Priča o Loli (2. deo)
Još kao mala otkrila je da je njeno čulo ukusa drugačije nego kod ostale dece. Međutim, kad si dete, takve razlike te ne izopštavaju, posebno ako imaš ekipu kakvu je imala Lola, klince koji se našale da će ostati više sladoleda za njih jer se njoj ne dopada.
Imala je i drugaricu kojoj su zabranili slatko a mnogo je volela bombone koje je kupovala Lolina mama. Kako Loli nisu trebale, redovno ih je po džepovima haljinice ili pantalona krijumčarila za Idu. U žurbi bi se ponekad odmotale iz papirića, ali i oblepljene po kojim koncem iz Lolinog džepa, Ida ih je krišom tako željno i slatko prevrtala po ustima da Lola nije treptala posmatrajući njen užitak.
Pitala se u čemu bi to ona uživala baš tako, da oseti istu milinu na svom nepcu, takav raskoš ukusa, kao Ida u tom transu od bombona. Ali čak ni lekari nisu mogli da utvrde zbog čega joj većina uobičajenih jela ne prija, dečiji slatkiši izazivaju povraćanje, a voće i povrće, koje je čak uzimala u minimalnoj meri, prođu kroz njeno telašce poput promaje i napuste ga kroz mučnu i dugotrajnu dijareju. Roditelji nisu odustajali da joj na stotine načina, na stotinu mesta pronađu pomoć, gajeći nadu da kada preraste detinjstvo prerašće i te neobične boljke organizma.
Jednog popodneva, Ida ju je zatekla kako gura ruku u džep, zatim je vadi i žmureći oblizuje jedan po jedan prst. Pojurila je da je upita ima li neki novi slatkiš za nju, a Lola je polako otvorila oči. Prstići su joj bili umočeni u raspao fil voćne bombone umuljan u sitan prah nalik soli. Dok je trpala bombone u džepove pantalonica, zaboravila je da je u jednom džepu ostala prazna kesica suncokreta iz koje se so rasula. Idu je spopala mučnina kada joj je pružila prstić da proba.
U obzir je očigledno dolazila samo neka oprečna kombinacija ukusa, van ona četiri dobro poznata. Uskoro je Lolina majka počela da pravi slane torte prelivajući ih filom od čokolade, servirajući isto tako i palačinke, slatko-slane kolačiće iole ukusne da bi ih konzumirao i ostatak porodice. Lola se smešila punih obraza i konačno dobila na kilaži. Ponekad bi uživala u samoj kupus-čorbi više nego ičemu drugom, pojela bi triput više od ostalih, a ponekad bi sasula tri gorka grejpfruta zaredom. Mlađi brat bi pitao da ide u svoju sobu jer ne može to da gleda. Otac se već bio uplašio da joj njuh ne radi, te zato iskrivljeno prepoznaje ukuse. Ovim mu je laknulo, i bili su srećni dok je trajalo.
Oko dvanaeste godine, Lolina ishrana se ponovo svela na vazduh, ovaj put mnogo gore i sa mnogo žešćim odbijanjem svega što joj ne prija. Nekoliko puta, kada je umalo došlo do kolapsa sistema, Lola je ostajala da leži danima na infuziji. Ponovo su nutricionisti imali pune ruke posla, a psiholog kog je godinama morala da posećuje uzaludno je pokušavao da uđe u taj mali mozak i odgonetne misteriju s kakvom se nije susreo baveći se čitav život dečijom psihologijom.
Nisu to uspeli ni mnogi posle njega, pa ni sama Lola, kojoj je bilo najteže. Sitan problem, reklo bi se, a na neki glup način te odseca od sveta, obeležava te i stvara ti muke. Od šesnaeste do osamnaeste, na bezazlenim žurkama gde su je pozivali drugari, jedino bi pila. Vodu, sokove, kafe. Tečnost je brže varila i kao da su joj se tečno unete hranljive materije trajnije zadržavale. Nije čeznula za alkoholom, bila joj je odvratna prva kapljica. Na droge bi čak pomislila, ali više u nadi za nekakvim spasenjem ili pronalaskom drugačijeg rešenja.
Prvog Lolinog dečka, godinu mlađeg od nje, iskreno je začudilo kako kada izađu on se fino najede i napije, a pred njom je prostor stola najčešće ispunjen samo čašom vode. Šta ti jedeš, kog đavola, loviš sama životinje kao pračovek, šta?! ubijaš nešto, priznaj, nekome piješ krv, hahaha!- začikavao ju je a ona bi se smejala, nemajući još uvek odgovor ni sama. Prijale su joj Nejtove šale u koje se zaljubila.
Krajem puberteta razvila se ta potreba da slisti veću količinu određene hrane, što je bilo još manje objašnjivo od svega navedenog. Otac je ostao zabezeknut nalazeći je jednom samu u dnevnom boravku sa pet vekni hleba u krilu dok ih ona obema rukama čerupa i velike komade trpa u usta jedva stižući da proguta. Drugi put se bila šokirala majka, kad ju je zatekla kako je u ostavi, onako slabašna i mršava, tek ispraznila teglu od jednog kilograma kiselih krastavaca. Tada su rešili da stvar prepuste Bogu, neće umreti od gladi, ipak joj dođe poneka želja, pa kada bude sama zarađivala moći će sigurno bar takvu stvar da priušti.
I bratu je postalo smešno. Posmatrao bi je kao nadljudsko biće u danima kada konzumira samo vodu i okružena je sa dvadeset boca od po pet litara, bez problema prazneći ih sve do kraja dana. Još je davno pričao da mu je sestra vanzemaljac.
U to vreme je shvatila da zapravo hoće umreti ako tako nastavi. Čudno je kako se nije ni razboljevala od uobičajenih bolesti kao njeni vršnjaci. Imala bi samo periode okopnelosti kada hoda kao sena, dugo ne trepće ili dugo žmuri, kao da je ništa na svetu ne ispunjava i čeka da joj se duša preseli na neki bolji svet. Prilično je rano krenula sa antidepresivima, ne nalazeći sama u takvim stanjima volju da se pokrene. Upisala je tada ekonomske studije i promena sredine i društva kao da je počelo da pozitivnije deluje.
No, nije naša Lola bila neko ko obožava promene i ko će svašta pokušati da izmeni kolotečinu. Nešto ju je vuklo isprobanoj šemi, utabanoj stazi, bez mnogo eksperimenata, kako sa hranom tako i sa ostalim stvarima. Zadržala je i svog prvog dečka duge četiri godine. Bili su premladi kada je sve počelo i nije htela da se išta zbrza, te je nevinost izgubila tek sa dvadeset. I u seksu je bio Nejt taj koji eksperimentiše, mlađi ali iskusniji. Nije Loli ništa smetalo, iako sama ne bi davala nikakve seksi predloge.
Uživala je kada on uživa, čudna devojka. Kao da je jedno sa njim postala. Išli bi gde on voli, radili što on voli, oblačila bi šta on voli, volela ga je. Baš onako tiho, duboko iz srca. Valjda je mogao kao vernom psu i ruku da joj odseče, rekla bi Lola da ima još jednu. Ali je bio dobar prema njoj, Nejt je među retkima poštovao ljubav. Sam nije bio sklon dubini u vezi, ali je za Lolu postao takoreći doživotno vezan. Na čudan način, Lolin način. Kao da bi je od svega štitio dok je živ, ništa mu nije činilo toliko sreću nego da je svojim glupostima i šalama usrećuje kao da mu je rođeno dete.
Tucao ju je uvek nežno, uvek istim rastućim ritmom, tek katkad menjajući poze. Ljubav su vodili kao da su potonuli kroz neku rupu u krevetu u Lolin svet gde ne postoji vreme a dodir postaje nova dimenzija osećanja. Imala je, bar za njega, odlike osobe u kojoj se izgubiš, kao da je ponor, bunar, ambis bez dna u kome mu se suština rastapa i ponovo slaže. Jedno je bila Lolina vlažna mlada vaginica, a drugo cela Lola kao jedna velika i moćna špilja, tajanstvena i vrela, koja te uvlači bez ijednog trzaja i bez ikakve volje ima te već na samom svom dnu, bez imalo truda.
Bila je fatalna jer je tako obična. Bila je seksi jer se nije baš nimalo trudila. Bila je sasvim svoja bez upoređenja, a to je činilo njenu prirodnost i spontanost hodajućim afrodizijakom za potencijalnog partnera.
Prva saznanja o intimi sa drugim polom, bila je upijala od Ide. Ta mala je bila otvorena, bez problema skakala u vatru i uživala da probija led. Kada je stasala probala je sve i vrlo brzo mogla da odluči šta je ispunjava. A Lola je imala hiljadu pitanja.
Kao onaj ukus nekadašnje bombone, za Idu je želja bila konkretna a užitak potpun. Lola je ostala „svuda i nigde“. Volela je kada od stare drugarice čuje strastvene priče. Ida je slabo marila da li je muškarac zauzet, oženjen, adekvatnih godina, podređen joj ili nadređen, dokle god sa njim puca hemija i uklapaju se kao puzle u onome što treba.
Lola nije tako gledala na stvari, zato ju je zabavljalo. Volela je Idu iznad svega, volela je kad je srećna. Ali nije mogla posmatrati samo kroz to. Uvek joj se činilo da su površni i pomalo proračunati ti ljudi, te žene, koje stupaju u seksualni odnos kao u trgovinski-ja tebi ovoliko ovoga a ti meni onoliko onoga. Trampa i svima dobro, kako se tako bez greške dogovore, nije joj bilo jasno.
Prošlo je mnogo, zaista mnogo vremena dok se Lola osmelila da u seksu postane slobodnija. I kako se opuštala, jedna je po jedna stega spadala, počela su otkrivanja svega onoga što možeš biti kada otkačiš svoja ograničenja, čega sve u tebi nema a za šta ni ne znaš dok sebi ne daruješ slobodu koju zaslužuješ. A trebalo je malo, pa da Nejt bude oduševljen kada podivlja. Skoro da je nije prepoznavao. Iz misionarske je sada sama letela u druge poze, toliko se unosila u strast da mu se činilo da on i nije prisutan u sobi, samo je njegov kurac tu sa njom, na njenom terenu, pod njenim vođstvom.
I voleo je da joj ga prepušta. Kako je ona pokazivala veću želju za njim, i da ga proba iz drugih uglova, tako se u njemu budio još luđi stimulans, još tvrđa erekcija. Toliko je toga što još nisu probali, mislio je. Uvek je bilo rano ili nepodobno ili u nevreme. Koliko bi toga još sa njom... Tu mu je već treću godinu, na dohvat ruke a daleka.
Jednom će je samo iznenaditi, staviti ga pred nju kao lizalicu, da vidi šta će biti. Zna da s njom ne sme tako, a možda baš tako uspe, hm... Kako to da uradi kad je ni sam nije lizao, dvoumi se.
Ali je vreme da se neke granice pomere.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 28 Nov, 2024
- 2741 pregleda
Lola,o Lola ti znas da nisam milioner
Lola,o Lola,da poklonim ti citav svjet
Iskreno, izuzetno zanimljiv početak priče. Vidim da si napisala dosta njih. Morat ću se vratiti, pročitati ih sve iz početka. A željno očekujem dalje nastavak(nastavke) ove Loline priče. Lijep pozdrav
Koliko je ovo ispalo predivno i koliko će tek.. Neverovatno šta se stvori u glavi od samo male varnice
Isto mi je bilo s Magdalenom, a i Liorom mučenikom opšteprisutnim haha.
Postajem opsednuta Lolom
Lola ide iz jedne dubine bas, iako ne delim mnogo slicnog sa njom, ova junakinja mi mozda prva predstavlja simbol za nesto vece od sebe, odnosno kroz lik obradjujem proces transformacije.
Nisam sumnjao, ali fino ovo napreduje,i nabija (tenzija)!