U senkama proslosti
Maskenbal je odisao elegancijom kakva se retko sreće. U raskošnoj sali jednog od beogradskih velelepnih vila, pod svetlima koja su plesala zajedno sa senkama, odjekivali su zvuci klasične muzike. Svi prisutni su bili pod maskama, skrivajući identitet i dajući večeri tajanstvenu notu. Stajao sam na rubu podijuma za ples, posmatrajući kako svetlucava haljina devojke u zlatnoj maski hvata igru svetlosti. Zračila je gracioznošću, njen osmeh bio je prikriven iza maske, ali sam ga mogao naslutiti. Nisam oklevao. Prišao sam joj odlučnim korakom i spustio ruku, tiho, ali čvrsto.
Hoćeš li mi učiniti čast da plešeš sa mnom? upitah, osmehujući se iza maske. Pogledala me je iznenađeno, ali ne i neljubazno. Njene oči, tamne i duboke, bile su sve što mi je bilo potrebno da shvatim da je pristala pre nego što je progovorila.
Hoću, naravno, rekla je, glasom koji je bio nežan, ali i pomalo izazovan. Ali pod jednim uslovom.
Koji uslov? upitah, nagnuvši se bliže kako bih čuo.
Da mi ne otkriješ ko si, bar ne još. Njen pogled bio je prkosan, a u tom trenutku činilo se da je cela sala nestala i ostali smo samo nas dvoje.
Slažem se, rekoh uz tihi smeh. Nasmijala se, a taj smeh je bio iskra koja je probila sve barijere. Ples je započeo, a koraci su nas vodili, svaki sve smeliji, dok su melodije klizile kroz nas poput vetra. Držao sam je blizu, znajući da ćemo se kasnije, možda, opet mimoići kao potpuni stranci, ali sada... Sada je bila samo naša noć.
Kako to da ovakva dama još nije pronašla svog stalnog partnera za ples?
upitah, malo drsko, pokušavajući da pročitam skriveni izraz ispod maske.
Možda čekam onog pravog, odgovorila je, ne skrećući pogled. Ostali smo tako, pričajući između taktova muzike, dok su tajne maske bile jedini svedoci nečega što je tek počelo. Dok smo se kretali kroz muziku, osetio sam kako se njena ruka sve lakše prilagođava mojoj. Pratila je svaki moj korak, i činilo se kao da smo plesali stotinama puta ranije. A možda i jesmo. Možda je već bilo trenutaka kada su se naše ruke dodirnule, ali ona to nije znala.
Ne znam da li si svesna, rekoh, spuštajući glas tako da je samo ona mogla da čuje, ali već smo se sreli. Ovo nije prvi put da te držim ovako.
Zastala je na trenutak, a ja sam osetio kako se njeni prsti stežu oko mojih. Njene oči, koje su do tog trenutka bile razigrane i opuštene, sada su postale oštre, tragajući za istinom u mom pogledu.
Stvarno ? Da li to znači da kriješ nešto od mene? upitala je, s blagim osmehom, pokušavajući da održi privid ravnodušnosti.
Možda, rekoh, zadržavajući joj ruku dovoljno dugo da joj pokažem da nisam običan prolaznik.
Ali veruj mi, da sam znao da ćeš biti ovde, potrudio bih se da me prepoznaš odmah.
Videlo se kako joj misli lete, kako pokušava da poveže tajne niti prošlosti i sadašnjosti, dok joj je osmeh ostao nepokolebljiv, ali oči su govorile drugačije. Bila je zbunjena, intrigirana. Tačno tamo gde sam želeo da bude.
Ako se već poznajemo, rekla je polako, možda bi trebalo da mi pomogneš da se setim.
Nagnuo sam se bliže, do njenog uveta, i tiho šapnuo
Neka tajna ostane naša, za sada. Ali neću te pustiti da zaboraviš.
Ples se nastavio, a napetost između nas bila je opipljiva, poput finog konca koji je svaki pokret mogao da pretrgne. Muzika je usporavala, a moj pogled nije skidao oči sa njenih. Srce mi je kucalo ubrzano, ali nisam želeo da pokažem nesigurnost. Umesto toga, pustio sam instinkt da preuzme. Nagnuo sam se napred i poljubio je, nežno, ali dovoljno da zna da je ovo bila odluka, ne greška. Njena reakcija bila je brza – odmakla se nekoliko koraka unazad, oči širom otvorene i dah ubrzan. Pramen njene kose iskliznuo je ispod maske, a ona ga je brzo sklonila, pokušavajući da zadrži pribranost.
Šta to radiš? upitala je, a glas joj je drhtao između iznenađenja i ogorčenosti. Nasmejao sam se, suvo, i slegnuo ramenima sa samouverenošću koja je bila deo mene.
Šta misliš da radim? Mislim da obnavljam sećanja o kojima si govorila.
Ona me je posmatrala, pokušavajući da sakrije kako joj obrazi postaju sve rumeniji ispod maske.
Zar je tako lako zaboraviti? nastavio sam, podigavši obrvu. Ili ti samo prija da igraš ovu igru neznanja?
Prekrstila je ruke na grudima, podigavši bradu u prkosu.
Ti si neverovatan, znaš li to? Uvek tako pun sebe.
Naravno da znam, rekoh, naginjući se da ponovo smanjim razdaljinu između nas.
Ali priznaj da ti se svidelo, inače ne bi i dalje stajala ovde. Oči su joj bljesnule, a na usnama joj se pojavio nagoveštaj osmeha koji nije uspela da prikrije. To je bio znak da sam na dobrom putu – da joj je inat samo tanak plašt ispod kojeg se krije nešto mnogo dublje. Osetio sam kako se nešto u njoj menja. Njeno lice, iako još uvek skrivano maskom, dobilo je oštar izraz odlučnosti. Pre nego što sam stigao da reagujem, okrenula se od mene, ostavljajući za sobom miris parfema i trag koji je ledio u grudima. Posmatrao sam je dok se udaljavala, držeći se uspravno i dostojanstveno, kao da me nije bilo ni u njenoj blizini. Pre nego što sam shvatio, stala je ispred starijeg muškarca sa sivom kosom i prenaglašenim, skoro bahatim osmehom. Njegova maska je bila jednostavna, ali maniri nisu ostavljali prostora za sumnju – bio je i vise nego neugladjen te nije sakrivao svoju grubost. Pratio sam svaki njihov pokret, osećajući kako mi srce pulsira. On je uhvatio njenu ruku, bez mnogo nežnosti, i povukao je ka sebi na način koji je bio više naređenje nego poziv. Njena leđa su ostala uspravna, ali videlo se kako se napetost uselila u njen stisak i stav.
Ti si prelepa večeras, čuo sam ga kako govori, glasno, tako da su se neki gosti okrenuli. Njegov smeh odjeknuo je prostorijom poput tupe sekire. Osećao sam vrelinu kako mi preplavljuje telo. Držao sam se podalje, prigušujući impuls da priđem i otrgnem je od njega. Umesto toga, osmehnuo sam se sebi, polako, ironično, dok sam govorio u sebi: Dakle, želiš da se igramo? Pa, dobro. Pogrešan potez, damo moja.
Njene oči, iako sada daleko, srele su moje na trenutak, a ja sam u njima video skriveni poziv – ili možda izazov.
Bice jos poljubaca. Davaces ih svojevoljno a da ih I ne trazim. Ja se ne bih razmahivao obecanjma koja ne mogu da ispunim, sapnuo sam joj na uvo pre nego li sam otisao za svoj sto. Veče je postajalo sve gušće, kao da su i zidovi dvorca osećali napetost koja je ispunjavala prostoriju. Pratio sam je pogledom dok je završavala ples s onim nepristojnim muškarcem. Iako je naizgled delovala spokojno, njeni pokreti su bili ukočeni, kao da je svaki korak bio borba sa samom sobom. Nekoliko minuta kasnije, primetio sam kako se izmiče iz mase i klizi prema velikim, bogato ukrašenim vratima koja su vodila napolje, u vrt prepun mesečine i tihe hladnoće. Odlučio sam da je sledim, tihim korakom, skriven senkama koje su davale dojam da sam deo te noći. Vazduh napolju bio je oštar i svež, mirisao je na rascvetali jasmin i vlagu kamenih staza. Stajala je naslonjena na ogradu, leđa okrenuta ka dvorcu, dok joj se haljina, svetlucava pod mesečinom, blago vijorila na vetru. Nisam bio siguran da li je došla po mir ili po trenutak da sakupi misli, ali znao sam da ovo nije bio kraj našeg susreta.
Nije pametno ostavljati bal, možeš privući neželjene poglede, rekao sam, dopuštajući sarkazmu da oboji moj glas. Ona se naglo okrenula, oči širom otvorene od iznenađenja. Masku je pritisnula uz lice kao da joj može pomoći da sakrije emocije koje su preplavile njen izraz.
Pratiš me? upitala je, a u njenom glasu bila je mešavina neverice i blage ljutnje. Napravio sam nekoliko koraka napred, tako da nas je sada samo par koraka delilo.
A kako drugačije da se uverim da si dobro? Vidim da imaš sklonost da biraš ne baš najbolju pratnju.
Podigla je bradu, pokušavajući da povrati kontrolu nad situacijom.
Ne moraš da se brineš za mene. Znam šta radim.
Nagnuo sam se bliže, tek toliko da joj pružim osećaj moje blizine.
Znaš? Onda mi dokaži. Jer meni izgleda kao da bežiš, ali ne znaš od čega.
Oči su joj zasijale na mesečini, ali nije odgovarala. U tom trenutku, tišina je govorila više od svih reči. Dok smo stajali tako, licem u lice, i tišina između nas bivala sve teža, iznenada su se na ulazu u vrt pojavili naši roditelji. Bili su obučeni u luksuzne večernje toalete, maske su već skinuli, što je značilo da je noć za njih dosegla svoj vrhunac. Moj otac je držao čašu šampanjca u ruci, dok je njena majka zabacila glavu unazad smejući se nekoj šali mog oca.
Ah, pa tu ste vas dvoje povikao je moj otac, s blagim nagoveštajem pijanstva u glasu.
Njeni roditelji su zastali, a ona se ukočila pored mene, vidno iznenađena prizorom. Pogledi su nam se susreli, i u njenim očima sam video iskru zbunjenosti i šoka. Nije očekivala da su naši svetovi tako povezani.
Dugo se nismo videli rekla je njena majka, prilazeći mom ocu i pružajući mu ruku. Moj otac se nasmejao i prihvatio je s toplinom koja je otkrivala dugogodišnje poznanstvo.
Previše dugo, uzvratio je on. Poslednji put je bilo... oh, da, na onoj gala večeri u Milanu, zar ne?
Ona je klimnula glavom, a oči su joj prešle na mene i devojku koja je stajala pored mene. Pa, čini se da naša deca nalaze zanimljive načine da provedu veče, rekla je, s blagim osmehom koji je skrivao oštrinu. Moja pratilja se ukočila i skrenula pogled, kao da joj je odjednom postalo neprijatno što stoji tik uz mene. U njenom izrazu bila je pomešana zbunjenost i nelagodnost. Nisam mogao da odolim, a da se ne osmehnem sebi, znajući da joj nije promaklo da se naši roditelji dobro poznaju.
Izgleda da ni sama nisi očekivala ovakav obrt, rekao sam tiho, dovoljno da čuje samo ona.
Ko bi rekao da su naši putevi povezani mnogo dublje nego što smo mislili. Pogledala me je kratko, oči joj se zablistale na mesečini, ali nije odgovorila. Samo je stisla usne, dok su naši roditelji nastavili razgovor, potpuno nesvesni tenzije između nas dvoje…
*************
Pismo je bilo napisano na debelom, starinskom papiru, onom koji šuška pod prstima i nosi miris prošlosti. Svaku reč sam pažljivo oblikovao, želeći da ostavim trag koji će je naterati da se zamisli, da prevrće misli dok ne dođe do istine.
Draga neznanko,
Znam da poslednji susret nije bio običan, kao ni pogled koji si mi uputila dok su naši roditelji razgovarali kao stari prijatelji. Verujem da si sada preplavljena pitanjima – i da bih ih mogao razjasniti, ali gde je zabava u tome? Ponekad, odgovori leže u sećanju na mesta gde su se sudbine već jednom ukrstile. Seti se, nije prvi put da smo bili blizu, delili isti vazduh, smeh i poglede. Prepoznaj zvuk koraka u noći i note melodije koju si čula, možda još uvek odzvanja u tvojoj glavi. Sve je to bilo pre nego što su maske postale način da sakrijemo ono što već znamo. Sledeći put kad te sretnem, nadam se da ćeš se setiti nečega što ti sada izmiče. A ako ti je trag nedovoljan, samo pogledaj oko sebe – nekad je prošlost bliža nego što mislimo. Tvoj tajanstveni pratilac…
Pismo sam zapečatio voskom i poslao ga uz diskretno cveće koje je nosilo miris jasmina – isti onaj koji je bio u vrtu te noći. Bio sam siguran da će se njena radoznalost probuditi i da neće moći da odoli da se upusti dublje u tu igru koju smo započeli. Njeno pismo je stiglo nakon nekoliko dana, zapečaćeno u jednostavnom, ali elegantnom omotu. Napisano je rukom, a svaki zarez i krivina bili su svesno birani, kao da je svaki red bio deo igre koju je upravo započela.
Dragi nepoznati,
Vašim pismom ste izazvali više pitanja nego što su odgovori koje mi možete pružiti. I dok je misterija privlačna, moram priznati da me ona pomalo iritira. Svi mi volimo da igramo igre, ali one postaju interesantne samo kada su jasna pravila.
Iako nisam sigurna šta to tačno pokušavate da postignete, moram reći da mi vaše reči zvuče poznato, kao nešto što je već jednom bilo rečeno, samo u drugačijem trenutku. Možda je to samo igra mašte, ili možda... nešto više? Bez obzira na to, sigurna sam da ćemo uskoro otkriti kako su naši putevi ukršteni. Ali, moraćete da budete strpljivi – ja volim da istražujem, ali samo onda kada sam sigurna da je sve pod mojom kontrolom.
S nestrpljenjem čekam sledeći korak.
Vaša radoznala, Ona koja još uvek ne zna…
Iako u njenim rečima nije bilo konkretnih odgovora, osećao sam kako je u igri. Njen ton je bio samouveren, ali nisam mogao da ne primetim kako je misterija izaziva, kao da je bila svesna da nešto duboko, nešto što nije mogla da objasni, sve vreme leži između nas. Tajne, i dalje, nisu bile otkrivene. Nekoliko nedelja nakon što je poslala svoje pismo, stigla je nova prilika. Moj otac, koji je širio poslovanje na zapadu Evrope, odlučio je da organizuje proslavu u jednoj od nasih vila, luksuznoj i impresivnoj, smeštenoj među brdima udaljenoj od Beograda par sati voznje. Vrtovi su bili savršeno uređeni, a unutrašnjost vile blistala je od prefinjenosti i stila, kao što je to obično bio slučaj sa našim porodičnim okupljanjima. Pozvani su mnogi njegovi poslovni partneri, prijatelji i poznate ličnosti iz sveta biznisa, umetnosti i politike, a među njima je bila i ona – devojka koju nisam mogao da zaboravim. Njen poziv je bio upućen kroz oficijelno pismo, kao što je to bio običaj u našoj porodici, a sve je bilo tako izuzetno uređeno, gotovo teatralno. Dolazak je bio, naravno, praćen svečanim trenucima – šampanjac je sipan u kristalne čaše, dok su gosti u elegantnim odelima i haljinama pozdravljali jedni druge, razgovarali o poslovnim planovima i svakodnevnim događanjima. Nije prošlo mnogo vremena pre nego što su njeni roditelji ušli u prostoriju, a ona sa njima, još uvek pod onim misteroznim velom, ali sada sa izraženijim osmehom, kao da je sve odjednom postalo jasnije. Gledao sam je sa strane, primećujući da je na trenutke sve delovalo kao obična zabava, ali u njenim očima moglo se videti da nije bilo tako. I dalje je tražila tragove, kao da je znala da se nešto mnogo veće skriva u svakom pogledu, svakom gestu. Na stolu za koktele stajali su ljudi koje smo poznavali, ali i oni koje nismo, sve se vrtelo u oblačiću šampanjca i razgovora. Bilo je očigledno da je ovo više od običnog slavlja – bila je to prilika za poslovni uspeh, ali za nas, koji smo bili privučeni misterijama između nas, to je bilo nešto mnogo dublje. Pronašao sam je ubrzo, stajala je sa svojim roditeljima, opuštena, ali i dalje pritisnuta pitanjem koje nije mogla da odbaci. Njen osmeh je bio malo rezervisaniji nego obično, ali u njenom pogledu sam mogao da prepoznam onu istu radoznalost, onu koja je tražila odgovore. Prolazili su sati, razgovori su se smirivali, a ona je sve više delovala kao da čeka nešto, neki signal, koji još nije došao.Iako su svi gosti uživali u večeri, među njima se nalazila i ona, koja nije mogla da se otrese onog neodređenog osećaja koji sam joj ostavio. Iako je bila okružena poznatim licima, njene misli nisu bile sa njima, već su lutale između prošlih susreta i novih, skrivenih tragova. U trenutku kada su svi gosti bili okupljeni, razgovarajući i smejuci se uz piće, njene oči su se ponovo susrele sa mojima. Pokušao sam da ne pokažem da je vidim, ali nisam mogao da odolim. Stajala je sa svojim roditeljima, još uvek elegantna, ali nešto u njenom pogledu otkrivala je sumnju, radoznalost i možda pomalo zbunjenosti. Gledala je oko sebe, prepoznavala ljude, ali kada je naišla na mene, njen pogled je samo na trenutak zastao, a zatim je nastavila dalje, kao da ništa nije bilo. Na njenom licu nije bilo prepoznavanja – delovala je kao da me vidi prvi put. Stajao sam u grupi, razgovarajući sa nekim prijateljima, a ona nije imala pojma da sam to zapravo bio ja. Maskirani, mi smo svi bili isti, pod velom anonimnosti. Zamišljao sam da bi, da je znala, zadrhtala u trenutku, ali sada je sve izgledalo kao hladna igra. Njeni koraci, njene oči, sve je delovalo kao da je zaboravila ili možda samo izbegavala da se seti. Zamišljao sam šta bi se dogodilo ako bi saznala. Kako bi reagovala? Da li bi se uplašila, zbunila, ili bi, kao što sam znao, nastavila da traži misteriju koju nije mogla da reši? Nisam želeo da to razjasnim odmah. Posmatrao sam je s distance, prateći svaki njen pokret dok je uživala u razgovoru s prijateljima, a ja sam ostao skriven iza svoje maske, promatrajući iz senke. Vreme je prolazilo, a misterija je ostajala netaknuta. No, znao sam da neću moći dugo da ostanem u ovoj anonimnosti. Jer svaki susret, svaka prilika, pomerali su nas bliže, samo što ona toga još nije bila svesna.
Kada ćeš shvatiti? šapnuo sam sebi u bradu, a osmeh mi je izleteo sam od sebe. Proslava je bila u punom jeku, ali ja sam znao da je trenutak bio pravi. Pronašao sam poznatog pevača, jednog od gostiju na proslavi, koji je moji dobar drug od detinjstva. Njegov glas je bio poznat svima. Dok je prolazio pored mene, prišao sam mu i, kao da je to nešto uobičajeno, stavio mu pismo u ruke. Nije postavio nijedno pitanje. On je znao šta treba da uradi.
Donesi ovo njoj, rekao sam tiho, zadrživši pogled na njegovom licu. Samo pusti da pročita, i reci joj da je čekam… iza vile, kod bazena. Ona će znati gde je to.
Otišao je i predao pismo devojci. Njeno lice se promenilo čim je uzela pismo. Prvo ga je pogledala, kao da nije bila sigurna šta da misli, ali ubrzo je spustila pogled na stranice i počela da čita. Osećao sam da je svaka reč bila važna, da su me misli kroz papir pratile iz minuta u minut. U tom trenutku, znao sam da su svi tragovi koje sam ostavio sada počeli da se slažu u njenoj glavi. U pismu, sve je bilo jasno, ali suština je bila u misteriji koju sam ostavio. Spomenuo sam nečije ime koje je verovatno prepoznala, ali sve je bilo suptilno – dovoljno da je natera da se seti, ali ne i da odmah shvati. Samo sam joj dao dovoljno da je podstaknem, da je nateram da se seti toga što je moglo biti, pre nego što se potpuno opusti i dođe do odgovora. Zadržala je pismo, kao da ne zna šta da radi s njim. Možda je pokušavala da sakrije osećanja, a možda je jednostavno bila zbunjena. Prošlo je nekoliko minuta pre nego što je krenula ka izlazu. Gledao sam je kroz prozor, iz senke, čekajući je. Znala je da je vreme da dođe do mene, kao da je znao to samo ona – kroz svoje vlastite misli, kroz ono što je pročitala, i kroz sve što još nije shvatila. Dok su se njeni koraci približavali, nije bilo povratka. Osećao sam kako se sve smiruje, sve dolazi na svoje mesto. Dok je noćni vazduh bio prožet zvukovima smeha i žamora sa proslave, krenuo sam hodnikom osvetljenim prigušenim svetlom kristalnih lustera. Zlatni odsjaji plesali su po zidovima dok su koraci odzvanjali po mermernom podu. Ušao sam u sobu i zatvorio vrata za sobom. Na krevetu su ležali delovi kostima: raskošna crna maska ukrašena srebrnim detaljima, ogrtač od tamnog baršuna koji je šuštao pod prstima, i košulja sa zlatnim vezom koja je blistala pod mesečinom. Brzo sam se presvukao, oblačeći se s preciznošću i uzbuđenjem, dok mi je u mislima odzvanjalo sećanje na njen osmeh. Znao sam da me čeka iza vile, kod bazena čija je površina reflektovala mesečeve zrake, dajući tom kutku magični sjaj. Sa zadnjim pogledom u ogledalo, namestio sam masku i prešao rukom preko tkanine ogrtača, osećajući adrenalin koji mi je pulsirao u venama. Noć je bila tek počela, a srce je već igralo ritam neizvesnosti i strasti. Dok sam prilazio mestu gde me je čekala, srce mi je ubrzano kucalo, a osećaj iščekivanja me je nosio. Stajala je okrenuta leđima, silueta joj se jasno ocrtavala pod srebrnim svetlom meseca, a površina bazena iza nje titrala je u blagim talasima. Nisam mogao da se ne nasmejem samom sebi – nisam znao da li je bila nervozna ili uzbuđena, ali to mi je samo dalo dodatnu hrabrost.
Zanimljivo kako su se naši pogledi sreli večeras, rekao sam, puštajući glas da zvuči misteriozno dok sam stajao nekoliko koraka iza nje. Videlo se kako se trgnula na zvuk i lagano okrenula glavu.
A ti nisi ni slutila da sam to ja.
Video sam kako su joj oči bljesnule pod svetlošću, široke od iznenađenja i sa naznakom zbunjenosti. Zadržao sam dah, čekajući njenu reakciju dok mi je adrenalin jurio kroz telo, stvarajući mešavinu napetosti i iščekivanja. Okrenula se potpuno prema meni, a pogled joj je prelazio preko mog lica, pokušavajući da shvati ko stoji pred njom iza maske. Na trenutak je oklijevala, pa su joj se usne razvukle u osmeh – onaj oprezan, ali izazovan osmeh koji me uvek bacao iz ravnoteže.
Mislila sam da poznajem sve poglede ovde, ali izgleda da sam pogrešila, rekla je, a glas joj je bio nežan i obavijen tajanstvom.
Ili si se ti dobro sakrio, ili je ovo igra u kojoj nisam bila svesna da učestvujem.
Zastala je, a oči su joj zasijale od znatiželje dok je koraknula bliže, na dohvat ruke, ali ipak dovoljno daleko da osetim razdaljinu koja nas je samo još više privlačila.
Dakle, reći ćeš mi ko si, ili ću morati sama da otkrijem?
Stajala je ispred mene, ispod svetla koje je dolazilo s reflektora postavljenih oko bazena. Osećala se hladnoća noći, ali i napetost između nas. Njena haljina se nežno talasala na vetru, a oči su joj blistale od znatiželje i frustracije.
Dosta igre, reci mi ko si, rekla je glasom koji je zvučao odlučno, ali je u njemu bilo i nečeg krhkog, kao da joj je bilo dovoljno misterija za jednu noć. Nagnuo sam se, nasmejavši se s dozom sarkazma.
Zar nije zabavnije kada sve ne znaš odmah? Gde je onda čar, gde je napetost? Ona je stisnula vilicu, njen pogled oštar kao oštrica.
Dosta zagonetki. Mislim da te poznajem, ali… zašto mi se skrivaš iza reči?
Podigao sam obrvu i slegnuo ramenima, kao da je pitanje bilo suvišno. Možda zato što istina postane dosadna kada se prebrzo otkrije. A možda zato što je zanimljivo gledati kako pokušavaš da se setiš onoga što već znaš. Pogledala me je izazovno, korak bliže, toliko da sam mogao da osetim njen parfem, isti onaj koji me progonio od naše prve noći u vrtu.
Ako misliš da ćeš ovim igrama ostati u mojoj glavi, varaš se. Nagnuo sam se bliže, smanjujući razmak između nas.
A ipak si ovde. Sama, u noći, pored bazena, tražeći odgovore od nekoga ko ti ih neće dati tako lako. Osetila se tišina između nas, napeta i puna neizgovorenih reči. Znao sam da je ovo trenutak kada se sve menja, trenutak kada iluzija i istina počinju da se stapaju. Stajala je ispred mene, ispod svetla koje je dolazilo s reflektora postavljenih oko bazena. Osećala se hladnoća noći, ali i napetost između nas. Njena haljina se nežno talasala na vetru, a oči su joj blistale od znatiželje i frustracije. Okrenuo sam se i polako krenuo prema ulazu u vilu, ostavljajući za sobom odsjaj reflektora i zvuk vode koja je tiho prskala po ivicama bazena. Znao sam da je tu, iza mene. Osećao sam njene korake na hladnim pločicama, i to me je nateralo da se osmehnem sebi. Ponekad, koraci iza vas govore više od reči – a njeni su bili puni upitnika. Penjao sam se uz mermerne stepenice ka spratu, a ona je, iako neodlučna, nastavila da me prati. U tihim hodnicima vile, odjek naših koraka bio je jedini zvuk. Svetlost iz kristalnih lustera padala je na antikne portrete i prostrane zidove, stvarajući senke koje su se igrale oko nas. Stao sam na vrhu stepenica, okrenuo se i pogledao je. Stajala je nekoliko stepenika niže, oslanjajući se rukom na ogradu, pokušavajući da održi privid smirenosti. Ali oči su je odavale – bile su pune radoznalosti i sumnje.
Zaista si uporna, rekao sam s blagim sarkazmom. Ali da li si spremna da otkriješ ono što se skriva iza maske?
Njen pogled je bio izazovan, ali i ranjiv.
Mislim da je vreme da prestaneš da se skrivaš. Vreme je da mi kažeš ko si.
Zamahnuo sam glavom prema kraju hodnika, pozivajući je da nastavi.
Možda nađemo neke odgovore zajedno. Oklevala je na trenutak, ali je zatim krenula za mnom. Prostorija u koju smo ušli bila je intimna, puna sećanja iz prošlosti – fotografije, stari ukrasi, i knjige na policama. To je bio moj svet, onaj koji je još uvek bio skriven od nje.
.............
Kada smo ušli u sobu, vrata su se zatvorila za nama, gotovo tiho, ostavljajući nas u intimnom polumraku. Zrak je bio gust od neizgovorenih reči i napetosti koja je postojala između nas. Pogledali smo se samo na tren, a zatim, kao da je neko pokrenuo nevidljivi signal, prišao sam joj bliže. Njen dah bio je kratak, a oči su joj sijale pod mekim svetlom lampe koja je osvetljavala sobu. Povukao sam je k sebi, i na trenutak je sve bilo tiho – pre nego što su naše usne našle put jedno do drugog. Poljubac je bio strastan, sirov, pun energije koja se sakupljala od našeg prvog susreta. Njene ruke našle su put do mog vrata, dok su moje prsti istraživali njene bokove. Osećaj njene kože pod mojim dlanovima bio je kao sećanje koje sam dugo nosio sa sobom, a sada se vratio s potpunom snagom. Povukla me je još bliže, kao da je želela da nadoknadi sve trenutke sumnje i pitanja. Naši uzdasi i dodiri ispunjavali su sobu, brišući sve što je postojalo izvan nje. Nismo više bili oni isti ljudi s maskenbala, niti gosti na porodičnoj zabavi. Sada smo bili samo mi, bez ikakvih tajni, barem na trenutak. Njene ruke su bile nervozne, kao da je htela da zadrži kontrolu nad situacijom, ali strast u njenim očima nije dozvolila ništa da ostane nedorečeno. U trenutku kada je stala, odgurnula me lagano od sebe, i pogledala me direktno, bez više maski. Njene reči su bile ozbiljne, ali još uvek prekrivene nekom neizvesnošću.
Ko si ti? Kako se poznajemo?, pitala je tiho, ali jasno, njen glas lagano drhtao od radoznalosti i još uvek prisutnog uzbuđenja. Pogledao sam je, uzdahnuo i slegnuo ramenima, nasmešivši se izazovno. Mislim da je vreme da konačno prestaneš da pitaš. Možda i sama znaš, samo... se bojiš da se setiš.
Njene usne su se stisle, a očima je preletela po mom licu, kao da pokušava da nađe tragove, komadiće koji bi otkrili sve. Ne znam, reče gotovo tiho, ali osećam da sam te već negde videla, da te poznajem. Ne mogu da se setim. Smeh mi je izbio iz grla, ali nije bio iz zasmejanja. Bio je to smeh sigurne osobe koja zna da još nije gotova, koja uživa u tome da ostaviš tragove, ali nikada ne daš punu sliku.
Poznaješ me, rekao sam, korak bliže, a njen dah postao je sve brži. Već dugo, zapravo. Ali možda ti nije bilo suđeno da se setiš dok ne odlučim da ti pokažem.
Iako se nisam odmakao, ona je počela da pravi korak unazad, boreći se sa sopstvenim osećanjima.
Znaš da to nije dovoljno, odgovorila je, ali u njenom glasu je bilo i tragova nade, kao da želi da sazna sve, uprkos tome što je bila zbunjena.
Možda ćeš jednog dana shvatiti, rekao sam, tonom koji nije dopuštao dalja pitanja. Ali možda… nije ni vreme da sve shvatiš. Možda ti baš zbog toga ovaj trenutak i znači.
U njenim očima nije bilo straha, samo duboka želja da sazna, da otkrije, ali je osećala da je još nešto čeka. Tajna koja nije bila spremna da se otkrije odmah. Izašao sam iz sobe i otišao do kuhinje na istom spratu, ostavljajući je da razmišlja o svemu što se dešavalo. Hodnici vile bili su tiši nego ikad, a atmosfera u domu bila je ispunjena nečim napetim i neizgovorenim. U kuhinji je mirisao skupi konjak koji smo često držali za posebne prilike, onaj sa delikatnim mirisom vanile i drvenaste note, savršeno za ovu vrstu trenutka. Napunio sam dve čaše, pazeći da ne prelijem, i vratio se u sobu. Ona je stajala pored prozora, gledajući u vrt i bazen ispod, kao da pokušava da nađe nešto što će joj pomoći da shvati sve. Okrenula se kada sam ušao, a njene oči su bile meke, ali i dalje puni pitanja. Uzeo sam čašu i prišao joj, sa blagim osmehom.
Doneo sam nešto za nas, rekao sam, pružajući joj jednu čašu. Nekoliko trenutaka je gledala u piće, a zatim je polako uzela. Na njenom licu nije bilo iznenađenja, već je jednostavno popila prvi gutljaj. Zadržala je čašu, ispod svetla, sve dok nije zatvorila oči, kao da oseća svaku notu ukusa. Zatim je polako spustila čašu, okrenula se ka meni, i s blagim osmehom rekla
To je… moj omiljeni konjak. Odakle znaš?
Na trenutak, nisam ništa rekao, samo sam je gledao. Kroz njen izraz, mogao sam da vidim da nije bila sigurna kako da interpretira ovo. Možda nije bila potpuno svesna da je i dalje sve bilo povezano s onim što smo ranije razgovarali. Ali sada, s tim malim tragom, postajala je još više sigurna da ima nešto više, nešto što je povezivalo sve.
Možda... ja sam samo pažljiv, odgovorio sam s tihim sarkazmom, kao da sam baš to želeo. Možda to nije jedina stvar koju znam o tebi.
Njen pogled postao je dublji, sada više nego ikad želeći da shvati sve. I to je bilo to – osvajao sam je polako, korak po korak, sa svakim novim detaljem, sve dok nije bila potpuno uvučena u igru.
Znaš, rekao sam, gledajući je sa blagim osmehom, tvoja omiljena boja je plava. Uvek je bila. I sećam se, nekada si nosila onu plavu haljinu na proslavi... izgledala si savršeno.
Pogledala me je, zbunjena, a ja sam nastavio: Takođe, sećam se da si uvek volela čokoladu sa lešnicima, a jednom kada nas je konobar pita sta zelimo da narucimo narucila si pastu sa bolognese sosom. Nikada se nisi predomislila.
Nekoliko trenutaka je bilo tišine, ali onda sam je pogledao sa osmijehom. I ta mala plišana igračka... ona koju si dobila pre nekoliko godina. Nikada nisi mogla da je ostaviš, nosila si je svuda sa sobom. Nikada nisi rekla zašto, ali svi smo znali da ti je važna.
Njene usne su se pomerile, a oči su joj se lagano raširile. Sada je stvarno počela da se osmehuje, ali i dalje je pokušavala da shvati kako znam sve to.
Da, znam sve te sitnice, dodao sam, Zato što sam te posmatrao. Možda ti nisi primetila, ali ja nisam mogao da ne zapazim.
Ona je stajala ispred mene, držeći čašu u rukama, a pogled joj je bio zbunjen, kao da pokušava da sastavi delove slagalice, ali još uvek nije bila sigurna kako da ih spoji. Osetio sam to – tu napetost, trenutnu borbu između znatiželje i sumnje.
Znam da te poznajem, rekla je, glas joj je bio tiši nego pre, kao da je nešto shvatila, ali nije bila sigurna u to.
Nisam ništa rekao, samo sam je posmatrao, dajući joj prostor da razmisli. Posle nekoliko trenutaka, pogledala me je sa još većom odlučnošću, ali i nesigurnošću u očima.
Da li si ti...? stala je, kao da nije sigurna kako da postavi pitanje. Da li si ti onaj iz prošlosti? Onaj koji je… znao sve o meni?
Zamolio sam je da ne žuri sa zaključcima. Ko zna, rekao sam sa blagim osmehom.
Možda si samo zaboravila, možda se sećaš, ali nisi sigurna. Ko može da zna?
Njene ruke su se stegnule oko čaše, kao da je tražila neki oslonac.
Ne znam, ponovila je, sada sa još većim stegnutim izrazom lica. Nekako mi sve ovo zvuči kao… kao da si ti taj. Ipak, ne mogu da budem sigurna. Čujem tvoj glas, ali nešto mi nije jasno... nešto mi nedostaje.Prišao sam joj korak bliže.
Ne moraš da znaš sve odmah, rekao sam. Ponekad treba vremena da se setiš. A možda ti nije ni suđeno da se setiš svega.
Zadrhtala je, ali i dalje nije odustajala. Znaš, dodala je, gotovo šaptom, mislim da je nešto u tvojim očima… nešto što me podseća na nešto, ali…
Nisam dozvolio da se oklizne.
I tako to ide. Svi mi nosimo nešto iz prošlosti. A ti, čini se, nosiš mnogo toga što još uvek nije jasno. Možda jednog dana bude.
Pogledala me je, još uvek nesigurna, ali sa dodirom nade.
Možda, tiho je rekla.
Ali možda je vreme da prestanem da tražim odgovore. Možda…
Možda ćeš jednog dana shvatiti, rekao sam, okrenuvši se ka prozoru, kao da je vreme došlo da se sve otkrije – ali možda ne odmah.
Približila mi se bez reči, a ja sam osetio njen miris pre nego što su se naši pogledi sreli. Njene oči su bile pune tihih pitanja, ali nešto u njenom izrazu, u načinu na koji je stajala pred mnom, govorilo je da više nije tražila odgovore. Bio je to trenutak prepun napetosti, kao da su sve reči bile suvišne, kao da smo oboje čekali da se nešto desi, nešto što će rešiti sve nedoumice. Nije bilo više ni straha, ni nesigurnosti. Samo je prišla, a ja sam je prihvatio, privukao ka sebi, kao da je sve to bilo neizbežno. Njene usne su se spojile s mojima, nežno u početku, ali potom sa sve više strasti, kao da je to bio trenutak koji je dolazio nakon svih tih dana, svih tih sumnji i čekanja. Srce mi je počelo da kuca brže, a telo se opuštalo, kao da sam napokon pronašao ono što mi je nedostajalo. Svaki njen pokret, svaki njen dah, sve je bilo jasno. Nismo morali da govorimo – naše telo, naše ruke, sve su govorile za nas. Zatvorio sam oči na trenutak, osećajući kako se svet oko nas briše. Postojao je samo onaj trenutak, ona, i ja. I bilo je to kao da smo ušli u neki drugi svet, gde ništa nije važno osim nas. I dok smo se ljubljeni vrteli u tom trenutku, nisam mogao da se ne zapitam: koliko dugo će trajati ovo savršenstvo, i šta će se desiti kada prestanemo? Ali, sada, to nije imalo nikakvo značenje. Bio sam tu, sada, s njom, i sve ostalo je bilo samo daleki šum. Dok smo stajali u tišini, prostor oko nas postajao je sve teži od neizgovorenih reči, ali i od onog što je raslo među nama. Osećao sam svaki njen pokret, svaki njen uzdah, kao da je sve to bilo usmereno ka tom trenutku. Nije bilo više reči, samo tišina koja je govorila više od svega. Njezine ruke su lagano klizile po mom telu, istražujući svaki deo, kao da je želela da zapamti svaki trenutak, svaki detalj. Nije žurila, svaki dodir bio je pažljiv, pomno promišljen. Moje ruke su sledile njen ritam, milujući je sa istim obazrivim intenzitetom, kao da želim da osetim svaki deo nje, svaki njen uzdah, svaku emociju koja je prolazila kroz nju. Njena koža bila je topla pod mojim dlanovima, a svaki kontakt bio je poput struje koja je prolazila kroz nas. Pokreti su postajali sve sporiji, svesni, puni želje i uzdržanosti, kao da nijedno od nas nije želelo da taj trenutak završi. Gledao sam je, njene oči, usne, sve na njoj delovalo je kao savršen sklad – nijedna reč nije bila potrebna, sve je bilo jasno.Iako nije bilo potrebe za rečima, znao sam da nas ništa drugo u tom trenutku nije moglo povezati više. Tog trenutka bilo je dovoljno, jer se sve što je bilo nesigurno, nestalo u tom tišini i bliskosti.Krenuo sam prema ormaru, srce mi je brže kucalo, dok sam se trudio da zadržim smirenost. Ruke su mi bile sigurne, ali u glavi su mi se preplitali svi osećaji koje nisam mogao da obuzdam. Otvorio sam vrata ormara, zamisljajuci kako da je iznenadim, a onda sam ugledao ono što sam tražio – crni povez za oči, jednostavan, ali savršen za trenutak koji je dolazio. Uzeo sam ga i okrenuo se ka njoj. Stajala je tamo, tiho, ali s pogledom koji je govorio da je svesna svega. Iako nije rekla ništa, sve je bilo jasno – bila je spremna da se prepusti, da bude u ovom trenutku sa mnom, bez ikakvih sumnji. Pogledao sam je s blagim osmijehom, a ona je lagano podigla obrvu, kao da zna šta ću učiniti. Ušao sam u njen prostor, nagnuo se prema njoj i nežno, ali odlučno, držao povez za oči.
Da li si spremna? pitao sam, glas mi je bio tiši nego obično, kao da nije trebalo da izgovaram ništa više. Nekoliko sekundi je bilo tišine, ali oči su joj bile pune poverenja. Tiho je klimnula glavom, a njene usne su se stisle u blagi osmeh.
Spremna sam, odgovorila je, gotovo šaptom, bez ikakvog straha. Lagano sam joj stavio povez, pokrivajući joj oči. I dok sam to radio, osjetio sam kako njen dah postaje dublji, kako se opušta u mom dodiru, verujući mi potpuno. Ponovo sam je pogledao, i tada je sve postalo jasno – sada, sa njom ovako, nije bilo ništa osim nas. Seo sam na krevet a ona je i dalje stajala.
*********************************************
Priblizi se. Hteo sam joj nadmenuti svoju dominaciju. Zelim da se skines, prvo haljinu a zatim stikle, ostavi brus i tange. Neka cipka prekriva tvoje zenstvene delove.
Kada sam joj to rekao, osetio sam kako se trenutak zateže. U njenim očima mogao sam videti zbunjenost, trenutnu nesigurnost koja je prešla preko njenog lica. Nije odmah odgovorila, ali je zadrhtala, kao da je pomalo u dilemi, kao da nije bila sigurna šta očekujem, šta to znači za nas dvoje. Njene ruke su se pomerile, ali nisu bile sigurne, kao da nije znala da li da postupimo onako kako sam tražio. Pogledala je u moje oči, tražeći odgovor, pokušavajući da razjasni moje namere.
Zašto?
upitala je tiho, glas joj je bio oprezan, skoro nesiguran. Nije bilo ljutnje, samo traženje razloga, kao da je želela da zna šta se krije iza mojih reči. Taj trenutni trenutak nesigurnosti, napetosti, bio je pun tihih pitanja. Nije bilo ni nagovora ni insistiranja, samo očekivanje, mirno i tiho, da odgovorim na njenu neizgovorenu dilemu. Bila je zbunjena, a ja sam znao da je to prirodan odgovor na nešto što je bilo izvan njenog uobičajenog okvira. Pogledao sam je, osećajući kako napetost raste, ali nisam mogao da se ne ponašam onako kako sam želeo. Zadržao sam miran izraz lica, dok sam je pažljivo posmatrao. Moj ton je bio smiren, ali jasan, bez sumnje i previše objašnjavanja.
Ne volim da ponavljam, rekao sam, naglašavajući svaku reč.
Učini ono što tražim, ili napusti ovu prostoriju. Tvoje je da izabereš.
Pogledao sam je s blagim, ali odlučnim osmehom. Ne trebaš da se pitaš, jer ovo nije pitanje o tvom pristanku. To je samo stvar izbora. Izaberi pametno.
Moja samouverenost, pomalo arogantna, bila je očigledna, ali nisam bio nesraman. Sve što sam govorio dolazilo je sa izuzetnom smirenosti, koja je sama po sebi odražavala snagu. Bilo je jasno da je ona ta koja mora da se suoči s vlastitim osećanjima, dok sam ja bio u potpunosti siguran u svoje reči i postupke. Moje reci su joj dali samopozudanje da nastavi. Osetila je kako je zelim i sta njeno telo predstavlja za mene. Njene ruke su klizile niz telo, s takvom nežnošću koja nije dopuštala žurbu, kao da je svaka sekunda trebala biti upamćena, svaka reakcija pomno izmerena. Osećao sam kako je prisutnost njenog tela postajala sve stvarnija, a njene oči, iako skrivene iza poveza, bile su uperene ka meni, kao da je bila svesna svakog mog pokreta. Kada je skinula gornji deo, ostala je samo u crnim tangama i brusu, a tkanina koja je ostala na njoj delovala je elegantno, zavodljivo, ali nikako previše otkrivajuće. Sve je bilo u tom jednostavnom kontrastu – njezino telo, njezina sigurnost i suptilna elegancija. Osećao sam tišinu koja je obavila prostor, ali nije bila nelagodna. Bilo je to kao da je ona u tom trenutku bila potpuno u miru sa sobom, a svaki njen pokret govorio je o njenoj snazi i hrabrosti da bude upravo takva, bez obzira na okolnosti. Nežna, ali odlučna. I dok je stajala tamo, gledajući me, bilo je jasno da se ništa nije dogodilo slučajno, niti prebrzo. Taj trenutak bio je savršeno saosećajan, tišina koja nije tražila više od onoga što smo oboje bili spremni da damo.Pogledao sam je sa osmijehom, ali ton mojih reči bio je jasan, gotovo naredbeni, iako bez imalo grubosti.
Plesi za mene, rekao sam, glasom punim samopouzdanja. Njene oči su se blago suzile, a na usnama joj je igrao tihi osmeh. I dok je stajala pred mnom, mogla se videti njena odlučnost, ali i izazov u njenom pogledu.
Ako to želiš, odgovorila je tiho, gotovo šaptom, i u sledećem trenutku, već je počela da se kreće, bez oklijevanja. Nisam morao ništa više da kažem. Gledao sam je, a u njenim očima bila je odlučnost, ali i neka igra, kao da je želela da me zadovolji, ali i da zadrži kontrolu nad sobom. Nije oklevala ni trenutak. Sa blagim osmijehom na usnama, okrenula se prema meni i počela da se kreće. Polako, ali sigurno, njene ruke su se podigle, a telo je pratilo ritam koji je znao samo ona. Pokreti su bili fluidni, tečni, kao da je svaka njena žila bila u skladu sa zvukom koji je svuda oko nas odjekivao. Iako nije bilo muzike, njeni pokreti su se pretvarali u ritam, uplesali su svaki deo nje, svaki detalj njenog tela postajao je deo savršenog plesa. Osećao sam kako je svaka njena linija, svaki obrat tela, napetost mišića, bio precizan i utemeljen. Plesala je s tolikom gracioznošću da nisam mogao da sklonim pogled sa nje. Svaka okretanja, svaki pomak, bilo je jasno da je godinama vežbala, da njeno telo nije samo mehanički izvedeno, već povezano sa dubokim osećajem. Ponekad je okrenula lice ka meni, kao da izaziva, a ponekad ga je spuštala, tako da je sve delovalo kao intimni trenutak između nas dvoje. Njene pokrete je pratila neverovatna energija, samouverenost u svakom stavu, a ja sam bio potpuno hipnotiziran. Plesala je sa lakoćom, kao da je to bio njen prirodni jezik, njeno samoizražavanje. Nema reči, sve je bilo u tome. I dok je nastavljala da se kreće, sa svakim novim pokretom, ja sam je gledao i shvatio da je sve bilo mnogo više od same igre. To je bio trenutak u kojem je ona bila potpuno svoja, potpuno oslobođena, a ja sam samo bio posmatrač, očaran onim što je stvarala. Dok je plesala, nisam mogao da sklonim pogled sa nje. Njeni pokreti su bili besprekorni, prelepi, ali ono što me još više očaralo bili su oblici njenog tela. Bez obzira na to što je bila opuštena i graciozna, njene linije, obline koje su se isticale u svakom njenom pokretu, bile su očaravajuće.
Zar nisi divna? rekao sam sa osmehom, pogledajući je sa divljenjem.
Tvoje obline, tvoje grudi, guza tvoj svaki pokret... sve je savršeno. Znaš, nikada nisam mogao da zaboravim onaj ples kada smo se prvi put sreli. Tada si imala isti onaj samopouzdani stav... kao da se svet okreće oko tebe.
Na njenom licu nisam primetio nikakav znak nesigurnosti, samo tihu igru, kao da je u tom trenutku razumela na šta mislim, ali je isto tako bila svesna da je ona ta koja ima kontrolu u ovoj igri. Moje reci su je topile, nije mislila da ce neko za njom toliko zudeti da ce je neko toliko zeleti.
Skini grudnjak! Svakodnevno skidanje grudnjaka nikad nije budilo toliko erotskih osecaja kao sada kada je opcinjavala svojom golotinjom.
Podigni ruke I uhvati se za grudi. Bila je uplasena i zbunjena. Zelim da skines gacice i da se dodirujes. Pocni da masturbiras, zelim da te tako gledam.
Oklevala je. Zelja je bila pomesana sa strahom.vOklevanje dovodi do kazne. Dok milujes grudi kreni ka meni I sedni mi u krilo.Nemoj da te strah, tvoje ukrucene bradavice govore da ti se ovo svidja.
Iskrna pozuda u njoj ohrabrila ju je da u sebi pronadje bludnicu. Osecala je ogroman nalet strasti, pocela je polako da stenje. Htela je moje ruke na svojim grudima, ali se osecala zadovoljno i dok je sama sebe milovala.
Spusti ruke I pocni da mazis picku, nagni se unatrag I trljaj klitoris.
Celo medjunozje joj se navazilo te joj je bilo lako da prstom da kruzi po nabreklom klitorisu. Trenutak pre nego sto je htela da svrsi uhvatio sam joj ruku i pomerio.
Jako dobro, senzualna si. Mnogo je strasti u tebi koju cekam da oslobodim.
Sapnuo sam joj I stavio njen prst u usta. Pocela je kroz odecu da me hvata za kurac jer je zelela da ova moja igra prestane i da je sada jebem. Dok smo bili u tom trenutku, sa zrakom punim napetosti, osetio sam kako se sve oko nas usmerava samo na nas dvoje. Njeni pokreti, njena želja, sve je bilo jasno. Ali, iz nekog razloga, nisam hteo da žurim. Osećao sam da je trenutak pravi, ali ipak sam hteo da osetim kako se napetost raste, kako se ona povremeno smiruje, a onda opet raste. Pogledao sam je u oči, a ona je imala taj pogled, pun želje, skoro prepun strpljenja koje je polako nestajalo.
Znam šta želiš, rekao sam, glasom koji je bio nežan, ali sa dozom odlučnosti.
Ali, nećemo da zurimo. Ti se, zapravo, možeš opustiti. I uživati u ovom trenutku.
Ona je uzdahnula, očigledno pomešana između želje da me prati i strpljenja koje je počela da gubi.
Zašto me zadržavaš? Nemoj da zadrzavas zellim da me jebes pitala je, njene ruke su lagano dodirivale moju kožu, kao da je čekala da odgovorim.
Zato što uživam u tome da te izazovem, rekao sam, moj ton bio je samouveren, s blagim osmijehom. Videlo se na njenom licu da je bila svesna mojih reči, a želja u njenim očima postajala je još snažnija.
Ne moraš mi to govoriti... Ti znaš da želim. Samo ne usporavaj, rekla je tiho, ali njen glas bio je uzdrhtao, ispunjen ne samo željom, već i nekom vrstom izazova. Osećao sam kako napetost raste. Znao sam da joj neću olakšati, iako je njeno telo govorilo drugačije. Bio sam odlučan da još malo produžim ovaj trenutak, da zadržim kontrolu, da je nateram da još više poželi.
Veceras te nameravam odvesti dalje nego ikad do sada.
Bradavice su se jos vise ukrutile kad sam poceo da joj ljubim grudi. Polako sam se spustao do picke i samo nekoliko vestih poteza jezikom I prstima bilo je potrebno da pocne da drhti I da zaboravi na strah.Posle orgazma koji je dozivela pod mojim jezikom nabio sam joj kurac , a rukama sam je uhvatio za bokove. Pocela se kretati se gore dole po mom kurcu. Nece joj trebat dugo da srvsi. Dok je stajala na meni, njene ruke su se nežno, ali odlučno pomerile ka mojoj masci. Osetio sam njen stav, pun želje da otkrije ko sam, da zadrži to poslednje otkriće, kao da je samo to nedostajalo da savršen trenutak bude potpun. Znao sam da je bila blizu, a u tom trenutku nešto u meni je želelo da produži to iščekivanje, tu misteriju. Moje srce je brže kucalo, ali nisam dao da to ometa moj hladni, samouvereni stav. Kada je nagnula glavu ka mojoj masci, brzo sam podigao ruke i uhvatio je za zglobove, sprečivši je da je skine. Usne su se susrele sa mojim, a u tom doddiru bilo je previše pitanja, previše nesigurnosti, ali i želje za otkrivanjem. Njene usne su se otvorile, kao da je želela da nešto kaže, da me izazove, ali nije imala vremena.
Nemaš pravo da to skineš još, rekao sam tiho, ali čvrsto. Moj ton je bio blag, ali iz njega je izvirao snažan osjećaj kontrole. Osećao sam kako je moje ruke lagano stežu, ali bez preterivanja. Trebalo bi da znaš da misterija je lepša od odgovora.Pogledala me je, a onda se na njenom licu pojavio trenutak zatezanja, borba između želje da me dokuči i njene unutrašnje potrebe da se preda trenutnom izazovu. Slegla je ramenima, a njen osmeh, ma koliko bio zbunjen, imao je dozu divljenja.
Samo malo, još malo… prošaptala je, ali bila je svesna da je sada sve bilo pod mojom kontrolom.
Osećao sam kako mi srce ubrzava, ali nisam pokazao nijednu naznaku nesigurnosti. Znao sam da mora da shvati ozbiljnost mojih reči, jer ovo nije bio trenutak za popuštanje.
Nemoj ponovo da pokušavaš, rekao sam mirno, ali s takvim tonom da nije bilo prostora za nesporazume.
Ako još jednom pokušaš da skineš masku, odmah ću prestati. I to će biti tvoja kazna. Razumemo se?
Pogledao sam je u oči, a moj glas je nosio jasnu poruku. Osećao sam njenu napetost, njeno nesvesno odugovlačenje, ali nisam popuštao. Bilo je jasno da je bila u iskušenju, ali znao sam da je to trenutak kada moram da budem čvrst. Njen izraz lica se promenio. Mislila je, analizirala. Tišina koja je usledila bila je teža od svega što smo do tada prošli.
Razumem, odgovorila je tiho, a njene ruke su se lagano spustile, ali oči su joj ostale pune želje, izazova i nečega što je bila spremna da ponovo zadrži.I ja sam podigao ledja tako da je sedala na meni dok su nam tela bila spojena.Milovao sam joj butine, telo grudi, dok sam joj ljubio vrat. Pocela je da ubrzava svoj tempo. Pocela je da stenje glasnije dok se zadovoljstvo sve vise u njoj nakuplljalo.
Prepusti se zahtevao sam. Snazno sam poceo da se nabijam u nju stenjajuci od zadovoljstva. Ogromna soba se ispunila nasim zvukovima dok smo svrsavali istovremeno. Osetila je pulsiranje I toplu spermu kako je ispunjava. Moj zadovoljni urlik bio je dovoljan da je dovode do ruba te se rado prepustila ponoru zadovoljstva. Prostor je bio napet, ispunjen tišinom koja nije dozvoljavala greške. Skinuo sam joj masku sa lica. Uzeo sam bic, jedan od onih koji nisu samo ukras, već simbol moći i igre. Njegov hladan metal odražavao je svetlo, a moj pogled je bio čvrst, odlučan. Prišao sam joj, moji koraci bili su polako izmereni, svaki pomak sa namerom da se ova igra dodatno zakomplikuje, da je nateram da još više oseti moju kontrolu, a istovremeno njenu želju. Uzeo sam bic, i kako sam ga podigao prema njenom telu, ona je zadrhtala, kao da je shvatila šta sve ovaj trenutak može da znači. Njene oči su bile pune pitanja, ali i te iste želje, kao da se pripremala da prihvati ovu igru do kraja.
Znaš šta treba da učiniš rekao sam, glasom koji nije ostavljao prostora za nesporazume. Osećao sam kako se napetost u vazduhu zgušnjava, kako je svaki trenutak bio važan.
Kada te budem udario neces osetiti bol, vec uzivanje. Na kozi ce ti ostati ruzicasti trag koji ce me napaliti ali tek ces videti kakv ce uticaj imati na tebe. Dozivljavam zadovoljstvo kad znam da si ti dozivela vrhunac, moja osecanja izmicu kontroli kad vidim da se treses I da se prepustas uzitku. Osetio sam da je pocela dublje disati dok su je moje reci zavodile.
Ako mi se ne svidi hoces li prestati?
Jel sam nekada izneverio tvoje poverenje,jesam li ti naneo bol?
Kruzio sam po njenom telu. Otisao sam iza nje I osetila je trljanje krzna oko vrata I kicmi. Povlacio sam bic celom kicmom spustajuci se do guze. Osetila je udarac po guzi. Nije osetila bol, samo zadovolsjtvo. Dlanom sam mazio mesto udarca zatim ga i ljubio. Zatim je osetila udarac na drugoj strani guze. Nakon svakog udarca bih joj poljubio mesto udarca i dlanom pomislovao a ona je od svakog udarca i poljubca postajala vrelija I vlaznija.
Postajes sve vlaznija dok cekas da se zabijem u tebe. Svidja ti se ovo?
Daa
Reci mi koliko ti se svidja.
Osecaj je drugaciji ne zna kako da opise svoja osecanja posle svakog udarca, pritisak je sve lepsi I bolj.
Moras poceti da me jebes.
Ne jos, vec si svrsila jednom, moraces da cekas za drugi orgazam.
Slušaj, rekao sam mirno, ali odlučno, moraš da sačekaš. Neću ti dozvoliti da se opustiš tako lako.
Oči su joj se suzile, ali nije prestajala da me gleda, očigledno zbunjena, a u isto vreme, i izazvana.
Zašto? Pogledao sam je, a u mom glasu nije bilo ni traga nesigurnosti.
Zato što želim da naučiš da strpljenje može biti mnogo slađe od svega što dolazi brzo, odgovorio sam, s blagim osmehom. Veruj mi, ovo je samo deo igre. Nećeš se predomisliti, samo ćeš želeti još.
Njene usne su se stegnule, ali očigledno je bila svesna da je moj stav nepokolebljiv. Tako će biti bolje za oboje, dodao sam, ponovo je gledajući sa samopouzdanjem koje nisam skrivao.
Nema potrebe za žurbom. Strpljenje je ključ... i veruj mi, čekanje se isplati. Poznat mi je govor tvog tela znam kada si blizu vrhunca. Znam sta te potstice na vristanje i kako da te nateram da se presutis uzitku. Spustio sam je do kurca koji je ponosno stajao. Znam da zeli da ga oseti i da me natera da zavapim od uzitka.Bicem sam joj spustio glavu a ona je znala sta ocekujem.
Da ovo je tako dobro, stenjao sam dok su joj pokreti bili sve brzi. Htela je da ga nabije celog ali je bio preveliki pa nije uspela. Zelela je da su joj ruke slobodne da bi mogla cvrto da ga stegne dok pusi. Uzivla je kad je osetila kako mi sa glavica padaju kapljice zadovolsljtva I sto tako dominantnog muskarca cini tako srecnim. Oborio sam je na bok. Prstima sam joj malo milovao klitoris i zatim bez najave ubacio kurac. Dok sam se zabadao kurcom, rukom sam joj trljao klitoris. Ona se opustila I fokusirala se na uzitak koji je nad njom preuzeo kontrolu. Uzbudjenje je raslo dok sam je vesto mazio. Celu sobu ispunili su nasi uzdasi dok smo se priblizavali vrhuncu. Dok je ona svrsavala, ja sam bio uz nju prateci je preko ruba u beskrajnog talasa. Picka joj se stzala oko njega pulsirajuci dok su se njeni jecaji mesali sa mojim ekstaticnim stenjanjem. Kada je igra strasti napokn zavrsena ona vise nije imala snage. Seks sa ju ju je iscrpero ali na prelep nacin I bojala se ta do vise nece dozivieti sa drugim muskarcem.
****************
Dok su se trenutci polako smirivali, u tišini je ostao samo osećaj nečeg nesvesno snažnog što nas je povezivalo. Nikada pre nisam bio ovako izazvan, nikada nisam imao ovakav osećaj kontrole i prepuštanja. Moje misli su bile u neredu, ali iz tih trenutaka isplivala je neka vrsta razumevanja. Iako nismo razgovarali o tome, oboje smo znali da je nešto duboko u nama promenjeno. Pogledao sam je, a ona je držala moj pogled, sve u njenim očima govorio je više nego reči. Bilo je jasno da smo prošli kroz nešto što nije moglo da bude jednostavno, ali da nas je na kraju upravo to povezalo.
Nismo završili, rekao sam tiho, više sebi nego njoj. Njene oči su se smirile, ali nije delovala iznenađeno. U tih nekoliko trenutaka, naš odnos je postao nešto više. Ni ona, ni ja, nismo znali šta tačno to znači za nas u budućnosti, ali jedno je bilo sigurno—nismo mogli da se vratimo unazad.
Dok su se poslednji trenuci tih strastvenih susreta smirivali, sve je postalo tiho, ali u tom miru bila je još uvek nevidljiva nit koja nas je povezivala. Pogledao sam je, ona je još uvek bila u tom svom svetu, s očima koje nisu bile sigurne, kao da još uvek traži odgovore.Njene usne su se pomerile, ali pre nego što je progovorila, opet sam je prekinuo jednim pogledom. Nije bilo potrebe da pitamo o svemu. Bilo je jasno da ona nije shvatila još uvek, ali nije ni bilo važno.
Pitaćeš još mnogo puta, rekao sam tiho, s blagim osmehom na licu i možda nikada ne saznaš sve.
Zadržao sam masku, svoj osmeh, svoju igru. I dok je ona pokušavala da dešifrira ko sam, ja sam znao da će biti još trenutaka, još pitanja, još igre. Nije bilo kraja ovoj misteriji. Još uvek je bila nesvesna svega, ali je to bila ona vrsta neizvesnosti koja je činila sve uzbudljivijim.
I možda ćeš to voleti, dodao sam, s dozom arogancije, kao da sam bio siguran da će njena potraga trajati.I, kako su se poslednje reči izgubile u tišini, znao sam da ovo nije kraj. To je bio samo početak... poigravanja. Nakon toga, naši susreti su postali gotovo rutinski. Viđali smo se na proslavama, kada su dolazili kod nas u goste ili kad smo išli zajedno na događaje, u svetu u kojem su nase porodice bile poznate, ali nikada nije bilo dovoljno vremena da se zaronimo u nešto dublje. Njene oči, kad bi me gledala, još uvek su bile pune pitanja. Zamišljala je, tražila tragove, ali nikada nije uspevala da otkrije pravu istinu. Iako je znala da je nešto drugačije, još uvek nije prepoznala ko sam bio ispod maske. Ponekad bi me pogledala sa čudnim izrazom lica, kao da je nešto podsećalo na trenutke koje smo proveli zajedno, ali nikada nije povezivala to sa mnom. Bilo je u tome nečega opojnog, kao da sam bio stalno prisutan, a ipak potpuno nevidljiv. Na proslavama, kada bi me srela, ponašali bismo se kao potpuno stranci, ali s nekim teskobnim prepoznavanjem koje je oboje teralo da nastavimo ovu igru. Povremeno bi me dotakla, naš osmeh bio bi samo površina, dok smo oboje znali da je ono što se zaista događalo između nas bilo daleko dublje. Svakim susretom, bila je ubeđena da nešto nije u redu, ali nikada nije imala dovoljno dokaza da razjasni misteriju. Bilo je kao da živimo u svetu u kojem smo se povremeno dodirivali, ali nikada nismo prelazili granicu između maskiranog i otkrivenog. I tako su prolazili dani, ali ona nikada nije saznala ko sam, a ja sam uživao u tome. Još uvek je bila deo mojeg sveta, sveta u kojem je svakim susretom postajala sve bliža, ali istovremeno, sve dalje…
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 24 Nov, 2024
- 2327 pregleda
@Clever420 Hvala puno
Odlična priča!
@Basi
Mnogo ti hvala što si pročitao moju priču i pohvalio je, stvarno mi znaci. Citali smo tvoje price i moram da kažem da su sjajne – stvarno znaš kako da privučeš pažnju i zadržiš čitaoca do samog kraja.
Lepa ideja, uz malo dorade sjajna. Dok čitam kao da sam u "Eyes wide shut" atmosferi.
Mojeg sveta?? Kakva konstrukcija... Jako puno grešaka. Ego do neba, čemu. Bdsm u Srbiji = rmpalija koji pod maskom zavodi osetljive ženke jer ga tata nije vodio da gleda kako druga deca ližu sladoled.
Da li je priča istinita ne znam,ali svakako nema nikakvu poentu. Moj zaključak je sledeći(pod uslovom da je priča istinita): Video si devojku na maskenbalu,svidela ti se i lagao si je da se znate od ranije. To si nastavio da radiš i na proslavi,kako bi je odveo u krevet. Svoj cilj si ostvario. Viđali ste se i dalje na proslavama,ali ona nije znala da se pojebala baš sa tobom. Eto.
Daj ne seri
Ova priča nosi trag stvarnosti..moje stvarnosti.Verujete li ili ne, ostavljam vama. Šta ako vam kažem da je sve što pročitate istina?Šta ako vam ne kažem ništa?Odgovor kao i uvek, zavisi od toga koliko daleko ste spremni da idete.Ali za skeptike, zapitajte se da li je sve ovo nemoguce ili ste propsutili priliku da zivite malo hrabrije. Ali za one koji su dovoljno hrabri da povuku zavesu sumnje i zakorače u moj svet spremite se da otkrijete istinu…istinu koja nadmašuje maštu.