Priča o Loli (3. deo)
Park u kome je redovno lovila nalazio se nedaleko od njene zgrade. Zapravo je sa svog trećeg sprata imala prilično dobar, visinski pogled na kretanja u njemu. Sadržao je središnji, osvetljeniji deo, oivičen kružnicama od četinara koje su se širile u prostore od sve gušće tame. Naravno, govorimo o noći. Danju je mirovala, sita, uznemirena jedino rizikom narednog lova.
Konačno ispraznivši stari frižider, uredno je poslagala svoje bočice u novi, i odahnula. Brus je u pravu, u njemu ima baš dosta prostora. Hm, vidi li me Brus nekad sa prvog sprata, dole, u parku, vidi li ikada... Pita se i gorko smeška. I njihov stan je sa iste strane. A i da me je video na svetlosti, pomislio bi da samo prolazim. U mraku svakako nije mogao znati šta radim. Lola, jebeni strahovi! Koga je briga šta radiš, opusti se.
Gleda sa visine u park, kako je umrtvljen zimi. Kako je dobro što ima zalihe u toploj kuhinji i ne mora tako često da silazi. Praznični je kolektivni odmor u firmi, ne mora ni da izlazi. Sem kada poludi, pregladni pa sve isprazni. Ili prosto poželi ono živo, mesnato, prirodan tok, opijajuć mlaz. Lola... idiote, zar ti nije bilo dosta.
U park je silazila tokom te godine ne više od osam puta. Poslednji put je bio malo smešan. Mućka svoju kaficu na prozoru, gleda dole i seća se. Bilo je još leto, septembar, a noć već hladna. S namerom da utoli glad, morala je biti oskudno odevena, a opet nemarnog izgleda, pomalo izgubljena, da primami pažnju mužjaka zaštitnika. Bad luck, mislila je, obišavši krug. Pa drugi. Klupe prazne, sve do jedne. Treća kružnica, nigde nikog, šta je ovo? Jebeni triple bad luck, Lola!
Kada je već krenula da prošeta, izlazeći nervozno iz parka sa suprotne strane, videla je dve figure na klupi. Obe su muške, razaznala je, i rešila da kraj njih prođe. Razgovarali su tiho i blizu, kao da se nešto domunđavaju, a nije mogla čuti o čemu. Jedan je skroz mlad, jedva u dvadesetim, drugi može deda da mu bude, šezdeset i kusur. Zaboravila je na mogućnost da je mlađi plaćen da podmiri starijeg, ali nasmejala se na tu pretpostavku i u istom trenu na već poznat način zaškripala štiklom nedaleko od njih.
Gospođice, jeste li dobro?!, pritrčao je odmah mladić kada je začuo njen pad. Lola je zakukala od bola i u polučučnju se držala za članak. Pogledala ga je. Ah, gospođica-za tebe sam uveliko gospođa! Kiselo se nasmejala, pa i on za njom. Hajde da sednete, ako možete, povešću vas... samo polako.. Ah, ne, ne mogu da se uspravim, pusti, pusti, dobro je, evo tu ću. Sela je na travu desno od klupe, a sa visine ju je sada gledao muškarac sličnih crta poput mladićevih, ali tri decenije odmaklih i prosedih. Izvinite na neprijatnosti....procedila je povređeno i spustila pogled pod klupu. Mladić je još neko vreme čučao kraj nje ponavljajući pitanje da li je sigurna da ne treba da zove hitnu pomoć.
Seo je nazad na klupu kada ga je Lola ubedila da će prohodati za koji minut, samo da dođe sebi, ako mogu samo toliko da ostanu uz nju. Naravno, ne sekirajte se, rekao je stariji, pa se obratio mladom tamo gde su bili stali. Tako da, nemoj joj ni govoriti, kad joj ja ne trebam ne mora ni znati gde si, a i njih dvoje, jesu vam roditelji ali nemaju prava da ti brane da me viđaš, ja sam odavno drugi čovek, i kad mi svratite ti ili Dona, obradujem se ko dete!
Slušajući priču, Loli su potonule sve lađe. Pa ovo stvarno jesu deda i unuk. Kojim sad imenom da nazove maler te noći?! Uhvatila se za glavu kad je zabrinuti mladić odmah upitao kako je, sagnuvši se da je bolje vidi. Ispružila je ruku ka njegovoj, zamolivši da je povuče sebi, a ona se lagano u čučnju dovukla pred klupu i tu zastala. Uhhhhh, boli ko đavo, ne mogu dalje! Ne zamerite, samo ću malo... ostala je tu, između njihovih nogu, ispred klupe. Deda je pogledao s blagom neprijatnošću, više zbog unuka nego zbog sebe, i nastavio da gleda u njenom pravcu dok mu se unuk obraćao. Bretele kratke crvene majice slušale su naredbe Lolinih misli i same kliznule sa ramena, pokazujući nešto svetliji grudnjak ispunjen krupnim, jabučastim grudima.
Naravno da ću te ja uvek posetiti-rekao je mladić-sad kad studiram to je ređe ali znaš da banem kad god mogu, Dona radi jebiga, mama isto, a tata... znaš tatu. Ma on mi ni ne treba, kriknuo je deda. Znam znam, on misli da si nas zajebao. Ja ne mislim. Šta Vi mislite gospođice, upitao je deda, evo da Vam skrenem misli sa Vaše povrede. Kažite, bolno je uzdahnula Lola kao njihov ljubimac koji leži pored njih, a kako je stisnula grudi one su još iskočile napred. Mene je žena napustila zbog ljubavnice koju nisam ni imao, nisam kunem Vam se, da sam hteo da je varam ne bih proživeo sa njom tolike godine... I sa pedeset devet mojih i njenih godina mi se rastanemo, ona ode kod sina, okrene i njega i snaju protiv mene, a eto unuci me još obilaze... znaju deca šta je istina, osećaju je, zar ne mislite?
Pa mislim...da Vas oni vole, da njima nije bitno jeste li ili niste... to, da tako kažem, učinili, baki, to jest, Vašoj supruzi...-umilno mu ublažava brigu, razmiče gole noge na betonu pod kratkom crnom suknjom koja se više i ne vidi. Mislim...ne smatraju deca to prevarom u odnosu na sebe, i zašto bi? ako me razumete sad... Da, da, sve ja shvatam, ali izdvojiti me tako kao da sam zarazan, odstraniti me, pa to je užasno; evo idu praznici a ja sasvim sam, oni svi zajedno! Deni je evo došao da me vidi sad pa ko zna kad opet... Deni, što pre opet da mu dođeš! pripretila je Lola smešući se, zadržavajući senu nameštenog bolnog izraza, oslanjajući se rukom na mladićevo koleno.
Deni se osmehnuo, a oči su je pitale šta to radi. A Vi, da se manje oko svega toga nervirate-nastavila je-nije vredno da u nekom parku u dva po ponoći sebe mučite preispitivanjem o životu koji ste proživeli i kojim ste, na kraju krajeva, zadovoljni- stavila je drugi dlan na muškarčevo koleno-bar mi se tako čini, delujete mi... čvrsto, u punoj formi! Svo troje su se nasmejali, njih dvojica oborivši poglede, a Lolini dlanovi već su kružili po oba međunožja. Bio je to deo parka gde u to vreme zaista niko normalan neće proći. Dozvolite mi... da vam se obojici zahvalim...da je neko drugi naišao sigurno bi me šutnuo kao poslednju drolju! Spasili ste me... Nemojte tako, pa sva-ako bi... čuje se potmuo glas starijeg, a onda odjednom prostreli Denijeve oči. Deni čeka njegovo odobrenje. Deda čeka Denijevo. Lola ne čeka nikog.
Masira im međunožja grubim i upornim stiskom, istovremeno. Oseća koliko su različiti, i materijal koji ih pokriva i sadržaj ispod. Mladićevu meku trenerku već podgreva dobra erekcija, dok se lagano uspinje na nogama kao da na sekund odlučuje da je ipak suludo, a šaka na klupi mu se stiska u pesnicu i podrhtava. Ne gleda je u oči, sramota ga je od sva četiri oka.
Deda kao da nije deda kad ga bolje pogleda. Nečiji tamo deda, ma.. u najboljim je godinama. One Denijeve meke crte, lepe i samilosne, kod starijeg muškarca su oštrije, odsečnije, skoro bez ikakve milosti. I samo lice mu je uže, obraslo sitnim sedim dlakama koje mu daju još ozbiljniji i hladniji ton. Do njega teže dopire, kurac mu je okovan nekim grubim materijalom pantalona. Primećuje da njega masira dublje, da ga oslobodi što pre.
Ali ne pušta ni Denija. Deni je ponekad pogleda, zavrti glavom kao da se ona muči, kao da je još u bolu, žali je, šta li mu je. Devojko, nismo znali-dodaje deda kao da je sad bitno-ali ne brinite, platićemo Vam... Za šta?! Ma hajte molim vas... Lola im vadi glaviće na sunce. Tačnije, na bledu svetlost udaljene svetiljke. Sijuckaju kao podnem obasjani. Možda je deda video Denijev kurčić kada je ovaj bio beba, ali Deni sigurno nije za života ugledao dedinu kurčinu. Zato ih Lola obazrivo izvlači, i opet u isto vreme, uvek joj je isto pravilo: svako zaslužuje jednaku pažnju.
Deda je dosta dug, mekši. Deni upola kraći, duplo tvrđi. Razmišlja odakle da počne da bi stigla do optimalnog rezultata. Ubrzano drka dedi, dok Denija više miluje i draži. Stariji muškarac joj bez oklevanja približava lice svojoj dugačkoj kiti, ona ga isprva poliva dugim lizovima, oblizuje ga sa strana, drži se za Denijevu erekciju kao uzemljenje. Iako već puši dedi, Deni glasnije uzdiše. Gleda u ovaj čin zbunjeno i oduševljeno, Lola se smeje. Ulazi joj duboko u grlo još uvek meka palija, kao da otvrdnuti neće. Nije joj ni bitan proces, to je stvar navike, bitno je ono što dolazi. Prelazi na Denija, nadrkala ga je i previše, razara joj usta tako malen, tvrd je kao panjčina. Vrti ga i pomera da bi ga dudlala a da manje boli.
Sine hoćeš jebati, da ti deda plati... ipak su i praznici? oglašava se zanemareni. Deni je u transu, nije na ovom svetu. Lola ga iznenada ispljune. Rekla sam vam da nisam kurva!!! Pa da, i ne izgledate tako... reče deda. Izgledam kako izgledam, ne trebaju mi vaše jebene pare, jasno? Sedi tu i ćuti ako hoćeš da ti pušim, do jutra. Ako nećeš-odlazi! Kako mislite do...? Eto lepo mislim do svitanja. Pa šta ćeš da nam uzmeš za uzvrat, ubićeš nas posle toga?! Deni, dobićemo onom štiklom u oko... gurka Denija ali ovaj se topi u Lolinoj ruci i deda ne postoji. I neće niko da me jebe, čuli? Nisam ovde zbog seksa, izlanula se, prekinuta dedinim smehom. Nisam, radi toga, mislim.
Ajde puši mala onda, pametnija si kad ćutiš. Gurnuo joj ga je malo preduboko, ali navikla je Lola. Više se Deni uplašio, dedu bi često prekorno pogledao. A Lola je gledala u to oholo ostarelo lice. Ne i nisi prevario babu, jok. Evo moje glave ako nisi dvaput dnevno. Eto moje glave, jebi je, ja ću dobiti ono što mi treba. Koliko vas je, šta radite za ovaj sekund, a baš to nas vezuje. Nisam bolja ni gora od vas. Kaplji više, matori. Otvrdnuo nije, stalno je isti, izgleda dalje i ne može. Izvlači ga iz usta i kreće da ga drka, ali i mlaz neočekivano kreće, Lola se izgubi, proguta ga celog kad je videla da kaplje, nabila lice do jaja a on se otima, odguruje je, ona ne da, pije, isisava dok je gura i udaljava, ali niko neće pobediti gladnu Lolu, od nje ne postoji jači. Napokon je pušta da sve izvuče a sperma kulja obilno, teče ludo i sve jače, ovo odavno nije imala, držaće je bar pet dana.
Idi bre devojčice, greota da ti ne isprskam te sise... pao je leđima na klupu i zabacio glavu. Lola se tresla, u mraku se ne vidi kad joj se zenice abnormalno prošire. Kurac kao da mu je bio još duži kada je mlitavo pao preko butine, a Lola ugledavši još jednu nadolazeću kap brzo zgrabila rupicu glavića. Šta to radiš dođavola...uh Deni... uništi me ova! Lola se oblizala i prešla na unuka. Hladno tlo pod kolenima ogulilo joj je kožu do mesa, ali je presrećna. Denijev saosećajan pogled ju je zasmejavao do suza.
Daj mi taj kurac, mališa! viknula je, a deda se nasmejao. Mislila je da drema na klupi, ali se odmah uspravio da prati. Lola je dugo sisala, zasićena, više nije toliko žurila. Cuclala je Denija mirno kao beba, namestivši se udobno između njegovih nogu. Kada joj je dosadilo i levo koleno počelo ozbiljno da žulja od nekog šljunka, krenula je besno da mu mesi jaja, stežući ga tako da je opet poskočio kao da će sve prekinuti.
A onda je zašikljao lagan mlaz, tanak i kratak, ništa posebno. Nisi baš na dedu, a?! Ali ok, dovoljno je... Crpi ona stabilno, kao nekada davno onu infuziju, broji kapi. Oblizuje mu glavić dugo, činilo joj se da već hoće da se pomeri. Drugo vredno pravilo: nema ništa za bacanje. Zenice su već užarile, zatvara oči. Čudna li si..., promrmlja Deni sa dlanom u njenoj dugoj riđoj kosi.
I mislila je stvarno do svitanja, ono uobičajeno. Da obrok nije bio tako obilan, a posle takvog valja odmoriti. Oterala ih je sa klupe da se opruži i udahne noćni vazduh.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 30 Nov, 2024
- 2076 pregleda
Hvala ali nije do mene, tek pročitano dobija smisao ili ne, do vaših okica/glavica je! Najbolji stee
Дивно
mala je zajebana
Savrseno divno toplo i saljivo,a opet tuzno zbog adikcije kao sto je svaka,lep opis kako je stasavala kao sto von Trier rafi kamerom tako ti rečju-volim vas,tebe i onu tvoju srodnu dusu,saljem pusice!
Savršeno je jedini komentar!