok joj Brkić vuče glavu ka crnkinom dupetu.
- Aj malo da pomogneš...da ti ne pocepam drugaricu... - mučna plavuša, nagužena na mom kurcu, dobija Brkijevu kurčinu u usta. Nekako se pridržava za crnkino dupe da je ovaj ludak ne obali skroz. Drži je za kosu i navlači na kurac, niz koji kreće plavušina pljuvačka. Još par puta, pa je pusta da udahne, a u istom potezu maloj crnki zabija ponovo žestoko.
- Uuuuhhh...uuhh..ubićeš me kurcem...jebote....uuhhh...
Čim plavuša ostane bez kurca za sisanje, ja hvatam zalet i tucam je duboko, guram kurcem koliko god mogu, pa ga vratim na sam ulaz u ribicu i bockam na sitno dok me njeni nokti sve češće stižu po jajima. Kad Brki izvadi iz crnike pice, pustam je da mu ponovo zabalavi kurac natenane. Svo četvoro, sve glasniji, sve luđi i sve bliži da prsnemo od slasti.
- Hoćeš opet da praviš pizdarije, je li mala? - sikće Brki, ponovo s kurčinom duboko u crnokosoj.
- Hoćuuu...hoću...svaku noć...
- Tako te volim, srećo...uh, koliko si dobra - stegao je, dupence samo šte ne prsne koliko ga stiskaju Brkićeve šaketine. Rastegao joj guzove, pa sad jasno vidim kak ovo njegovo čudo čereči malu. Plavuša, kao u transu, gleda u isto što i ja, dok mi muda lupaju po mokroj i lepljivoj koži.
Samo što ne ujeda crnokosa. Huči i ciči pravo u zid. Zinula široko, samo što ne krene da liže malter. Presavio je skoro Brkić, malo mu fali da joj do muda uđe u pičkicu. Kao da sam pošašavio skroz, guram plavušu licem na crnkino dupe. Koliko god snage imam, zalećem i trpam karu kao da mi je zadnje u životu.
- To...namesti je, namesti je tako, šefe...namesti je sad...
Taman što je digla usta sa dupeta svoje drugarice, naleće na Brkijev glavić, skoro pomodreo od krvi. Zatresao se sav, još on ovoliki, čini ti se srušiće se plafon koliko se trese i drhti mrcina. Ulet jedan, pa drugi. Na uglovima plavušinih usana navire belo. Lepi se i rasteže po kurčini koja joj puni grlo. U zadnji čas, teram sebe da dupetom maknem nazad i izvadim karu trenutak pre nego što i iz mene kreće. Milivoje, jebačino! Kralju! Kupaj je, prskaj jebačicu malu, samo prskaj! Preleće preko dupeta i lepi joj po golim leđima. Gledam kako joj se trese i drhti kičma, tapkaju bele kapi niz nju. Cedim i stežem karu, da sve što imam ostavim na nežnoj koži po kojoj se cakli moje seme. Seva mi pod kapcima i lupa kao nikad u grudima. Čujem kako grlo plave pobegulje radi i guta, kako crnokosa nešto šapuće i bunca. Ne daj se, Milivoje. Nemoj sad da ti precvika čuka, ljubim te.
Taman što je krenula da sedne za volan, crnokosoj zvrči iz torbice.
- Ej, ljubavi...jesam, dobro sam...ma nisam stigla, evo sad sam krenula da ti se javim.
Ludi Brkić sluša i ceri se, pa je sočno grabi za dupe. Umalo mala da ispusti mobilni.
- Hoću...laku noć, bebo. Vidimo se sutra. Ljubim...i ja tebe, ćao.
- Vidi šefe, kako smo ih istreznili, a?
Ono stvarno, sad kad budala pomenu. Gledam ih sad, niko ne bi pomislio da su upravo nagužene ljudski u podrumu, na betonu. Osim što plavuša i dalje nema čime da pokrije sise.
- Deco, pamet u glavu. Nije svako ovako lake ruke kao kolega Brkić. kad vam čika Milivoje kaže. I nemojte više ta govna, koji će vam u životu. Aj polako. I nemoj da vam se slučajno ponovi, jesmo se razumeli?
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 7 Sep, 2024
- 6846 pregleda
Vrh vrhova,pisi jos!!!
"Bad Lieutenant"
Podseca na onu veselu od MSP, And if you tolerate this....
Then your children will be next.
a Ima i ona zbogom srbijo na qratz te nabijem
Meni je prica vrhunska!
Dečko ima dara, samo da poradi na mislima i biće to sasvim korektno.
Prisilan blud, es degutant!
Dajte ljudi, nije idealno ali i nije baš toliko loše. Osnova je zanimljiva, e sad detalji .....
Nije tebi lako ni lagano momčino
Hvala na komentarima ekipo, baš zanimljive reakcije, pogotovo što sam je postavio juče misleći da objavim nešto onako lagano za vikend, što (po meni) ova priča i jeste. Žao mi je ako je nekom teško pala, veliki pozdrav i čitamo se.
Ups.Fuj.