Ognjenova verenica
Ognjen i Luka bili su isto godište, dva momka sasvim različitog karaktera i stila, iz iste ulice. Samo je nekoliko kuća razdvajalo njihove dve porodice. Razdvojila ih je i srednja škola, ali nisu propuštali nijedno zajedničko partijanje, i pitao se Ognjen često zašto, ali društvo nikada nije bilo isto kada Luka nije tu. A bio je odsutan kada je počeo da radi, i tome se Ognjen i te kako smejao. Završio je frizersku školu i ovaj ga je od tada ložio da će uskoro u pedere, i tako narednih 10 godina, a Luka je i dalje bio strejt, jedino bez devojke, kao da mu nijedna nije pasala. Brate jesi ti siguran da dobro čuvaš guzu?, ložio ga je drug, na šta se Luka samo blago smešio. S malo neke tuge doduše. Iako je bio srećan zbog Lukine trogodišnje veze sa Jelenom, često bi se i ona pridružila njihovom društvu.
Ono što ih je najviše vezivalo bili su njihovi datumi dolaska na ovaj svet – Luka na svetog Luku, 31. oktobra, a Ognjen samo dva dana kasnije. Rođendani su proslavljani zajedno otkada znaju za sebe, i kao neko prećutno ortačko obećanje važilo je da će se taj običaj nastaviti sve dok budu živi. Uvek bi žurka bila 1. novembra, ne bi se bunio Ognjen da se pije i ranije, ali je Luka uvek imao preča posla, zbog kojeg su ga jednako zezali, ali voleo je tu prokletu Noć veštica i pola devojaka iz kraja i on nosili bi te noći čudne pramenove i maske, rezbarili bundeve i ispunjavali ih svećicama, šminkali se i ludovali tako da skoro ceo prvi novembar prespavaju. No, probudio bi se on na vreme da nastavi sa Ognjenom i ekipom, sve do jednog rođendana koji nisu obeležili. Bilo je to 2022. kada je trebalo da proslave trideseti. Ognjenova Jelena je dobila neke magline na plućima, lečila se neko vreme i neočekivano preminula par meseci nakon veridbe sa Ognjenom.
Trebalo je da slavimo i svadbu i rođendane, a mi sahranjujemo. S dubokim bolom se Ognjen tog sunčanog jesenjeg dana na pustom groblju zauvek oprostio od svoje nesuđene neveste. Luka je ostao uz njega, osećajući skoro jednaku bol, ako ne i trajniju gorčinu, jer je Ognjen bio tip koji to ne može da podnese, sve te teške udarce života, od njih beži u alkohol, u ludosti, u promene. Počeo je da radi neke sezonske poslove i da rinta kao crnac samo da zaboravi. Noću bi se opijao kao da je hteo da se pridruži Jeleni. A ujutru u prvu smenu stoički, i tako još godinu dana dok nije skroz poludeo i iscrpeo se. Sve što zaradi je odmah popio. Na groblje skoro da nije ni odlazio, govorio je kako mu bude još gore. Umesto njega, Luka je obišao Jelenu nekoliko puta sa njenom drugaricom, čak je jednom tamo zatekao i Ognjenovu mamu i sestru.
Bar ćemo trideset prvi proslaviti kako valja! Pojavio se na Lukinim vratima na njegov imendan, držeći flašu votke, već dobro nacugan. Iza njega se teturala mlađana devojka u drečavom dopičnjaku koju Luka prvi put vidi i koju mu Ognjen nije pominjao. Tijana! pružila mu je ruku nekako kao da se odavno znaju, nemarno, a Ognjen ih nije ni predstavio. Luka je ćutao dobru polovinu večeri i kada su došli ostali, tako da je Ognjenu koža postajala tesna, izbegavao je njegov pogled, i rešio da se pokupe u kafanu. Posle par piva, skupio je muda da se suoči. Brate zašto sam kriv, što je umrla?! Vidim ti u očima šta misliš!,stegnuo je svog druga oko vrata kao da ga grli, ali dosta jače da je Luku zabolelo i nehotično ga je udario u stomak. Ne krivim te, to je tvoja stvar...nego, jesi li ovu već verio pa treba večeras da saznam ili ću saznati kad se uzmete?! Umeo je da prcka na finjaka, a Ognjen to nije ni umeo niti podnosio.
Ubrzo je otišao sa svojom malom, poslavši zajedničkom drugu poruku koja je sadržala sličicu iz nekakve serije gde se lik sa zelenom kosom žvali sa nekim drugim likom. Napisao je samo: Prepoznaješ ga? A do pre par sati u salonu Luka i devojke su se opet pijani igrali farbama i Jovana je umesto pramenova ofarbala u zeleno celu Lukinu kosu. Njemu to nije smetalo, voleo je te zajebancije. Ali mu je ovakva prozivka od životnog prijatelja i te kako zasmetala. Odlučio je u sebi da ga neko vreme ne viđa. Pomislio je bože kako je lepa bila, zašto je bila njegova a ne moja. Ja bih je čuvao, i sada bi sa mnom bila. Jelena u Lukinim mislima, kao da je oduvek tu. Možda je odavno to želeo, no, za sve je prekasno. Godine najbolje, a čemer dubok da skoro ne zna kako da ga prevaziđe.
Izlazi iz kafane sam, spotiče se o neke klince pod maskama, svuda je glasna muzika kao da grad ne spava, uvek mu je baš tako prijalo, a sad mu odjednom treba samo tišina. Društvo za njim dobacuje da se ne ljuti, godinama znaju kakav je Ognjen, ali nije to, Luki je samo bilo svega dosta. Lutao je sam tihim ulicama. Shvatio je kuda vode, i prepustio se koraku te čudne noći, da ga noge same nose. Ubrzo je stigao do kraja grada i do Jelene. Ne voli groblja noću, ma koliko voleo horore i veštice. A nekako nazad ne može, ne ide mu se. Dugo stoji na kapiji pod jedinim, bledim svetlom, pušeći cigaru za cigarom i gledajući u jedan svoj zeleni pramen sa željom da ga zapali i da onda čitav izgori, tu, u njenoj blizini.
Posetiće je, odlučuje, i korača hrabro preskačući neke niske nadgrobne ploče. Popaljeno je milion sveća, čini mu se. Kao da je dan jebeni, a skoro je ponoć, šta sve ljudi rade da im mrtvi oproste, koliko odvratnog plastičnog cveća za koje mu korak zapinje. Pa ipak lepo je, neobično, tužno, šareno, lepo. Jelena, evo me. Ovaj put sam došao sam. Posvađali smo se, ja i onaj tvoj. Nadam se da te obilaze. Zaboravi ga, on te se i ne seća, okrutan je. Znaš, Jelena, onog dana...kad sam se prvi put ofarbao i kad su me zezali zbog one šarene kreste, kad si ti jedina rekla da je baš cool, mislim da sam se zaljubio. Ali samo tada, Jelena, to veče, nisam dalje...nemoj da misliš nešto loše. Nisam poželeo da te uzmem od njega,ne bih nikada...
Pa šta i da jesi!, začuo je živi glas i čvrstu ruku na svom ramenu. Skamenio se. Znam dobro koliko si me želeo, pa ipak nisi uradio ništa. Smogao je snage da okrene glavu, a u tom trenutku ona mu je prišla i sela kraj njega na svoj grob. Nije nam trebalo pivo posle onolike votke, pomislio je, gledajući u njene lepe kestenjaste oči kakve su nekada bile. Jelena, ovo je noćna mora, probudi me. Ali ti ne sanjaš, odgovara mu ona, i hladnim prstom uvija njegov zeleni pramen. Opet glumiš nekog zombija! Komentariše. Smeje se. Ona. Ognjenova mrtva verenica. Skroz sam poludeo, moram se sabrati, Jelena. Prizvao sam te svojim rečima, ali ti nisi tu, samo si u mojoj glavi, samo u mojoj želji da se stvoriš kraj mene.
Pa stvorila sam se! Ovo nije noć kao svaka druga, Lukice lutkice! Zvala ga je nekada tako, i sada ga tako zove. Lukino srce hoće da iskoči, ali telo miruje, oseća da u njenoj modroj koži nema topline. Hladno mi je godinama ovde Lukice, kaže mu pa se privije uz njega. To ti verujem, prošapće on, pa nasloni svoju glavu na njeno teme. Poželi da je dodirne ali ne sme. Možeš, ona kaže. Ona čita misli i zna sve! Miluje je. Njene oči sjaje, a koža kao da se greje. Jelena oživljava, živa kraj njega trne od miline. Jelo... Pa to si stvarno ti, nije priviđenje! Naravno da sam ja, ko bi te drugi na ovu svetu noć čekao kraj mog groba. Na trenutak misli da će pasti u nesvest, na trenutak mu deluje kao ostvarenje sna. Jelena ne muči me, znam da nije stvarno...
E to je oduvek bio tvoj problem, mali! počupa ga za pramen. Nikad se nisi borio bre, za ono što želiš! Ti samo maštaš, u tim svojim bojama, praviš neke frizurice i pizdarije. Trgni se! Živi život malo, kasnije ćeš večnost da čamiš ovde, kao ja, evo kad ti ja kažem koja sam to prošla, život je Luka nešto najlepše! U tom trenu vrelim usnama je poput leptira prešla preko njegovih. A on tek tada spustio pogled i video, crnu haljinicu u kojoj je bila sahranjena, tako vitka, snažna, istovremeno nežna, duge i sveže smeđe kose sa uvojcima, kao da nije prošao ni dan, a ne više od godine. Jelena... odvedi me u taj svoj svet. Ne mogu više da boravim u ovome. Nikome ovde nisam potreban, čemu da se trgnem, ne postoji razlog...
Ma daću ti ja razlog! Povika mrtva devojka, pa skide sa sebe haljinu. Njene bujne grudi sevnuše u seksi čipkanom crnom grudnjaku. Više joj nije hladno. Uzima njegove hladne dlanove, polaže ih na svoje grudi i sada ona njega greje. Čuješ li kako kuca? Moje srce, Luka, zaboravljeno, samo za tebe. U toj sekundi vratila mu se krv u žile, pa u srce, pa u središte tela. Zapalila ga je. Tamni ruž na usnama kao da je namazan malopre, isti kakav je bio kad joj je rodbina ljubila obraze i opraštala se od nje.
Uzmi me! Bar jednom budi muško, Lukice! otkrila je njegovim još uvek ukočenim prstima svoje dojke, čvrste i vrele. Za čas je zaronio lice u njih, a ona je uzdizala bradavice da ih oliže svojim živim jezikom i ispolira od mrtvačke prašine. Kao da su od gume, i mirišu, razmišlja dok ih sisa, a kurac mu se propeo do nepodnošljivosti. Čim je pomislio na njega, oseća na njemu Jeleninu snažnu ruku kako ga izvlači iz pantalona. Jelo...pa kako ćemo,šta ćemo sada, kako ovde... Ovo je moj dom, lako ćemo, odgovara uzavrela nesuđena mlada, pa samo poleti da ga uzjaše. Imam neki osećaj da voliš kada je ženska gore, Lukice? On ćuti, ne pamti kad ga je neka jahala.
Pretrnuo je. Ne zna kako kod nje stoji ono dole, može li, posle svega, hladna li je... Jelena je samo ščupala čipkane gaćice, kao da ih je nekud otkopčala sa strane, i zamahnula na crnu zemlju bez trave. Kao da se para izdizala kroz maglovitu hladnu noć iz njene šupljine i njegovog ispupčenja. Znala sam da ti je veći i deblji od njegovog, pazi kad sam bila sigurna! viče ona kroz noćnu tišinu, a on pomišlja kako mogu naići oni maskirani klinci i videti ga kako drka sam na grobu. Skoncentriši se!, mali, Jelena mu okreće glavu ka sebi. Ruke su joj od olova, kada ga uhvati za kurac on gubi razum.
Ne štedi me-šapuće mu dok ulazi u nju. Znam i da jebeš bolje od onog idiota! Na ove reči rešio je da se pokaže i ohrabren pogurao dok nije utonuo u vrelu, tesnu i mišićavu vaginu, spuštajući Jelenine kukove na sebe. Ona se nasmejala najslađim osmehom ikada. Volim te...procedio je, a onda, kao da svršava, krenuo je da se trese od tog iznenađenja, kao da se tek sad osvešćuje, ništa nije laž i on to ne sanja, njegova ljubav se vratila po njega, njeno telo je na njegovom, on je u njenom telu, konačno oseća razlog da živi.
Jelena skače brutalno kao da ga siluje. Malo ga uplaši i poželi da je utiša, dok mu ne postane svejedno i poludi od njenog ludila. Al me dobro karaš maliii... šapuće mu tiho, ali vrisne naglas. Jelena... Jelo... sve što uspeva da izusti, kao da sebe ubeđuje da je na javi. Duboko u Jeleni. Topi ga iznutra kao gvožđe vatra, baš tako mu tvrdoća samo raste i prkosi, ubada je ponekad besno kada oseti da ona to želi. Razgovaraju kroz ovo ludo parenje sve što nisu stigli jednom drugom reći. Jaja mu kao napeta đulad, kao da će popucati dok po njemu svom težinom skače i luduje. Kako me treseš mali, sve mi se vraća na mesto! kao da su mi i pluća sada bolje! smeje se i cereka, ludača, uvek je bila takva.
Ustala je sa Luke ostavivši tvrdi kurac da isparava na hladnoći. Nikad se nije ponosio svojim nesrazmerno malim, crvenim glavićem. Pogledala je sa lažnim stidom u njega, pa u kurac, okrećući se na sve četiri okretnošću veštice. Hoću sad ovako, hoću s tobom sve poze!pozvala ga je, a on nije gubio vreme. Gurnuo je hladan kurac nazad u njenu vruću pećinu, i ta ih je vožnja još bolje zagrejala. Pumpao kao da mu je poslednje. To i želi, nijednu drugu posle nje. Jebi me...mali jebi me,šaptala je kada se glave spoje ili je Luka poljubi u uvojak mirišljave kose. Jelo... Jelena... blizu sam,Jelenice...Na ovo ga je ona sama jače stisnula, i kada se prepustio iz njega izmuzla u sebe svo nakupljeno Lukino seme, a teklo je kroz minute kao kroz večne sate. Tresla se, tresao se. Drhtali su zajedno još neko vreme. Neke su svećice zgasnule. Ne ostavljaj me, molim te.
Vidi ovu budalu, ko zna šta je ovaj pio, a glava mu sija ko saksija muškatli hahaha! dobacio je kraj Lukinog uveta čuvar groblja svojim kolegama. Umesto muzike zvuk ašova, hladnoća umesto Jelene. Razdanilo se. Ustao je nevoljno teturajući se. Poželeo da bar još godinu leži pokraj nje.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 31 Okt, 2024
- 7851 pregleda
Opasna kreacija-pismena,nadahnuta a Boga mi i uvrnuta.
@PrimalNeed Hvala tiiii*
Wow, prica je bas smela i kreativna. Svidja mi se ideja da se smrt/prolaznost koristi u funkciji intenziviranja strasti, moracu da napisem nesto sa slicnim motivom na svoj nacin. Radujem se da citam ostale price.
al najveci br.pregleda na 2 strane
O ljudi moji, niko nije iskopavao leševe u priči, koji vam je kurac
Ali slobodno istresite svoje dijagnoze u komentarima, zanimljivo je i dinamično, što jest jest.
Krajnje bolesno i kome se ovo svidja, za.psihijatra je. Isto i ta koja je napisala ovakvu ogabnu stvar.
@verbal
Da li je sex samo spojiti intimne regije?
Ako to i jeste onda je ovo žestok promašaj.
A šta ćemo ako nije?
Šta da radimo mi koji volimo da se jebemo svim čulima?
Svesno i podsvesno?
Šta ostaje nama kojima pička (kako idiotska forma) nije samo organ već portal?
Da čitamo Tanju...
I da se nadamo da ćemo naići na neko čulno Biće koje ume... Da oseća.... Prepozna...Diše...Voli... Jebe...
Svog partnera...
Au, veselo, jedan ne zna sta je nekro drugi ne zna sta je ero hahaah treba vise ovakvih prica i komentara
Kakva je to erotksa prica u kojoj nema erotike?! Erotike, ne seksa. Ima seksa i u izvestaju o silovanju...
Ne negiram da prica nije napisana lepo, ali ovo erotska prica nije. Osim, naravno, za one kojima se dize na ovo. Ali za takve vec postoje specijalizovane ustanove. A nisam bas ni siguran da opstenje s lesom nije krivicno delo