Catarsi nell'estasi

Svom silinom pluća uvlačim dim. Cigareta dogoreva i otkriva moj položaj u mraku. Nervozno je bacam na pločnik i mrvim stopalom. U neposrednoj blizini, kroz prozorska okna, vidim obrise njegovih ruku kako petljaju po kuhinji. Zastajem i ispiram pluća prohladnim vazduhom.

"Jesi li obavila poziv?" - pita me nakon što sam se vratila u sobu.

"Jesam, da." - lažem, vraćajući zavesu na mesto, usput.

"Večera će biti spremna za pola sata." - govori, više sebi u bradu.

Prelomila sam. Koračam tiho ka njegovim ledjima. Obgrlim ih. Miriše na penu za brijanje i losion koji sam često udisala kao mala. Miriše na sve što nisam smela. Njegovo telo je toplo.

"Ne žuri." - rekao mi je i nastavio da meša testeninu. Ukoliko bih se sad odmakla korak unazad, zapalila bih novu cigaretu, zalepljena za tapaciranu fotelju. Ćutala bih, pokušavajući da dam smisao svojoj ljutnji, grčevito preturajući po glavi i njenim pregradama, no...Obrgrlila sam ga jače. Toplina njegovog trupa prelazi na moje ruke, a zatim i u lice. Obrazi mi bukte. Ne pomeram se.

Uhvatio me je za ruke i okrenuo se ka meni. Zagledan u moje oči, uhvatio me je za obraze.

"Kada budeš bila spremna, tada. Okej?"

Poljubio me je. Uzvratila sam, trapavo, nespretno, ali dovoljno direktno da izazovem sudar jezika. Osetila sam kako me erekcija sustiže.

Osetio je i on te se odmakao korak unazad, a zatim me opet poljubio. Laknulo mi je.

Dakle, ovako izgleda ljubiti se sa muškarcem, pomislila sam i zagrlila ga čvrsto.

Zašto imam osećaj da ga poznajem više nego on sebe samog?

****

"Jebao bih te dan i noć, u to slatko, belo, dupence. Koliko?"

"Može pušenje u kolima, danas, oko trojke?"

"Hoću da te jebem, slušaj, hoću da te jebem u dupe. Smem li?"

Otvaram poruke i zatvaram, plašeći se osećaja koji se budi u meni. Nije vreme za pitanja poput - Sta ovde trazis, A?

Vise je vreme za pitanja poput "Bojiš li se da nećeš naći to što želiš?"

"Šta koji moj želim?"

Sedim u belom brusu i pocepanim, unihop, čarapama. U stanu radi klima, te sam skoro gola iako je polovina decembra već prošla. Drhtavim pokretima ruke nanosim ruž. Krvavo crvena nijansa. Uokviruje mi usne i ističe ih. Osećaj u stomaku sve više naglašava dinamiku, kao i to, da mi zbog istog, desna butina konstantno podrhtava.

Nova poruka.

"Čekaj, jel realno da ti je ovako uska? Dodji da to sredimo." - slika profila, 18 ili 19cm. Pohvalno, ali za mene, potpuno, inferiorno.

Stavljam periku.

Jebote, ja sam druga osoba. U isti mah osećam i strah i ushićenje.

Nova poruka.

"Cijeli život tražiš, nekad dobiješ, nekad niz vjetar pustiš. Tijelo k'a filigran, a što je s glavom?"

To bih prva volela da znam.

"Glava je na ramenima. Uzgred, hvala na komplimentu." Klik na pošalji.

Bez slike na profilu.

"A đe će bit no na ramenima. Da je u mojem naručju, druga bi priča bila."

Smešim se. Precizno nanet karmin se, brzinom svetlosti, suši. Pokušavam da skinem deo. Dobro je, skida se.

"Izmedju brzine i sporog delovanja, dajem prednost drugoj opciji." Dodajem emotikon namiga.

"Nijesi samo zgodna no si i pametna."

Palim novu cigaretu. Na tren, ja sam neko drugi.

****

Šake su mu tople. Miris sveže kuvane testenine dopire iz kuhinje, no miris njegovog parfema je jači. Zapravo, takmiči se sa mojim. Pre nego što sam izašla iz kupatila, investirala sam više od polovine bočice parfema. Ima ga svuda, a najviše na vratu. Miriše na vanilu, jagode i požudu. Sve i da nisam upoznala mirisnu notu požude, sada mogu da je naslutim. Postoji nešto čvrsto u načinu na koji me gleda. Približava me sebi i ovlaš me poljubi, bez jezika. Zatim se udaljava i gleda me. Gladi me šakom po obrazu.

Na trenutak, ostajem bez vazduha. Ne želim da to primeti, te se hvatam za bretelu haljine i namestam je. On to shvata kao signal i već u sledećem trenutku lagano je spušta, milujući me po goloj koži. Dovodim svoje misli u red.

Ne govori to. Ne govori to. Ne govori to. Mozak mi neumorno ponavlja, no jezik očito vodi u ovoj trci.

Spušta glavu i osećam kako mi vrhom jezika liže nabubrelu, golu, bradavicu.

"Jebi me." - prošaputala sam, krajnje tiho.

Ne govori to. Ne govori to. Ne govori to.

"Jebi me!" - gotovo da sam povikala. Brzinom svetlosti ostajem i bez druge bretele.

Zagledao se u moje oči. Plamene ali hladne i nepokolebljive, njegove oči su upijale i moj najtananiji drhtaj. Otkopčavao je košulju, dok sam se, pomalo spetljano, vrzmala oko šnale njegovog kaiša.

Neočekivano, ustao je i pružio mi ruku.

"Vreme je za večeru. Izvoli." - pokazao mi je, glavom, u pravcu kuhinje.

Ne postavljam pitanja, već, bespogovorno, krećem. Valjda je, sve vreme, to i želeo.

****

"Kako si provela dan?"

Poruka stoji, nepročitana. Vreme slanja bilo je pre nekoliko sati. Nemam snage da se ponovo oblačim. Ležim u beloj majici i crnim tangama. Prija mi osećaj lakoće na koži.

Hvatam sebe kako mu prepričavam svoj dan. Doduše, nakon što sam ispisala roman. Ograničenje u vidu otkucanih znakova. Psujem, tek toliko da izbacim ovaj mali, novorodjeni, revolt.

Dodajem smajli na kraju poruke.

U svom odgovoru, on dodaje i emotikon poljupca. Prećutala sam to.

Piše mi o sebi. Prećutala sam i osećaj koji me prožima, od jutros. Kada je vreme izaći i šta raditi ukoliko postane isuviše kasno?

Ukoliko ti se sve toliko dopadne da više nisi sposoban da načiniš korak.

Unazad.

****

Podno mermernog, kuhinjskog pulta, klečim na kolenima, zadovoljavajući ga. Njegov ud je toliko narastao u mojim ustima da se bojim da ga zubima ne dodirnem. Vežbanje na oguljenom krastavcu očito je dalo rezultata.

Stenje.

Želela sam da čujem to muško stenjanje kao svojevrsnu afirmaciju mog rada. Prislanjam dlanove na njegove čvrste butine. Hvata me za teme glave i lagano navlači na svoj tvrdi, kameni, kurac.

Usisavam ga u sebe, sisajući glavić. U podnožju stomaka osećam kako se ekstaza rasplinjava, na samu pomisao o mogućem scenariju koji sledi.

Uzima gutljaj ohladjenog vina. Mozak mi grčevito radi iako bi trebalo da stanem. Iako bi trebalo da se fokusiram.

Podižem se na noge i zagledana u njegov, plameni, pogled poljubim ga ustreptalo. Usne su mu sočne i mirišu na vetar. Zatim, prinosim čašu vina usnama i uzimam dobar gutljaj. Vraćam se na kolena.

Pre nego što sam, gutljaj, pustila niz grlo, odredjeni deo puštam niz njegov, očvrsli, kurac. Vino iz mojih usana sliva se niz njega, klizeći niz stablo pa sve do podnožja. Hladnoća vina dolazi u susret sa vrelinom njegovih jaja. Jezikom pratim kapljice koje klize, skupljajući ih, halapljivo. Njegovi uzdasi su učestaliji i iskreniji. Ne želim da stane.

Podižem pogled ka njemu. U zanosu, stiska čašu, prsti su mu nemirni i nestrpljivi. Spuštam jezik podno njegovog kurca, ljubeći prostor izmedju testisa i anusa. Šakama se oslanja na pult.

"Što mi radiš to..." - progovara promuklo. Boja glasa mu je natopljena požudom.

"Pušim tvoj nabrekli, tvrdi, kurac." - odgovaram jasno, ogrezla u potpunoj ekstazi.

Hvata me za glavu i jače nabija. Gušim se. Nisam imala ovakvu praksu sa krastavcem. Primetivši to, usporava. Pomaže mi da ustanem i pribija me uz pult. Osećam kako nam se oznojene, kože dodiruju, kako nam se parfemi prepliću, medjusobno. Ljubi mi prostor iza uha. Ljubi mi vrat.

"Želiš ovo?" - pronalazi prostor za pitanje. Nemo klimam glavom, oslobađajući ga košulje. Skida mi haljinu i okreće me, ledjima, ka sebi. Zvuk pucanja čarapa najavljuje nešto novo.

Nešto čemu se nisam nadala.

****

"Nikada nisam ni mogao da naslutim da ću osjetiti ovako nešto. Ko si ti?"

Treba mi vremena da odgovorim. Prinosim vrelu šolju kafe usnama.

"Pišeš pa brišeš..."

Ponovo poruka. Uzimam udah.

"Ja sam energija koja ti očito treba da bi upotpunio neki deo sebe. Možda si zapostavio taj deo, a možda si se samo trudio da ga, mudro, držiš po strani."

Zadovoljna sam napisanim te sama sebi dajem odobrenje. Klik na pošalji.

Postajem svesna da sam razmišljala o njemu tokom čitavog dana. Čak i na pauzi od posla. Tada sam se pitala koliko je kratkih espresa popio.

"Dva komada da bih uspešno započeo dan." - rekao je, jednom.

Umorna sam. Počelo je tako bezazleno. Sada me već prožima.

Nisam sigurna šta da mislim o sebi.

***

Osećam njegov vlažni glavić kako klizi niz moje guzove. Raširio ih je tek toliko da osetim strujanje vazduha. Ne postoji put kojim bih se mogla vratiti nazad. Ne postoji ni dugme koje bih mogla da stisnem kako bih sve resetovala. Zapravo, ne postoji ni želja da uradim tako nešto.

I na tome sve počiva.

Gura jače i osećam kako mi oštar bol reže donji deo stomaka. Grčim se, ljubi me po ramenu.

Staje.

Okreće me ka sebi i čvrsto me obgrli oko ramena.

"Dodji." - nežnost koja mu obigrava sa usana dok izgovara moje ime topi sav led koji mi se skupio oko tela. Ruke su mi slobodnije. Čvršće ga obrglim oko struka. Zagnjurila sam glavu iznad njegovih grudi. Ne želim da se pomaknem odatle.

Ne požuruje me.

****

"Upoznajmo se pa šta bude."

"Slažem se."

Oboje smo voljni da upoznamo jedno drugo no oboje smo uplašeni od onog što bi moglo da se rodi u medjuvremenu.

Ukoliko se već nije rodilo.

Čekam ga u kafiću nedaleko od iznajmljenog apartmana.

Prepoznajem ga sa vrata. Stidljivo podižem ruku.

"Takvog sam te zamisljao." - govori mi kroz osmeh.

"Jel? Pa kakav sam to?"

"Lep, ali uplašen."

Ne dopada mi se to što mi na licu piše - strah.

Pokušavam da, isti, pripišem neiskustvu.

Posmatram njegove šake i kroz tili čas, hvatam sebe kako ga zamišljam golog.

***

Sama sebi širim guzove nakon što sam svoja kolena prebacila preko njegovog krila.

Kurac mu je čvrst, spreman. Bez razmišljanja spuštam se na isti.

Kako boli!

Ne, ne mogu ovo, želim da ustanem.

"Tako... polako..." - govori polako, bez žurbe.

Daje mi snagu.

Spuštam se niže i ljubim ga po grudima. Njegov kurac mi širi guzu.

Podižem glavu i gledam ga. Nasmejan je i tako mio.

Ubrzava tempo. Osećam bol ali postepeno nestaje. Sve manje i manje je ima. Naskačem gore, dole, dok me drži za butine.

Poželela sam da sednem jače.

"Ah, uh...joj...kako je tvrd." - zavapila sam.

"Stisni zube sad."

Govori i jače me nabada. Hvatam se za jastuke i držim se za njih. Jebe me jače.

Želim da ga ljubim sve vreme. Želim da traje.

Po prvi put te večeri ispuštam vrisak. Grlen.

Osećam toplotu koja se rasplinjava mojom guzom. Sa svakim novim ubodom osećam vrelinu.

Hvatam ga za kosu.

"Nabijaj se na kurac, nabijaj se. Nabijaj se na moj kurac."

"Zelim da me razbiješ, da, jebi me."

"Jel si ti moja jebačica?"

Klimam glavom.

"Govori."

"Jesam, želim te, želim..."

Nabija me silovito. Prodire u mene. Tako jako me jebe da imam utisak da ću eksplodirati na njegovom kurcu. Ljubim ga pohotno, gladno, halapljivo, dok je , intenzivno, u meni.

U trenutku, podiže me i u naručju, poče da me nabija, još jače. Ima potpunu kontrolu. Iz očiju mu vrišti zadovoljstvo.

"Kako ti je vrela rupa, jebaću te k'a nijedan! Tako!"

Držim se čvrsto oko njegovog vrata. Ne želim da znam kako izgledam. Želim da mi napuni guzu.

Brzo menja položaj i spušta me na dvosed. Podiže mi noge i jako ulazi u mene. Vrisnem. Vrlo glasno.

Počeh da jecam nakon što je ubrzao tempo.

Gladna sam njegovih poljubaca. Njegovih usana.

Ljubi me i usporava. Lagano, miluje mi vrat. Spušta se podno istog i liže mi grudi.

Medju nama isijava, fluidna, neshvatljiva energija. Želja.

Kao da smo se stopili u jedno. Kao da ništa što je bilo juče ne postoji. Kao da smo potpuno zatočeni u tom trenutku u kojem život na sve načine čili iz nas.

Potpuno je u meni.

Spušta glavu na moje grudi i uz nekoliko trzaja, poče da ispušta gustu spermu. Hipnotiše me vrelina koja mi, obitava, stomakom.

Bio je dovoljan jedan pogled na njega, oznojenog, umornog ali posve, nasmejanog, pa da i sama počnem da svršavam, uz trzaje i neminovne jecaje.

Ljubi me dok drhtim.

Kontrola koju je, maločas, imao u očima potpuno se rasplinula i nestala. Ostao je on. Ogoljen, kao od majke rođen.

Pola sata kasnije, preko svog golog tela, navukla sam njegovu belu košulju i pokušavala da skuvam espreso.

Ležao je i čitao.

Pitala sam se da li je to ritual kojem pribegava nakon seksa.

Seks.

Morala bih da se naviknem na tu činjenicu da smo upravo imali seks.

Prinosim dve šolje.

"Ova pjesma koju si napisala je tako iskrena. Kome li je posvećena?" - pita me.