Priča o Loli (6. deo)
Gledajući kroz svoj kuhinjski prozor, Lola bi osetila čudnu usamljenost kada vidi ljude da pokraj parka prolaze u paru. Podsetilo bi je na Nejta i neke lepe stvari iz tog vremena od pre punih devet godina. Prepoznala bi poneku prostitutku iz parka, zavideći i njoj jer je od svog tela makar imala zaradu, a Lola se od nje sem toga ni po čemu nije razlikovala – milion puta se našla u situaciji da pristane da sa njom rade šta god požele, sve zarad osećaja sitosti na kraju dana.
I da je poželela da ikome naplati, kako je mogla tražiti novac za svoje pušenje kada je ono uglavnom podrazumevalo bezumno isisavanje i često agresivno ponašanje s njene strane ukoliko joj se ne dozvoli da objektom hranjenja raspolaže onako kako ona želi ili joj se nedajbože pred samu ejakulaciju udalji od usta i približi nekom drugom delu tela. Tada bi drhtala i poput namamljene a potom razjarene životinje činilo joj se da bi mogla i da ubije. Plašila se takvih epizoda ali nije mogla da ih izbegne jer nisu bile predvidive. Najlepše je bilo kod onih koji su po oglasu tražili samo pušenje u svom smeštaju, jasna ponuda i čist račun a svima lepo. Sa njima se dodatno trudila oko njihovog užitka ne bi li je redovno pozivali.
Iz stanova tih mladića, sredovečnih muškaraca, pa i staraca, izlazila bi sa glavom punom sperme, kao na oblacima. Napuštajući ih, još dugo bi gutala, odmičući kroz hodnik, lift i haustore, mljackajući kao kad ti poklone poslasticu koju si zaboravio koliko voliš. Dugo bi se oblizivala na putu do svoje zgrade, često prelazeći kilometre pešice da joj nikakav prevoz, gužva autobusa ili moguć razgovor sa vozačem taksija ne bi skrenuli misli sa tog tihog uživanja. Iz dana u dan tonem u apsolutnu perverziju, pomislila je, bila bih dobra inspiracija za neki film ili ludu knjigu da se o meni napiše i poslužim makar umetnosti kad već medicina i psihijatrija nisu imale rešenja za mene.
Upravo je sa prozora tog popodneva ugledala visokog, tamnokosog muškarca lika vrlo sličnog Benitu, i osetila je bol u grudima što mu nije popušila onda kada joj je Ida to nudila. Bilo je na izvolite a ona ga njoj prepustila. Tada još nije znala. Nije još bila preporođena do one prve noći sa Nejtom. Sada bi znala mnogo bolje, ali i ovaj je umakao negde kroz park i otišao za svojim poslom, svojoj porodici, ljubavnici, ko zna gde. Svi samo odlaze.
Prvi put kada je kročila u taj park, bilo je nezaboravno. Za dvadeset sedmi rođendan prethodnog dana, Ida joj je poklonila drečavo plavi dopičnjak više iz zajebancije da je provocira jer je znala da Lola nikada ne bi obukla takvo nešto. A ona je odmah pomislila kako će ga uklopiti sa visokim crnim štiklama koje je već pripremala, dok se drugarici samo kiselo i stidljivo nasmešila. Jedva je čekala da tih par drugarica odu, pa da krene u sprovođenje svog plana.
Bilo je prošlo tada puna dva dana da ništa nije okusila. Nikoga izmuzla. Do tada bilo je redovnih svakog dana, a onda je odjednom ponuda utihnula i oglasi se proredili. Očajna, rešila je da je vreme da izađe i sama pronađe ono što joj treba. Bila je uplašena mogućim skandalima, silovanjima i šansi da je neko prepozna, i svest i savest borile su se satima da je primire, ali centar za glad nije prezao od takvih opasnosti.
Bila je oduševljena suknjicom i štiklama. Ako se to parče drečavog materijala moglo nazvati suknjicom, pička samo što joj nije sevala. Pripremila je i oskudne tangice u istoj svetlo-plavoj boji, koje su je još nenošene do bola zatezale i dražile usmine koje su se jedre oko niti gaćica razdvajale na dve strane. Osećala se prilično napaljeno u tom izdanju, odozgo noseći uobičajenu crvenu majičicu. S dugom riđom kosom, crvenilom i plavetnilom počela je samoj sebi u ogledalu da izgleda kao jeftina kurva i to je obradovalo, jeftino uvek osvaja više interesovanja.
Visoku štiklu je namerno slomila i nemarno oblepila kako bi se u pravom trenutku iskrenula da privuče pažnju. Prošla je laganim korakom kroz park oko deset uveče. Bilo je dosta ljudi na klupama jer je letnje vreme, nekoliko parova sedelo je sa malom decom i to je ubrzo učinilo da se postidi. Zastala je iza jednog grma kako bi izvukla tange koje su pretile da joj se uvuku do creva. Zapalila je cigaretu i motrila unaokolo kuda bi bilo najbolje da krene. Sve kružnice četinara odzvanjale su od žamora. Rešila je da pričeka da se raziđu i sela da odmori na jednu od retkih praznih klupa. Uzalud je na telefonu čeprkala po oglasima, izgleda je takvo veče da svi traže jebanje, a niko da im se samo ispuši kita.
Glad je postajala nepodnošljiva i već joj uzrokovala vrtoglavice da nije bila sigurna kako će sa klupe ustati. Usne su se sušile, grlo počinjalo da boli, srce poskakivalo od neizvesnosti, a prazan želudac se neudobno meškoljio u sopstvenoj praznini. Noge nije više osećala, a rukama bi promlatila po vazduhu kao da joj nestaje daha. Uzalud se nalivala vodom iz male flašice, isprazna aroma limuna joj je postala toliko odvratna da se samo okrenula i ispovraćala u žbunu.
Kakva sam klošarka, pomislila je i odmah zatim se nasmejala. Diplomirani ekonomista, žena mlada, zgodna i uspešna. Povraća po parkovima čupajući gaće iz dupeta. Ma bravo Lola. Roditelji i brat bi bili ponosni dokle je dogurala. A Nejt? Ma, ko ga jebe. Najlakše je otići, ostaviti nekoga da se sam bori sa svojom boljkom. Svi su isti. Proklinjala je svet gubeći ravnotežu i znojeći se u isto vreme, iako se s dolaskom noći temperatura spuštala. Da bar nađe neki oglas za pušenje i upadne kod nekoga da se ugreje.
Dok je zurila u telefon a ona porodična pakovanja polako napuštala park, primetila je grupu veoma mladih momaka kako su prošli pored njene klupe, svi do jednog odmerivši njene duge gole noge istim pokretima očiju odozdo nagore. Naježila se taman kada su prošli, a jedan, viši od ostalih, okrenuo se da je ponovo pogleda i nasmešio joj se. Lola od neke paralize nije reagovala, ali je u dubini znala da je to to. Njih šestorica, bilo bi i više nego dovoljno.
Videla je da su zauzeli dve klupe dosta udaljene od njene i nije htela da ih posmatra. Videla je samo da razmenjuju džointe, otvaraju neke limenke i čula njihov smeh koji joj je bio prijatniji od sve one kmezave dečurlije. Kada se bila neodređeno zagledala u noćno nebo, osetila je da je neko seo tik kraj nje. Onaj visoki. Bio je tamnoput da su mu zasijali samo beli zubi. Izvini, moram da te pitam-počeo je ne gledajući je u oči. Pošto je? gledao je kao opijen u dopičnjak od plave kože. Haha, ma ništa, ovaj... nisam... ono što misliš. Aha, pa obučena si tako, mislio sam... jebiga izvini. Ustao je da krene kada ga je upitala imaju li išta za popiti jer je nenormalno ožednela.
Doneo joj je jednu limenku piva. Iako joj se alkohol gadi, Lola ju je ispila u dva gutljaja. Visoki ju je posmatrao i predložio da im se pridruži, ali se nećkala. Hajde bre, ima još piva. Doteturala se do ekipe, a oni su je svi pogledali kao da je zvezda izašla na stejdž i začas joj napravili mesto u sredini jedne od klupa. Ne, ne, nije vam ona u tom fazonu-objasnio je ovaj ostalima na prećutna pitanja očima. A dobra si mala, šteta... rekao je jedan, skoro deset godina mlađi od nje. Zagrlio ju je, a njoj je prijalo da je zagreje. Neprestano su gledali u njene noge u štiklama a to joj nije imponovalo jer je znala šta najavljuje. Smišljala je kako da ih nadmudri, u velikoj manjini je.
Pa šta ti radiš u ponoć ovako sama ovde? pitao je treći, pomazivši je uz nogu. Ma, idem sa neke žurke, i kasno sam skontala da u tašnicu nisam stavila nikakve pare, a malo se i popilo pa sam rešila da predahnem i nastavim peške kući, ne živim baš blizu... lagala je. Pa platićemo ti mi, za sve, nemaš frke... nasmejali su se uglas. Kad bi nam dala samo malo da te propustimo kroz prste, a? A ne, ne... umilno se otimala. Imamo para tako da ne brineš. Ma ne radim to za pare, manite se.. Pa nego kako, za džabe?! Opet šestoglasni smeh. Dajte mi još jedno to pivo, naredila je.
Evo ovako dečaci-odvažila se. Mogu li da vam popušim i da samo odete? Nema plaćanja, nema jebanja. Može? Svi su krenuli da klimaju glavama ubrzano kao poludeli. Lako se s klincima dogovoriti, pomislila je. Park se ispraznio, a srećom su bili u delu koji četinari dobro zaklanjaju. Pomalo zbunjeni predlogom neobične kurve, sporo ali odlučno su se oslobađali donjih delova trenerke i pantalona. Dvojica oko nje već su drkali prema njenim ustima, a ona je nežno spustila usne na jedan od kurčeva, kada se začuo tihi aplauz. Ohrabrilo je i krenula je ludački da sisa, okrećući se i drugome.
Želela je da svrše što pre, kako bi dok puši ostalima ponovo i oni došli na red. Maštala je brzinom sisanja o pušenju do zore. Debeli mladi kurci zarivali su joj se u grlo, prva dvojica su joj ga napunili do dna, a naredna dvojica su bila namerno bezobrazna i davili je nabijajući joj glavu u krilo i pritiskajući je šakama da guta bez podizanja glave. Svršili su isto duboko, a Lola je konačno uživala u obroku. Nije im bilo jasno zbog čega je baš toliko ozarena dok je bukvalno jebu i razvaljuju joj usta, a mrak je skrivao ostale promene na njenom licu i u očima. Bila je vlažna i drhtala kao struna, a kako bi ko svršio znala je da dolazi sledeći i da taj dugi mlaz od šest cevi neće uskoro presušiti.
Naredila im je da se četvorica naguraju na klupu, a onda kleknula ispred njih. Dudlala je kao sumanuta dok su oni mesili jaja i gurali kurac po kurac u njena gladna usta. Oteli su se kada je šakom zgrabila dva i htela da ih strpa oba. Vratio se smeh, a smejala se i ona. Pitali su je nešto oko godina i kako voli da se jebe, ali ih je iskulirala. Lola gutačica. Grlena jahačica. Spermolizac A kategorije. Opsednuta provaljivanjem kurca u grlo, eksplozijom glavića o nepce. Uživala je kao plućni bolesnik kad mu dozvole cigaru. Alkoholičaru nakon ispiranja kad mu ponude najmanju čašicu. Samrtniku kad se ukaže samo još jedan tračak života. Gutala je zahvalno, lizala bez granice.
Možda je neko od njih dete neke moje koleginice, pomislila je, neke moje drugarice. Pa šta sad. Dokle god nosi alatku iz koje ja jedem, meni je najbolji. Zavisnik voli svoju zavisnost, više od svega, ma šta da vam kaže. Više od života. Njegov život je podređen zavisnosti, pa sam život i nema šta da voli. Njegov život zavisnost određuje, uslovljava i definiše. Narkoman je živ samo dok se bode, šmrče. Alkos dok pije, kockar dok se točak ruleta vrti. Lola dok puši kurčeve.
Tom prilikom se navukla na više od jednog. Nije više mogla da zamisli samo jedan kurac. Jedan mlaz kao nijedan. A hteli su da je jebu, jedva odoleše. Kako su im se kurci non-stop praznili, nekako su zaboravili na druge rupe i samo gurali iznova u Lolina usta, trpajući pomalo i neko novonapunjeno jaje. Glatki, debeli, tanji, dlakavi, duži i manji kurci. Kurci tamni, s mirisom mokraće, svetli s ukusom znoja. Pregršt kurčeva. Baštica kurčeva sred parka, samo za nju, samo za sisanje. Retko se ikada osetila ovako ispunjenom.
Ostavili su joj rezervnu limenku za ispiranje. Pitali kada će opet biti tu. Lola nije više pila, zasitila se. Izvalila se na klupu kao matori klošar da dođe sebi. Udisala je duboko osećajući ukus i miris velike količine izdrkotine. U stanu je još dugo mljackala, skidajući u ogledalu izgužvan dopičnjak i razmazujući spermu iz oblivene kose po još žednim usnama. Popila je blagu, ponoćnu kafu s gorkim ukusom semena. Štikla je tog prvog puta ostala zalepljena.
- Kategorija:
- Strejt erotske priče
- 6 Dec, 2024
- 1298 pregleda
Ljudi se valjda naviknu kad neko lepo piše, pa možda misle da su komentari suvišni. Tu smo, pratimo Lolu. I jeste sirovo na momente baš, da budem pristojan i fin. Uvek hvala na pričama i vremenu, svaka čast za inspiraciju.
Није узалуд Лола патила, неко је ипак описао њене муке. Баш та луда књига у којој је желела да заврши је овде пред нама, и постаје све боља како одмиче део по део, врхунски описано као да је познајеш у душу и пратиш на сваком кораку, плус толико је сирово секси уз све то да немам речи и само чекам наставке!