Priča o Loli (1. deo)

Tog jutra je Lola tresući se neumorno pozivala komšiju sa prvog sprata koji prodaje rashladne uređaje. Znala je da verovatno spava, tek što se razdanilo, a ipak su živci bili jači od nje. Kad bi se javila njegova žena, bilo bi joj jasno da će na isporuku čekati još nekoliko sati. Ne brini, rekla je, čim Brus ustane, odvešćemo se do radnje i dopremiti ti poručeni artikal, ti si nam prva na listi za danas! Ah, utešno, pa ipak hladno i uvek zvanično. Nešto ju je u njenom glasu od prvog dana iritiralo, dok je Brus bio izuzetno prijatan prema svima, i zato je i odlučila da frižider uzme u njegovoj radnji.


Nekoliko puta je popila kafu dole kod njih, i sa njim bi mogla da priča do sutra, ali njegova Megan nije delovala tako opuštajuće čak ni kada se trudila da to bude. Lola je samo čekala da se sve završi, pomalo strepeći da ništa ne krene po zlu. Samo će ga doneti, uneti, priključiti, i to je sve. Nema puno nauke oko jebenog frižidera. Možda će je upitati zbog čega joj je stari još uvek uključen, jer im je pomenula da je odslužio svoje i počeo da trokira na svakih par nedelja, ali reći će da ima hrane koju je ne razmišljajući nagomilala a ne želi da joj se otopi. Ali napolju je minus, možeš nešto u hladnu sobu staviti... Ne, ne, Lola! Ne zamišljaj unapred detalje, prekini da prizivaš scene u glavi, biće sve ok. Biće sve ok...


Kada biste videli Lolu, trebalo bi da ste baš ludi da i pomislite da se neko poput nje, oduvek smerne i dobre devojke prosečnog, prijatnog izgleda, toliko razlikuje. A kad biste to i pomislili, na pamet vam ne bi palo ono što je Lolu pola mladog života mučilo i vrlo rano pretvorilo u novu osobu koju je morala dobro da krije, znajući baš kao što biste i vi saznali, da ono što nju razlikuje nije neki poseban talenat, natprosečna inteligencija, vanredno postignuće, pa čak ni veliki broj kvalitetnih prijatelja ili veza i sve ono što se u društvu ceni. Bilo je to nešto na šta nije bila ponosna.


Ko je gledao silne američke tinejdž serije, prepoznaće u Lolinom životu jednu matricu sličnu baš tome, kada posle naizgled normalnog detinjstva dečak ili devojčica, iz bogate kuće i normalne porodice, u ovom kritičnom uzrastu odjednom usled naglog fizičkog i emotivnog razvoja dožive sasvim neočekivanu transformaciju. U serijama obično postanu vampiri, vukodlaci ili neka druga natprirodna stvorenja, i onda pola gledalaštva već skida drugu seriju, a druga polovina nastavi da prati.


A u životu naše Lole, nije to baš imalo puno veze sa takvim začinjenim šokovima vrednim televizije. Kao i inače u životu, došlo je kroz iznenađenje kada je tek zakoračila pragom odrastanja. Iz neverice je tokom prvih godina preraslo u gorko izmirenje i duboko, bolno saznanje, a potom prilagođavanje metoda preživljavanja da bi, bukvalno rečeno, prehranila novu stranu sebe.


Sedela je u kuhinji pregrejanog stana u kratkoj beloj spavaćici, a kolena nogu u pamučnim papučicama odskakala su od panike i nestrpljenja. Dolivala je sebi toplu belu kafu iz bokala, ne gaseći cigarete iako ih je prezirala. Još uvek se ne javljaju, zašto Brus baš danas ne ustaje na vreme?! Najviše je mrzela kada je strah zaposedne i oduzme joj kontrolu. A ko bi i ostao ravnodušan? Nisi isti kada započinješ borbu, sa sedamnaest, osamnaest, i sada, kada je već napunila trideset i dve. Strahovi su sve jači kako telo slabi, a glad sve veća, ponekad joj se čini da postaje nadmoćna i da je se nikada neće rešiti, da će i nju samu, tako oslabljenu i gladnu, zauvek progutati.


Napokon Megan! Stižu, dovoze ga. Konačno. Srce joj lupa, ali se konačno raduje. Baca cigarete, proliva ostatke kafe, uskače u dugačak sivi džemper koji skoro prekriva ona skakutava kolena. Nervoznija je nego što je bila, ali staviće maskaru i očešljati se, umiti ledenom vodom da oživi i ostane prisebna. Kada to učini, nasmeši se sebi u ogledalu pa na silu odahne. Pa opet duboki udah, kao da vežba disanje. Da, niko ne bi rekao da sam to ja, pomišlja gledajući svoju loknastu riđu kosu, još uvek zategnutu kožu lica i prelepe oči boje one plavičaste sredine plamena. Da, niko ne zna. Bilo je trenutaka kada ju je ta činjenica uzbuđivala, sve dok nije postalo naporno živeti životom kojim živi Lola.


Koža joj je beličasta, kao nekada davno baš kada je sve počelo, kada još nije ni znala za čim žudi, a roditelji su je kljukali raznim mineralima, suplementima i najskupljim namirnicama sa milionima vlakana, vitamina. Povraća joj se kada se svega seti. Delimično je zahvaljujući svojoj različitoj i probranoj ishrani ostala tako vitka kao lutka iz izloga, skoro netaknuta vetrom vremena. Ako izuzmemo anemiju koja je počela učestalije da joj obara sistem, smatrala se fizički zdravom, bar nije osećala nikakve hronične tegobe. Poneki vitalan zalogaj koji znači opstanak uvek bi žmureći progutala pa bio i najbljutaviji.


Evo ih. Brusov široki osmeh i izvinjenje što kasne. Sa njim je još jedan radnik iz firme, ne može Megan sva doterana i uglađena da sa njim prenosi frižidere. Zašto je onda i pošla sa njim?! Sigurno ne trpi kada isporučuje robu tako lepim komšinicama. Lola otvara širom vrata, oseća hladnoću po nogama, zaboravila je da je ostala bosa, u maskiranju nervoze na licu negde je izgubila papučice. Sada više ne sme da ih traži, ne sme da mrdne iz kuhinje. Pušta ih da uređaj unesu, dok Megan budno prati svaki Lolin kontakt sa Brusom.


Eto, komšinice, ovaj stari možeš da izbaciš! začuo se veseo čovek, žurno čupajući debeo kabal starog uređaja iz struje. Lola je pretrnula i pohitala da mu nešto pomogne. Opet scena u glavi-samo da se ne ponudi da ga oni odnesu! Ne sme ni da pogleda u stari. Brus podešava neku dugmad, priča joj kako šta funkcioniše, iako ga Lola ne čuje. Sad već samo želi da što pre odu, da svi nestanu u sekundi. Sve će se unutra pokvariti!


Jeste li za kafu? pita ih  poslednjom snagom, ukočeno i veštački, trepćući dok čeka negativan odgovor. Brusov radnik podseća Brusa na još jednu mušteriju koja od juče čeka, koju je Megan previdela, a već se ljuti i zivka svakih pet minuta. Brus potvrđuje i kulturno odbija da ostane. Lola glumi rastuženost, pa pogleda u Megan čije oči sevaju po njenom izobličenom licu. Oseća kako crveni i kako joj se dah ubrzava.


Hoćeš samo da ti prebacimo to što imaš, da ti pokažem kako da složiš, u ovom ćeš sad imati mnogo više prostora?, upita je divni Brus ono što najmanje treba, pa doda-ni ne znam koji ti je ovo model, ovo je nešto baš matoro...uhvatio se za ručku starog frižidera, kada mu je Lola grozničavo stisnula šaku da je samo ustuknuo kao oparen, a ona, izmoždena, otvorila usne u iznemogao osmeh belih zuba.


Dobro, onda ćeš sama, hteo sam da pogledam samo da li... Ne mora, ne, ne, već ste uradili previše! Kriknula je da se čak i Megan prepala. Brusove oči su ostale zakovane šokom u njene, samo je zakoračio unazad. Novi uređaj ostao je da nakrivljeno posmatra stari, kao da se pita kakvu li će robu primiti iz njega. Trojka je krenula ka vratima, kada je Megan usporila. Što si dreknula onako, čoveče?! nasmejala se iz stomaka zahtevajući objašnjenje. Ma, ne volim da... da se ljudi mnogo umaraju mnome, ne volim da opterećujem, objašnjava skrušeno Lola ispraćajući je.


Ma, nemoj da čujem da si prijavljena za držanje nekih nelegalnih supstanci, komšinice! Znaš kako ono u vestima osvane-niko od komšija nije mogao da sumnja da je u zamrzivaču čuvao tone ljudskih iznutrica! Cerekala se mahnito dok se Loli gadilo. Da, da, i onda ih kuva i jede-pristala je na igru, e komšinice, nećeš čuti ništa baš toliko strašno, nadam se! Poviknula je spremna da joj zalupi vrata čim iskorači iz stana. Baš me kopka šta ću to čuti, umalo mi nisi unakazila muža, kako si ga samo zgrabila! Dodala je nešto besnije, grabeći njenu ruku da joj pokaže. Lola se otela, ponavljajući da samo ne voli da iko radi ono što sama može.


Mahnula je Brusu koji je već bio na donjim stepenicama, a on je odvratio pomalo kiselim osmehom. Dok je Megan silazila s trećeg sprata, pogledala ju je još jednom pa tiho bez glasa izustila par kratkih reči koje je valjda trebalo da pročita sa usana. Tek kada je zatvorila vrata i počela da sluša galop svog srca, shvatila je da je poruka sadržala ‘Fuck you bitch’.


Posle još jedne, drhtavo i nevoljno zapaljene cigarete, prionula je na preslaganje svoje hrane.




*************
(Pošto sve češće priče objavljujete u delovima da nabijete tenziju, rešila sam malo i ja da nabijem, hehe. Ne zamerite što je početak ovakav, ideja mi se slučajno rodila i krenulo je “od kulina bana“, dosta neerotski rekli biste, ali vas u nastavku očekuje ludilo i motiv za jedno svetsko, nezaboravno i besno drkanje, bar je tako bilo u mom slučaju! Ocenjujte, kritikujte, slobodno pljujte, u nebo vozdižite, uglavnom... uživajte mi!*)

Kategorija:
Strejt erotske priče 


Korisnik

Super prica ,nastavi pisati i o ostalim temama ...

Korisnik

Ma savršeno! Najbolja si!

Korisnik

Blue, najbolja si

Korisnik

Ii ovo je kao pocetak serije , ali ne jeftine amerikanske nego neke bas seksi i napete

Korisnik

Да знаш да ми се већ допада овај обећавајући хаос!