Slojevi nevine intimnosti (treći deo)

Dva dana nakon što je Kristina doživela intenzivnu bliskost s Lazarom, atmosfera u njihovom domu se značajno promenila. Lela je sedela za kuhinjskim stolom, posmatrajući kako poslednji zraci sunca nestaju iza zgrada, obasjavajući sobu blagom, zlatnom svetlošću. Iako je spolja sve delovalo mirno, u njoj je tinjao nemir. Promene u Kristininoj energiji bile su očigledne – povučena, ali nekako spokojna, kao da nosi neku tajnu koja ju je oslobodila, a istovremeno povukla u sebe. Lela je oduvek znala svoju ćerku bolje nego što je Kristina verovala, i te suptilne promene nisu mogle proći neopaženo.

Lela je odlučila da ne čeka više. Napetost između njih dve bila je gotovo opipljiva u vazduhu, a majčinski instinkt govorio joj je da nešto nije u redu. Ustala je od stola i krenula ka Kristininoj sobi. Vrata su bila odškrinuta, a kroz pukotinu je videla ćerku kako leži na krevetu, izgubljena u mislima, s telefonom u ruci.

„Kristina,“ tiho je pozvala, ulazeći u sobu. „Mogu li da uđem?“

Kristina je podigla pogled, iznenađena majčinim iznenadnim dolaskom. „Naravno, mama. Uđi.“

Lela je polako prišla krevetu, sela na ivicu i gledala je direktno u oči. „Šta se dešava s tobom u poslednja dva dana? Promenila si se, a ja ne znam zašto. Znaš da možeš da mi kažeš sve.“

Kristina je zadrhtala, ne toliko od straha, koliko od saznanja da majka može da pročita njene misli. Sela je uspravno, igrajući se nervozno prstima, pokušavajući da pronađe prave reči. „Mama, sve je u redu,“ počela je, ali Lela ju je presekla pogledom koji nije ostavljao prostora za laži.

„Ne, nije. Znam te, Kristina. Znam kada me lažeš, i znam kada se nešto veliko dešava. Govori.“

Tišina je ispunila sobu. Kristina je znala da je ovaj trenutak neizbežan. Duboko je udahnula i spustila glavu. „Lazar i ja…“

„Lazar?“ Lela je podigla obrve, naglo zainteresovana. „Šta se dešava s Lazarom?“

Kristina je sklopila oči, skupljajući hrabrost. „Zbližili smo se. Mislim, stvarno smo se zbližili. Više nego ikad ranije. Nismo samo prijatelji.“

Lela je zurila u nju, osećajući kako joj srce brže kuca. „Šta to tačno znači, Kristina? Nemoj da mi govoriš u zagonetkama.“

Kristina je napokon podigla pogled, spremna da sve iznese na videlo. „Imali smo intiman odnos. Lazar i ja smo...Mislim, nismo išli do kraja, ali se među nama nešto dogodilo.”

Tišina je pala poput olova. Lela je trepnula, pokušavajući da svari ono što je upravo čula. Svi njeni instinkti, svi ti dani pažljivog posmatranja, sada su dobili smisao. U trenutku se preplavila emocijama – od šoka, preko zabrinutosti, pa do tuge.

„I... kako se sada osećaš zbog toga?“ pitala je Lela, glasom koji je bio iznenađujuće miran.

Kristina je spustila pogled na svoje ruke. „Srećna sam, zbunjena sam, ne znam… ali Lazar i ja... razumemo se. Nismo samo fizički bliski. On me poštuje, mama, i ja njega. Zajedno smo u svemu, kao tim.“

Lela je uzdahnula, prolazeći rukom kroz kosu. „Kristina, ovo je velika stvar. On je tvoj očuh, ali i moj muž. Znaš to, zar ne? Da li te je prisilo na nešto? Moraš da mi kažeš…”

„Nije mama,“ rekla je Kristina tiho, ali odlučno. „Bio je izuzetno pažljiv prema meni. Nikada me nije povredio, a naročito u tom momentu. Rekla sam ti da nismo išli do kraja, samo smo se… mazili i ljubili.“

Lela je pogledala ćerku sa suzama u očima. Nije bila sigurna da li je spremna za ovaj novi deo njihovog života, ali znala je da mora biti uz nju. Bez obzira na sve. „Samo želim da znaš da te ne krivim. Ti si mlada i jednostvano nisi umela da se nosiš sa njegovim manupulacijama. Jasno mi je da je neodoljiv i da žene lude za njim. Ti si bila lak plen.”

Kristina je zaćutala za trenutak, ali je ipak morala da majci ispriča sve. “Mama, grešiš. Ja sam želela da se to dogodi. Insistirala sam na zbližavanju. On nije čak hteo ni da spava samnom. Iako sam ja to želele više od svega u tim trenucima.”

Lela je gleda u svoju ćerku zbunjeno, potpuno zamagljenim pogledom. “Kako to misliš, nije hteo da spava sa tobom? Šta ste onda radili?”

“Rekla sam ti mama,” nastavila je Kristina. On me je ljubio, svukao mi je odeću i onda me doveo do mog prvog i nezaboravnog orgazma. Imali smo oral, i samo je lagano je gurao prste u moju ribicu, ali ne duboko, kako mi ne bi povredio himen. Bilo je fantastično!”

Lela je nepomična samo klimala glavom, shvatajući da se Kristina zaljubila u Lazara.

“Mama… moram ti još nešto reći,” nastavila je Kristina. Sve me je to navelo da uradim, nakon tvog seksa sa Lazarom. Čula sam vas pre nekoliko večeri dok ste se jebali. Stajala sam pored vrata vaše sobe i gledala sam šta si sve radila Lazaru i čula sam šta si mu sve govorila.”

Lela je osetila kako jos srce sve brže otkucava, jedva je dolazila do daha.

“Kada se to dogodilo Kristina? Šta si tačno videla i čula?”

Kristina je gledala majku sa blagim, gotovo podrugljivim osmehom. „Mama, opusti se. Na kraju krajeva, treba da ti budem zahvalna. Ne krivim te ni za šta. Podstakla si me da se opustim i uradim to. Lazar kaže da si najbolja ljubavnica koju je ikada imao. Reka je da sam i ja talentovana kao ti, ali da ću morati još dosta da vežbam." Izgovorila je te reči s potpunom smirenošću, bez trunke stida i ustezanja.

Lela je bila šokirana. Osećala se potpuno izgubljeno, ne znajući kako da reaguje.

„Dobro, mala..." jedva je uspela da izgovori, skupljajući snagu. „Ovaj razgovor nije završen. Predstoji nam ozbiljan razgovor kada se Lazar vrati s posla. Sve ćemo morati da razjasnimo zajedno." Lela je polako ustala s Kristininog kreveta, u tišini izašla iz sobe i lagano zatvorila vrata.

Zatim se zaustavila u hodniku, duboko udahnuvši, pokušavajući da sabere misli i obradi sve što je upravo čula. Znala je da je pred njom ključna odluka koja će promeniti njen život iz korena. Hoće li dozvoliti da Lazar i Kristina nastave svoje opasne seksi igre ili će prekinuti sve i otići – zauvek?

Pala je noć, a tišina je ispunila stan. Lela je upravo izašla iz kupatila, a prostorom se širila svežina njene kupke i prepoznatljiv parfem. Njeno telo je bilo opušteno, ali misli su bile teške. Obukla je svoju omiljenu kućnu haljinu, laganu i meku, koja je jedva prekrivala njenu čvrstu guzu i grudi. Kao i uvek nakon tuširanja, nije nosila donji veš – bila je navikla da se tako oseća slobodno, bez sputavanja, ali večeras joj ta sloboda nije donosila mir.

Dok je prolazila kroz dnevnu sobu, zastala je kraj prozora i zapalila cigaretu. Spolja je dopirala jedva čujna buka automobila, a mesečina je obasjavala ulice, ali Lela nije bila u stanju da uživa u toj tihoj, spokojnoj slici. U sebi je osećala vrtlog emocija. Kristinine reči su odjekivale u njenom umu – njenoj ćerki je Lazar rekao iste reči koje je govorio i njoj, godinama unazad. Osećala je bol i izdaju, ali i zbunjenost. Kako je mogla dozvoliti da stvari odu ovako daleko? Zar nije mogla to nekako da spreči?

Sela je na sofu, pokušavajući da u glavi složi prave reči za razgovor koji je predstojao. Nije bilo povratka – morala je da se suoči s Lazarom.

Vrata su se ubrzo otvorila, a on je ušao s osmehom na licu, kao da se ništa nije dogodilo.„Evo me, srećo,“ rekao je vedro, skidajući jaknu. „Kako je bilo kod kuće danas? Jel’ si se lepo naspavala?“

Lela ga je pažljivo posmatrala, primećujući njegovo neobično vedro raspoloženje. Njegova opuštenost i osmeh probudili su u njoj sumnju. Znala je zašto je tako raspoložen, ali nije htela odmah da započne raspravu. Umesto toga, odlučila je da polako započne razgovor, nadajući se da će izvući pravu istinu iz njega.

"Deluješ nekako previše srećno za kraj dana," rekla je tiho, zadržavajući ozbiljan izraz lica. "Šta se dešava? Izgledaš... prilično zadovoljno,“ rekla je, pokušavajući da zvuči smireno dok je prebacivala kosu iza ramena. „Ne vidiđam te često ovako raspoloženog. Ovakav si jedno posle dobrog seksa. Kada ti dozvolim da mi radiš sve ono...“

Lazar se smešio dok je prilazio, prebacujući torbu na stolicu. „Dušo, izgledaš fantastično, a mirišeš još lepše. Molim te, nemoj sada o seksu. Znaš da me uvek napališ. Pusti me prvo da se istuširam i presvučem, pa ćemo noćas da se igramo koliko god budeš želela. Ako teba, biću tvoj rob.” Lazar nije odustajao od svojih namera.

Lela je podigla obrvu, zadržavajući pribranost, ne dozvoljavajući da padne pod njegovu manipulaciju. „Šta to tačno znači, Lazare?“

On ju je pogledao zbunjeno, kao da nije razumeo njen ton. „Pa, mislim... radiću ti šta god budeš želela.” Lazar je za trenutak zastao. “A, šta ti mene tačno pitaš?“

Ona je kratko udahnula, skupljajući snagu za sledeće reči. „Razgovarala sam sa Kristinom danas. Nešto... veoma zanimljivo.“

Lazarovo lice se lagano zateglo, ali je pokušao da zadrži osmeh. „Stvarno? Šta to?“

„Rekla mi je da nas je gledala pre neko veče kako se jebemo,“ izgovorila je Lela bez ustezanja, posmatrajući svaki njegov pokret. „I ne samo to. Rekla mi je kako si je pohvalio... baš kao mene.“

Lazar je na trenutak zastao, ali se brzo vratio svom ležernom stavu. „Ma, Lelo... ne misliš valjda ozbiljno da je to problem? Sve je to bila... samo šala.“

„Šala?“ Lela je podigla glas, više nije mogla da suzdržava bes. „Nazivaš to šalom? Šališ se sa mojom ćerkom, Lazare?“

„Slušaj,“ Lazar je podigao ruke u znak pomirenja, „nisi dobro shvatila. Kristina je mlada, htela je da se oseća odraslo, a ja sam samo pokušao da joj dam malo samopouzdanja.“

„Samopouzdanja?“ Lela se nasmejala kroz suze koje su joj krenule. „Ti si je uvukao u svoju bolesnu igru, Lazare! Ovu... prebolesnu igru! I sad mi govoriš da je to bilo samo zbog njenog samopouzdanja?“

Na Lazarovom licu nije više bilo smeha. Sada je bio vidno nervozan, pokušavajući da zadrži kontrolu nad situacijom. „Ljubavi, moramo da razgovaramo o ovome smireno. Znaš da ne bih nikada namerno povredio ni tebe ni nju.“

„Ne zovi me ljubavi, jel ti jasno? Ne... naravno da nisi namerno. Evo, baš sam ti poverovala.“ Lela ga je sada gledala s prezirom. „Sve je ovo slučajno, zar ne? Igra, zabava... Ali ja ne igram ove igre, Lazare. Ovo je moj život. Moja ćerka.“

Lazar je pokušao da je zagrli, ali ona se povukla, očajnički želeći da se udalji od njega. „Lelo, hajde... pričajmo kao odrasli ljudi.“

„Ne. Nema više priče,“ rekla je, sada hladnog glasa. „Ovo je gotovo, Lazare. Ne znam kako sam dozvolila da dođe do ovoga, ali znam jedno – ja ovde više ne pripadam.“

Zavladala je tišina, teška i neprijatna. Lazar je stajao, pokušavajući da pronađe reči, ali nije uspevao.

Lela je u trenutku velikog besa zatreptala očima, pokušavajući da razjasni misli koje su se sudarale u njenoj glavi. Lazar je to primetio. Odlično je poznavao Lelu i tačno je znao kako da je umiri.

„Ljubavi, ne moraš da se brineš. Ne događa se ništa loše. Kristina je izuzetno pametna devojka, odrasla, i ja sam tu da je vodim kroz sve ove situacije. Niko nije savršen, i svi mi smo prolazili kroz te faze. Ponekad je teško, ali ja želim da budem tu za nju. Znaš koliko je volim i da je nikada ne bih povredio ili učinio nešto bez njene volje, zar ne?“

Njegov ton bio je smiren, gotovo umirujući, a Lela se osećala kao da je uvučena u mrežu njegovih reči. „Ali, Lazar, čoveče, bio si sa mojom ćerkom. Da li si siguran da je to ispravno?“

„Prvo, nisam spavao sa njom, mislim, nismo se jebali. Ako me to pitaš. Drugo, pogledaj je. Ona je odrasla. Oseća se zbunjeno i uzbuđeno. Ako joj ne pružimo priliku da istražuje svoje emocije i seksualnost, može se desiti da se upusti u nešto s nekim ko neće brinuti o njoj. Može samo da je povredi. Kada bude odlučila da spava sa nekim, voleo bih da to bude neko ko je zreo, ko je iskusan i ko će je poštovati. Zar ti nije važnije da ona bude srećna i sigurna?“

Lela je duboko udahnula. Njegove reči su počele da rezoniraju u njoj. „Da, ali... zar ti zaista misliš da si ti taj?“

Lazar se nasmejao, s lakoćom. „Ne mislim da sam savršen, ali sam sigurno bolji izbor od nekoga klinca ko će je samo povrediti i ništa neće moći da joj uradi. Kristina zaslužuju najbolje, pa i u seksu. Dobro znaš da joj to mogu pružiti vrhunsko zadovoljstvo. Takođe, razumem njene strahove i nedoumice. U redu je biti nesiguran, ali nije u redu da je odbacimo ili potisnemo njene želje. Umesto toga, hajde da je podržimo. Da joj pomonemo da u potpunosti sazri i da oseti šta je to prava strast.“

„Ali, šta ako se sve to okrene protiv svih nas? Ako nešto pođe po zlu?“ Gotovo kroz suze je Lela upitala.

„Onda ću biti tu da vas obe zaštitim. Zar ne želiš da tvoje dete bude srećno? Niko nije savršen, ali možeš se potruditi da joj pružiš najbolje. Majčinsku sigurnost i razumevanje. Toliko joj sigurno dugijemo. Ona je odlična učenica, uskoro upisuje fakultet, uvek je bila najbolja u svemu. Nemamo pravo da joj uskratimo zadovoljstvo, zbog nekih malograđanština. Ja ću se truditi da je podržim u svemu, da je naučim kako da uživa u životu. Molim te da i ti to počneš da činiš, a ne da je osuđuješ.“

Lela je klimnula glavom, preispitujući svoje misli. „Možda si u pravu... Možda bi bilo bolje da ona prođe kroz ovo s nekim ko je razume. Ko je najbolje zna. S’ nama dvoma. Niko joj ne misli bolje od nas. A i ruku na srce, bojleg učitelja seksa nije mogla da odabere. Ako će je neko u potpunosti zadovoljiti, onda si to ti.“

Lazar je video kako se njene sumnje polako povlače. „Veruj mi, Lelo. Zajedno ćemo se pobrinuti da ona dobije sve što joj je potrebno. Uveravam te, ništa loše se ne dešava. To je samo deo odrastanja. Jednostavno je osetila potrebu da sada primi karu. Vreme joj je, čoveče… To je tako normalno, zar ne?“

Lela je još jednom udahnula, osećajući kako se njene emocije smiruju. „Dobro, ako ti kažeš...“

„Samo daj Kristini šansu da otkrije svoje osećaje. Hajde da joj damo priliku da uživa, a mi ćemo biti tu da je vodimo i podržimo.“ Dok su se reči ponavljale u njenoj glavi, osećala je kako se osećaj besa i prekora polako povlače.

Razmišljajući o svemu što je Lazar rekao, shvatila je da možda i nije tako strašno što se desilo. Zamišljajući kako bi Kristina mogla da uživa, bez bola i povreda, Lela je na kraju klimnula glavom. U tom trenutku, njeno srce je prelomilo. Odlučila je da veruje Lazaru i da u svemu podrži svoju ćerku.

Lela je imala plan!

Kristina se probudila u svom krevetu, još uvek umotana u pokrivač. Misli su joj bile pomalo maglovite, a događaji prethodnog dana polako su se povlačili iz sećanja, ostavljajući je zbunjenu i nesigurnu. Dok je ležala, čula je šum tuša koji se razlegao kroz hodnik.

Pogledala je na sat — bilo je 22 časa. Noć je bila tiha, a pun mesec je obasjavao potpuno vedro nebo. Pokušavajući da se saberu, odlučila je da ustane. Dok je silazila niz stepenice, zvuk vode je postajao sve jasniji, a miris svežine ispunjavao je dnevni boravak. Njena mašta radila je na tome kako će se Lazar ponašati prema njoj sada kada je sve postalo drugačije, kao i kako će njena majka reagovati.

Prošla je kroz dnevni boravak i hodnik, zaustavivši se ispred vrata kupatila, ne razmišljajući previše o tome šta radi. Kada je otvorila vrata, očekivala je da zatekne svoju majku, ali je naišla na Lazara, koji je stajao, vlažan, nasapunjen i obasjan prigušenim svetlom iz kupatila. Njegova kosa bila je raščupana, a kapljice vode su mu se slivale niz lice, stvarajući privlačan, gotovo zavodljiv prizor.

Iznenađena, stajala je nekoliko sekundi nepomično, dok im se nisu pogledi sreli. Srce joj je zakucalo brže, a osećaj nelagodnosti pojačao se. „Izvini, jel’ je mama tu?“ izgovorila je tiho, s blagim tremorom u glasu.

Lazar se nasmejao, a taj osmeh bio prilično zavodljiv. „Mama je pre par minuta otišla do apoteke, ali se brzo vraća. Kako si ti?“

Kristina nije znala šta da odgovori. Osećala se kao da je upala u neku neobičnu situaciju, ali njegov osmeh smanjio je njenu nervozu. „Dobro sam, prespavala sam celo popodne i veče...“

„Baš lepo, sada si potpuno odmorna,“ odgovorio je, blago se oslanjajući na staklena vrata tuš kabine. „Noć je predivna. Možda bismo mogli da odemo u šetnju kada se mama vrati?“

„Da, to bi bilo lepo,“ rekla je, a zatim dodala: „Jel’ si razgovarao sa mamom? Jel’ je mnogo ljuta na mene?“

Lazar je lagano slegnuo ramenima, a njegov osmeh nije nestajao. „Ne brini, dušo. Sve je sređeno. Mama je shvatila tvoje potrebe i nema ništa protiv da se prepustiš istinskom uživanju. Samnom, naravno!“

Njen um je počeo da se vrti, ali nije znala kako da reaguje. Osećala se zbunjeno, ali istovremeno je bila zahvalna majci na podršci. Dok da je I dalje posmatrala, Kristina je shvatila da su se stvari promenile, ali nije imala pojma u kom pravcu će se odvijati.

„Dobro, idem u gorenj kupatilo da se istuširam,“ rekla je, a zatim se okrenula da ode. Međutim, nešto u Lazarovom pogledu je zaustavilo njene korake. Osetila je potrebu da se okrene i ponovo ga pogleda. Njen pogled se zadržao na njegovo dignutom kurcu, koga je on povlačio napred-nazad, nasapunjenog. U tom trenutku, osetila je potrebu da mu priđe i samoga nekoliko puta uvuče u usta.

Brzo mu je prišla i bez reči kleknula, strpajući njegov polu dignuti kurac u usta. Lazar je na trenutak zabacio glavu unazad. “Nemoj sad molim te. Poludeću ako budeš nastavila, a mama samo što nije došla. Ne bih da joj priredimo ovakvo iznenađenje. Ubrzo ćemo nastaviti, veruj mi, vrlo brzo.”

Kristina je nevoljno ustala i brzo otišla na sprat. Dok se tuširala u gornjem kupatilu, Lela se vratila iz apoteke, noseći u kesi nekoliko lubrikanata i kutiju kondoma. Lazar je lagano završavao sa tuširanjem, dok su kapljice vode klizile niz njegovo telo. Lela je pokucala na vrata, ali nije čekala da dobije odgovor; otvorila ih je i ušla unutra.

U trenutku kada je zakoračila, zatekla je Lazara kako briše kosu, a vlažnost u kupatilu dodatno je pojačavala intimnu atmosferu. Njegov pogled ju je odmah privukao, a srce joj je zakucalo brže. Njegov položaj ukrućenog kurca je otkrivao da je napaljen kao tinejdžer. Tenzija u vazduhu bila je neizbežna. Lela je na trenutak zadržala dah, suočena s prizorom koji je istovremeno bio zavodljiv.

Bez reči je samo prišla, pre toga zakljlučala vrata za sobom. Klekla je ispred Lazara i odmah krenula da halapljivo guta njegov kurac. Lazar se nasmejao, gledajući je kako sa uživanjem puši. Lela je podigla pogled u tom momentu. “Zašto se smeješ,” upitala je zbunjeno. Lazar je samo odmahnuo glavom, a zatim je uhvato čvrsto za glavu, vratio joj kurac u usta i krenuo da je snažno navlači. Ceo kurac joj je bio u ustima, što Leli nije predstavljalo problem. Čak je i jezikom uspevala da obrađuje vrh njegova jaja, dok je kurac bio celom dužinom u njenom grlu. Lazar nastavio još jače. Lela se gušila, ali nije odustajala, niti je pomišljala da se oslobodi njegovog naboja. Bio je to pravo jebanje u grlo, bez zastajanja i žaljenja.

“Tako si dobra, najbolja…,” govorio joj je, dok su mu u mislima nadolazile slike malopređašnjeg Kristininog pušenja. Bio je prezadovoljan i srećan što će uskoro moći da jebe dve žene koje su stalno bile napaljene i željne njegovog kurca.

Ubrzo je osetio, zahvaljujući fenomenalnom Lelilom pušenju, da se približava vrhuncu. “Nemoj da staješ ljubavi, još malo, još…. malooo,” a zatim ga je izvadio iz Lelinih usta. Obuhvati je kurac svojom desnom rukom, dok je levom nameštao Lelino lice kako bi je što bolje zalio. Nekoliko puta ga snažno zadrkao i krenuo da prska svuda po njoj, u više slažnih mlazeva.

Tamoplava bluza koju je Lela imala na sebi, sva je bila umazana u njegovu belu tečnost, lice i kosa još više. Lela je još uvek bila na kolenima, lizajući njegove poslednje ostate sperme, lagano ih gutajući.

U tom trenutku je začula Kristinu. “Mama, Lazare, alo bre ljudi, gde ste…?”

Lela se pridigla, vadeći iz fioke peškir. Brzo je obrisala lice, peškir vezala oko kose, otključala kupatilo i izašla. “Evo me Kiki. Prala sam kosu.” Po malo zbunjeno i uplašeno je izgovorila.

Kristina je posmatrala majku nekoliko sekundi, a zatim se počela glasno smejati. "Nisam znala da se tuširaš obučena! Zašto su ti kolena mokra? Mama, nešto belo ti se sliva niz bluzu. Da to nisu ostaci nekog moćnog 'regeneratora' za kosu?" Njen smeh bio je neodoljiv, a dok je pokazivala rukom ka mrljama na Lelinom topu, situacija je postajala sve komičnija.

Kristina se potpuno približila Leli, koja je i dalje bila zbunjena i pomalo posramljena, svesna da je uhvaćena u laži. U tom trenutku, osećaj nelagodnosti ispunio je prostoriju, dok su se njihovi pogledi srele, stvarajući trenutak koji će se dugo pamtiti.

Kristina je prstom razmazala spermu na Lelinoj bluzi, pogledala je pohotno i rekla: “Ovog puta nisi sve progutala.” Lela je gledala u svoju ćerku, sa potpunom nepoznanicom. Za nju je ona i dalje bila devojčica, koja je potpuno neiskusna i ove reči su u njoj stvarale još veću zbunjenost. “Ne budu prosta Kiki, molim te. Ne priliči ti,” Lela je nekako izgovorila.

Krsitina je galano polizala svoj umazani prst, koji je predhodno bio utopljen u spermu koju je skinula sa majčine bluze. “Šta kažeš mama… ne priliči mi? A tebi priliči? Čula sam od Lazara da si najbolja jebulja koju je u životu imao, a njegov spipsak žena je podugačak. Prema tome, imala sam od koga da nasledim talenat. Zar ne?

“Bezobraznice jedna,” kroz blagi smeh je Lela odgovorila Kristini na ove blage provokacije, udareći je lagano po guzi. “Videću tebe uskoro…”. Kazala je Lela, dok se polako udaljavala, skidajući peštik sa glave.

Kristina se okrenula prema njoj i sa puno provokacije u glasu rekla: “Videćemo mama ko je bolja jebačica! Vrlo uskoro…”